zvezdano nebo

'ZAR UVREDA NIJE UVREDA....'

lana52 | 26 Mart, 2017 11:50

“Zar uvreda nije uvreda, bez obzira kome je upućena, zašto je samo u Srbiji patnja politički obojena?

 Skorasnji tekst Ratka Dmitrovica na temu ‘govora mrznje’ podstakao me je da se osvrnem I oslusnem okolo….

Gospodin Dmitrovic kaze: “JAVNE ličnosti su adresa poštovanja, obožavanja ali i zavisti, mržnje, uvreda, povremeno i direktnih verbalnih, ponekad i fizičkih napada. …”

Ja ne bih rekla da su samo javne licnosti izlozene ‘govoru mrznje’ I uvredama latentnim ili javnim, ima toga I kod obicnih ljudi u obicnim zivotima… Naravno da je javnim licnostima najteze jer se cela prica ruzna I prljava provuce kroz tabloide tako da je na zalost I porodica ugrozena I povredjena…

Ja sam zivela desetak godina ‘na strani’ I necu da kazem da je tamo sve ‘zlatno’ ali mi se cini da se vise vodi racuna o kulturi komunikacije… Ima I tamo neistomisljenika, zavisti I sl. ali ljudi ipak u nekoj svojoj borbi malo bolje biraju reci I sredstva…

Ne mozemo svi mi da se volimo I da budemo simpaticni jedni drugima, niti da delimo ista misljenja I ideje o mnogim stvarima… Narocito je tesko u borbi za vlast koje ima na svakom poslu pocev od obicne trafike gde verovatno radnik sa vise staza zeli da dominira nad pocetnikom, pa do najvisih akademskih I politickih krugova… Ali treba birati reci, ako se nesto kritikuje moze da se mnogo toga kaze u kulturnoj I uctivoj formi…

Radeci godinama sa mladima pokusavam da koristim asertivnu komunikaciju I da ih vaspitam koliko je moguce u tinejdzerskim godinama to realizovati, da shvate da je lepa komunikacija kljuc svega I da nikada ne treba da kazu ili ucine nesto drugome sto ne bi zeleli da drugi kaze ili ucini njima…

Tizno je slusati I citati u medijima uvrede na racun ljudi koji su dobar deo zivota posvetili nekoj ideji I ipak hteli ili ne hteli mnogi to da priznaju borili se za opste dobro I opsti napredak… Narocito je vredjanje porodice neoprostivo, kao I koriscenje nakaradnih, perojativnih reci… Nazivati nekoga najgorim imenima I pripisivati mu najperveznije osobine je neoprostivo u ljudskom, hriscanskom, pa ako hocete I politickom smislu… Ja imam obicaj saljivo da kazem: ‘Vise se ne bavim politikom I ne smetam vise nikom…’, ali ponekad to nije tako… Uspeh u bilo cemu u Srbiji se ne prasta ni posle 20 I vise godina… Uvek ima zavidnih, pakosnih, frustriranih ljudi kojima je stalno, bez obzira sta sami rade ili imaju, ‘komad u tudjoj ruci veci’ I koji pokusavaju da se na neki prizeman, nedolican, (da ne upotrebim ‘tezi izraz’ jer ja ne volim da vredjam, vec koristim pomenutu asertivnu komunikaciju…) nacin vredjaju druge za koje misle I znaju da su bolji I uspesniji od njih u bilo cemu…. Ti (ne)ljudi se ponasaju poput Cankarovog opisa iz ‘Kralja Betajnove’: ‘Ici preko toplih ljudskih leseva…’ ili jos gore: oni pokusavaju da  zakopaju zive I zdrave ljude svojom sramotom I sopstvenim mracnim porivima… Mudri Andric je to tako dobro definisao: ‘Jadan je onaj koji mora drugoga uniziti, da bi imao iluziju da je sebe uzdigao…’

Ja licno ne krijem da su mi od rane mladosti bile bliske lepe socijalisticke ideje, ali postujem ljude koji su imali I imaju razlicite ideje I cestitam svakome ko je bilo na kom polju postigao uspeh I dobre rezultate… Za sve je potrebno strpljenje… Uspeh se nigde u svetu ne postize preko noci, treba raditi, biti korektan prema sebi I drugima I doprineti sveopstem boljitku… Pomenuti boljitak se ne postize vredjanjem, arogancijom, ruznim gestovima, da upotrebim moderan izraz ‘mobingovanjem’ druge razlicite strane ili iznosenjem uvreda I neistina na bilo ciji racun…

Cesto ponavljam da nisam duboko religiozna, ali postujem hriscanske vrednosti I verujem u onu kosmicku istinu: da “Neko to od gore vidi sve…”

Kao altruista, intelektualka, dobronamerna sa svojim porukama: “Ugasite mrznju, ljubav nam je potrebna..” I sama sam povremeno bila meta I imala sitne neprijatnosti od nekih ‘mrzitelja’… Cak su mi neki otvoreno, da ne kazem pretili: “Ma lako cemo mi s tobom ti si 'sama zena' (aludirajuci na moj razvod, tako se valjda kod nas naziva zena koja se razvede, a onda joj se 'lepe' etikete i lazi koje ni 'pas s maslom' ne bi progutao...ha,ha :)) ili aludirajuci na to sto sam jedinica, bez brace I sestara da me ‘brane’ ili na to da moj odrasli,tako reci ozenjeni sin zivi u Australiji I nije pored mene da me ‘stiti’…

Na takve zlurade upadice uvek sam odgovarala: ‘Meni nikada nije trebao bilo ko pored mene da mi potvrdi identitet, ja sam jos od vremena kada sam svuda bila najbolji djak izgradila sopstveni identitet… Cak Iako sam udajom dobila dva prezimena to drugo skoro nikada nisam koristila osim tamo gde se moralo u zvanicnim dokumentima….’ Uvek sam bila ponosna na sopstveno ime I prezime, na svoje obrazovanje I harizmu, a nadasve na svoje covekoljublje, plemeniost, mogucnost da bezuslovno volim ljude bez obzira na njihovo socijalno poreklo, obrazovanje, politicko, religiozno ili bilo koje drugo opredeljenje… Za mene je covek, ako je pravi covek sa velikim C bio I ostao svetinja bez obzira koje je boje koze, koje je skole zavrsio, u koju crkvu ide, kojoj politickoj stranci pripada…

Imam veliki kapacitet prastanja I bez obzira na mnoge uvrede I ruzno ponasanje nekih osoba iz okruzenja, Bogu hvala nije ih bilo mnogo, ima I dalje predivnih ljudi… ja sam skoro SVE oprostila… Ima tu I onoga: ‘Ko sam ja, obican smrtnik da nekome sudim, ima tu ‘visih sudija’…

Zato se setimo citata sa pocetka ovog teksta: “Zar uvreda nije uvreda, bez obzira kome je upućena…” I ne vredjajmo ljude oko nas, pokazimo razumevanje, kulturu, plemenitost… jer cemo samo tako stici do boljeg zivota, boljih rezultata, pa I onoga cemu svako tezi do unutrasnje harmonije I stabilnosti koja je najvrednija I ne moze novcem ili bilo cime drugim da se kupi… Drugim recima, budimo dostojanstveni, ne vredjajmo, ne izgovarajmo klevete I lazi, ne ‘mobingujmo’ druge, ne prljajmo tudje neduzne porodice necijim necasnim namerama, jer se to sve vraca u bilo kojoj formi, vec budimo ljudi sa velikim LJ u imenu…Setimo se velikog NJegosa i 'ČOJSTVA I JUNAŠTVA...' :)

STVARNO SE ISPLATILO, SVE MI SE POZLATILO.... :) ( ili "THE SHOW MUST GO ON..." )

lana52 | 25 Mart, 2017 12:52

Kada napunite oko 50 godina (eh nikad se ne zna, mozda je to 49, 50 ili 51, ha, ha…), prodjete pola sveta sa onim popularnim utiscima koje povremeno navedem, da se podsetim:

- ‘Bele noci’ u Petrovgradu, -Crveni Trg u Moskvi,  -Katakombe u Kijevu, -Potemkinove stepenice u Odesi....

- Restoran ‘Zlatno pile’ na plazi u Varni,- Orjentalne mirise od kamilje koze, pa nadalje u Tunisu, Lancani most u Budimpesti (u stilu Balasevica ha, ha: “ Dal se bar ponekad seti? Plašim se da ne…Prosto… Ko u opereti… Sklopilo se sve: Violinist, tužni pajac, lepa žena i tokajac, A kulise… Zavejani grad…Vodila me kud je htela, Dobar sam ja gost
Verešmarti, Citadela, i Lančani most, Zavejani Trg Heroja… :) ),

- Karlov most u Pragu, -Grand hotel: ‘Pup’ u kome su se snimali neki kadrovi jednog Bondovog filma u predivnoj banji Karlove Vari, -Statua ‘muskarca sa slemom koji izviruje iz sahte’ u Bratislavi, - Palata Cvinger sa predivnim vrtom u Dresdenu...

-dvorac Senbrun u Becu, -Mocartov muzej - kuca u Salcburgu,  -ekskluzivna ulica Banhof u Cirihu koja vodi do pristanista na Ciriskom jezeru, -crkva ‘Sagrada Familia’ (Gaudijevo remek delo) u Barseloni, -predivna plaza u LJoret de Maru (Kosta Brava), -Trg ’Puerta de Sol’ (Trg Sunca) u Madridu, -Biseri Azurne obale: Kroazeta bulevar u Kanu...

-cuvena Promenada u Nici, -Kazino u Monte Karlu, -Dragulji Italije:  Rim sa svojom fontanom zelja De Trevi,

-katedrala Duomo u Firenci, -crkva Svetog Spiridona u Trstu,-Lodja del Konsiljo u Veroni,

 - docek Nove godine na Trgu Svetog Marka u Veneciji, -spustanje zicarom do plaze u Taormini na Siciliji...

-Pantenon na vrhu Akropolja u Atini, -odavanje pocasti nasim stradalim vojnicima kraj ‘Plave grobnice’ na Krfu...

-azijsko - evropska carolija na krstarenju Bosforom u Istanbulu...

 -raznobojna svetla Pariza koja se razlivaju od Ajfelove kule preko avenije ‘San Elize’, -Taura bridz u Londonu koji se oko ponoci podize za prolaz vecih brodova...

- ( svi ti prelepi svetski aerodromi pocev od onog u Frankfurtu, preko Dubaia, do Hog- Konga, Bangkoka i Singapura…..), putevi preko okeana, biseri Kalifornije: ‘Most Golden Gate’ u San Francisku, -Universalni studio u Holivudu u Los Andjelesu, -plaza Santa Monika, -Nevada sa Las Vegasom i svim njegovim kazinima i fontanama...,

-Havaji sa cuvenom VAIKIKI plazom....

  a onda jedan drugi deo sveta: Australija sa svojom-Zlatnom obalom,  rekom I gradom Brizben…. -Novi Zeland u kome je sve lepo i zeleno od metropole Oklanda do malih mesta sa predivnim plazama poput Whangarea………..

 

Znaci, kada u tim divnim zrelim godinama zaokruzite sve, imate 26. - to godisnjeg, tako reci ozenjenog sina, dobili ste sve sto je u vasoj struci moglo da se dobije pa I master diploma u nastavnickoj oblasti na engleskom govornom podrucju koja je omogucila licencu da se predaje matematika u zamljama Komonvelta, kada govorite nekoliko jezika, pristojno izgledate… (lepota je u oku posmatraca, ili po recima bozanstvene Sofije Loren: ‘ Seksipil čini 50% onoga što imaš i 50% onoga što drugi misle da imaš….” :) ) shvatite da se vas dosadasnji zivot stvarno isplatio… Isplatilo se sve kroz sta ste prosli I mnogo rada, ucenja I truda da se na najacem matematickom smeru bude djak generacije I napor da se uprkos mnogim aktivnostima: atletika, udaja tj vencanje u dvadesetoj, :) omladinski rad, poezija, drama… Prirodno matematicki fakultet zavrsi u redovnom roku u 23. godini… Isplatile su se golgote usavrsavanja jezika na kraju sveta, strucno usavrsavanje, upoznavanje ljudi I kultura iz celog sveta…

Ja se kao intelektualka sa svim pomenutim epitetima ne libim da kazem da sam na Zelandu u toku studiranja postdiplomskih da bih se izdrzavala jedno vreme posteno radila I poslove koji nisu cvrsto vezani za struku, npr. bila sam nekoliko meseci klrupije na rulletu u najvecem kazinu na juznoj hemisferi I nije mi ponekad bilo lako da ostanem nasmejana I vedra I dok me dva supervizora ‘popreko’ gledaju jer nisam 'leptir formaciju' zetona gurnula levom, vec desnom rukom (ovde sve mora kao u vojsci da bude po pravilu) I dok nervozni tzv. ‘pit-boss’ dolazi da pita zasto sam zakasnila sa okretanjem rullet tocka tako da kuglica nije napravila propisana, puna tri kruga pre nego sto je pala ili kada sam cekala izvestaja ‘Surveillance’ ako je doslo do ‘Dispute’ I td…. (Tada sam naucila ono sveto pravilo sto vazi u svim pozorisnim predstavama, ali i u obicnom zivotu, uprkos teskocama, klopkicama koje su vam cesto postavljenje i bilo cega drugog, da ne nabrajam, ima ga sijaset, ha, ha, vazi: "THE SHOW MUST GO ON...." :) ) 

Sve se isplatilo I smeh I suze, I znoj, I rad, I krv… (u plivanju s ajkulama mora se izgubiti malo krvi, ha, ha…)

Sada ne moram puno toga… I tu je moja prednost… Veoma mi je simpaticna I draga, lepa voditeljka, cini mi se da se zove Tea ili Dea ili tako nesto (mnogo ih je lepih, slatkih, mladih, ko ce sva imena da popamti :)) koja je rekla da voli Rusiju, ali ne moze da otputuje tamo za vikend jer mora da radi... (I ja isto volim... narocito zbog pesme: “Очи чёрные, очи страстные, Очи жгучие и прекрасные! Как люблю я вас, как боюсь я вас! Знать, увидел вас я в недобрый час!...)

 

To me je podsetilo da ja bas nista ne moram u tom i tolikom stepenu, nisam nezamenljiva ni u jednom sektoru zivota…

 

Tako da ne nabrajam vise prednosti onoga kad si oko 50, :) a toliko si toga prosao, I ucenja, I poslova, I brakova, i gajenje deteta, I ljubavi, I pobeda I poraza I lepote davanja I gorcinu izdaja… tako da si preko ‘skrivenih blagoslova’ saznao/la sve sto ti treba za jedan harmonican I komforan zivot… Naravno znas onu cesto ponavljanu istinu: ‘Neko to od gore vidi sve…’ I stalno se uveravas u njeno otelotvorenje…

Ponavljam SVE se isplatilo, a nasa sarmantna pevacica (desetak godina starija od mene) divno to otpeva na nacin koji cu ipak da citiram:

Stvarno se isplatilo...

Vise ne hodam tvojim mrakom
sad sam bolje, to mi vjeruj
u pogledu svakom

Sto bi' zbog tebe bila luda
da se spasim trebalo je
samo malo truda

Ref.
Stvarno se isplatilo
nikad se ne vratilo
ono vrijeme od ocaja
mojoj sreci sad zato nema kraja

Stvarno se isplatilo
sve mi se pozlatilo
otkada smo rastavljeni
od ruke mi sve ide blago meni

Vise ne hodam tvojom stranom
ti ces nastaviti tamom
ja cu dalje danom

Sto bi' zbog bilo koga bila ljuta
da se spasim trebalo je
samo par minuta…  “

Eto, Neda, pa ja, :) spasle smo se, kako ko: neko za par minuta, neko za par sati, neko za par godina.... :) I uz pomoc ‘skrivenih blagoslova’ idemo dalje, naravno svako na svoj nacin….A kod mene je uvek vazilo i vazi ono: 'I DID IT MY WAY...' :)  


BRIZBEJN - JEDINSTVENI AUSTRALIJSKI GRAD

lana52 | 21 Mart, 2017 09:08

Brizbejn je grad kome se rado ponovo vracam, naravno da ima tu puno licnih razloga, jedan deo srca me vezuje za njega.... Pa evo opisa tog predivnog grada...:

"Brizbejn je grad smešten na krajnjem istoku Australije. Nalazi se u australijskoj državi Queensland ( Kvinslend ), čiji je ujedno glavni I najnaseljeniji grad. Prostire se na površini od 5 905 kvadratnih kilometara, a u njemu živi oko 1 860 000 stanovnika. Brizbejn je treći po veličini grad u Australiji. Ovo je jedan od najznačajnijih informatičkih, finansijskih, transportnih I industrijskih centara Australije. Takođe, Brizbejn je veoma značajna destinacija na turističkoj mapi ove države.

Na području Brizbejna preovladava vlažna suptropska klima. Leta su vrela I vlažna, a zime blage I suve. Tokom letnjeg perioda moguće su jake oluje, a grad često pogode I tropski cikloni.

Kao I veći deo australijskog kontinenta, proctor na kome se nalazi Brizbejn bio je, pre naseljavanja Evropljana, naseljen starosedeocima, Aboridžinima. Prvi Evropljanin koji je stigao na ovaj deo kontinenta bio je Matthew Flinders. Brizbejn je nastao kao I mnoga druga naselja u Australiji, kao kolonija robijaša iz Velike Britanije. Guverner Brisbaine je 1824. godine, sa još 29 zatvorenika iz Sidneja, doplovio do mesta na kome se danas nalazi grad Redcliff. Sledeće godine ova grupa je stigla do mesta gde se danas nalazi centar Brizbejna. Nekoliko godina kasnije počelo je masovno naseljavanje nove kolonije, a 1842. godine naselje je zvanično proglašeno za slobodno. Brizbejn je od 1859. prestonica Kvinslenda, koji je te godine zvanično postao kolonija. Nakon što je Brizbejn 1893. godine pogodila poplava, nedugo pomom pronađeno je zlato. U tome leži razlog još masovnijeg naseljevanja ovog grada. Pored ubrzanog razvoja, Brizbejn je status grada dobio tek 1902. godine. Tokom Drugog svetskog rata ovde se nalazilo sedište savazničkih snaga na Paciiku. Na čelu tih snaga nalazio se čveni američki general Douglas MacArthur. U Brizbejnu su se 1982. godine održale Igre Commonweltha, a 1988. godine je ovde održana Svetska izložba EXPO. Danas je Brizbejn moderan grad sa jedinstvenim ambijentom. Stoga ne čudi dag a svake godine posećuje veliki broj turista iz celog sveta......

 

Turističke atrakcije u Brizbejnu su :

  • Gradska kuća i Muzej Brizbejna – Gradska kuća je verovatno najpoznatiji orijentir u Brizbejnu, I iako nije izgrađena krajem devetnaestog veka kao Carina I Katedrala Svetog Stefana, muzej Brizbejna ima korene iz perioda pre evropskog naseljavanja. Ovo je veoma značajan simbol grada uvršten u registar nacionalnog blaga.
  • Elektrana je kompleks koji dokazuje koliko je Brizbejn poslednjih godina postao fanki. The New Farm je deo umetničkog performansa, vizualne umetnosti I festivalskog kluba. Sve ovo nalazi se u bivšoj elektrani izgrađenoj 1928. godine.
  • Botaničke bašte Brizbejna nalaze se na obali reke Brisbane, I privlače ogroman broj posetilaca. U okolini vrtova nalaze se najstarija gradska zdanja, poput Parlamenta Kvinslenda, Strarog zdanja Vlade I Univerziteta. Istorija bašta započela je još 1855. godine. Takođe, ovde se nalazi I nezaobilazni Planetarijum Sir Thomas.
  • Land Park, odnosno Suncorp stadion, je najpopularniji sportski objekat u Brizbejnu. Bez obira da li dolaze da gledaju ragbi, kriket ili fudbal, za stanovnike Brizbejna ovo je sveto mesto. Atmosfera na ovom stadionu je jedinstvena I nezaboravna.
  • Brisbane Forest Park je predivan prirodni rezervat. Brizbejn generalno obiluje parkovima I vrtovima, ali Forest Pak nema premca. Ovo je prava oaza mira, sjajna za beg od gradske buke I gužve. Park obuhvata delove planinskog venca D’Aguilar, pa se u njemu nalazi veliki broj divljih životinja.

AKO SU TO SVE BILE LAŽI, LAŽIMO SE BAR JOS MALO… (moderna bajka)

lana52 | 20 Mart, 2017 16:17

U jednoj dalekoj zemlji iza sedam mora, iza sedam gora, na malom suncanom ostrvu punom suncokreta zivela je I vladala jedna princeza… Lepa, obrazovana, dobrodusna volela je svoje podanike I verovala godinama da su oni najbolji ljudi na svetu I da su to sve njeni prijatelji… Pomagala je ljudima koliko je mogla, prastala, darivala ih, a ponajvise bezuslovno ih je volela…

Godine su prolazile, desavale su se mnoge stvari I lepe I manje lepe, a princeza je ostala dosledna svom altruizmu I veri da zivi u najboljoj zemlji sa najboljim ljudima na svetu…

Njeno toplo srce je zracilo nepomucenim sjajem…

Na ostrvo je stigla zima blaga, ali vetrovita…

Jedne noci, nista ne sluteci princeza je cula buku, lupanje, neobicne zvuke I sama posla da otvori vrata svog zamka… NJen glavni vitez, komandant male vojske koju je imala je vodio veliku grupu ljudi medju kojima je prepoznala I neka njoj veoma draga lica… Rekao je: ‘Princezo, nocas je uspesno ugusena pobuna protiv Vas, ovo je deo grupe koji je to dugo pripremao… Sta da radimo sa njima…’

Princeza se setno osmehnula I rekla: ‘A ja sam verovala da me oni svi vole kao sto volim ja njih I da mi zele dobro…’ Vitez je odgovorio: ‘Princezo, ako ste tako mislili, sve su to bile lazi…’ Princeza je smireno odgovorila bez ljutnje I gorcine: ‘Ako su to sve bile lazi, lazimo se bar jos malo… Viteze pustite ih, oni su, sto se mene tice, slobodni ljudi, neka idu gde zele…’ Vitez je zapanjeno stajao rekavsi: ‘Ali oni ponovo mogu da pokusaju isto, ne misle Vam dobro…’ Princeza se naklonila svima, mahnula rukom I otisla rekavsi: ‘Pusti ti njih, a neko to od gore vidi sve…’ :)

Sta je sa pomenutim podanicima bilo ne zna se, a princeza I dalje zivi na ostrvu suncokreta srecna I zadovoljna, voleci ljude oko sebe I verujuci im…Ostalo je istorija… :)

'Jesi li to došo' da me vidiš...' (predstava)

lana52 | 20 Mart, 2017 13:46

GLUMCI:Predrag Panić ... Maksim Obad
Milutin (Mima) Karadžić ... Gorčilo Obad
Gorica Popović ... Grozdana
Milorad Mandić Manda ... Petrašin
Slobodan Boda Ninković ... Zeljo

" Glava porodice Maksim Obad veci deo zivota ima problem grize savesti ,jer je izdao prijatelja(vreme informbiro-a) - sto ga je odvelo na Goli otok… Maksimova je životna želja da napravi porodičnu grobnicu i da testamentom odredi da se nakon njegove smrti pola imanja proda i ustupi porodici njegovog bivšeg prijatelja i žrtve.Ova se odluka ne dopada njegovom sinu i snaji koji se plaše da ce ih savest starog Maksima lišiti nasledstva ..."

Iako predstava obiluje komicnim elementima, kraj je tragican… Stari Maksim umire I pred samu smrt mu se prividja silueta prijatelja koga je u mladosti potkazao vlastima I koji je zivot izgubio na Golom Otoku… Celog zivota je to Maksim imao na savesti I zato je u porodicnoj grobnici namenio mesto I njemu… U trenucima kada telo postaje lakse za oko 21 gram (pretpostavlja se da dusa tezi toliko) umiruci Maksim se obraca prividjenju: ‘Jesi li ti to dosao mene da vidis…’, a glas dobrog prijatelja iz mladosti koga je nekada izdao odgovara: ‘Ne, to ti dolazis mene da vidis…’

Sve su to ‘nezgodne’ I ‘neispitane’ stvari….i za verujuce I za neverujuce… Zato je najbolje izabrati casni I plemeniti put, ne izdavati prijatelje I bliznje jer se nikada ne zna kada I kako dolazi taj trenutak kada telo postaje lakse za 21 gram I na koju stranu odlazi ‘dusa’… Ima I onih koji kazu: ‘dusa, ko dusa, svog gazdu ne slusa…’ J

Najbolja je mirna savest I ispravan zivot I onda se ne mora brinuti za dusu…

 

20. MART POCETAK PROLECA.... :)

lana52 | 20 Mart, 2017 08:13

Proleće stiže danas, 20. Marta u 11 sati i 19 minuta, a u isto vreme za stanovnike na južnoj Zemljinoj polulopti počinje jesen.

Vazno je da je danas prolece otpocelo SUNCEM, 'kao da je znalo da nas spaja…' :)

Mnoga verovanja vezana su za mesec mart i početak proleća….

Neke kulture poručuju da kada počne proleće tri dana ne bi trebalo da plačete, da čistite kuću i da pozajmljujete pare…ha, ha.. S’ obzirom da pomenute radnje inace ne upraznjavam cesto uzdrzacu se od njih I naredna tri dana… :)

Postoje verovanja da ko se rodi na danasnji dan nosi auru posebnosti …Ehh, sta se sve dogadjalo na danasnji dan 20. Marta…:

43. p.n.e. - Rođen je Publije Ovidije Nazon (Publius Ovidius Naso), jedan od najvećih rimskih pesnika …(Rodjen/a su na danasnji dan I jos po neki pesnik/inja…, ha, ha…)


1809 - Rođen je ruski književnik Nikolaj Vasiljević Gogolj, jedan od najznačajnijih predstavnika ruske realistične škole.

 Ima jos poznatih rodjenih na danasnji dan:

( 20. Marta 1725. - Rođen Abdulhamid I, osmanski sultan.


1811. - Rođen Napoleon II Bonaparta, francuski car.

1828. - Rođen Henrik Ibsen, norveški dramaturg.

1831. - Rođena Isabel Burton, britanska autorica putopisa.

1912. - Rođen Andrija Preger doktor pravnih nauka, profesor muzičke akademije, pijanista, dirigent.

1915. - Rođen Svjatoslav Richter, sovjetski pijanist…..)

Na danasnji dan 20. Marta 1413. Henry V je postao kralj Engleske…. I od tada je danasnji dan 'kraljevski'... :)

Mogli bismo da dugo govorimo o dansnjem danu, pa ‘kad o mom zivotu pocne da se snima film il barem pise strip, (ja kao I uvek  bicu izuzetno pozitivan tip… ha,ha…) i danasnji dan ce naci svoje mesto….

'....Da još malo verujem, đavo ga odneo, da na svetu ima i lepih stvari... A ima ih. Verujte.' (M. Antic)

lana52 | 19 Mart, 2017 19:10

“Ne znam s kim se vi družite, ali ja već više meseci, kako sednem za neki sto, čujem 'kukanje'... Žale se ljudi na dinar, na cene, na penzije, na situaciju ovde ili tamo, na mlade, na stare... I kukaju... Sve mi je dosadnije, zato, da se viđam i da se srećem. Pa mi je lepše da se zatvorim u svoju sobu...da prelistam neku poštenu knjigu i da još malo verujem, đavo ga odneo, da na svetu ima i lepih stvari... A ima ih. Verujte” 
 
Miroslav Antić

Kako je divno to rekao nas Mika…Koliko vere I optimizma u tim poslednjim, kao uzgred izgovorenim recima…Ja isto verujem u te lepe stvari koje tek treba da dodju u ovim nasim pedesetim godinama (mislim na svoju generaciju )… Trebalo bi da smo vec dosta prebrinuli: deca odrasla, karijera zaokruzena (kako ko: neko je ‘zaokruzio’ u krug, neko u elipsu, a neko ostavio otvorene grane hiperbole… ha, ha..) Ja licno smatram da je zivot bio bas darezljiv prema meni (da me ne cuju ‘zli jezici’ I pomisle da se nesto hvalim… ) Sve je bilo onako po redu, u redu I uradjeno na meni svojstven nacin, tj. radila sam I zivela bas kako sam sama htela…Sto bi reko Sinatra: “  I've lived a life that's full...I've traveled each and every highway…But more, much more than this,I did it my way...Regrets, I've had a few…But then again, too few to mention...I did what I had to do…And saw it through without exemption…”

Ja svoj zivot dozivljavam kao jednu veliku, lepu I zanimljivu avanturu… U redu, uklapaju se tu I one uobicajene stvari: brak, dete, ucenje, posao, ljubavi, putovanja… ali ono sto zivi u coveku je nesto njegovo, neprikosnoveno, dragoceno sto se sacuvalo I izraslo ‘radeci sve na svoj nacin..’

Ostaju tu ona pitanja: ‘Sta bih, da bih… da li bih isto ili drugcije…’ ali kako se kaze: ‘analiza-paraliza’, o tome mnogo ne razmisljam, ostavljam analize uvazenim psiholozima…Zivot nije buzet jednog preduzeca, pa da se planira u godisnjim planovima… Po meni zivot se zivi spontano, bez mnogo planova I verovatno bih ponovo sve te svoje reke ‘preplivala’ na isti nacin bez plana kad cu, kako cu I dal’ cu stici na drugu stranu obale…

I za kraj I ove price ponovo Mika Antic:

“Ponekad mi se ucini da mi beze pod nogama putevi i daljine. I kadgod mi se dogodi da dospem u daleko, i stanem nasred njega i mislim: konacno, evo me; ako podignem oci, vidim da svako najdalje ima svoje jos dalje. Mozda je to i sreca. Mozda imam u sebi nesto duze od krajeva. Mozda imam u sebi toliko mnogo sveta, da se nikada, nigde, nec...e moci zavrsiti. Nije rec o zivotu, nego o njegovom dejstvu. Jer neke stvari se ne mogu saznati samo ocima. Postoje u meni mnoga, neverovatna cula. Cula vode i vazduha, metala, ikre, semenja,... Oni koji me srecu, misle da ja to putujem. A ne putujem ja. To beskraj po meni hoda. Od koje sam ja vrste? Znam jednu novu igru. Zaustavim se naprasno i ne micem se satima. Pravim se kao da razmisljam i da u sebi rastem. Cinim to dosta uverljivo. Dok imitiram drvece, neko sa strane, neupucen, stvarno bi pomislio da sam pustio korenje. Razlistavam se sluhom. Zagrljajima. Disanjem. Cak se i ptice prevare, pa mi slete u kosu i gnezde mi se na ramenu. Pravim se da sam trom sanjar. Nespretan penjac. Spor saputnik. Pravim se da mi je tesko da se savijam preko belih ostrica realnog. Pravim se da mi nedostaje hitrina iznenadnog skracivanja u tacku i produzetka u nedogled... Ja ne upoznajem svet, vec ga samo prepoznajem. Ne idem da ga otkrivam, nego da ga se prisetim, kao nekakve svoje daleke uspomene. Jer mnogo puta sam bio gde nisam jos koracao. I mnogo puta sam ziveo u onom sto jos ne poznajem. I mnogo puta sam grlio to sto ce tek biti oblici. Zato izgledam izgubljen i neprestano se osvrcem. A u sebi se smeskam. Jer, ako niste znali, svet je cudesna igracka. Moze li se izgubiti neko u nekakvom vremenu i nekakvom prostoru, ako u sebi nosi sva vremena i prostore?... Smeta mi krov da sanjam. 

 

RACUNI...

lana52 | 16 Mart, 2017 19:13

Dusko Trifunovic ima neke izuzetne tekstove koje volim… Jedan od meni omiljenih je:

Računi

“Počeo sam da svodim račune, da vidimo u kojoj sam fazi, odavno bi hteli da me zbune al ne mogu jer sam još u snazi.

 

 Računa se da sam bio zverka i da nisam imao problema, stavlja mi se poneka zamerka ali u njoj ništa bitno nema.

 

 Razbojnici ogrezli u slavi od mog srca naprave čitanku da prouče lekciju ljubavi u pećini na tajnom sastanku. :)

 

 Od mene su napravili čudo ni pas s maslom pojeo me ne bi svi veruju da ih volim ludo dok ja pesme pevam samo sebi…”

 

Tako I ja poput Duska pesme pevam uglavnom sebi…:) ("Mislio sam da se zvijeri boje ove vatre koja trag mi prati I to sam mislio... :) A sad nosim kako mi ga skroje...Po meni se nista nece zvati ...Zablude sam, evo, prestao da brojim....Dokle pjevam dotle i postojim...Prijatelji bivsi, prijatelji buduci, pamtite me po pjesmama mojim..." )

 Ali postoji jedna mentalna aktivnost koju kako vreme prolazi I ‘svodim racune’ sve vise upraznjavam, a to je PRASTANJE....U ovim 'zrelim godinama' kada je mnogo toga zaokruzeno.... kada sam prosla, videla, osetila toliko toga, kada sam stekla solidno obrazovanje, naucila nekoliko svetskih jezika, odgajila sada vec odraslog sina, relativno zaokruzila profesionalnu karijeru, iskusila toliko lepih, predivnih (ali i onih manje lepih) trenutaka koje ljudi mogu da vam prirede na svim meridijanima, kao veciti altruista zakljucila sam da je prastanje kljuc svega dobrog...

‘'Prastanje otvara put uspeha na svim poljima.

Ako naučite da oprostite sebi i drugima, poboljšaćete i duševno i fizičko zdravlje, tvrde psiholozi sa Harvarda. U suprotnom, frustracije koje nose ljutnju dovode do stresa, povišenog pritiska i drugih nimalo bezazlenih bolesti, kao što su karcinom, srčani i moždani udar.

Opraštanje ima blagotvorno dejstvo na psihičko zdravlje, jer dugoročno otklanja osećaj straha, teskobe i ogorčenosti. Ujedno, otvara put uspeha na svim poljima.

Prastanje je preko potrebno, radi uspostavljanja životne ravnoteže. Krug gorčine i ljutnje mora se razbiti, prihvatanjem činjenice da se odredjeni događaji ne mogu promeniti…..ali mogu da se ‘ignorisu’ i dalje nastavi ‘s mirom’………’

Prastanje je spasenje koje donosi ono cemu svi ljudi, hteli ili ne hteli da priznaju, celog zivota teze, nesto vrednije od svakog bogatstava, a to je ‘unutrasnji mir tj. harmoniju…..’ :)

 

 

 

‘Dobre misli i dobri postupci nikada ne mogu dati loše rezultate;loše misli i loši postupci nikada ne mogu dati dobre rezultate….’

lana52 | 15 Mart, 2017 18:17

U nasem svetu protivrecnosti, govora mrznje I sl. tesko je ostati pozitivan, ali je to jedini put do unutrasnje harmonije I samoosvescenja… Dobro je ostati decak iz Zmajeve pesme koji kaze: ‘Radujem se druze, sto se I na trnu, mogi naci ruze…’ Nije dobro uploviti u vode Vojislava Ilica koji lamentira: (‘ni radostan, ni tuzan, nego neveseo, sto bi rekao Crnjanski vracajuci se iz rata ‘izubijan kao voce I ranjen kao tice’…): ‘Ja nikom vise ne verujem nista, il bolje reci, ja verujem sve…' Mozda  su i  Ilic i Crnjanski  navedene krize prevazisli citajuci Remarkovu poruku: ‘Nista nije izgubljeno dok se zivi…’ :)

To je poenta bivstvovanja, biti ziv I imati lepe I svetle misli… Naravno treba razumeti I mudrog Mešu Selimovića: Da sam drukčiji, da život nosim kao tegobu, da sam ogorčen, počeo bih da se gubim, da pijem, da mrzim, postao bih nezadovoljnik koji se okreće protiv cijelog svijeta. A ne mogu to. Uprkos svemu, živim kao i drugi ljudi, koji su bez moga biljega, veseo i tužan zbog običnih stvari, veseo zbog dobrih ljudi koji su pomalo zli, tužan zbog zlih ljudi koji su rijetko dobri...

Ne mozemo kao devojcica Polijana staviti ruzicaste naocare I o svemu bas misliti dobro… Ima vedrih, suncanih, ali I kisovitih dana… Ali za sve dane postoji ili zaklon od jakog sunca ili kisna kabanica… Onaj koji trazi zaklon, uvek ga I nadje ako ima dobre misli I dobro postupa…Voleti ljude, razumeti ih I prastati do odredjenih granica…

Uvek isticem da nisam duboko religiozna, ali poznajem filozofski koncept vise religija I slazem se sa onim lepim citatom: “Hršćanin ne veruje da će ga Bog voleti zato što je dobar, nego da će ga Bog učiniti dobrim zato što ga On voli…” 
- Clive Staples Lewis

Ehh mudrosti… Samim tim sto smo dobri, postajemo I mudri… jedno ide uz drugo…I za kraj price: ‘Veseli i dobri ljudi traže prijateljstvo, a rđavi jatake i ortake.’ - Ibn Zafar (Sta cete traziti, odlucite sami... :) )

RESENJE NA DRUGI NACIN… :)

lana52 | 15 Mart, 2017 13:33

Nisam konfliktna osoba, tako da sam uvek tezila lepoj, asertivnoj komunikaciji, postovanju dostojanstva ‘suorotne strane’, bez pretnji, uvreda, grubih reci… Sve po bontonu, ljubazno uz postovanje tudje licnosti da niko ne daj Boze ne bude uvredjen…

Medjutim prateci medija, stampu, internet I sve pisano sto je dostupno jer I sama volim tekstove I reci, pa makar bilo I ono: ‘Ubi me prejaka rec…’, naidjoh u tekstovima za zabavu na 'prepucavanje' nase dve poznate zvezde, tj. obracanje, ocigledno necim iritirane Dare. B koleginici Maji N. I evo otprilike u novinskom citatu kako je to izgledalo:

“Dara-Maji: “Ja ti nisam Zorica da placem, niti Dragana da se smeskam, mene zaobidji jer te ne diram! Najebaces, (ja se izvinjavam na ovom izrazu, ali to je citat :)), ako me ne ostavis na miru! Poslednji put te opominjem da me ne uzimas u usta, jer ja sigurno necu ulaziti u rasprave sa tobom, JA TO RESAVAM NA DRUGI NACIN…! “ (Kazu da je imalo efekta i da je zapanjena Maja ostavila Daru 'na miru'... :) )

EHhhh… Covek se uci dok je ziv komunikaciji I svemu ostalom…(Sto kaze nas Sojic, nek se nadje u memoriji, 'ne jede leba'... (just in case :))

NO COMMENT!

Sedela sam za mašinom...... :)

lana52 | 13 Mart, 2017 10:01

Kada bi me pitali, ukratko da se predstavim, evo sta bih rekla...

IME: Lana

GODINE: ‘Godine nisu vazne, tako se barem uvek kaze, vazno je to sto sam u srcu nosis svom, tajna je mladosti bas u tom….’ :)

BRACNI ILI PARTNERSKI STATUS: ‘It’s complicated…’ :)

DECA: Jedan 26. - to godisnji sin

ZIVOTNI CILJ: Jednostavno biti DOBRA OSOBA u svakom znacenju te reci

ZIVOTNI MOTO: Voleti sve ljude i prastati im sve, ali ne zaboraviti onu staru mudrost: ‘Ko te jednom proda, nikada vise ne moze da te kupi…’

ZIVOTNI SAN: Snovi uglavnom ostvareni u mladjim danima, mozda jos onaj: ‘pod starije dane’ ziveti blizu sina na Gold Coast (Australija) :)

INTERESOVANJA: Matematika kao struka, a sve ostalo kao inspiracija: poezija, filozofija, budizam, strani jezici, film, atletika….

STA VOLIM, A STA NE VOLIM: Volim: ljude, plemenitost, prastanje, dobronamernost, suncokrete... ne volim: zavist, mrznju, pakost, mizantropiju.... 

POZNATE LICNOSTI KOJIMA SE DIVIM: Nikola Tesla, Tolstoj, Sofija Loren i jos po neko…. :)

UZRECICA: ‘Neko to od gore vidi sve…’

OMILJENA KNJIGA: Antonie De Saint Exupery ‘Mali princ’ (“ Čovek samo srcem dobro vidi, suština je očima nevidljiva…” )

OMILJENI FILM: ‘Kazablanka’ (Sa omiljenim citatom: “Uvek ćemo imati Pariz…” ) NOVOGODISNJA ZELJA: Da u svetu vlada mir, nestane strah od terora i rata, da svi ljudi na planeti zive u izobilju, budu zdravi, srecni i zadovoljni…. :)

UTISCI SA PUTOVANJA: Ima ih mnogo, ali ja obicno navodim sledece: 1. ‘Bele noci’ u Petrovgradu,

2. Crveni Trg u Moskvi,

 3.Katakombe u Kijevu,

4.Potemkinove stepenice u Odesi,

5. Restoran ‘Zlatno pile’ na plazi u Varni,

6. Orjentalne mirise od kamilje koze, pa nadalje u Tunisu,

7.Lancani most u Budimpesti (u stilu Balasevica ha, ha: “ Dal se bar ponekad seti? Plašim se da ne…Prosto… Ko u opereti… Sklopilo se sve: Violinist, tužni pajac, lepa žena i tokajac, A kulise… Zavejani grad…Vodila me kud je htela, Dobar sam ja gost
Verešmarti, Citadela, i Lančani most, Zavejani Trg Heroja… :) ),

8. Karlov most u Pragu,

 9.Grand hotel: ‘Pup’ u kome su se snimali neki kadrovi jednog Bondovog filma u predivnoj banji Karlove Vari,

10.Statua ‘muskarca sa slemom koji izviruje iz sahte’ u Bratislavi,

11. Palata Cvinger sa predivnim vrtom u Dresdenu,

12. dvorac Senbrun u Becu,

13. Mocartov muzej - kuca u Salcburgu,

 14.ekskluzivna ulica Banhof u Cirihu koja vodi do pristanista na Ciriskom jezeru,

15. crkva ‘Sagrada Familia’ (Gaudijevo remek delo) u Barseloni,

16. predivna plaza u LJoret de Maru (Kosta Brava),

17.Trg ’Puerta de Sol’ (Trg Sunca) u Madridu,

Biseri Azurne obale: 18.Kroazeta bulevar u Kanu,

19. cuvena Promenada u Nici,

20. Kazino u Monte Karlu,

Dragulji Italije: 21. Rim sa svojom fontanom zelja De Trevi,

22.katedrala Duomo u Firenci,

 23.crkva Svetog Spiridona u Trstu,

24. Lodja del Konsiljo u Veroni,

 25. docek Nove godine na Trgu Svetog Marka u Veneciji,

26. spustanje zicarom do plaze u Taormini na Siciliji,

27. Pantenon na vrhu Akropolja u Atini,

28. odavanje pocasti nasim stradalim vojnicima kraj ‘Plave grobnice’ na Krfu,

29. azijsko - evropska carolija na krstarenju Bosforom u Istanbulu,

 30.raznobojna svetla Pariza koja se razlivaju od Ajfelove kule preko avenije ‘San Elize’,

 31.Taura bridz u Londonu koji se oko ponoci podize za prolaz vecih brodova,

32. ( svi ti prelepi svetski aerodromi pocev od onog u Frankfurtu, preko Dubaia, do Hog- Konga, Bangkoka i Singapura…..),

putevi preko okeana, biseri Kalifornije: 33. ‘Most Golden Gate’ u San Francisku,

34. Universalni studio u Holivudu u Los Andjelesu,

35. plaza Santa Monika,

36. Nevada sa Las Vegasom i svim njegovim kazinima i fontanama,

 37.Havaji sa cuvenom Vaikiki plazom,

 a onda jedan drugi deo sveta: Australija sa svojom 38.Zlatnom obalom i

 39.rekom I gradom Brizben….

 40.Novi Zeland u kome je sve lepo i zeleno od metropole Oklanda do malih mesta sa predivnim plazama poput Whangarea………..

OMILJENA PESMA: Ehhh, to je tesko reci, ali recimo da sam dvadesetak godina mladja, ja bih otvorila prozor do ulice jedne od nasih porodicnih kuca u mom rodnom gradu, uzela masinu pokojne bake i zapevala:

"Sedela sam za mašinom, šila sam.

Pitali me oficiri čija sam.

 Ne pitajte, oficiri, čija sam,

vodite me vašoj kući, vaša sam!..."

(A ono oficiri fascinirani :) dal' bolje sije, peva ili kuva...ha, ha (doduse jedino sto sam nekada radila 'u ruke' je sviranje klavirske harmonike u o.s  i rad na poslovima rullet krupijea kao part-time posla u vreme izrade magistarskih studija na NZ ), za ostalo 'u ruke' bas i nisam stvorena, ali nikad se ne zna, treba imati dobru volju... ha, ha.. :)

Eto tako bih ja sebe ukratko predstavila, a imalo bi tu jos dosta da se kaze...OSTALO JE ISTORIJA.... :)

OKLAND, NZ – ‘dream’ destinacija

lana52 | 12 Mart, 2017 11:02

Jednom prilikom dok sam radila postdiplomske studije na Novom Zelandu nas mentor je rekao: ‘Mozda jos to ne osecate I ne znate, ali privilegija je ziveti u Oklandu…’

Boraveci skoro deceniju u tom prelepom gradu nisam mnogo razmisljala o toj privilegiji… Sada, kada se ponekad setim njegovog okeana, sunca, zelenila, ljudi…. znam da je to tacno…U sledecem kratkom prikazu moze da se tek nasluti obris Oklanda… :

“Maori su naselili teritoriju na kojoj je danas Okland (Auckland) pre više od 700 godina, a između 1600. i 1750. godine su na terasastim padinama vulkana izgradili naselja iza zaštitnih palisada.

Početkom 19. veka su počela prva naseljavanja Evropljana. Danas, Okland je najveća metropola Novog Zelanda, ali i Polinezije i dom je za više od milion ljudi što je skoro trećina populacije u državi. Okland je 25 godina, od 1840. godine, bio i glavni grad Novog Zelanda. Okland se često naziva gradom jedara zbog velikog broja jahti koje krase luku (Waitemata) i zaliv (Hauraki). Ovaj grad je prethodno bio poznat kao grad ugašenih vulkana (ima ih 48) koji su svojevremeno uticali na današnji karakterističan izgled predela Oklanda. Klima je umerena, te nema temperaturnih ekstrema tokom godine.

Razvijeni tramvajski sistem je uklonjen 1960. godine i zamenjen autoputevima, a postoji inicijativa da se zarad turizma obnovi rad tramvaja u dve oblasti. Redovne linije trajekta vode u obilaske znamenitosti poput istorijskog Devenporta (15 minuta) i brojnih ostrva pored luke. Odatle sledi obilje dobrih plaža, butika, vinarija i rastinja maslina, prevashodno na ostrvu udaljenom 45 minuta (Waiheke).

Takođe vredi posetiti Rangitoto, veliko vulkansko ostrvo koje se izdiže na istoku horizonta. Ako želite da se uspete na ovo ostrvo, ponesite dobru odeću i dosta vode pošto je leti često veoma vruće...  Uspon je moguć na mnogim od ovih vulkana, a okolina grada ne oskudeva u prirodnim atrakcijama.

Popularne oblasti na autobuskim rutama uključuju Ponsonbi, Njumarket, Parnel i mnoga druga mesta. Ratni memorijalni muzej ima dobru kolekciju ranih maorskih i evropskih naselja, a izgrađen je 1929. godine. U gradu se nalaze i mnogi drugi muzeji. Nebom Centralne poslovne četvrti (CBD) prevlađuje Nebeski toranj (Sky Tower) koji je opservatorija, restoran i telekomunikacioni toranj. Izgrađen je 1997. godine i visok je 328 metara.

Auckland je moderan grad s brojnim poslovnim tornjevima. Najvažnija građevina je pomenuti telekomunikacijski toranj Sky Tower, s 328 m visine - najviša građevina južne Zemljine hemisfere... Zanimljiva je gradska većnica s jednom od najakustičnijih koncertnih dvorana na svetu i konferencijski centar Aotea. Popularne su trgovačke ulice High Street, Queen Street, Ponsonby Road i Karangahape Road. Most Harbour Bridge preko zaliva Waitemata je jedan od najpoznatijih simbola grada.

Auckland je značajan nautički centar (zato se naziva "grad jedara"). Najznačajniji park je Auckland Domain. U gradu ima mnogo drugih parkova i zelenila. Turistički su zanimljivi vulkanski vrhovi Mount Eden (najviši vrh u prostoru Aucklanda s prostranim kraterom), Mount Victoria (vulkanski vrh sa spektakularnim pogledom na grad) i One Tree Hill (vulkan koji dominira južnim predgrađima).

 

Zimske bašte i Okland domejn park su među glavnim atrakcijama grada koji, naravno, ima međunarodni aerodrom …”

Medjutim ima nesto sto je meni zasmetalo u predivnom Oklandu, a to je period kisa, kratko traje, ali ne prija svima…(Ja iskreno nisam volela te kise…) S’ obzirom da sam u to vreme, ziveci na Novom Zelandu, pisala poeziju evo jedne od mojih pesama:

OKLANDSKE KISE

Duge Oklandske kise…

Liju mi kroz krv kao groznica…

I sume,  I suste, I dobuju, I smeju se…

Prostor odjekuje ehom njihovog luciferskog smeha…

Nema kapi…

Samo mlaz do mlaza I novi mlaz iz celjusti neba…

Zrak nenadanog sunca se davi u okeanu uz neciji vrisak…

Ove kise imaju svoje slutnje I sumnje…

Svoje pobede I poraze…

Niz moje lice lije slap sa tudjim licem koje ne prepoznajem…

Da li mi prasta ili me osudjuje - pokusavam da naslutim u mokrom dodiru…

Ove kise ne prolaze…

Kao da se svete suncu koje strpljivo ceka na obrisu MT EDEN-A…

Njihove kapi, poput nedosanjanih snova dobuju…I kvase mermer

plocnika mojih najednom rasprslih lovorika…

 

'BITI SPREMAN, TO JE SVE’>>> (Sekspir)

lana52 | 11 Mart, 2017 10:54

Povremeno procitam neki od tekstova Meri Bilic… Evo jednog skorasnjeg meni zanimljivog citata:

Један од наших најпопуларнијих позоришних, филмских и телевизијских глумаца Милан – Лане Гутовић, познат по томе што ретко и штуро одговара на новинарска питања, стицајем околности (промовисање филма „Зона Замфирова 2” и његове монодраме „Украђена личност”) два пута је за кратко време гостовао у Пинковим ток-шоу емисијама.

Оба пута је пред камерама у студију седео у јакни. Закопчаној. Као да је спреман да, ако треба, нагло напусти студио, без да мора да пита „где овде беше гардероба?”.

Шекспир је у 16. веку написао „Бити спреман, то је све!”

Ne bih davala komentare da se, ne daj Boze, nekome iz ‘jakih medijskih kuca’ ne zamerim, (a vec su me neki uzeli na nisan: 'dal sam od njinih, al mozda i nisam, ha, ha..., ja im oprastam, kao i svima, ni njima nije lako, a posebno se pojedini 'stresu' kad se 'onaj od gore' ukljuci... :) ) ali mi imponuje pomenuta Sekspirova recenica I vec dugo se njome rukovodim…

‘Biti spreman, to je sve…’ Znaci biti spreman I na  lepo....  (Postovanje, Lepo vaspitanje, Prijatnost, Iskrenost, Dobronamernost, Humanist, Druzeljubivost… I na ruzno......(nepostovanje , vulgarnost, ironija, primitivizam, lose vaspitanje, mizantropija, zavist, izdaja…)

I kada je covek spreman na SVE ne mora ni o cemu da brine… Naravno uz malu pomoc ‘odozgo’ zivot se dise punim plucima I zivi bez mnogo prepreka... vazno je biti dobronameran, plemenit i imati mirnu i cistu savest, sve ostalo je sto bi se po anglosaksonski reklo: 'piece of cake' :)

Ovde je navedeno samo nekoliko situacija na koje treba biti spreman, ali zato mudri Sekspir I dalje govori kroz usta svog omiljenog junaka Hamleta: ‘Ima mnogo stvari na nebu i zemlji o kojima Vaša mudrost i ne sanja, moj Horacio…’

Ehh, zato smo spremni cak I na ono o cemu ni dobar Hamletov prijatelj mudri Horacije I ne sanja, a mi vec znamo (Horacije nije poznavao NJegosa da ga nauci onome: ‘meni nista nije nepoznato, sto god dodje, ja sam mu naredan…’), a mi smo I NJegosevu mudrost na vreme upoznali, pa nam ostade u srce I mozak urezana ona mudra poruka: “Spustavah se ja na vase uze , Umalo se uze ne pretrze, Otada smo visi prijatelji,  U glavu mi pamet uceraste…”

Ostaje I krilatica: ‘Ko na brdo ak’ i malo stoji više vidi no onaj pod brdom…Ja poviše nešto od vas vidim,….’ :)

 

"Jer nju cuva neko mnogo jak...'

lana52 | 10 Mart, 2017 10:26

Eto u medijima moze da se pronadje svasta... Skoro videh da je neka od javnosti poznatih mladih zena koja se propatila u tuci sa bivsim deckom, Bogu hvala, nasla novog biznismena za decka po imenu VUK i objavila na instagramu fotografiju pravog sumskog vuka sa opaskom: 'Jer nju cuva neko mnogo jak...'(svaka cast...)

Steta sto nemam profile na instagramu i sl. mrezama, a nisam ni toliko poznata (doduse i ja sto se poznatosti tice nisam bas 'mala maca...' znaju me 'okolo' iz 'raznih izvora'('kontraverzna Lana', ha, ha...) i kao sto imam obicaj da kazem od svake fele..) pa da i ja negde objavim sliku lava sa raskosnom grivicom... s' obzirom da se moj sadasnji 'decko', i sam 'kontravezan u svakom pogledu' zove Lav (ruiskog je porekla, kao Lav Tolstoj, samo mu preci nisu bas iz Jasne Poljane nego s' druge strane..., :)) a ja svoju intimu sto bi rekla nasa lepa i mudra novinarka Vesna Dedic cuvam od javnosti, da bih zastitila ljude oko sebe... Tako da mog Lava retko vidjaju, skoro ga i ne vidjaju...:) ), dakle da objavim pomenutu fotografiju lava i napisem u komentaru: 'Bozanstvenu Lanu cuva neko mnogo jak i hrabar...' (em, je kontravezan, em je jak, em je skriven, em je laf u srcu... eehhh.. malo li je...:)) Ovako bez pogodnih medija za oglasavanje ostade mi ono: 'Ko se sam cuva i Bog ga cuva...' A jednom kad postanem jos slavnija nego sada, ako je i to moguce :) objavicu sliku svog 'lava' pa 'kud puklo, da puklo...' ha, ha, ima opet po kuloarima da se uzdise i sapuce u stilu: 'zamisli slatka moja, ona u tim godinama, a on u tim, sta ce njegova majka da kaze...' i sl. ha, ha... Pa ostade ono: 'za dobrim vukovima, lavovima, lavicama...' i svim ostalim hrabrima- prasina se dize...Zato je dobro u svakoj prilici nositi kao zastitu bar naocare za sunce, da neka trunka ne 'upadne u oci...', a kad nesto ili neko nekome 'upadne u oci...' 'lele si ga njima', doduse zavisi od ocnog kapaciteta svakog pojedinca posebno... :) (ko razume, shvatice, a uvek tvrdim da ima i 'bistrih'... :))  

VOLITE LJUDE-ugasite mržnju! (Ivo Andrić)

lana52 | 09 Mart, 2017 12:04


Neprevazidjeni Andric... I svako oduzimanje ili dodavanje misli nas obicnih smrtnika (npr.'Onaj koji te se boji, kad si prisutan, mrzi te kad si odsutan...')  na neki nacin bi skrnavilo misli njega besmrtnog: 

"Tako se teško živi, tako se kratko živi, pa još polovica tog teškog i kratkog života nam prođe u mržnji i nesporazumima.

Oh, ugasite mržnju! Ljudi su nama potrebni i nikako se, nikako se ne može živjeti bez opraštanja.

Svi su mi ljudi i te kako potrebni. Svi, od ove starice koja me je primila na ruke kad sam došao na svijet, pa do onog nepoznatog prolaznika, koji će, kad mene budu nosili na neko groblje neki ljudi, skinuti kapu i prekrstiti se i zaželjeti mi vječni mir i laku zemlju.

Vječni mir! - kako je dobra i velika i lijepa ta želja! O nepoznati dobri čovječe, blagodarim ti za tu želju tvoju!

Živite i borite se kako najbolje umijete, molite se Bogu i volite svu prirodu, a najviše ljubavi, pažnje i saučešća ostavite za ljude, ubogu braću svoju, čiji je život nestalni plamen svjetla.

Volite ljude, često im pomozite i uvijek ih požalite, jer su nam svi ljudi potrebni."

Ivo Andrić


1 2 3 4  Sledeći»
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb