zvezdano nebo

Zasto se ljudi ljute kad cuju uspesne biografije… :)

lana52 | 10 April, 2017 18:03

Sve sam mogla da pretpostavim: da ljude uvredi ruzan gest ili ruzna rec, podmetanje, namestanje, uhodjenje, klevetanje, ironija I sl, ali mi je skoro neko u poverenju rekao: ’Trudi se da ne pominjes svoju biografiju ili ako bas negde moras napravi skromni sazetak jer neke ljude ljuti kad cuju uspesne biografije… verovatno imaju kompleks jer sami nisu bili dovoljno uspesni…. i td.’ Iako sam mislila po NJegosu: ‘Sto god dodje ja sam mu naredan…’ :) I da me nista ne moze iznenaditi, prethodno me je fasciniralo…Ja se licno radujem kad cujem biografije uspesnih ljudi, da su stekli odlicno obrazovanje, da imaju dobro placene poslove, da lepo izgledaju, da su im porodice uspesne, da imaju odlican zivotni standard... Nikome ne zavidim, ni na koga se ne ljutim ako je u bilo cemu uspesan, volim ljude, volim da se druzim sa njima i pokazujem iskrenu odanost u kolegijalnim ili prijateljskim relacijama....Postujem ljude koji imaju razlicito misljenje od mene, prihvatam konstruktivnu kritiku i nikoga ne vredjam...Volela bih da svi ljudi na planeti budu uspesni, srecni i zadovoljni... 

Pomislila sam: pa ja sam veoma skromna osoba koja posteno radi za jednu sasvim prosecnu platu, nemam neki veliki imetak, skromno I relativno tiho zivim, gledam svoja posla I u tudja se ne mesam, trudim se da budem kulturna I ljubazna sa svima, da radim svoj posao najbolje sto mogu, postujem razlicitost drugih, I sto bi nekoga ljutilo ako cuje deo moje biografije, na primer: da sam bila djak generacije u osnovnoj skoli, djak generacije u jednoj od najstarijih gimnazija na jednom od najtezih matematickih smerova gde sam kasnije I predavala skoro deceniju, zavrsila fakultet u 23.godini u redovnom roku (polozila tzv. strucni ispit u 25. godini),  u toku studiranja se bavila atletikom, pisala poeziju, vencala u 20. godini, bila sekretar saveza studenata I td. (Pa niko meni nije nista poklanjao,(sto bi rekao Kapor: 'uvek sam placala stvari dva puta vise nego sto vrede...' :)) bilo je i talenta, ali su svi rezultati postignuti marljivim i upornim radom!) Kasnije u tridesetim magistrirala sam na engleskom govornom podrucju, dobila licencu da predajem u zemljama Komonvelta gde sam 5-6 godina I predavala…(sticajem zivotnih okolnosti proputovala sam 'pola sveta', bila na skoro svim kontinentima...) Posle decenije boravka u inostranstvu vratila se u domovinu (koju od srca volim i postujem sve ljude u njoj nezavisno od njihovih opredeljenja po onom hriscanskom: 'Postuj svakog i ne diraj u coveka...') gde sam nastavila da predajem u privatnoj gimnaziji I srednjoj strucnoj skoli, zaokruzila oko 20 godina prosvetnog rada u Srbiji I oko 5 godina u inostranstvu… Imam 26. godisnjeg tako reci ozenjenog sina, sluzim se sa 4 strana jezika, iako sam magistar prirodnih nauka izucavala sam dugo i filozofiju i psihologiju.... po opredeljenju sam kosmopolit I altruista…., Nisam duboko religiozna, ali sam 'verujuca' osoba,savest mi je cista i mirna da nikome nikada nisam 'naudila', a ako mi je neko i cinio neko 'zlo' prastala sam i sklanjala se po principu: 'Neko to od gore vidi sve, nisam ja 'pozvana' da bilo kome sudim...'  Na razne provokacije kojih ima okolo oho-ho :) uglavnom ne odgovaram ne zato sto sam 'mutava' vec zato sto sam lepo vaspitana i kako pomenuh hriscanski opredeljena, pa mi to ne dozvoljava da i ja 'secem okolo' tim 'naostrenim nozem' koji zahvaljujuci inteligenciji i obrazovanju nosim u ustima preventivno kao 'hladno oruzje', ali ga ne upotrebljavam, jer da JA ne daj Boze, kako se narodski kaze: 'pustim jezik' to bi vec bio 'pokusaj ubistva..', ha, ha... :)  

Posle ovakvog rezimea tj. biografije, ne vidim sta bi tu nekoga moglo da ljuti…. Ipak, kad bolje razmislim, da ne bi smo izazivali zavist, pakost, klevete... mozda je u ovim kako cesto kazem 'smutnim' vremenima  najbolje slediti misao naseg dragog i mudrog nobelovca Andrica: "U CUTANJU JE SIGURNOST...." 

'Ako najzad niko, ni prijatelj ni neprijatelj ne može da te uvredi....'

lana52 | 09 April, 2017 09:11

 U ovim 'nemirnim' i 'maglovitim' (da ne kazem ponovo 'smutnim') vremenima kada se na zalost vise mrzi nego voli, vise laze, nego govori istina, vise sluti nego raduje.... treba se setiti da je ovo vreme pred najlepse i najradosnije uskrsnje praznike ( Danas su 'Cveti - pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim...Jevanđelisti beleže da je Isus na kapijama grada dočekan sa cvećem i listovima palme, koje su mu ljudi bacali pred noge. Budući da je zbog hladnog klimata u svim evropskim zemljama (izuzev Španije i Malte) rast palme nemoguć, narod na ovaj dan u crkvu nosi šimširtisu, grančice vrbe i masline. Među pravoslavcima Cveti važe za jedan od najradosnijih praznika.....')

Sadasnje vreme treba da bude vreme radosti i praznovanja... Treba se podsetiti i divne Kiplingove poezije koju je voleo i prevodio izmedju ostaslih i nas Ivo Andric i koja velica coveka, ljudskost i plemenitost...   

 

                                            AKO (Radjard Kipling)

                                                                                                                  

"Ako možeš da sačuvaš razum
kada ga oko tebe svi gube i osuđuju te;

Ako sačuvaš poverenje u sebe kada svi drugi sumnjaju u tebe,
ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju;

Ako možeš da čekaš, a da se ne zamaraš čekajući,
ili da budeš žrtva laži, a da sam ne upadneš u laž,
Ili da te mrze, a da sam ne daš maha mržnji,
i da ne izgledaš u očima sveta suviše dobar, ni tvoje reči suviše mudre;

Ako možeš da sanjaš, a da tvoji snovi ne vladaju tobom,
ako možeš da misliš, a da ti tvoje misli ne budu (sebi) cilj;

Ako možeš da pogledaš u oči pobedi i porazu,
i da, nepokolebljiv, uteraš i jedno i drugo u laž;

Ako možeš da podneseš da čuješ istinu koju si rekao,
izopačenu od podlaca u zamku za budale;

Ako možeš da gledaš svoje životno delo srušeno u prah,
i da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom;

Ako možeš da sabereš sve što imaš,
i jednim zamahom staviš sve na kocku,
izgubiš i ponovo počneš da stičeš,
i nikad, nijednom rečju, ne pomeneš svoj gubitak,

ako si u stanju da prisiliš svoje srce, živce, žile
da te služe još dugo, iako su te već odavno izdali,
i da tako istraješ u mestu, kad u tebi nema ničeg više
do volje, koja im govori: "Istraj";

Ako možeš da se pomešaš sa gommilom i sačuvaš svoju čast,
ili da opštiš sa kraljevima i da ostaneš skroman;

Ako najzad niko, ni prijatelj ni neprijatelj ne može da te uvredi,
ako svi računaju na tebe, ali ne preterano;

Ako umeš dobro da ispuniš svaku minutu svog života
sa šezdeset skupocenih sekundi,
tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu,
i što je mnogo više, bićeš Čovek, sine moj! "

Radjard Kipling


    ...BUT I LOVE ME MORE.... :)

    lana52 | 07 April, 2017 11:07

    Cesto su me pitali oni koji su bili upuceni u ‘neke stvari’…. : ‘Kako ti tako nezna, krhka, plemenita, emotivna…’ opstajes u ovim ‘smutnim’ vremenima gde se mnogi ponasaju bez skrupula, gde mnogi na putu do cilja ne biraju sredstva, gde se igraju: ‘stret plays’, koriste lazi I klevete, gde je cesto borba ‘jedan na deset..’, ‘deset na jednog…’ I sl.

    Na pomenuta I slicna pitanja u stilu: ‘Kako uspevas da zadrzis osmeh, dobro raspolozenje I covekoljublje…’ ja sam kao intelektualka, (sto bi jedan moj prijatelj rekao: ‘oho-ho kalibra':))  prvo davala odgovare filozofski, recimo kako bi mudri Jerotic rekao : ‘rad na sebi, genetika (tata je uvek veseo… :) ) I Bozja pomoc …’ a sada kazem u stilu ovih serija-sapunica citirajuci jednu Samantu: “ I love you Richard, but I love  me more…’ :)

    Naravno da I dalje volim I postujem ljude I zelim svima dobro da bih kao ‘krhka zena’ opstala u ovim ‘olujnim vremenima’ moram prvo da volim sebe I ugadjam sebi, uzdam se I u one ‘kosmicke sile’ koje 'od gore' prate sve I na kraju se sve 'skocka' kako treba uz lepe, pozitivne misli, prastanje I plemenito delanje dodje do mira I boljitka u stilu: ‘Nemoj da brigas, brigas, zivot se stara….’

    Eto toliko od jedne nekadasnje mudre ‘okorele’ crnke koja je zakljucila da je zarad sebe same I opsteg dobra bolje da se  transformise u bezbriznu i  ‘neznu’ plavusu, a nikad se ne zna, sto bi, ne bas tako naivna, Merlinka rekla: ‘Mozda neko ‘ozbiljan’ voli I plavuse….” :)

    PITANJEM NA ODGOVORE...

    lana52 | 03 April, 2017 09:25

    “Ljubav i energija su najvece vrednosti naseg bica, raspravljati sa besnim, punim mrznje i zavisti znaci raditi protiv svog zdravlja i duse…”

    Kada bi mene neko intervjuisao, evo kako bi to izgledalo... :)

    “Kada biste dobili priliku da se obratite celom svetu u 30 sekundi, šta biste rekli?”

    Odgovor: Rekla bih : ‘Prastajte ljudima I budite plemeniti….’

    Da imate sav novac ovog sveta i ipak morate da radite, čime biste se bavili?

    Odgovor:’Pa verovatno bih radila isto sto I sada ucila decu, pomagala mladima, volela ljude….’

    Da li se bojite smrti? Ako se bojite, imate li razloga za strah?

    Odgovor: ‘Ne bojim se… Nema razloga za strah… Ko zivi I radi ispravno zna da ce ona mala masa od 21.-og grama (tako zovu dusu) uvek biti zadovoljna…. Nikada nikome nisam cinila lose, nisam namestala ili uhodila ljude, nisam pisala ‘gnusne stvari’ da se nekome uskrati pravo na egzistenciju I zivot… Nisam se oblacila u boje pakosti , zluradosti, mrznje prema bilo kome na bilo kom kontinentu… Uvek sam bila verna bliskim ljudima, prijateljima, idejama, nikada nikoga nisam izdala, a ako su mene ponekad i izdavali prastala sam sirokog osmeha i otvorenog srca...Prijatele sam volela,  (ne)prijatelje postovala i  bez ikakvih osvetnickih pretenzija...Postovala sam tudju razlicitost...

    Ako sam nekada nesvesno nesto rekla ili uradila sto je moglo drugoga da povredi iskreno sam se I izvinila I pokajala… Dusa mi je cista… ‘Mirise na nebo..’

    Šta biste promenili da sada saznate da ste besmrtni?

    Odgovor: Nista, trudila bih se, ako se to uopste u ovom svetu moze da jos vise prastam I budem jos ljubaznija I plemenitija…(Praktikovala bih i dalje ono sto moja majka obozava i zivi, a to je: 'Psihologija dobrote…’ )

    Recimo da ste pred vratima raja i Bog vas pita:”Zašto da te pustim unutra?”, šta biste odgovorili?

    Odgovor: Uvek sam mislila da Ti od gore vidis sve, pa sam odluci… (Zadovoljna bih bila i da me zadrzi u cistilistu... :) )

    Kada ćete sami za sebe biti dovoljno dobri? Šta treba da se desi pa da sebe u potpunosti prihvatite?

    Odgovor: Nista vise ne mora da se desi, u ovim recimo ‘najboljim godinama’ sam sve sto sam zelela zaokruzila privatila  sebe ovakvu kakva sam, pomirila se sa sobom... dok sam u mladjim danima mozda mislila da bih mogla da budem jos lepsa, jos vrednija, jos obrazovanija…jos, sada nemam takve zahteve, volim sebe bas ovakvu kakva sam, a ko me od preostalog dela covecanstva jos voli, postuje ili ne voli, to je vec njihova privatna stvar, to me ne zanima…. (misljenje meni nebitnih ljudi za mene je inace nebitno misljenje ili nesto duhovitije: 'KO me voli-voli, a ko me mrzi dzabe se nervira... :) )

    Da li je zemlja u kojoj živite zemlja po vašoj mjeri?

    Odgovor: Ja zvanicno imam dve domovine… Ali naravno mnogo volim ovu u kojoj sam rodjena I odrasla… Ona je lepa I meni draga… Naravno u zivotu ne moze uvek sve da nam bude po ‘najboljoj meri’ ali ni mi sami nismo savrseni, zato prihvatam stvari onakvim kakve jesu I verujem da ce uskoro da bude jos bolje… Meni je ok, ja se ne zalim… Verujem u ljude koji vode zemlju napred...Volim ljude oko sebe i prastam im nesavrsenosti... Optimista sam i znam da pruzim, ali i da prepoznam pozitivnu energiju...U zivotu me najvise i obicno raduju sitnice: lep suncan dan, iskren osmeh na necijem licu, harmonija medju bliznjima.... Mir je najvazniji....EH, sad standard uvek moze da bude i bolji, ali sve treba sacekati strpljivo, raditi marljivo, postovati ljude oko sebe, doprineti slozi i boljitku, mrznjom i destrukcijom se nista ne postize... Da bi zemlja bila uspesna svi ljudi treba da budu vredni, tolerantni i korektni i da pomognu u slozi i ljubavi... Nije zalud receno: 'Samo sloga spasava...' :) Iako postoji kritika treba da bude odmerena i dobronamerna, da se nicije dostojanstvo ne vredja... Treba ziveti i delati u hriscanskom stilu: 'Sto ne zelis sebi, ne cini drugome...'

    Šta biste želeli da ljudi pričaju o vama kad odete tamo ‘gde mobilni zauvek nema domet’ (kod nekog ‘gore’ sveca koji tada bude dezurni….)

    Odgovor:  Kad se to vec jednom desi , za jos jedno 50 godina,(sad sam tek na pola puta...), ja planiram da docekam stotu, ha, ha...Ne moraju nista da pricaju… Bolje da cute…('Nek mi ne drze govore, nek drugom pletu lovore...') Dosta smo se ispricali za zivota, kako se kaze…("Malo je bilo, a ipak dovoljno i sto smo rekli, i sto smo precutali.." ) Jedino bih volela ako se desi da bas neko ‘pusti suzu’ da ta suza bude od srca, iskrena…. :)

     

    UVEK SE RADOSTI BROJE ZA PRAVE IZBORE... :)

    lana52 | 03 April, 2017 07:11

    Uvek se radosti broje za prave izbore…. ( Recenica je antipod onom stihu nase omiljene estradne plavusice: 'Samo se tuge broje za pogresne izbore...' :) )

    Zivot je kao pozorisna scena… Obicno je na jednoj strani euforija, slavlje, a na drugoj po neko ‘place’ iza zavese….('The winner takes it all...' )   Realnost je da i kod ‘pametnijih’ telefona cim baterija spadne na 15% daje se poruka da je ‘slaba’ I da je treba puniti…

    Ja imam obicaj da kazem: ‘Vise se ne bavim politikom I valjda ne smetam vise nikom…’ (ali nikad se ne zna, uspeh se kod nas ne prasta ni posle 20 godina… :))

    Ponekad I ja dam svoj glas nekome i negde iz lojalnosti lepim idejama iz mladosti… (‘A ko behu oni divi koji su nas odrzali, koji su nam snagu dali, to bejahu ideali…’- Hvala puno i hvala jos jednom :) svima koji su pomogli da i dalje verujem u lepe ideale altruizma, plemenitosti, socijalne pravde i td.  )

    Cesto kazem da kao altruista volim ljude nezavisno od njihove nacionalne, verske ili politicke pripadnosti.... Retko pratim medijske prenose u celini, (uglavnom slusam samo one 2minuta-vesti :)) osim u nekim izuzetnim situacijama kao sto su bile ove skorasnje….Ehhh, 'suprise...' ! JA  tako otkrih nesto sto me je stvarno obradovalo I podiglo 'do neba', a to je kome je moja malenkost iz nekih, njima, a I meni znanih razloga jos uvek zanimljiva… Kada vam na kraju svojih vaznih govora neke ‘zverke’ internacionalnog kalibra metaforicno daju do znanja da ste im u mislima vi I sami procvetate… Ja, po svemu prosecna: prosecna plata, prosecan izgled, prosecne godine, prosecan reproduktivni status - majka jednog deteta, prosecno zanimanje, jedino natprosecna inteligencija (sta cu ‘taku’ me majka rodila bas na dan kad je pocinjalo prolece, a mozda su I moje babe iz Homolja malo tu nesto ‘uvracale’, u stilu ‘ciri bu, ciri ba..’ ha, ha…:), salim se u 'vracke' kao magistar prirodnih nauka svakako da ne verujem... eto ne plasim se kad mi crna macka predje put, ha, ha, a koliko je tih 'maca' okolo... :) ), dakle ja kako naglasih prosecna I obicna vidim da sam u zizi interesovanja (’lepo je meni govorio bivsi muz: ‘mani ideje, vazna je lova…’ , a ja nisam tada mogla bez nekih snova….) Tako da  ‘love’ nikad nije bilo mnogo, ali mi snovi i harizma (sto bi reko jedan moj mudri poznanik: 'Ima nesto ima, ima... ima u tebi i u tvojim ocima..'ehhh :) ) donese popularnost, da o meni misle ‘zverke’… Tako ja srecna I zadovoljna cestitah sebi jos jednom u stilu: ‘Bravo, duso ides 5, tvoj je celi svet, zasluzila si da castis sebe vecerom u nekom ‘noble’ restoranu, moze recimo ‘Madera’ ('otmenost obavezuje..' :)), a zatim da izaberes neko vozilo na sajmu automobila koje ces voziti kad jednog lepog dana polozis voznju, a dotle: Ciao, ciao... vidimo se u nekoj sledecoj predstavi…ha, ha :) …Mozda vec sutra, a mozda tek za neku godinu… nikad se ne zna, zavisi I od onog gore ‘koji vidi I prati sve…’)

    Za kraj ovog saljivog traktata 'o ko zna cemu' (ko razume, shvatice, a ima ih i koji brzo kapiraju...) svima lepe zelje za puno zdravlja, uspeha, srece u zivotu, a nadasve da svi postignu onaj unutrasnji mir I harmoniju, da dusa ne trpi vec ‘uziva’ u miru I radosti… Ehhh, 'a dusa, ko dusa, svog gazdu nekad i ne poslusa...' :)     PS. Nadam se da sam sve lepo i duhovito napisala i da se, ne daj Boze niko nije ljutio jer ja izbegavam teske reci , da ne bude: 'ubi me prejaka rec' :) (Vise nisam mudra crnka kakva sam bila u mladosti-'intelektualni vulkan', ha, ha :) vec sam zbog satiranja pramenova i 'foliranja' postala prosecna plavusa koja gricka cips, sladi se napolitankama (uz redovno brisanje papirnom maramicom da se karmin ne razmaze..., a i 'suzice' ako podju nekad prave, a nekad i malo 'namestene', po potrebi, zavisi od situacije i od toga ko gleda i slusa, (uvek sam govorila da sam 'praznik za oci' i melem za usi' :) ) a 'gledatelja' uvek ima, ha, ha...('just in case...' :) ) jer sam 'emotivka', ha, ha- takva sam 'po celom telu...'(ljubaznost je moje srednje ime :)) i onako standardno, prvo zauzmem pozu: namestim kosu, (ponekad 'opasem' pantalone jer imam manekenski strukic, pa mi ponekad 'spadnu', ha, ha...) podizem ponekad sebi, a ponekad i drugima inace nizak pritisak osmehom, soljicom  crne kafe i casom vodice ili sokica, ha, ha... :) ) By the way,  zamisljam da sam gost na mojoj omiljenoj 'HAPPY' televiziji gde me sarmatni Maric (oduvek smo bili na 'slicnoj' talasnoj duzini ha, ha..) i njegove prelepe voditeljke intervjuisu i nude kafom i raznim 'prislackama', a ja se onako pred kamerama rasplacem od tolike paznje i kazem: 'Hvala puno...Vi ste ovde predivni...' uz suze radosnice, a njihovi  gledaoci odusevljeni, prave snimak emisije da ponovo gledaju u slobodno vreme.., ha, ha.. :)

    Vazno je da sam ja unutar sebe zadovoljna, ponekad ipak protrljam i onu svoju 'kristalnu kuglu' da pogledam sta ce 'da bidne', :) sad kako se  kome 'zalomi', moje misli su uvek lepe i svetle i dobronamerne prema SVIMA, a sad 'kugla, ko kugla...', nesto kaze, a nikad ne laze... ha, ha... :) 

     

    ' I THANK ALL THOSE....' :) P. COELHO

    lana52 | 02 April, 2017 18:36

    I thank all those

    "I thank all those who laughed at my dreams;
    You have inspired my imagination.
    I thank all who wanted to squeeze me into their scheme;
    They have taught me the value of freedom.

    I thank all who have lied to me;
    You have shown me the power of truth.
    I thank all those who have not believed in me;
    You have expected me to move mountains.
    I thank all those who have written me off;
    You have aroused my courage.

    I thank all those who have left me;
    They gave me room to create.
    I thank all those who have betrayed me and abused;
    You have let me be vigilant.
    I thank all those who have hurt me;
    They have taught me to grow in pain.

    More importantly, I thank all
    Who love me as I am;
    They give me the strength to live..."

    1000 BELIH ZDRALOVA... :)

    lana52 | 29 Mart, 2017 13:48

    “Senbazuru (japanski: 千羽鶴), ili hiljadu origami ždralova je skup od jedne hiljade origami ždralova, povezanih jednom niti. Jedna stara japanska legenda govori da će, onome ko uspe izraditi 1,000 origami ždralova, ždral ispuniti jednu želju. Neki smatraju kako, namesto jedne želje, onaj ko ih izradi dobija večnu sreću, bilo u obliku dugog života ili oporavka od ozede ili bolesti. Ždral je u Japanu jedna od mitoloških, odnosno svetih životinja (ostale su zmaj i kornjača), te se govori kako može doživeti 1,000 godina; zbog toga se, za svaku godinu po jedan, izrađuje 1,000 ždralova. U nekim verzijama priće smatra se kako se ždralovi moraju izraditi u jednoj godini…”

     Pa, shodno prethodnoj legendi napravimo 1000 zdralova I pozelimo mir, srecu, prosperitet svim ljudima sveta… Da deca na celoj planeti budu radosna, sita I zadovoljna… Da se ljudi na obe hemisfere raduju svakom novom izlasku sunca… Da nigde nema ratova, gladi, nesreca… Pozelimo iz srca svim ljudima da svet bude bolji, pravedniji I lepsi…. Da planeta bude oaza za sva ljudska srca bez obzira na njihove razlicitosti u bilo kom pogledu…Da bude mnogo vise 'volitelja' od 'mrzitelja'... S’ obzirom da hteo, ne hteo svaki covek ima dnevno oko 60 000 misli, neka bar 55 000 bude svetlo, lepo, pozitivno, posveceno prethodno navedenim zeljama…Ako su misli svelte, dusa cista, savest mirna, srce ispunjeno ljubavlju I altruizmom, ako zivimo u stilu da ugadjamo sebi i ljudima oko nas, a ne u stilu da prkosimo i unistavamo... mozda nam nece trebati 1000 zdralova I 10 ce biti sasvim dovoljno… (Blagostanje ce doci sa lepim mislima i delima i bez zdralova... :) )

    Tako se moze realizovati onaj duh beskrajnosti o kome govori Mika Antic u svojoj ‘Besmrtnoj pesmi’… :

    Znaš, ja sam stvarno sa zvezda.
    Sav sam od svetlosti stvoren.
    Nista se u meni neće
    ugasiti ni skratiti.
    Samo ću,
    obično tako,
    jedne slučajne zore
    svom nekom dalekom suncu
    zlatnih se očiju vratiti.
    Kažnjavan za sve što pomislim,
    a kamoli što počinim,
    osumnjičen sam za nežnost
    i proglašen sam krivim
    što ljubav ne gasim mržnjama,
    već novom, većom ljubavlju
    i život ne gasim smrtima,
    već nečim drukčije živim.
    Poslednji rubovi beskraja
    tek su početak beskrajnijeg.
    Ko traje dalje od trajnijeg
    ne zna za kratka znanja.
    Nikad se nemoj mučiti
    pitanjem: kako preživeti,
    nego: kako ne umreti
    posle svih umiranja….”

    'ZAR UVREDA NIJE UVREDA....'

    lana52 | 26 Mart, 2017 11:50

    “Zar uvreda nije uvreda, bez obzira kome je upućena, zašto je samo u Srbiji patnja politički obojena?

     Skorasnji tekst Ratka Dmitrovica na temu ‘govora mrznje’ podstakao me je da se osvrnem I oslusnem okolo….

    Gospodin Dmitrovic kaze: “JAVNE ličnosti su adresa poštovanja, obožavanja ali i zavisti, mržnje, uvreda, povremeno i direktnih verbalnih, ponekad i fizičkih napada. …”

    Ja ne bih rekla da su samo javne licnosti izlozene ‘govoru mrznje’ I uvredama latentnim ili javnim, ima toga I kod obicnih ljudi u obicnim zivotima… Naravno da je javnim licnostima najteze jer se cela prica ruzna I prljava provuce kroz tabloide tako da je na zalost I porodica ugrozena I povredjena…

    Ja sam zivela desetak godina ‘na strani’ I necu da kazem da je tamo sve ‘zlatno’ ali mi se cini da se vise vodi racuna o kulturi komunikacije… Ima I tamo neistomisljenika, zavisti I sl. ali ljudi ipak u nekoj svojoj borbi malo bolje biraju reci I sredstva…

    Ne mozemo svi mi da se volimo I da budemo simpaticni jedni drugima, niti da delimo ista misljenja I ideje o mnogim stvarima… Narocito je tesko u borbi za vlast koje ima na svakom poslu pocev od obicne trafike gde verovatno radnik sa vise staza zeli da dominira nad pocetnikom, pa do najvisih akademskih I politickih krugova… Ali treba birati reci, ako se nesto kritikuje moze da se mnogo toga kaze u kulturnoj I uctivoj formi…

    Radeci godinama sa mladima pokusavam da koristim asertivnu komunikaciju I da ih vaspitam koliko je moguce u tinejdzerskim godinama to realizovati, da shvate da je lepa komunikacija kljuc svega I da nikada ne treba da kazu ili ucine nesto drugome sto ne bi zeleli da drugi kaze ili ucini njima…

    Tizno je slusati I citati u medijima uvrede na racun ljudi koji su dobar deo zivota posvetili nekoj ideji I ipak hteli ili ne hteli mnogi to da priznaju borili se za opste dobro I opsti napredak… Narocito je vredjanje porodice neoprostivo, kao I koriscenje nakaradnih, perojativnih reci… Nazivati nekoga najgorim imenima I pripisivati mu najperveznije osobine je neoprostivo u ljudskom, hriscanskom, pa ako hocete I politickom smislu… Ja imam obicaj saljivo da kazem: ‘Vise se ne bavim politikom I ne smetam vise nikom…’, ali ponekad to nije tako… Uspeh u bilo cemu u Srbiji se ne prasta ni posle 20 I vise godina… Uvek ima zavidnih, pakosnih, frustriranih ljudi kojima je stalno, bez obzira sta sami rade ili imaju, ‘komad u tudjoj ruci veci’ I koji pokusavaju da se na neki prizeman, nedolican, (da ne upotrebim ‘tezi izraz’ jer ja ne volim da vredjam, vec koristim pomenutu asertivnu komunikaciju…) nacin vredjaju druge za koje misle I znaju da su bolji I uspesniji od njih u bilo cemu…. Ti (ne)ljudi se ponasaju poput Cankarovog opisa iz ‘Kralja Betajnove’: ‘Ici preko toplih ljudskih leseva…’ ili jos gore: oni pokusavaju da  zakopaju zive I zdrave ljude svojom sramotom I sopstvenim mracnim porivima… Mudri Andric je to tako dobro definisao: ‘Jadan je onaj koji mora drugoga uniziti, da bi imao iluziju da je sebe uzdigao…’

    Ja licno ne krijem da su mi od rane mladosti bile bliske lepe socijalisticke ideje, ali postujem ljude koji su imali I imaju razlicite ideje I cestitam svakome ko je bilo na kom polju postigao uspeh I dobre rezultate… Za sve je potrebno strpljenje… Uspeh se nigde u svetu ne postize preko noci, treba raditi, biti korektan prema sebi I drugima I doprineti sveopstem boljitku… Pomenuti boljitak se ne postize vredjanjem, arogancijom, ruznim gestovima, da upotrebim moderan izraz ‘mobingovanjem’ druge razlicite strane ili iznosenjem uvreda I neistina na bilo ciji racun…

    Cesto ponavljam da nisam duboko religiozna, ali postujem hriscanske vrednosti I verujem u onu kosmicku istinu: da “Neko to od gore vidi sve…”

    Kao altruista, intelektualka, dobronamerna sa svojim porukama: “Ugasite mrznju, ljubav nam je potrebna..” I sama sam povremeno bila meta I imala sitne neprijatnosti od nekih ‘mrzitelja’… Cak su mi neki otvoreno, da ne kazem pretili: “Ma lako cemo mi s tobom ti si 'sama zena' (aludirajuci na moj razvod, tako se valjda kod nas naziva zena koja se razvede, a onda joj se 'lepe' etikete i lazi koje ni 'pas s maslom' ne bi progutao...ha,ha :)) ili aludirajuci na to sto sam jedinica, bez brace I sestara da me ‘brane’ ili na to da moj odrasli,tako reci ozenjeni sin zivi u Australiji I nije pored mene da me ‘stiti’…

    Na takve zlurade upadice uvek sam odgovarala: ‘Meni nikada nije trebao bilo ko pored mene da mi potvrdi identitet, ja sam jos od vremena kada sam svuda bila najbolji djak izgradila sopstveni identitet… Cak Iako sam udajom dobila dva prezimena to drugo skoro nikada nisam koristila osim tamo gde se moralo u zvanicnim dokumentima….’ Uvek sam bila ponosna na sopstveno ime I prezime, na svoje obrazovanje I harizmu, a nadasve na svoje covekoljublje, plemeniost, mogucnost da bezuslovno volim ljude bez obzira na njihovo socijalno poreklo, obrazovanje, politicko, religiozno ili bilo koje drugo opredeljenje… Za mene je covek, ako je pravi covek sa velikim C bio I ostao svetinja bez obzira koje je boje koze, koje je skole zavrsio, u koju crkvu ide, kojoj politickoj stranci pripada…

    Imam veliki kapacitet prastanja I bez obzira na mnoge uvrede I ruzno ponasanje nekih osoba iz okruzenja, Bogu hvala nije ih bilo mnogo, ima I dalje predivnih ljudi… ja sam skoro SVE oprostila… Ima tu I onoga: ‘Ko sam ja, obican smrtnik da nekome sudim, ima tu ‘visih sudija’…

    Zato se setimo citata sa pocetka ovog teksta: “Zar uvreda nije uvreda, bez obzira kome je upućena…” I ne vredjajmo ljude oko nas, pokazimo razumevanje, kulturu, plemenitost… jer cemo samo tako stici do boljeg zivota, boljih rezultata, pa I onoga cemu svako tezi do unutrasnje harmonije I stabilnosti koja je najvrednija I ne moze novcem ili bilo cime drugim da se kupi… Drugim recima, budimo dostojanstveni, ne vredjajmo, ne izgovarajmo klevete I lazi, ne ‘mobingujmo’ druge, ne prljajmo tudje neduzne porodice necijim necasnim namerama, jer se to sve vraca u bilo kojoj formi, vec budimo ljudi sa velikim LJ u imenu…Setimo se velikog NJegosa i 'ČOJSTVA I JUNAŠTVA...' :)

    STVARNO SE ISPLATILO, SVE MI SE POZLATILO.... :) ( ili "THE SHOW MUST GO ON..." )

    lana52 | 25 Mart, 2017 12:52

    Kada napunite oko 50 godina (eh nikad se ne zna, mozda je to 49, 50 ili 51, ha, ha…), prodjete pola sveta sa onim popularnim utiscima koje povremeno navedem, da se podsetim:

    - ‘Bele noci’ u Petrovgradu, -Crveni Trg u Moskvi,  -Katakombe u Kijevu, -Potemkinove stepenice u Odesi....

    - Restoran ‘Zlatno pile’ na plazi u Varni,- Orjentalne mirise od kamilje koze, pa nadalje u Tunisu, Lancani most u Budimpesti (u stilu Balasevica ha, ha: “ Dal se bar ponekad seti? Plašim se da ne…Prosto… Ko u opereti… Sklopilo se sve: Violinist, tužni pajac, lepa žena i tokajac, A kulise… Zavejani grad…Vodila me kud je htela, Dobar sam ja gost
    Verešmarti, Citadela, i Lančani most, Zavejani Trg Heroja… :) ),

    - Karlov most u Pragu, -Grand hotel: ‘Pup’ u kome su se snimali neki kadrovi jednog Bondovog filma u predivnoj banji Karlove Vari, -Statua ‘muskarca sa slemom koji izviruje iz sahte’ u Bratislavi, - Palata Cvinger sa predivnim vrtom u Dresdenu...

    -dvorac Senbrun u Becu, -Mocartov muzej - kuca u Salcburgu,  -ekskluzivna ulica Banhof u Cirihu koja vodi do pristanista na Ciriskom jezeru, -crkva ‘Sagrada Familia’ (Gaudijevo remek delo) u Barseloni, -predivna plaza u LJoret de Maru (Kosta Brava), -Trg ’Puerta de Sol’ (Trg Sunca) u Madridu, -Biseri Azurne obale: Kroazeta bulevar u Kanu...

    -cuvena Promenada u Nici, -Kazino u Monte Karlu, -Dragulji Italije:  Rim sa svojom fontanom zelja De Trevi,

    -katedrala Duomo u Firenci, -crkva Svetog Spiridona u Trstu,-Lodja del Konsiljo u Veroni,

     - docek Nove godine na Trgu Svetog Marka u Veneciji, -spustanje zicarom do plaze u Taormini na Siciliji...

    -Pantenon na vrhu Akropolja u Atini, -odavanje pocasti nasim stradalim vojnicima kraj ‘Plave grobnice’ na Krfu...

    -azijsko - evropska carolija na krstarenju Bosforom u Istanbulu...

     -raznobojna svetla Pariza koja se razlivaju od Ajfelove kule preko avenije ‘San Elize’, -Taura bridz u Londonu koji se oko ponoci podize za prolaz vecih brodova...

    - ( svi ti prelepi svetski aerodromi pocev od onog u Frankfurtu, preko Dubaia, do Hog- Konga, Bangkoka i Singapura…..), putevi preko okeana, biseri Kalifornije: ‘Most Golden Gate’ u San Francisku, -Universalni studio u Holivudu u Los Andjelesu, -plaza Santa Monika, -Nevada sa Las Vegasom i svim njegovim kazinima i fontanama...,

    -Havaji sa cuvenom VAIKIKI plazom....

      a onda jedan drugi deo sveta: Australija sa svojom-Zlatnom obalom,  rekom I gradom Brizben…. -Novi Zeland u kome je sve lepo i zeleno od metropole Oklanda do malih mesta sa predivnim plazama poput Whangarea………..

     

    Znaci, kada u tim divnim zrelim godinama zaokruzite sve, imate 26. - to godisnjeg, tako reci ozenjenog sina, dobili ste sve sto je u vasoj struci moglo da se dobije pa I master diploma u nastavnickoj oblasti na engleskom govornom podrucju koja je omogucila licencu da se predaje matematika u zamljama Komonvelta, kada govorite nekoliko jezika, pristojno izgledate… (lepota je u oku posmatraca, ili po recima bozanstvene Sofije Loren: ‘ Seksipil čini 50% onoga što imaš i 50% onoga što drugi misle da imaš….” :) ) shvatite da se vas dosadasnji zivot stvarno isplatio… Isplatilo se sve kroz sta ste prosli I mnogo rada, ucenja I truda da se na najacem matematickom smeru bude djak generacije I napor da se uprkos mnogim aktivnostima: atletika, udaja tj vencanje u dvadesetoj, :) omladinski rad, poezija, drama… Prirodno matematicki fakultet zavrsi u redovnom roku u 23. godini… Isplatile su se golgote usavrsavanja jezika na kraju sveta, strucno usavrsavanje, upoznavanje ljudi I kultura iz celog sveta…

    Ja se kao intelektualka sa svim pomenutim epitetima ne libim da kazem da sam na Zelandu u toku studiranja postdiplomskih da bih se izdrzavala jedno vreme posteno radila I poslove koji nisu cvrsto vezani za struku, npr. bila sam nekoliko meseci klrupije na rulletu u najvecem kazinu na juznoj hemisferi I nije mi ponekad bilo lako da ostanem nasmejana I vedra I dok me dva supervizora ‘popreko’ gledaju jer nisam 'leptir formaciju' zetona gurnula levom, vec desnom rukom (ovde sve mora kao u vojsci da bude po pravilu) I dok nervozni tzv. ‘pit-boss’ dolazi da pita zasto sam zakasnila sa okretanjem rullet tocka tako da kuglica nije napravila propisana, puna tri kruga pre nego sto je pala ili kada sam cekala izvestaja ‘Surveillance’ ako je doslo do ‘Dispute’ I td…. (Tada sam naucila ono sveto pravilo sto vazi u svim pozorisnim predstavama, ali i u obicnom zivotu, uprkos teskocama, klopkicama koje su vam cesto postavljenje i bilo cega drugog, da ne nabrajam, ima ga sijaset, ha, ha, vazi: "THE SHOW MUST GO ON...." :) ) 

    Sve se isplatilo I smeh I suze, I znoj, I rad, I krv… (u plivanju s ajkulama mora se izgubiti malo krvi, ha, ha…)

    Sada ne moram puno toga… I tu je moja prednost… Veoma mi je simpaticna I draga, lepa voditeljka, cini mi se da se zove Tea ili Dea ili tako nesto (mnogo ih je lepih, slatkih, mladih, ko ce sva imena da popamti :)) koja je rekla da voli Rusiju, ali ne moze da otputuje tamo za vikend jer mora da radi... (I ja isto volim... narocito zbog pesme: “Очи чёрные, очи страстные, Очи жгучие и прекрасные! Как люблю я вас, как боюсь я вас! Знать, увидел вас я в недобрый час!...)

     

    To me je podsetilo da ja bas nista ne moram u tom i tolikom stepenu, nisam nezamenljiva ni u jednom sektoru zivota…

     

    Tako da ne nabrajam vise prednosti onoga kad si oko 50, :) a toliko si toga prosao, I ucenja, I poslova, I brakova, i gajenje deteta, I ljubavi, I pobeda I poraza I lepote davanja I gorcinu izdaja… tako da si preko ‘skrivenih blagoslova’ saznao/la sve sto ti treba za jedan harmonican I komforan zivot… Naravno znas onu cesto ponavljanu istinu: ‘Neko to od gore vidi sve…’ I stalno se uveravas u njeno otelotvorenje…

    Ponavljam SVE se isplatilo, a nasa sarmantna pevacica (desetak godina starija od mene) divno to otpeva na nacin koji cu ipak da citiram:

    Stvarno se isplatilo...

    Vise ne hodam tvojim mrakom
    sad sam bolje, to mi vjeruj
    u pogledu svakom

    Sto bi' zbog tebe bila luda
    da se spasim trebalo je
    samo malo truda

    Ref.
    Stvarno se isplatilo
    nikad se ne vratilo
    ono vrijeme od ocaja
    mojoj sreci sad zato nema kraja

    Stvarno se isplatilo
    sve mi se pozlatilo
    otkada smo rastavljeni
    od ruke mi sve ide blago meni

    Vise ne hodam tvojom stranom
    ti ces nastaviti tamom
    ja cu dalje danom

    Sto bi' zbog bilo koga bila ljuta
    da se spasim trebalo je
    samo par minuta…  “

    Eto, Neda, pa ja, :) spasle smo se, kako ko: neko za par minuta, neko za par sati, neko za par godina.... :) I uz pomoc ‘skrivenih blagoslova’ idemo dalje, naravno svako na svoj nacin….A kod mene je uvek vazilo i vazi ono: 'I DID IT MY WAY...' :)  


    BRIZBEJN - JEDINSTVENI AUSTRALIJSKI GRAD

    lana52 | 21 Mart, 2017 09:08

    Brizbejn je grad kome se rado ponovo vracam, naravno da ima tu puno licnih razloga, jedan deo srca me vezuje za njega.... Pa evo opisa tog predivnog grada...:

    "Brizbejn je grad smešten na krajnjem istoku Australije. Nalazi se u australijskoj državi Queensland ( Kvinslend ), čiji je ujedno glavni I najnaseljeniji grad. Prostire se na površini od 5 905 kvadratnih kilometara, a u njemu živi oko 1 860 000 stanovnika. Brizbejn je treći po veličini grad u Australiji. Ovo je jedan od najznačajnijih informatičkih, finansijskih, transportnih I industrijskih centara Australije. Takođe, Brizbejn je veoma značajna destinacija na turističkoj mapi ove države.

    Na području Brizbejna preovladava vlažna suptropska klima. Leta su vrela I vlažna, a zime blage I suve. Tokom letnjeg perioda moguće su jake oluje, a grad često pogode I tropski cikloni.

    Kao I veći deo australijskog kontinenta, proctor na kome se nalazi Brizbejn bio je, pre naseljavanja Evropljana, naseljen starosedeocima, Aboridžinima. Prvi Evropljanin koji je stigao na ovaj deo kontinenta bio je Matthew Flinders. Brizbejn je nastao kao I mnoga druga naselja u Australiji, kao kolonija robijaša iz Velike Britanije. Guverner Brisbaine je 1824. godine, sa još 29 zatvorenika iz Sidneja, doplovio do mesta na kome se danas nalazi grad Redcliff. Sledeće godine ova grupa je stigla do mesta gde se danas nalazi centar Brizbejna. Nekoliko godina kasnije počelo je masovno naseljavanje nove kolonije, a 1842. godine naselje je zvanično proglašeno za slobodno. Brizbejn je od 1859. prestonica Kvinslenda, koji je te godine zvanično postao kolonija. Nakon što je Brizbejn 1893. godine pogodila poplava, nedugo pomom pronađeno je zlato. U tome leži razlog još masovnijeg naseljevanja ovog grada. Pored ubrzanog razvoja, Brizbejn je status grada dobio tek 1902. godine. Tokom Drugog svetskog rata ovde se nalazilo sedište savazničkih snaga na Paciiku. Na čelu tih snaga nalazio se čveni američki general Douglas MacArthur. U Brizbejnu su se 1982. godine održale Igre Commonweltha, a 1988. godine je ovde održana Svetska izložba EXPO. Danas je Brizbejn moderan grad sa jedinstvenim ambijentom. Stoga ne čudi dag a svake godine posećuje veliki broj turista iz celog sveta......

     

    Turističke atrakcije u Brizbejnu su :

    • Gradska kuća i Muzej Brizbejna – Gradska kuća je verovatno najpoznatiji orijentir u Brizbejnu, I iako nije izgrađena krajem devetnaestog veka kao Carina I Katedrala Svetog Stefana, muzej Brizbejna ima korene iz perioda pre evropskog naseljavanja. Ovo je veoma značajan simbol grada uvršten u registar nacionalnog blaga.
    • Elektrana je kompleks koji dokazuje koliko je Brizbejn poslednjih godina postao fanki. The New Farm je deo umetničkog performansa, vizualne umetnosti I festivalskog kluba. Sve ovo nalazi se u bivšoj elektrani izgrađenoj 1928. godine.
    • Botaničke bašte Brizbejna nalaze se na obali reke Brisbane, I privlače ogroman broj posetilaca. U okolini vrtova nalaze se najstarija gradska zdanja, poput Parlamenta Kvinslenda, Strarog zdanja Vlade I Univerziteta. Istorija bašta započela je još 1855. godine. Takođe, ovde se nalazi I nezaobilazni Planetarijum Sir Thomas.
    • Land Park, odnosno Suncorp stadion, je najpopularniji sportski objekat u Brizbejnu. Bez obira da li dolaze da gledaju ragbi, kriket ili fudbal, za stanovnike Brizbejna ovo je sveto mesto. Atmosfera na ovom stadionu je jedinstvena I nezaboravna.
    • Brisbane Forest Park je predivan prirodni rezervat. Brizbejn generalno obiluje parkovima I vrtovima, ali Forest Pak nema premca. Ovo je prava oaza mira, sjajna za beg od gradske buke I gužve. Park obuhvata delove planinskog venca D’Aguilar, pa se u njemu nalazi veliki broj divljih životinja.

    AKO SU TO SVE BILE LAŽI, LAŽIMO SE BAR JOS MALO… (moderna bajka)

    lana52 | 20 Mart, 2017 16:17

    U jednoj dalekoj zemlji iza sedam mora, iza sedam gora, na malom suncanom ostrvu punom suncokreta zivela je I vladala jedna princeza… Lepa, obrazovana, dobrodusna volela je svoje podanike I verovala godinama da su oni najbolji ljudi na svetu I da su to sve njeni prijatelji… Pomagala je ljudima koliko je mogla, prastala, darivala ih, a ponajvise bezuslovno ih je volela…

    Godine su prolazile, desavale su se mnoge stvari I lepe I manje lepe, a princeza je ostala dosledna svom altruizmu I veri da zivi u najboljoj zemlji sa najboljim ljudima na svetu…

    Njeno toplo srce je zracilo nepomucenim sjajem…

    Na ostrvo je stigla zima blaga, ali vetrovita…

    Jedne noci, nista ne sluteci princeza je cula buku, lupanje, neobicne zvuke I sama posla da otvori vrata svog zamka… NJen glavni vitez, komandant male vojske koju je imala je vodio veliku grupu ljudi medju kojima je prepoznala I neka njoj veoma draga lica… Rekao je: ‘Princezo, nocas je uspesno ugusena pobuna protiv Vas, ovo je deo grupe koji je to dugo pripremao… Sta da radimo sa njima…’

    Princeza se setno osmehnula I rekla: ‘A ja sam verovala da me oni svi vole kao sto volim ja njih I da mi zele dobro…’ Vitez je odgovorio: ‘Princezo, ako ste tako mislili, sve su to bile lazi…’ Princeza je smireno odgovorila bez ljutnje I gorcine: ‘Ako su to sve bile lazi, lazimo se bar jos malo… Viteze pustite ih, oni su, sto se mene tice, slobodni ljudi, neka idu gde zele…’ Vitez je zapanjeno stajao rekavsi: ‘Ali oni ponovo mogu da pokusaju isto, ne misle Vam dobro…’ Princeza se naklonila svima, mahnula rukom I otisla rekavsi: ‘Pusti ti njih, a neko to od gore vidi sve…’ :)

    Sta je sa pomenutim podanicima bilo ne zna se, a princeza I dalje zivi na ostrvu suncokreta srecna I zadovoljna, voleci ljude oko sebe I verujuci im…Ostalo je istorija… :)

    'Jesi li to došo' da me vidiš...' (predstava)

    lana52 | 20 Mart, 2017 13:46

    GLUMCI:Predrag Panić ... Maksim Obad
    Milutin (Mima) Karadžić ... Gorčilo Obad
    Gorica Popović ... Grozdana
    Milorad Mandić Manda ... Petrašin
    Slobodan Boda Ninković ... Zeljo

    " Glava porodice Maksim Obad veci deo zivota ima problem grize savesti ,jer je izdao prijatelja(vreme informbiro-a) - sto ga je odvelo na Goli otok… Maksimova je životna želja da napravi porodičnu grobnicu i da testamentom odredi da se nakon njegove smrti pola imanja proda i ustupi porodici njegovog bivšeg prijatelja i žrtve.Ova se odluka ne dopada njegovom sinu i snaji koji se plaše da ce ih savest starog Maksima lišiti nasledstva ..."

    Iako predstava obiluje komicnim elementima, kraj je tragican… Stari Maksim umire I pred samu smrt mu se prividja silueta prijatelja koga je u mladosti potkazao vlastima I koji je zivot izgubio na Golom Otoku… Celog zivota je to Maksim imao na savesti I zato je u porodicnoj grobnici namenio mesto I njemu… U trenucima kada telo postaje lakse za oko 21 gram (pretpostavlja se da dusa tezi toliko) umiruci Maksim se obraca prividjenju: ‘Jesi li ti to dosao mene da vidis…’, a glas dobrog prijatelja iz mladosti koga je nekada izdao odgovara: ‘Ne, to ti dolazis mene da vidis…’

    Sve su to ‘nezgodne’ I ‘neispitane’ stvari….i za verujuce I za neverujuce… Zato je najbolje izabrati casni I plemeniti put, ne izdavati prijatelje I bliznje jer se nikada ne zna kada I kako dolazi taj trenutak kada telo postaje lakse za 21 gram I na koju stranu odlazi ‘dusa’… Ima I onih koji kazu: ‘dusa, ko dusa, svog gazdu ne slusa…’ J

    Najbolja je mirna savest I ispravan zivot I onda se ne mora brinuti za dusu…

     

    20. MART POCETAK PROLECA.... :)

    lana52 | 20 Mart, 2017 08:13

    Proleće stiže danas, 20. Marta u 11 sati i 19 minuta, a u isto vreme za stanovnike na južnoj Zemljinoj polulopti počinje jesen.

    Vazno je da je danas prolece otpocelo SUNCEM, 'kao da je znalo da nas spaja…' :)

    Mnoga verovanja vezana su za mesec mart i početak proleća….

    Neke kulture poručuju da kada počne proleće tri dana ne bi trebalo da plačete, da čistite kuću i da pozajmljujete pare…ha, ha.. S’ obzirom da pomenute radnje inace ne upraznjavam cesto uzdrzacu se od njih I naredna tri dana… :)

    Postoje verovanja da ko se rodi na danasnji dan nosi auru posebnosti …Ehh, sta se sve dogadjalo na danasnji dan 20. Marta…:

    43. p.n.e. - Rođen je Publije Ovidije Nazon (Publius Ovidius Naso), jedan od najvećih rimskih pesnika …(Rodjen/a su na danasnji dan I jos po neki pesnik/inja…, ha, ha…)


    1809 - Rođen je ruski književnik Nikolaj Vasiljević Gogolj, jedan od najznačajnijih predstavnika ruske realistične škole.

     Ima jos poznatih rodjenih na danasnji dan:

    ( 20. Marta 1725. - Rođen Abdulhamid I, osmanski sultan.


    1811. - Rođen Napoleon II Bonaparta, francuski car.

    1828. - Rođen Henrik Ibsen, norveški dramaturg.

    1831. - Rođena Isabel Burton, britanska autorica putopisa.

    1912. - Rođen Andrija Preger doktor pravnih nauka, profesor muzičke akademije, pijanista, dirigent.

    1915. - Rođen Svjatoslav Richter, sovjetski pijanist…..)

    Na danasnji dan 20. Marta 1413. Henry V je postao kralj Engleske…. I od tada je danasnji dan 'kraljevski'... :)

    Mogli bismo da dugo govorimo o dansnjem danu, pa ‘kad o mom zivotu pocne da se snima film il barem pise strip, (ja kao I uvek  bicu izuzetno pozitivan tip… ha,ha…) i danasnji dan ce naci svoje mesto….

    '....Da još malo verujem, đavo ga odneo, da na svetu ima i lepih stvari... A ima ih. Verujte.' (M. Antic)

    lana52 | 19 Mart, 2017 19:10

    “Ne znam s kim se vi družite, ali ja već više meseci, kako sednem za neki sto, čujem 'kukanje'... Žale se ljudi na dinar, na cene, na penzije, na situaciju ovde ili tamo, na mlade, na stare... I kukaju... Sve mi je dosadnije, zato, da se viđam i da se srećem. Pa mi je lepše da se zatvorim u svoju sobu...da prelistam neku poštenu knjigu i da još malo verujem, đavo ga odneo, da na svetu ima i lepih stvari... A ima ih. Verujte” 
     
    Miroslav Antić

    Kako je divno to rekao nas Mika…Koliko vere I optimizma u tim poslednjim, kao uzgred izgovorenim recima…Ja isto verujem u te lepe stvari koje tek treba da dodju u ovim nasim pedesetim godinama (mislim na svoju generaciju )… Trebalo bi da smo vec dosta prebrinuli: deca odrasla, karijera zaokruzena (kako ko: neko je ‘zaokruzio’ u krug, neko u elipsu, a neko ostavio otvorene grane hiperbole… ha, ha..) Ja licno smatram da je zivot bio bas darezljiv prema meni (da me ne cuju ‘zli jezici’ I pomisle da se nesto hvalim… ) Sve je bilo onako po redu, u redu I uradjeno na meni svojstven nacin, tj. radila sam I zivela bas kako sam sama htela…Sto bi reko Sinatra: “  I've lived a life that's full...I've traveled each and every highway…But more, much more than this,I did it my way...Regrets, I've had a few…But then again, too few to mention...I did what I had to do…And saw it through without exemption…”

    Ja svoj zivot dozivljavam kao jednu veliku, lepu I zanimljivu avanturu… U redu, uklapaju se tu I one uobicajene stvari: brak, dete, ucenje, posao, ljubavi, putovanja… ali ono sto zivi u coveku je nesto njegovo, neprikosnoveno, dragoceno sto se sacuvalo I izraslo ‘radeci sve na svoj nacin..’

    Ostaju tu ona pitanja: ‘Sta bih, da bih… da li bih isto ili drugcije…’ ali kako se kaze: ‘analiza-paraliza’, o tome mnogo ne razmisljam, ostavljam analize uvazenim psiholozima…Zivot nije buzet jednog preduzeca, pa da se planira u godisnjim planovima… Po meni zivot se zivi spontano, bez mnogo planova I verovatno bih ponovo sve te svoje reke ‘preplivala’ na isti nacin bez plana kad cu, kako cu I dal’ cu stici na drugu stranu obale…

    I za kraj I ove price ponovo Mika Antic:

    “Ponekad mi se ucini da mi beze pod nogama putevi i daljine. I kadgod mi se dogodi da dospem u daleko, i stanem nasred njega i mislim: konacno, evo me; ako podignem oci, vidim da svako najdalje ima svoje jos dalje. Mozda je to i sreca. Mozda imam u sebi nesto duze od krajeva. Mozda imam u sebi toliko mnogo sveta, da se nikada, nigde, nec...e moci zavrsiti. Nije rec o zivotu, nego o njegovom dejstvu. Jer neke stvari se ne mogu saznati samo ocima. Postoje u meni mnoga, neverovatna cula. Cula vode i vazduha, metala, ikre, semenja,... Oni koji me srecu, misle da ja to putujem. A ne putujem ja. To beskraj po meni hoda. Od koje sam ja vrste? Znam jednu novu igru. Zaustavim se naprasno i ne micem se satima. Pravim se kao da razmisljam i da u sebi rastem. Cinim to dosta uverljivo. Dok imitiram drvece, neko sa strane, neupucen, stvarno bi pomislio da sam pustio korenje. Razlistavam se sluhom. Zagrljajima. Disanjem. Cak se i ptice prevare, pa mi slete u kosu i gnezde mi se na ramenu. Pravim se da sam trom sanjar. Nespretan penjac. Spor saputnik. Pravim se da mi je tesko da se savijam preko belih ostrica realnog. Pravim se da mi nedostaje hitrina iznenadnog skracivanja u tacku i produzetka u nedogled... Ja ne upoznajem svet, vec ga samo prepoznajem. Ne idem da ga otkrivam, nego da ga se prisetim, kao nekakve svoje daleke uspomene. Jer mnogo puta sam bio gde nisam jos koracao. I mnogo puta sam ziveo u onom sto jos ne poznajem. I mnogo puta sam grlio to sto ce tek biti oblici. Zato izgledam izgubljen i neprestano se osvrcem. A u sebi se smeskam. Jer, ako niste znali, svet je cudesna igracka. Moze li se izgubiti neko u nekakvom vremenu i nekakvom prostoru, ako u sebi nosi sva vremena i prostore?... Smeta mi krov da sanjam. 

     

    RACUNI...

    lana52 | 16 Mart, 2017 19:13

    Dusko Trifunovic ima neke izuzetne tekstove koje volim… Jedan od meni omiljenih je:

    Računi

    “Počeo sam da svodim račune, da vidimo u kojoj sam fazi, odavno bi hteli da me zbune al ne mogu jer sam još u snazi.

     

     Računa se da sam bio zverka i da nisam imao problema, stavlja mi se poneka zamerka ali u njoj ništa bitno nema.

     

     Razbojnici ogrezli u slavi od mog srca naprave čitanku da prouče lekciju ljubavi u pećini na tajnom sastanku. :)

     

     Od mene su napravili čudo ni pas s maslom pojeo me ne bi svi veruju da ih volim ludo dok ja pesme pevam samo sebi…”

     

    Tako I ja poput Duska pesme pevam uglavnom sebi…:) ("Mislio sam da se zvijeri boje ove vatre koja trag mi prati I to sam mislio... :) A sad nosim kako mi ga skroje...Po meni se nista nece zvati ...Zablude sam, evo, prestao da brojim....Dokle pjevam dotle i postojim...Prijatelji bivsi, prijatelji buduci, pamtite me po pjesmama mojim..." )

     Ali postoji jedna mentalna aktivnost koju kako vreme prolazi I ‘svodim racune’ sve vise upraznjavam, a to je PRASTANJE....U ovim 'zrelim godinama' kada je mnogo toga zaokruzeno.... kada sam prosla, videla, osetila toliko toga, kada sam stekla solidno obrazovanje, naucila nekoliko svetskih jezika, odgajila sada vec odraslog sina, relativno zaokruzila profesionalnu karijeru, iskusila toliko lepih, predivnih (ali i onih manje lepih) trenutaka koje ljudi mogu da vam prirede na svim meridijanima, kao veciti altruista zakljucila sam da je prastanje kljuc svega dobrog...

    ‘'Prastanje otvara put uspeha na svim poljima.

    Ako naučite da oprostite sebi i drugima, poboljšaćete i duševno i fizičko zdravlje, tvrde psiholozi sa Harvarda. U suprotnom, frustracije koje nose ljutnju dovode do stresa, povišenog pritiska i drugih nimalo bezazlenih bolesti, kao što su karcinom, srčani i moždani udar.

    Opraštanje ima blagotvorno dejstvo na psihičko zdravlje, jer dugoročno otklanja osećaj straha, teskobe i ogorčenosti. Ujedno, otvara put uspeha na svim poljima.

    Prastanje je preko potrebno, radi uspostavljanja životne ravnoteže. Krug gorčine i ljutnje mora se razbiti, prihvatanjem činjenice da se odredjeni događaji ne mogu promeniti…..ali mogu da se ‘ignorisu’ i dalje nastavi ‘s mirom’………’

    Prastanje je spasenje koje donosi ono cemu svi ljudi, hteli ili ne hteli da priznaju, celog zivota teze, nesto vrednije od svakog bogatstava, a to je ‘unutrasnji mir tj. harmoniju…..’ :)

     

     

     

    1 2 3 4  Sledeći»
     
    Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
    Powered by blog.rs - Design by BalearWeb