zvezdano nebo

ŽIVOT JE MORE...

lana52 | 25 Novembar, 2020 06:47

Baš I ne volim rana budjenja…Ali kad se zbog posla mora, onda po principu: ‘što se mora nije teško…’ Zato ‘preferiram’ po podnevne smene kada se duže ujutru odspava I produže lepi snovi…. (‘da nije jos noći ove, da nam javu uspava I bistre probudi snove…’ ) Kada se duže spava, duže se I sanja, a meni u snove uglavnom dolaze neka lepa dešavanja I neki dobri ljudi…

Za rano budjenje neko je ispevao stihove: ‘U jutra rana stižu me senke ‘minulih dana’…’ (Iz pesme: ‘ŽIVOT JE MORE’ : “…nije mi srce plašljiva srna, ja se ne bojim velike vode…” )

Prethodno pomenuta pesma je toliko bliska stvarnosti… Život je stvarno kao more…Nekad naidju bure, kada talasi besne, nebo postane tamno, neke ladje I potonu, a neke ostanu neostećene… (‘Čovek je kao na moru ladja koju od bure čuva samo ‘čvrsta gradja’… )

Ipak su te bure ‘prosvetljujuće’…Posle njih nailazi tzv. ‘bonaca’, kada more postane spokojno, bistro, tirkizno plavo puno svetlosti I sunčevih zraka… Zato vredi pretrpeti svaku ‘buru’, jer ništa lepše od mirnog I toplog, suncem obasjanog mora…. Posle oseke naidje plima svega onoga što se dugo želelo I čekalo I život poprimi jednu novu dimenziju emotivnog izobilja, unutrašnje harmonije, ‘oživelog sanja’…. Malo li je….