zvezdano nebo

Deo Spanije sam upoznala jos u ranoj mladosti kada smo moj tadasnji suprug Peca I ja isli na nesto poput zakasnelog ‘svadbenog putovanja’ u Barselonu I letovali u LJoret de Maru…Od tada dugo nisam bila na tim prostorima…. Kad sam se vratila sa Zelanda  jedna od mojih dugogodisnjih prijateljica je predlozila da posetimo Madrid…Kada sam pogledala plan puta I videla  da treba da  se leti Beograd-Frankfurt, gde se ceka par sati, a zatim nastavlja za Madrid  prvo mi se nije islo jer sam se vec bila ‘naletela’ po Zelandu I okolo po ‘belom svetu’, ( bilo je u stilu: ‘umorna sam od ‘letenja’, umorno je srce moje umorno…’) ali ona je bila bas uporna, a upornost se nekada I isplati I ja podlegoh njenom predlogu….Nisam se pokajala…Bila je to carobna sedmica u carobnom gradu…Jos se secam ondasnje carolije i melodije:„Pongamos que hablo de Madrid“ koja predstavlja nesto kao nezvanicnu madridsku himnu…

Toliko znamenitosti….Toliko umetnosti…Postoji izreka: “God worked six days, and rested on the seventh: Madrileños rest the six, and on the seventh...go on the bullfight…” koja potpuno odgovara tamosnjem zivotnom stilu…Zivi (bilo je to dosta pre’korone’ ) se opusteno, izlazi se kasno, njihove vecere pocinju u 22 casa sto meni naviknutoj na novozelandski ritam gde se poslednji obrok uzima oko 18 casova (sto I dan danas uglavnom upraznjavam)  I nije bas prijalo… 

“Jedan od najvećih gradova u Evropi, Madrid ima sve ono što jedna svetska metropola treba da ima – velelepne građevine, poznate muzeje, velike, sređene trgove i bulevare, odličan sistem gradskog prevoza (sa čak 13 linija metroa!) i nebrojeno mnogo restorana i klubova…”

Toliko utisaka:

-Zlatni trougao umetnosti

“Madrid je svetski poznat po tri muzeja koja se nalaze duž Paseo del Prada, jednog od glavnih gradskih bulevara, i koja čine takozvani Zlatni trougao umetnosti: Prado, Muzej kraljice Sofije i Muzej Tisen Bornemisa.”

-Gradski trgovi: Glavni trg(‘Plaza Mayor je prostrani pravougaoni trg u istorijskom centru Madrida, podignut u 17. veku na mestu gradske pijace’.) Puerta del Sol(iako nije glavni trg, Puerta del Sol je verovatno najčuveniji trg u Madridu, poznat po 3 stvari – nultoj tački od koje se računaju sve udaljenosti u zemlji, satu čija zvona označavaju početak nove godine i skulpturi medveda sa drvetom koji je I symbol grada )Trg Svete Ane (‘ jedan od najsimpatičnijih mesta u gradu, koji se nalazi u takozvanoj Književničkoj četvrti. Na samom trgu su postavljeni spomenici pisca i dramaturga Pedra Kalderona de la Barke i pesnika Federika Garsije Lorke, a okolo se  može videti najstarije pozorište u gradu i grandiozni hotel ME Madrid Reina Victoria, koji se proslavio kao omiljeni hotel toreadora’)Trg Sibeles(najgrandiozniji od svih trgova u Madridu,), Trg Kolon (posvecen Kolimbu) I Trg Španije (na njemu se nalazi ‘Džinovski spomenik koji  prikazuje Servantesa i glavne junake njegovog najslavnijeg romana, Don Kihota i Sanču Pansa, kao i simboličke figure pet kontinenata kako čitaju piščeva dela iz španske književnosti.’)

-Kraljevska palata (‘Španija je jedna od sedam preostalih kraljevstva u Evropi, pa je donekle i logično da je zvanična rezidencija kraljevske porodice u Madridu među najposećenijim atrakcijama u gradu.’)

-Park Buen Retiro (‘Park Buen Retiro ili samo El Retiro je najčuveniji park u Madridu, smešten u samom centru grada, nedaleko od muzeja Prado i odmah pored Alkala kapije iz 18. veka, prve trijumfalne kapije sagrađene u Evropi nakon pada Rimskog carstva…’ )

Gran Via (‘Gran Via je glavna šoping ulica u gradu dugačka skoro 2 kilometra, ona praktično ide od trga Sibeles pa sve do trga Španije…’)

Ljubitelji fudbala (ja bas I nisam jedan od njih, mada mi je pokojni deka po ocu Duja bio u Kragujevcu tridesetih godina proslog veka jedan od boljih fudbalera tadasnjeg kluba ‘Radnicki’, tzv. ‘crveni kacketi’ ) bi se odusevili obilaskom stadiona Santiago Bernabéu koji je kuca spanskog velikana Reala I ima pet zvezdica.  

Meni je od mnostva spomenika  najvise imponovao spomenik toreadoru na jednom od trgova ispred arene u kojoj se tradicionalno odrzavaju koride…

Naravno pricati o srcu Spanije-Madridu, a ne setiti se stihova njihovog cuvenog pesnika Lorke za mene bi bilo neoprostivo:

“ Ja krenuh svojim putem,
ne znajući da te ljubljah.
Ne znam kakve su ti oči,
Tvoja kosa, niti tvoje ruke,
al’ na čelu mi još gori
predivni leptir tvog

 zamisljenog poljupca.
( LORKA<“Madrigal”, 1919.)

Volim kinoteku…Skoro pogledah fragment  filma iz 1938. “Obala u magli” (LE QUAI DES BRUMES / PORT OF SHADOWS)

,  ‘nagradjivanu kriminalisticku dramu o dezerteru koji nalazi ljubav, probleme I dr.’ Kritika je u to vreme bila odusevljena filmom I ‘visoko ga ocenila’ kao “Glasoviti film režisera Markela Karnea i scenariste Žaka Prevera, jedan od najboljih iz razdoblja francuskog "poetskog realizma", snimljen je prema romanu Pjera Maka Orlana.”

Jedan od retkih filmskih scenarija koje je pisao Zak Prever: “ nežni prijatelj zaljubljenih, poniženih, pesnik uličnih klupa i gradskih vrtova, melanholičnog i nasmejanog sveta… “ ili kako ga jos bolje opisuju: “Bio je pesnik jednostavnih reči, ali komplikovanih tema. Moralista i kritičar društva. Odmetnik, sanjar i anarhista. Pesnik i scenarista…”

Meni je kao I vecini, najpoznatija Preverova pesma ‘Barbara’ sa onim, vec cuvenim stihovima: ‘ Ne ljuti se sto ti kazem TI jer ti kazem onom koga volim…’

Prever uvek ume da prijatno iznenadi svojim tananim  I sanjalackim poetskim culom….Citajuci kritike o gore pomenutom filmu naidjoh na jednu do sada meni  njegovu nepoznatu pesmu, koja mi se bas dopala:

Ko Je?

“Ko je?

 Niko.

To samo kuca srce moje vrlo jako zbog tebe,

ali napolju mala bronzana ruka na drvenoj kapiji stoji nepomično i ne mrda.

Ne mrda ni malim prstom…”

Naravno kada se vec govori o Preveru ne moze da se ne pomene I jedna od njegovih vise poznatih pesama: ‘Ta ljubav…’

“Ta ljubav
Tako drhtava
Tako nežna
Tako očajna
Ta ljubav     
Lepa kao dan
I ružna k'o vreme
Ta ljubav tako stvarna
Tako srećna
Tako vesela
I tako tužna…Drhteći od straha k'o dete u mraku
A tako sigurna u sebe
K'o neki spokojni čovek usred noći
Ta ljubav koja je izazivala strah kod drugih
Gonila ih da govore...
I primoravala da blede
Ta ljubav cela celcata
Još toliko živa
A sva ozarena
To je tvoja ljubav
To je moja ljubav…”

“Neke Preverove pesme su imale uspeha i kao muzičke numere. Na tom polju se angažovao Džozef Kozma, koji je obradio pesme kao što su Jesenje lišće, Šumovi noći, i slično. Preverove pesme pevali su Edit Pjaf, Iv Montan, Nat King Kol i mnogi drugi."

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• RADOST ŽIVOTA...
• SMIRENJE...
• CELI ŽIVOT U OBRAZOVANJU...
• PREDOSECANJE
• KLOPKA
• HVALA...
• ZAVRSNI ISPIT...
• 'TAKVA SAM, KAKVA SAM...' - PREVER
• KRATKI PREDAH ZA ROMANTIKU...
• NO REGRETS...

• Generalna [228]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom