zvezdano nebo

Astronomski sat u Pragu (ili dokle moze da ‘ide’ ljudska sujeta I pakost…)

lana52 | 21 Jun, 2018 10:38

 “Iz straha da bi Mikulaš mogao da izgradi veći, bolji i lepši sat za neki drugi grad, poslanici su briljantnog časovničara oslepili komadom gvožđa, kako bi bili sigurni da će praški Astronomski sat ostati jedini takav na svetu…”

Cesto se vracam zlatnom gradu-Pragu…Tamo me najvise privlace Karlov most I astronomski sat…

Sat postavljen 1410. treći je najstariji astronomski sat na svetu i najstariji koji još funkcioniše. Otkad je napravljen, šire se legende o njemu....

Časovnik je modifikovan, uništen i popravljan mnogo puta otkad je napravljen. To je najpoznatiji astronomski sat na svetu, a sastoji se od četiri pokretna automata (uključujući i ton kostura koji se oglašava na svakih sat vremena), kao i rotirajuće statue od 12 apostola…

 

Fascinatna procesija figura Hristovih apostola odvija se svaki puni sat. Predvodi je sv. Petar, držeći veliki ključ u ruci. Dve po dve figure se izmenjuju na prozorima, a prate ih sa strane još četiri figure koje prozivaju savest svakog posmatrača. Na jednoj strani su Škrtac koji, procjenjujući težinu kese s novcem koju drži u ruci, predočava pohlepu, a pored njega Umišljenost, prikazana kroz čoveka koji se divi svom liku u ogledalu. Obe figure klimaju glavom u znak samoodobravanja.

 

Na drugoj strani su Smrt – kostur koji jednom rukom zvoni, a drugom okreće peščani sat, otvarajući i zatvarajući vilicu klima u pravcu Turčina – simbola invazije, koji odmahuje glavom pokazujući da ne želi poći s njim. Simbolično, figura Smrt meri vreme. Figure astronoma, hroničara, filozofa i anđela ostaju nepomične. Nakon pojavljivanja i poslednje dvanaeste figure apostola, zakukuriče pozlaćeni petao i označi puni sat. Prozori se zatvaraju. 

 

Po mračnoj priči iz petnaestog vijeka, sat je napravio sjajan časovničar Mikulaš iz grada Kadanja, koji je stekao veliki ugled zbog svoje veštine, pa su mnogi gradovi želeli da i njihove trgove krasi veliki astronomski sat.

Mikulaš je odbio da pokaže plan izrade svog remek-dela, ali su glasine o njegovoj popularnosti stigle do praških poslanika.Iz straha da bi Mikulaš mogao da izgradi veći, bolji i lepši sat za neki drugi grad, poslanici su briljantnog časovničara oslepili komadom gvožđa, kako bi bili sigurni da će praški Astronomski sat ostati jedini takav na svetu. (citat sa pocetka teksta)

 Dugo se verovalo da će Pražani patiti ukoliko zapostave Astronomski sat, da će figura skeleta klimanjem glave potvrditi da za Čehe stižu teška vremena i da je jedini spas dečak koji će biti rođen za Novu godinu i oterati zlo..."

MOZE DALEKO DA SE ‘DOGURA’ I BEZ…

lana52 | 20 Jun, 2018 10:24

Na nasim prostorima je obicaj da se ljudi tese negativnim primerima…Narocito u vreme polaganja skolskih testova, ako neko nesto losije uradi, daju se utesni saveti: ‘Sta ce tebi u zivotu, na primer, matematika…I ja je nikad nisam znao, pa sta mi fali , vidis dokle sam ‘dogurao’ I sl..’(Neki bi najradije vaskrsli pokojnog imperatora Justinijana koji je u srednjem veku spaljivao na lomaci  ljude koji su se  bavili  matematikom, kao ‘vestice’ jer je smatrao da su verovatno ‘demoni’ usli u one koji se razumeju u te komplikovane stvari…’)

Tako se navode primeri materjalnog blagostanja poznatih fudbalera u stilu: ‘Sine, samo ti ‘sutiraj’ loptu, sta ce ti skola..’ ili zestokih momaka: ‘Vidis koliko stanova, dzipova, miliona evra ima, a pitanje je dal’ je I kako zavrsio osnovnu skolu..’ A tek starlete I lokalne ‘pevaljke’-lepe, uspesne, bogate, u jednacini zivota resavaju nepoznate ‘na svoj nacin…’

Sledeci prethodne obrasce ponasanja neki mladi ljudi budu u totalnoj ‘konfuziji’ oko sistema vrednosti…Uspeo ovaj na onaj nacin, uspela ona na ‘poseban’ nacin…Nadju se tu I ljudi bez etickih kodeksa koji vole sve I svakoga da ismejavaju u stilu: ‘Ne moze mi karma nista, jaci sam od sudbine jer imam para, veze, ‘ekipu’  ili nesto drugo…’, a onda kada I takve neki kosmicki zakon ‘cvrkne po glavi’ pitaju se: ‘Sta me snadje, dal’ mi to neko ‘baca magiju..’..”, a ne znaju  da su celog veka mucenici svojim nedolicnim ponasanjem prema drugima  bacali  sami sebi negativnu ‘magiju’ na glavu…

Dakle, da rezimiramo:  bez svega se moze…: I bez znanja, I bez pameti, I bez morala…A ta ‘doguravanja’ u pomenutom maniru su diskutabilna…Kako bi bilo lepo da ljudi vole I postuju jedni druge, da su svesni svojih kvaliteta I nedostataka I da uce mladje da ‘rade na sebi’ u svakom pogledu I u obrazovnom, I u duhovnom I u etickom…kao sto je govorio Cehov: ‘Na coveku treba da je lepo sve I misli, I odelo ,I lice, I dusa..’

Ja, iako sam na svim nivoima skolovanja bila ‘djak generacije’ (danas nepopularno ‘zvanje’), iako poznajem I prirodne I drustvene nauke, govorim nekoliko stranih jezika, uvek saljem poruku mladima da moze I bolje…Na primer, ja ne vozim I nikada nisam imala dozvolu I smatram da je to ‘greska’, da mlad covek treba da nauci da vozi u sastavu svog opsteg obrazovanja…Ne kazem: ‘Ma sta ce ti voznja, vidi mene, ne vozim, a prosla sam ‘pola sveta’  I vidi dokle sam ‘dogurala’, ha, ha..’

Covek treba da bude kompletan, da uci sve, da izgradi pravi sistem vrednosti koji se ne zasniva samo na materjalnom bogastvu…Naravno ne mogu bas svi da budu ‘djaci generacije’, ali mogu ako se potrude da steknu solidno opste obrazovanje, da razvijaju plemenitost, dobronamernost I covekoljublje…Tako vaspitani, dobronamerni I obrazovani ljudi bez zlobe, zavisti I ‘zadnjih misli’ mozda nece postati ‘milioneri’, ali ce casno I zadovoljno proziveti svoj vek bez straha od karme I drugih ‘posasti’…

Znaci rukovodimo se lepom hriscanskom poslovicom: ‘Ne cini drugome ono sto ne zelis da on cini tebi ili tvojim bliznjima..’, obrazuj se za sebe I zbog sebe da jednom, kad vreme prodje, osim novca imas I neku unutrasnju, moralnu satisfakciju, a to dokle ces I kako da ‘doguras’ sam, uz malu pomoc prijatelja, uz dobijeni 'vetar u ledja’ uprkos mnogim vetrovima koji ce da ti duvaju ‘u grudi’, to je vec ‘privatna stvar’… 

Kako sačuvati čistu savest?

lana52 | 14 Jun, 2018 12:23

“Zašto je kompas važan instrument i u kom smislu se može uporediti sa savešću?

"MORNAR za kormilom upravlja brodom koji seče talase nepreglednog okeana; jedan čovek pešači kroz pustinju; pilot upravlja avionom koji se diže iznad gustih oblaka. Znaš li šta je zajedničko svima njima? Svako od njih bi se mogao naći u velikoj neprilici ako ne bi imao kompas, a naročito ako mu ne bi bili dostupni još neki savremeni uređaji.'( "Kompas je jednostavan instrument s magnetnom iglom koja pokazuje sever. Kada je ispravan i kada se koristi zajedno s preciznim kartama, može nam spasti život. Slicno kao I savest-kada ne bismo imali savest, bili bismo beznadežno izgubljeni….”) 

Mada nisam duboko religiozna verujem u lepe Biblijske citate: “ Setimo se da je Isus rekao: „Ne sudite, da vam se ne sudi“ (Matej 7:1). Niko od nas ne treba da pravi sporno pitanje oko stvari koje se tiču savesti. Svi treba da gledamo kako da u skupštini unapređujemo ljubav i jedinstvo i kako da izgrađujemo, a ne da obeshrabrujemo jedni druge (Rimljanima 14:19). A u Poslanici Rimljanima (19;20) kaze: “Nemojte se svetiti dragi moji, osveta je moja-ja cu se osvetiti, niko nije izbegao Bozjem gnevu, kaze gospod”:)

Bas tako ne treba se sam  svetiti, ima ‘ko od gore prati sve’….U praksi imamo toliko primera ‘neciste savesti’ kada ljudi ohrabreni time sto su kao u zivotu ‘nesto postigli’, recimo imali su par funkcija u nekoj fabrici gde dugo rade, dozvoljavaju sebi ‘sve I svasta’ I mobinguju druge neduzne ljude koji su tu krace, nisu bili na mnogobrojnim funkcijama ali su zbog svojih moralnih,obrazovnih, intelektualnih, pa cak I materjalnih kvaliteta navukli gnev I zavist drugih koji se 'svete' na jadan I nedolican nacin, uglavnom napadaju u paru ili  ‘u coporu’ kao I svi slabici, retko ko je spreman na duel ‘jedan-jedan’ jer tu zna da sigurno gubi….Ironija je inace oruzje slabica, da ne upotrebim neki narodski, jaci izraz..Kada se takvim osobama, ne daj Boze kaze da nemaju bas ‘cistu savest’ zbog tih nedolicnih medjuljudskih odnosa koje podgrevaju godinama oni se ljute I pravdaju, pa I prete..Sto bi Balasevic reko: ‘Pa svi sto gube se ljute, to je poznata stvar…’:)

  Ja, licno kao pravi Hriscanin sve prastam I tolerisem jer verujem u kosmicke zakone da se svakome SVE vrati na pravi nacin, bas kako zasluzuje, ali zato moja prijateljica Vanja, bas ne prasta, ona je lepa, obrazovana, samouverena zena koja ‘Popu kaze pop, a bobu-bob” (Znam da je dugo zivela u Africi, pa se prica da nesto 'mantra' sa nekim Vudu lutkucama, ali u to ne ulazim..)Dakle, Vanja ima neki malo neprijatan komsiluk, narocito nekog Djuru koji je jadan vec preziveo neki mozdani udar, a drugi je po njegovom ponasanju  u najavi…Tako da mi isprica kako je skoro rekla Djuri: ‘Cuti, pusti ove ostale babe iz komsiluka, ni ti nemas cistu savest’, nasta se jadni Djura ljutio, ‘hvatao za srce’, a Vanja mu odbrusila: ‘Sta mislis da ja ne znam o toj vasoj ‘pisi propalo’ organizaciji, da se nasmejem, politickoj ‘paraformaciji’ koja se bavi uhodjenjem I provociranjem neduznih ljudi i neistomisljenika…Iz raznih, pouzdanih izvora SVE dobro znam Djuro, a ti pazi, dobro, zena ti je umrla, al imas sestru koja je doduse starija, ali I cerku koja je jos mlada, pa zamisli u buducnosti kada, ne daj Boze, nekome  od njih pocne da se priredjuje ovo sto vi ovde meni priredjujete..’ Ja smirujem Vanju, pusti tu mizernu 'grupicu' i Djuru- stariji je covek, on je svoje ‘odigrao’ a o njegovima neka brine ‘onaj od gore’ a ne ti, svakome ko nema cistu savest sve se kad-tad vrati na pravi nacin po kosmickim zakonima, osetice to i on sam i clanovi 'grupice', a neki su verovatno vec osetili….Ali Vanja nece da cuje, ionako je u ovo vreme ranjiva (otac koga obozava je veoma tesko bolestan, sta cemo star covek-bolest, slabost i godine cine svoje)  I kaze: ‘Zapamtice oni mene.. Ja cu se vratiti u Afriku (tamo je u nekoj zdravstvenoj misiji kao prevodilac), a njima ovde ‘kom opanci, kom obojci’…’Ali, kaze Vanja ima u tom komsiluku I dobrih I finih ljudi ciste savesti, nisu svi kao Djura I njemu slicni…Tim dobrim ljudima koji su mi izasli u susret  cu se oduziti na pravi nacin  da im se dobro- dobrim vrati…Ja ne znam mnogo o pomenutom, o savesti, Bozanstvu, DJuri-('moberu'ha, ha,)  I njemu bliskima, ali znam da imam plemenitu dusu I mirno spavam, svima mislim dobro, (sledim biblijsku poslovicu koja kaze: ‘Ne diraj u coveka, jer je to najveci greh’, znaci  ako zivis ispravno I gledas svoja posla, sacuvaces cistu savest, a to je najvaznije, onda postanes ogradjen, vodjen Duhom svetim…) pa kako bude, ne bih da nacinjem vise ‘ozbiljne teme’, da ih neko ne shvati ‘preozbiljno’ jer svi  sve vec znaju I bez mene: ‘Sve se vraca, sve se placa, kada dodje cas…’:), kad, kome i kako-to je samo pitanje vremena...:) A mi svi I moja prijateljica Vanja I ja I nesretnik  Djura, I njegovi istomisljenici iz 'grupice' poziveli 100 leta u zdravlju I veselju. Ziveli!:) 

GRADOVI U SRCU I IZREKE KOJE ZIVOT ZNACE :)

lana52 | 10 Jun, 2018 13:10

GRADOVI U SRCU:U kratkim putopisama opisivala sam delove sveta koje sam posetila u okviru svojih putovanja…Bilo ih je dosta…Ovde bih izdvojila neke gradove koji posle posete ostanu zauvek u srcu….PARIZ je grad koji zadovoljava sva čula, Pariz je inspiracija, a kako reče Hajnrih Hajne: "Pariz je, u stvari, Francuska. Francuska je samo periferija Pariza." 'Četiri pariske destinacije su obavezne: Notr Dam, "Sveto srce", Ajfelova kula i Muzej Luvr…'Ostalo su setnje po mestima koja su  smeštena na Šanzelizeu, Trokaderu, Sen Žermenu...:) (Versaj je svega 25km od Pariza I treba ga posetiti)  ‘Svi putevi vode uRIM’ I nastavljaju pored Fontane zelja di Trevi, Spanskih stepenica, Foruma… do Tivolija koje je u predgradju Rima sa svojim srednjovekovnim zamkovima, predivnim fontanama I nepreglednim parkom….LONDON je grad koji nikada ne spava i koji vam može ponuditi sve (’Ko je umoran od Londona , umoran je od zivota’)..Big Ben, Bakingemska palata, Londonsko oko I td…MADRID -“Iz Madrida u raj…”: Muzej Prado, “Puerta de Sol” (Vrata sunca), Park Buen Retiro…Plaza Major, Kraljevska palata…(uvek sam puna neke Spanije…) BEC- Grad valcera, umetnosti, kulture ('ne kaže se bez razloga “Bečka škola” '):Dvorac Senbrun, katedrala SV. Sefana… I obliznji  SALZBURG koga zovu ‘Rim Svera’sa Parkom Mirabel I Mocartovom kucom …PRAG -‘Zlatni grad’, gde sve odise legendom, setnja po Karlovom mostu ili obilazak Hradcani Zamka, Katedrala Svetog Vida, Kafkina ulica I dr.(150 km od njega je jedna od najlepsih banja sveta-Karlove Vary)..ISTANBUL 'je uzbudljiv, multikulturalan grad prepun znamenitosti': Aja Sofija, Sultan Ahmedova dzamija, Topkapi Saraj, Bosforski zaliv koji spaja Evropu I Aziju….Napoleon ga je nazvao; ‘prestonicom sveta’…A onda tamo daleko, preko okeana divni gradovi kao sto su SAN FRANCISKO sa svojim Uniom trgom, Dokom 39, Ostrvcetom Alkatraz…kao u pesmi: ‘Ja ostavih svoje srce u SF..’, zatim LOS ANDJELES sa cuvenim Holivudom I Beverli Hilsom gde se ‘svako kad dodje bar na kratko oseti pomalo kao ‘zvezda’, LAS VEGAS u kome po otmenim kockarnicama tipa: ‘Cirkus-cirkus’ svako svakoga prati I nista ne prodje neprimeceno….Oko 5 sati leta od San Franciska I stize se u HONOLULU prestonicu Havaja sa svojom carobnom plazom Vaikiki I ostalim ‘cudima’…Ako se nastavi jos dalje stize se do Australije I gradova kao sto je BRIZBEN u kome se uvek nesto desava, bilo na kopnu, bilo na istoimenoj reci I obliznje ‘Gold Coast’ (ZLATNA OBALA-75km od Brizbena) koju zovu ‘okeanski raj’….I na kraju - sam kraj sveta-Novi Zeland I njegov najlepsi I najveci grad OKLAND gde je SVE dozivljaj od setnje glavnom Kraljicinom ulicom do obilaska  Mt Eden- kratera ugasenog vulkana koji se nalazi u srcu grada do obilaska obliznjih ostrva kao sto je Rangitoto ili jednostavno suncanje na gradskim plazama na okeanu…Kao sto je neko nekada snimio film pod naslovom: ‘Vidi Napulj, pa umri’, ja bih nesto slicno ponovila u stilu: ‘Vidi Okland, pa umri’…:)   

IZREKE KOJE ZIVOT ZNACE:

 

“Ko me jednom proda,nikad više ne može da me kupi…”:) :)”Neko to od gore vidi SVE…”:):) “Ne treba zaliti za onim sto je proslo niti strepeti zbog onog sto jos nije doslo”:) :) “Cini dobro, ne kaj se, cini zlo, nadaj se…”:):) “Ne treba zaliti za propustenim prilikama, jer sve sto je propusteno, propusteno je s’ razlogom da bi ustupilo mesto necemu boljem i kvalitetnijim sto ce doci..”:):) “Nikad ne slusajte svoje strahove jer je sva tajna egzistencije nemati strah”:):) “Videcu koliko si blizak Bogu po tome koliko si ljubazan”:):) (stara Hriscanska poslovica) “Ne zali za prolivenim mlekom, ionako je bilo 3/4 vode”:):) “Ne svetite se sami dragi moji, osveta je moja-kaze Gospod, niko nije izbegao Bozjem gnevu…” :) :) (Biblija, Poslanica Rimljanima) “Boljima se tesko prasta” :) :) “Gubitak se podnosi lakse nego kajanje…” (M. Selimovic):) :) “Zivot je jedno duhovno vojevanje “ (Vladika Velimirovic):):) “Sto se mora desiti, ne moze se spreciti i pobedjuje samo onaj ko zna da ceni moc sudbinske neizbeznosti”:):) (Sekspir) “Ima mnogo cuda i na nebu, i na zemlji, o kojima Vasa visost i ne sanja moj Horacije..” :):) (Hamlet) “Ne znas koliko si jak , sve dok ‘biti jak’ ne postane tvoj jedini izbor”:):) “Kada dobijes Bozju milost, srce ti se ispuni neizrecivim mirom i radoscu i niko ti vise ne moze naskoditi, jer si ogradjen, vodjen duhom svetim…”:):) (Otac Tadej) “Bolje je biti sam nego u neadekvatnom drustvu (bolja je bezbedna distanca, nego neizvesna i opasna bliskost)”:):) “Carpe diem, iskoristi dan, ne veruj sledecem….”:):) “Do naseg oslobadjanja doci ce brzo kada shvatimo da ZLO nema nikakve moci i da DOBRO pobedjuje” :):) “Pobeda se dobija kada je mac u koricama” (Samurajska izreka) :):) “Svaku istinu srca treba proveriti razumom” (Dekart):) :) “Na kokoske ne pucas iz topa, njima samo kazes: ‘IS!’ ”(Mark Tven) :):) “Ako covek ne pronadje ravnotezu u sebi, uzalud ce je traziti bilo gde..”:):) “Ako zlo nece da bezi od tebe, bezi ti od zla…”:):) “U cutanju je sigurnost” ( Andric, treba ga ponekad poslusati, bio je mudar, godinama u diplomatiji, Nobelovac…)):):)”Sto ne boli, to nije zivot, sto ne prolazi to nije sreca…” :) :) “Kada odlazis, ne rusi sve mostove, mozda pozelis da se vratis…”:):) “Divno je biti ZIV, zahvalan sam Bogu za sve sto mi je podario”:):) “Samo DOBAR covek je psihicki zdrav covek”:):) “Odnos prema stvarnosti je vazniji od same stvarnosti”:):)… “ “Da sam drukčiji, da život nosim kao tegobu, da sam ogorčen, počeo bih da se gubim, da pijem, da mrzim, postao bih nezadovoljnik koji se okreće protiv cijelog svijeta. A ne mogu to. Usprkos svemu, živim kao i drugi ljudi, koji su bez moga biljega, veseo i tužan zbog običnih stvari, veseo zbog dobrih ljudi koji su pomalo zli, tužan zbog zlih ljudi koji su rijetko dobri…”(Meša Selimović):):)”ZVEZDANO NEBO NADA MNOM I MORALNI ZAKON U MENI” (Kant):):)……… “Nikad se nisam kajao za ono što sam prećutao; međutim mnogo puta sam se pokajao što sam dopustio da mi pobegnu reči koje nisam trebao izgovoriti….”:)- Darije, Persijski kralj

 

JEDNOM SHVATIMO STA SVE MOZEMO...

lana52 | 24 Oktobar, 2017 10:31

Davno, u jednom drugom zivotu na jednom dalekom kontinentu neko (ko mi je u to vreme puno znacio) mi je poklonio knigu Rilkeove poezije (prevod na engleski) i podvukao naslov jedne pesme...Sada, posle toliko godina ja je citam na nasem jeziku: 

Da Umrem Šta Ćeš Ti

"Da umrem, šta ćeš ti, moj Bože?

Ja sam tvoj stalak i tvoj stožer;

ja sam tvoj krčag pun do vrha

(pa da se prospem? da se skrham?);

Ja sam ti smisao i svrha,

ti sa mnom gubiš razlog svoj.

Imati nećeš posle mene

nijednu kuću gde ti mogu

šaptati reči zanesene

topao pozdrav, prisno hvala.

Ja ću sa umornih ti nogu

spasti ko somotna sandala.

Spašće ogrtač golem tvoj.

Tvoj pogled, što ga vazda čeka

moj obraz kao jastuk mekan,

doći će tada iz daleka

da mene traži i ne nađe

i klone kada Sunce zađe

kraj stranog stenja, tuđih smreka.

U meni zebnjom zvoni jeka:

šta ćeš da činiš, Bože moj.."

 Tada me je ta pesma navela na ozbiljno razmisljanje o tome sta se desava ako se tesko razbole nama drage osobe...S' obzirom da sam sa veoma dragom osobom koja mi je pesmu poklonila morala da se rastanem razumela sam smisao njegove strepnje koja je tako suptilno izrazena navedenim Rilkeovim stihovima...Ziveci na drugim prostorima, crpeci snagu iz sopstvenog intelekta i kreativnosti shvatila sam sta covek sve moze i kolika je njegova unutrasnja snaga....U to vreme sam bila verovatno nesto slabija i ne bih mogla da dam odgovor na postavljeno pitanje iz naslova pesme....Sada posle SVEGA i svih saznanja mogla bih da odgovorim da bih znala sta cu...Zivot se nastavlja u svim njegovim oblicima i posle tezih rastanaka... Covek shvati sta sve moze ako pokrene unutrasnje snage svoje svesti i ako nauci da opstaje u plemenitosti i 'tihovanju' sopstvene duse... Znam neko ce da se nasali, citirajuci Balasevica: 'A duša ko duša, svog gazdu ne slusa...' Odgovor bi bio, kao sto se sve izvezba i uvezba, nauci se i duša da sluša..:)

 

 

 

 

 




TO JE ONO ZBOG CEGA BI MNOGI LJUDI...

lana52 | 22 Oktobar, 2017 14:00

Postoji nesto zbog cega bi mnogi ljudi preplivali '7 mora i presli 7 gora', zbog cega bi se milioneri sa Menhetna odrekli svog bogatstva, zbog cega bi mnogi zrtvovali sopstvene dragocenosti...Pitamo se: 'Sta je to..?' Odgovor je jednostavan: 'Unutrasnji mir...' U mnogim umetnickim delima je ova tema maestralno obradjena... Moze da se vidi traganje za mirom na platnima velikih slikara, preispitivanje sebe i trazenje istog u delima knjizevnika-nobelovaca... na primer u filmu: 'Djavolji advokat', mladi covek dobija materjalno bogatstvo, glamur, slavu, blistavu karijeru, a gubi sopstveni mir i ostaje potpuno prazan...

Za unutrasnjim mirom se traga, ide se na hodocasca, posecuju se vrhunski psiholozi, a njegova tajna je jednostavno i najbolje opisana u poruci oca Tadeja:

Ne uznemirujte se ni po koju cenu. U srcu treba da vlada mir,tišina,ćutanje,tihovanje. Misleni haos je stanje palih duhova(demona,duhova koji su otpali od Boga). Naš um,međutim,treba da je sabran,jedinstven,pažljiv..."

Jednostavno receno ako covek zivi u skladu sa lepim zivotnim vrednostima, ne misli i ne cini zlo ni sebi ni drugima (jer ciniti zlo drugima je ekvivalentno razaranju sopstvene licnosti i duse... ), tada ce bez mnogo napora smiren i spokojan u svom 'tihovanju' u sebi pronaci samo bozanstvo tj. unutrasnji mir za kojim, hteli ili ne hteli to da priznaju tragaju svi ljudi na svim meridijanima...Unutrasnji mir oslobadja od strahova, od zlih demona misaonog haosa i stvara u coveku harmoniju u kojoj je prijatno ziveti... Nema unutrasnjeg mira bez lepih i dobrih misli i namera...Kada se jednom postigne treba ga odrzavati 'tisinom' u sebi, postovati i uzdizati na pijadestal sopstvene svesti...To je znak da su vasi sopstveni demoni, kao i oni demoni koji dolaze od drugih cije su duse nemirne i haoticne, pobedjeni i da mozete mirno bez bure da brodite morem svog zivljenja...

Neki ce reci: 'Lako je monasima kad se osame da pronadju mir, a ja treba da se izborim sa sopstvenom zenom i decom ili sa kolegama ili sa komsijama ili sa ovim ili sa onim....' Mogao bi taj pola dana da nabraja sve sta mu smeta, a treba samo malo da promeni ugao posmatranja, podje od sebe samog, bude plemenit i dobronameran, ignorise 'zle, pale demone, otpale od Boga' koje prepoznaje okolo i pokaze kako svojim unutrasnjim vrednostima pobedjuje i postize mir...

Svako ce pronaci nacin da ostvari unutrasnji mir, ako to stvarno zeli... Budisti pale svece 'pozitive' i mislima prizivaju mir...Samani se osamljuju u nepristupacnim planinskim predelima...Maori imaju svoje plesove oko vatre gde 'spaljuju duhove zla' i dolaze do isceljenja i prociscena...A svaki covek moze da pocne traganje samim tim sto ce misliti i ciniti DOBRO...

VOLETI LJUDE...(ILI U STILU 'DUGMETA': 'Sta bi dao da si na mom mestu, da te mrze, a da ti se dive...':)

lana52 | 18 Oktobar, 2017 12:20

Od ranog detinjstva imam veoma razvijenu ituiciju da predosetim koji su ljudi dobronamerni, a koji ne...Predosecam i neke druge stvari, ali o tome drugi put... Mozda zato sto sam bila neko vunderkind-dete, naucilo da cita i cirilicu i latinicu u cetvrtoj godini, takodje u to vreme racunalo do 1000 i td. Kasnije su se 'multi-talenti' smirili i izrasla sam u prosecnu mladu osobu koja je bila zadovoljna sobom i oduvek volela ljude i pomagala im...

Zato me je neprijatno iznenadila skorasnja  opaska slucajnog prolaznika koga nikada ranije nisam videla u stilu: 'Dabogda umrla..' Nasmejala sam se i pomislila da svako mora da umre jednog dana, pa i ja, a kako japanska poslovica kaze: 'Niko nije umro na tudji dan..' Prethodnih dana mi je takodje nepoznati tip na ulici dobacio: 'Gospodjo, sto imate dobro d..e" (ne mogu ni da ciotiram neumesne izraze) Obojica su izgledala pristojno i normalno, ne bih rekla da imaju problem sa psihom, vec sa zlobom, pakoscu, mrznjom, provokacijom i nevaspitanjem...

Tako da s' obzirom na intuiciju uglavnom 'nanjusim'- 'ko je ko', ne osvrcem se i idem dalje...Onom prostom koji dobacuje, kada je to tri puta ponovio, rekla sam: 'Mogla bih da vas tuzim za seksualno uznemiravanje', a onom drugom koji pominje umiranje nisam nista odgovorila pomislivsi: 'Ima neko od gore ko ce da mu sudi kad dodje vreme..' :) Ja svima prastam...

Ponekad me iznenadi tolika negativa pojedinih ljudi iz okruzenja, po meni ni sa cim izazvana...Kazem iznenadi, ali ne obeshrabri.. I dalje volim i postujem sve ljud, nezavisno od njihovih namera, hriscanski prastam i o svima mislim lepo i pozitivno ne zeleci nikome zlo...

Sve manje pisem poeziju, ali sam inspirisana pomenutim dogadjajima i uopste ponasanjem nekih ljudi iz okruzenja napisala pesmu:

VOLETI LJUDE...

 Voleti ljude, cak I kad ti nepravedno sude..

Hriscanski  je oprastati svima kad u srcu dobrote ima..

Voleti ljude I kad su losi, zavidni I grubi…

Toplina duse I plemenitost nikoga ne ubi…

Voleti ljude u svim njihovim oblicima I stanjima

I onda ces biti srecan danima…

Voleti ljude I kad ti pakoste I mrze

Tvoje misli neka budu ko svetlost ciste I brze…

Voleti ljude I kada to ne zasluzuje po zakonu logike ove

Jer jedino tako mozes dosegnuti snove…

Voleti ljude I kada su ne–fer I od zlobe ruzni

Svako se moze popraviti I zato ne budimo tuzni… :)

 

Ova pesma bi bila poruka i mladima i starima, prastajmo drugima, volimo ih nezavisno od njihovog ponasanja, budimo dobri, plemeniti, dobronamerni, a ima kako ja to obicno kazem 'ko to od gore prati', tako da cemo dobrotom podstaci pozitivnu energiju i dostici unutrasnju harmoniju, a neko takvo stanje duse i uma, mirno i sredjeno naziva srecom... 

 

Ljoret de Mar - Kosta Brava, san koji se sanja otvorenih ociju...

lana52 | 17 Oktobar, 2017 15:23

Odusevljava me blizina vode, Dunav blizu koga zivim, okean blizu koga sam zivela skoro deceniju, more u svim oblicima i na svim meridijanima, ali more koje veoma dobro pamtim i osecam je ono u Ljoret de Maru u regiji Kosta Brava u Spaniji... Podseti me na Balasevica: 'danas sam pun nweke Spanije, tri put sam ziveo tamo...' 

Plavetnilo mora, zlatni odsjaj peska, miris cempresa i radost u vazduhu, radost zivljenja koje se oseca u LJoretu u svakom dahu, u svakoj pori, u najavi svakog novog dana...

"Može se reći da Ljoret zauzima centralno turističko mesto čitave tzv. “divlje obale” Kosta Brave, koja se pruža severno od Barselone, pa sve do granice sa Francuskom. Razvijajući se godinama danas predstavlja pravi turistički raj, omiljeno letovalište turista iz raznih krajeva Evrope, a ogroman broj hotela kao i drugih smeštajnih jedinica nudi veliki izbor za sve one koji planiraju svoj dolazak ovde.

Čitav taj istočni deo Španije, pa i sama Kosta Brava koja zauzima severni deo Španije, izlazi na Mediteran, tačnije Belearsko more. Istorijski podaci o njegovom postojanju sežu daleko u prošlost, a zanimljiva činjenica je da naziv Ljoret de Mar potiče od latinske reči “Loredo” što u prevodu znači “lovor na moru”.

Iako je Ljoret manji katalonski turistički gradić, tokom leta, zbog broja posetioca koji tu odsednu, postaje veliki turistički centar i glavno mesto zbivanja tokom letnjih meseci. Nalazi se u oblasti Đirona kojoj još pripadaju i gradovi Tossa de Mar i Blanes. U gradu se nalazi srednjevekovna Tvrđava svetog Jovan koja je nekada služila za odbranu grada od napada sa mora, a sibmol grada je bronzana Statua mornareve žene (Dona Marinera) koja se nalazi na vrhu litice, tik  uz more i plažu. Veruje se da ova statua simbolizuje sve žene mornara koje čekaju da se oni vrate sa dugih pomorskih putovanja.

 Pored blizine mnogih drugih manjih mediteranskih letovališta, velika prednost Ljoreta je i blizina Barseloni, koja pruža mogućnost za različite aktivnosti tokom boravka u ovom katalonskom letovalištu.

 Tokom leta se organizuju čarter letovi koji saobraćaju na relaciji Beograd - Đirona, dok se kao varijanta uvek može tražiti i avio-karta do Barselone.

Prednost čartera su direktni letovi, dok se za odlazak do Barselone iz Beograda mora presedati.

Plaže u Ljoret de Maru

Iako čitava obala Kosta Brave jeste zaista divlja i gruba, mnoge zaravnjene uvale kriju prelepe plaže sa sitnim šljunkom ili peskom i kristalno čistom vodom. Pesak i šljunak su uglavnom žućkaste boje, a blizina stena i divljih uzvišenja stvaraju utisak dalekih predela i neistraženih mesta. Mnoge od onih koje spadaju u masovno posećenije jesu i plaže koje su ponosne vlasnice plavih zastavica, koje govore o njihovom kvalitetu, organizovanosti, bezbednosti i čistoći vode.

Gradska plaža u Ljoret de Maru - Lloret Beach

Lloret beach je glavna plaža. Peščana je, a sa prostiranjem preko 1600 m duž obale grada, definitivno jeste i najduža. Pruza sve zabavne sadrzaje i uzitak celodnevnog boravka.

 

Bašta Santa Clotilde

Ove bašte su još jedno mesto koje turisti često posećuju, i to sa razlogom. Ovaj svojevrsni park je dizajniran u stilu italijanske renesanse, a nalazi se na vrhu brda odakle se pruža predivan pogled na more. Bašta je poznata po ogromnom broju biljaka i skulptura koje su raspoređene svuda unaokolo.

 Odlazak u Figueras, rodno mesto Salvadora Dalija i neizostavna tačka svih onih koji vole umetnost. Doživeti Figueras i videti sve ono što je izloženo u istoimenom muzeju je zaista priča za sebe. Sam Dali je za života još osnovao ovaj muzej, u kome je i nakon smrti sahranjen. Odlazak u Figueras se može naći u okviru ponude izleta mnogih turističkih agencija, a takođe se do njega može doći i samostalno, s obzirom da nije daleko. Nalazi se na udaljenosti od oko 70-ak km severno od Ljoreta.

 

Barselona

Evo prilike da, ukoliko već niste, posetite i Barselonu i isprobate kako je leškariti pod suncobranom čuvene Barselonete. Na 70-ak km od Ljoreta nalazi se čuvena Barselona, grad nadaleko poznatog Antoni Gaudija, kao i mnogih drugig turističkih znamenitosti. Možda nije baš na dohvat ruke, ali ukoliko želite i imate priliku da odete do Barselone, postoji svakodnevna autobuska linija koja saobraća sa autobuske stanice u Ljoretu. Vreme putovanja u jednom pravcu je od dva do dva i po sata zbog usputnih stajališta.

Tossa de Mar letovalište u blizini Ljoreta

Tossa de Mar - Nešto severnije od Ljoreta, na samo 12 km, nalazi se simpatičan srednjevekovovni gradić Tossa de Mar. Iako je, takođe, jedan od turističkih centara Kosta Brave, ovde nećete baš naići na horde turista. Manja je gužva, a samim ti i nešto intimnija atmosfera...."

Prethodni putopijenice. ali LJoret de Mar, kao i mnoga druga prelepa mesta Spanije treba doziveti, udahnuti punim plucima i poneti po neku uspomenu da se nadje u hladnijim danima kada dodjemo u fazu iz [poznate pesme: 'dolazi zima, zatvori vrata, upali vatru, pada prvi sneg...' Do prvog snega ima jos dosta vremena, a mi iako smo daleko od Kosta Brave mozemo da uzivamo u suncanom miholjskom letu koje donosi lepe misli i lepa desavanja... :)  

BLOKIRANJE NEGATIVNE ENERGIJE...(ILI U STILU MARKA TVENA: ' Na kokoške ne pucaš topovima, samo im kazeš: 'Išš...!'...' :)

lana52 | 16 Oktobar, 2017 13:14

S' obzirom da sam se tokom svog obrazovanju bavila dosta prirodnim naukama, a na Novom Zelandu magistrirala jednu oblast nastave istih, nisam bila sklona da verujem u parapsihologiju, metafiziku, magiju uma i sl. Medjutim, ziveci i radeci na Juznoj Hemisferi imala sam prijatelje, poreklom uglavnom iz Azije koji su me uveli u tajne budizma, a i  nekih pomenutih oblasti... Tako da mi je to jedno vreme bilo u sferi interesovanja...Naravno sa  ogradom da bih u neke mentalne 'senzacije' o kojima sam slusala morala sama da se uverim pre nego sto o njima pricam...

Svakako da verujem u postojanje energetskih polja, u energiju pozitivnih misli koja privlaci pozitivna desavanja... Zato mi je bio interesantan clanak o dr Nedeljku Dražiću... ciji deo citiram:

"Dr Nedeljko Dražić, parapsiholog svetskog glasa, šaman, doktor tradicionalne medicine Sveruskog instituta za Eniom u Moskvi, član američke Akademije protiv starenja, otkriva kako magije deluju u politici, biznisu i sportu, i naglašava: 

- Živimo u doba vladavine energija, od kojih je najjača energija misli. Zato nije ni čudo što je magija, ušla u sve pore savremenog društva – od politike, biznisa, do sporta. Parapsihološki rat je u punom jeku. Trku u naružanju zamenila je trka za najboljim parapsiholozima, vračevima, magovima... Ovi ljudi obučeni za nevidljivo, angažuju se u vojne, obaveštajne, i svakave druge svrhe - napomnje  dr Nedeljko Dražić, lekar i doktor tradiciolane medicine Sveruskog centra za narodnu i tradicinlnu medicinu Eniom iz Moskve, ugledan član Američke akademije protiv starenja, Asocijacije za ekologiju i mnogih drugih organizacija u SAD, edukator magije u Arapskim emiratima, i da ne nabrajamo... 
Svoj metod razvio je posle mnogo godina izučavajući obrede lama, rituale indijanskih i sibirskih šamana, indijskih magova, vudu vračeva, egipatsku, vavilonsku i druge drevne magije. 

U njegovom kabinetu  prava je galerija ritualnih predmeta koje je dobio kao znak završenih edukacija i kasnijih priznanja za svoj rad na spasavanju od zla, među kojima i Orden prvog stepena kao najuspešniji iscelitelj Rucije u proteklih 10 godina, zlatan sat sa potpisom Vladimira Putina, i mnogo drugih medalja sa raznih meridijana. 

Kako on tvrdi, njegovo je da štiti i blokira od loših energija i da ih neutrališe... Na koji način, to je poznato samo njemu. Evo sta kaze o Rusima:

 Rusi su, gledano u celini, najjači parapsiholozi na svetu, davno su počeli parapsihologiju da koriste u vojne i životne svrhe. Uz to, imaju i tradiciju, i genetiku, i veoma poklanjaju pažnju svakom detetu koje pokaže takav potencijal. Od malih nogu, od osnovne škole, takvo dete je podvrgnuto specijalnom tretmanu – vodi se računa o uslovima gde živi, kakva mu je obuka, usmerava se ka alternativnom pravcu koji mu najviše leži, a to, naravno čine stručnjaci raznih instituta, čiji je to zadatak i koji na osnovu aure deteta vide njegove potencijale, i usmeravaju ga ka najjače izraženim. To je tradicija koja traje, i koja je zvanično jedno vreme prekinuta ranijim režimom, ali je negovana u narodu...." 

Navedeni tekst moze da pomogne da se nacne razmisljanje o pomenutim energetskim poljima...Kako pozitivnom energijom blokirati negativnu i sl. Nekome ova tema moze da bude interesantna, neko bi je mozda a priori odbacio...Interesovati se za ovako nesto  ili ne...? Odlucite sami... :)  

 

ZMIJA IMA NOGE...

lana52 | 15 Oktobar, 2017 09:54

 Nedavno mi je 26-godisnji sin koji zivi i radi u Australiji poslao fotografiju zmije duge oko 3 metra i teske oko 10 kilograma koju je uhvatio i vratio u sumu... Gledajuci pomenutu fotografiju setih se krilatice: 'Zmija ima noge, al' ih vesto krije ko ti mnogo laska, prijatelj ti nije...' i tako poceh da razmisljam o prijateljima i prijateljstvu...

Mnogi mudri ljudi su pisali o pomenutom fenomenu... Dr Jerotic kaze da covek tokom zivota,( a njegov je stvarno dug) moze da ima najvise 2-3 prijatelja, a mozda i manje...Dobrica Cosic dozvoljava sebi slobodu da u svojoj knjizi: 'Prijatelji' opisuje vise ljudi, ali sa napomenom da je sa nekima iz nekih razloga prekidao prijateljstvo ('bivsi prijatelj je gori od neprijatelja' )

Treba se setiti i naseg nobelovca Ive Andrica (ovo je godina jednog njegovog jubileja) koji kaze: "Onaj ko je moj prijatelj, taj ne postavlja pitanja, onome kome sam prijatelj kazujem ono što i ne pita"

Moze se navesti dosta maksima u stilu: 'Prijatelj je moje drugo ja..', 'Prijatelj je onaj koji zna SVE o tebi, a i dalje te voli..' 'LJubavi dodju i odu, a pravi prijatelj je uvek u planu...' i td.

Godinama sam i sama verovala u prava prijateljstva, gradila ih i cuvala kao veliku dragocenost...Ponasala sam se slicno Radosu Bajicu u jednoj od popularnih tv-serija: 'Evo, ja imam dva bubrega, uzmite jedan ako je potreban mom prijatelju..' Radovala sam se svim uspesima mojih bliskih prijatelja, saosecala u njihovim tugama ili gubicima...Ovde koristim proslo vreme, mada i danas osecam isto i ponasam se na slican nacin, ali mnogo opreznije jer mi je filter za prijateljstvo mnogo precizniji i cesto se setim krilatice sa pocetka ove price:'zmija ima noge...'

Ja sam vaspitavana u duhu gradjanske porodice intelektualaca ciji je moto bio i ostao: 'budi dobar, plemenit, voli ljude i pomazi svima...' Tu su pakost, zloba, namestanja, podsmeh  bili nepoznanica... Kao dobar djak pomagala sam svima...Bila sam dobronamerna ne samo prema prijateljima vec i rodjacima, komsijama, kolegama, slucajnim poznanicima i sl. Trudila sam se da nikoga ne povredim, a ako mogu svakome na neki nacin pomognem...Takvo ponasanje u skladu sa covekoljublem i kosmopolitizmom sam imala i kod nas i u inostranstvu gde sam jedno vreme zivela...Uvek sam coveka stavljala na prvo mesto ispred materjalnog dobra ili bilo kakve koristi.... Od detinjstva sam gajila neka lepa prijateljstva smatrajuci da je stvarno istinita misao: 'prijatelj je moje drugo ja..', ali sa godinama i sa sazrevanjem i sticanjem veceg zivotnog iskustva shvatila sam da nije bas sve tako kako sam ja mislila i osecala i kako dobronamerna literatura kaze...Treba poslusati mudrog NJegosa: 'Spustavah se ja na vase uze, umalo se uze ne pretrze...'

Nisam se razocarala, i dalje volim i postujem nekolicinu dragih prijatelja, spremna sam mnogo da ucinim za njih, kao i uvek sam veoma dobronamerna...Ali... Cim se pojavi to 'ali', javlja se neka ograda, ituitivni limit, 'zadrska...' Neki unutrasnji osecaj (mene taj osecaj obicno ne vara) kaze mi da su retka bezuslovna prijateljstva i da na zalost nema potpune iskrenosti i dobronamernosti...Cini mi se i volela bih da u tome nisam u pravu (ehh, a jesam..) da prijataljstvo nekih ljudi traje do onog trenutka dok ne shvate da vi imate nesto za nijansu bolje od njih, da ne nabrajam sta sve to moze da bude ne samo materjalni status vec i neka druga iskustva...

Naravno u lepom hriscanskom duhu u kome zivim  (ne preterano religiozno kao npr. nas veroucitelj (postovi, liturgije)) trudim se da postujem ne samo prijatelje vec sve poznanike, pa i neke koji su se javno deklarisali kao neprijatelji...Smatram da je vazno da sam prema svakoj pomenutoj kategoriji dobronamerna... Trudim se da izbegnem svaku ironiju jer je 'ironija oruzje slabih', da nikome nista ne cinim niti namestam lose 'iza ledja'...Mogu da iskreno i otvoreno uputim kritiku, ali u dobronamernom maniru...Najvaznije mi je da ako vec odlucim da se sa nekim druzim, to druzenje cinim prijatnim i sebi i drugima...Ne vidjam se sa ljudima u cilju podmetanja necega, ismejavanja, provociranja, to mi je veoma nisko i taj model ponasanja bih nazvala onim popularnim zargonom: 'dno dna'...Poklone retko pravim, ali se trudim da iako skromni budu iskreni, dobronamerni i dati od 'srca'...Po meni je strasna i hriscanski neoprostiva perfidnost da nekom nesto poklanjate iz 'zadnjih namera'...Sama takva osoba gubi ugled u ocima ne samo osobe koju na neki nacin zeli da isprovocira, vec i u ocima drugih koji cutke isprate takve gestove 'sa gnusanjem'...

Kao i obicno u svojim pricicama, pa i u ovoj o prijateljstvu i zmijama vracam se na ono: 'Budi dobar, plemenit, ako neko i mora da strada, nemoj slucajno od tvoje ruke jer ce se uveriti da 'neko od gore vidi sve..'

Verujem u lepo, u dobrotu, u prijateljstvo, u mlade... Smatram da generacija mog sina treba da bude nosilac nase svetle buducnosti...Nemam u sebi ni malo frustracije ili gorcine zbog nekih 'namestaljki' i 'pokloncica' koji su mi ljudi iz okruzenja priredjivali...Misli su mi , kao i uvek svetle, pozitivne, dobronamerne...Razumem i postujem razlicitosti i smatram da je svako zivo bice nezavisno od njegovih osobina i odrednica vredno ljubavi i paznje...A medju tim bicima uvek pronadjemo i zrnce pravog, iskrenog, dobronamernog, bezuslovnog prijateljstva... 

 

 

VITEZOVI TAME....

lana52 | 14 Oktobar, 2017 11:47

 Skoro procitah u nekom listu i najezih se (naravno sa ogradom da li je sve sto se pise tacno jer se danas sve i svasta pise) da u nekom zabitom delu Juzne Amerike (tamo gde vladaju narko klanovi) postoji organizacija koja sebe naziva: 'Vitezovi tame..' Prva asocijacija mi bese decja pesmica: 'vitezovi tame spasavaju dame...' ali eto belaja, pogresna premisa na pocetku... Ne sudi po naslovu sto bi mudri Englezi rekli:  'Don't jump to conclusions!', pre nego sto ne procitas celi tekst...Vitezovi iz pomenutog naslova nikoga ne spasavaju vec naprotiv...

Evo, ukratko o cemu se radi... Sefovi tih juznoamerickih narko-klanova imaju na listi ljude koje ne bi likvidirali na brz i svirep nacin u stilu: 'pistolj u grudi, pa da se overi u celo..' nego zele njihovu laganu propast, ustvari pokusavaju psihicka unistavanja ljudi na podao, necasan, prljav i kukavicki nacin... Prava mafija se ogradila od ove organizacije jer jos ima svoje  'kodekse casti'...

Naravno celnici 'Vitezova tame' preko svojih poslusnika, dousnika, prljavih i ljigavih srafcica koji se sluze svim i svacim od kamerica, prisluskivanja do ogovaranja i provokacija, prikupe znacajne informacije o zivotu jedne osobe zene, muskarca, pa cak i dece i tako saznaju njihove 'slabe tacke', a Bogu hvala svako ih ima: Neko nosi komplekse iz detinjstva jer ima malo vecu tezinu, neko je nesretan jer ima 'klempave usi', neko nije zadovoljan svojim brakom, neko se razveo, neko nikada nije ni sklopio brak, neko ima problem sa alkoholom ili supstancama, neko ima neku neuspelu ljubavnu aferu, neko je u braku bez dece, a cezne za njima, neko ima previse dece koju ne moze da izdrzava, neko je rodio vanbracnu decu, nekome deca nisu uspesna na nacin koji bi on voleo, neko nema posao, neko ima posao, ali nije zadovoljan karijerom, nekome otkucava 'bioloski sat' za sve sto je planirao, neko je u finansijskim neprilikama, neko ima neku hronicnu bolest koja ga opterecuje i tako dalje i tako blize...'Ni drvo bez grane, ni covek bez mane...', ni ljudski zivot bez nekog problema kao sto je oduvek bilo i bice...

Dakle pomenuti 'vitezovi' pokupe njima dragocene informacije o njima 'znacajnim za neku vrstu osvete' ljudima na najprljavije nacine na koje su mogli (oni i ne znaju sta je biblija, a kamoli ono biblijsko: 'Ne diraj u privatnost coveka jer ne znas sta te ceka...' ili 'ne pravi ljudima razne poklone, ako nisi spreman da primis  i nezgodne poklone kad dodje vreme za uzvracanje, a to vreme brzo dolazi...', a tek ono: 'Neko to od gore prati sve'..., ovim bosovima je nepoznato jer su navikli da svoje zivote zavrsavaju smrtno ranjeni ili iza zatvorskih resetaka... Retko ko od njih doceka prirodni zavrsetak...Umiru onako kako su i ziveli necasno, prljavo, tesko, tamno...)

Posle prikupljanja informacija pocinju svoje prljave igre provokacija, presretanja, uhodjenja, podmetanja, cak imaju i tzv. 'armiju dvojnika', ha, ha -  ova pikanterija me je slatko nasmejala...Tako da ako je meta na primer bracni par koji godinama pokusava, a ne moze da ima decu na svakom koraku im podmecu presretanja zenica-trudnica ili mama sa decom u kolicima ili parovima koji razdragano vode svoju nasmejanu decicu...

Tako 'vitezovi tame' ulazu i neki kapital (lako im je sa novcem jer ga imaju napretek od raznih ilegalnih radnji i tako ga 'peru'), nekome za uslugu obecaju odredjenu svotu novca, nekome vezu za zaposljenje ili nesto slicno, nekome uzitak da napravi neprijatnost osobi kojoj inace zavidi i koju iz nekih sebicnih i malicioznih razloga ne podnosi... Naravno ovde se bez obzira na skolsku spremu i kvalifikacije radi o psihicki devijantnim ljudima, jer smo se davno slozili da je 'samo dobar covek koji nikome ne pakosti i misli lose psihicki zdrav covek...' Ne moze neko ko je maliciozan i spreman na bilo koju vrstu prljavstine, podmetanja i zla bez obzira na inteligenciju i diplome da se tretira kao potpuno psihicki zdrav jer kako su nasi stari govorili: 'Neka mu Bog oprosti, nije on svoj, ima u glavi neku falinku...' Naravno ovde ne ubrajamo sasvim malu predskolsku decu koja nisu svesna bilo cega i rade i pricaju ono sto im njihovi bliski rodjaci-odrasli naloze...Kasnije ako se nastavi sa takvim modelom ponasanja i nagovaranja takva deca imaju problema u odrastanju i obicno u tinejdzerskom dobu postaju, agresivni ili depresivni, skloni supstancima i delikventskom ponasanju... Pa sasvim je logicno da ako vi detetu od 8 godina kazete obuci to i to i protrci pored onog cike i kazi to i to da mu napakostis da bi mama i tata od toga imali koristi, takva deca kasnije grade sistem poremecenih vrednosti u stilu: 'treba da budem bezobrazan, bucan, nevaljao i zloban da bi moja porodica profitirala'...

U clanku se naglasava da negde 'vitezovi tame' uspevaju da prvenstveno psihicki 'slome' ljude koji su im 'meta za odstrel', a psihicka propast povlaci sve druge,(cilj je dovodjenja ljudi do paranoicnih psihoza i paranoja proganjanja, da bi se kasnije zlobnici koji verovatno nisu vredni tim ljudima 'ni cipele da obrisu' bili u mogucnosti da se javno slade iscudjavaju: 'ju, sta mu bi odjednom, a bio je tako divan covek', a drugi dodaje: 'ma znas, imao je neki cudan sjaj u ocima..') ali negde i ne uspevaju zavisi od gradje coveka i od stofa od koga je satkan sto bi po naski citirali NJegosa: 'Tvrd je orah, vocka cudnovata, ne slomi ga al zube polomi...' (Pa, masala,  upade u jamu koju si drugome kopao...) Ima u toj organizaciji kazu dosta i bezubih koji su zube izgubili iz pomenutih razloga...Uporni su i tesko odustaju sve dok ih nesto ne 'zvizne po glavi', a svakog drugog obicno i 'zvizne', pa se onako neveran i zloban cudi ko mu salje 'kanarinca' sa negativnom energijom... A ne zna mucenik/mucenica da je svojim ponasanjem i slusanjem 'vitezova tame' povredio nebesa, a kad to uradis nema dalje, sto bi u zargonu rekli: 'tad si burazeru (ako je muskarac) ili slatka sestro (ako je zena) ugasio ili ugasila...' ehh :)

Pomenuti tekst me je fascinirao time dokle moze da dosegne ljudska pakost, zloba i prljava masta (pa tu bi se postideo i Hitlerov psiholog i filozof Gebels, on je bar javno pravio konc - logore i tamo mucio zatvorene i obelezene ljude, a 'vitezovi tame' sve zakulisano, nista javno, izgleda da se ipak plase zakona koji ce kad-tad da ih stigne gradjanski ili nebeski, dug je zivot videce i sami...) Tako ja pomislih: 'Bogu hvla sto se navedena prica odvija na prostorima Juzne Amerike, a ne kod nas..' Tamo, na tom mracnom jugu Latinske Amerike vladaju narko klanovi, i zlobnici, pa je omoguceno 'vitezovima tame' da vrsljaju... Kod nas je red i mir, ljudi su dobronamerni i pitomi, spremni na svim nivoima pocev od suseda, rodjaka, bliskih prijatelja,  preko slucajnih prolaznika, do kolega da pruze ruku prijateljstva, pokazu toplinu, razumevanje i podrsku... Hvala im na tome.. Imam i licni primer: 'moja majka koju naravno mnogo volim je skoro delimicno uspesno savladala jednu  kancerogenu krizu' i ljudi iz mog okruzenja su bili puni razumevanja i saosecanja, to su 'vitezovi svetlosti'...Zato su ljudi oko mene uglavnom srecni i zadovoljni, imaju prijatna lica i lep, prijateljski osmeh, pa se nadam da ce tako i da ostane a tim 'vitezovima tame' iz Juzne Amerike bih porucila onako kolokvijalno: "Daleko vam lepa kuca...'

Sve manje citam razne clanke gore navedene prirode po principu Lale iz dobro poznatog vica: 'Ako nesto lose  ima u 'belom svetu' bolje je da ne saznam, a ako i saznam samo da se ne jedim...'ha, ha :) 

 

Surferi tu dolaze kao na hodočašće....

lana52 | 13 Oktobar, 2017 10:49

Putopis moje prijateljice sa  Novog Zelanda koji je Politika objavila podstakao me je da evociram uspomene iz te egzoticne zemlje u kojoj sam duze zivela... 

Plaže, divne i čiste, gotovo netaknute u svojoj prirodnosti i lepoti. Svaka je pomalo drugačija, bar za nijansu, a neke su drastično različite. Jedne deluju pitomo, a druge divlje. Na zapadnoj obali Novog Zelanda su uglavnom divlje.

Kada sam prvi put ugledala jednu takvu koja se zove Piha, imala sam asocijaciju na grotlo Danteovog „Pakla”. Taj dan je bio poseban za hrabre plivače na pomamnim Pihinim talasima. Surferi tu dolaze kao na hodočašće, kad su talasi najveći i najuzburkaniji. To im povećava nivo adrenalina i takvom užitku ne mogu da odole.

Pesak može biti od gotovo čiste bele boje, do potpuno crne. Na Muruvaj plaži je crni, svetluca, ali strašno peče, mnogo više privlači sunce zbog tamne boje. Jedino na njega nisam mogla stati usred podneva bosom nogom.

Neke plaže su tako divne, sa sitnim peskom u svim nijansama, od ekstremno svetle do već pomenute crne boje peska, a druge znaju biti stenovite, opet sa najrazličitijim oblicima stena. One su izazov da se po njima uspinje i istražuje...."

I sama sam se setila predivnih plaza u okolini Whangarea malog mesta na samom severu ostrva u kome sam provela mesec dana ziveci u skolskom internatu jedne ondasnje srednje skole u sklopu svoje profesionalne nastavnicke prakse (Da bih dobila NZ nastavnicku licencu morala sam da zavrsim postdiplomske studije i steknem NZ masters diplomu u srednjoskolskom obrazovanju..Studije su imale naizmenicne cikluse teorijskih predavanja i obavljanja profesionalne prakse u okviru koje sam u pojedinim skolama po nekoliko sedmica pratila nastavu njihovih nastavnika, a zatim i sama drzala nastavu u poslednjoj sedmici koju su ocenjivali moji profesori sa koledza koji je ovaj program sprovodio... )

Tako me je jedna od poslednjih 'praksi' dovela do pomenutih Whangarea...Bila sam odusevljena srdacnim prijemom i gostoprimstvom direktora skole i celog kolektiva...Za razliku od Oklanda koji je metropola i gde se stranci srecu 'na svakom koraku' u ovom malom mestu oni su 'retka pojava'... Strepela sam da li ce mala, prilicno konzervativna sredina prihvatiti osobu koja dolazi sa drugog, njima uglavnom nepoznatog kraja sveta... Pruzili su mi ne samo materjalnu podrsku (smestaj i ishranu) vec i moralnu podrsku, tako da sam upoznajuci njihov obrazovni sistem i sama postajala deo njega... Nisu imali predrasude, iskreni, topli, puni razumervanja...Koleginica cije sam casove u pocetku pratila me je jedne veceri ugostila u svojoj kuci upoznavsi me sa svojim suprugom i decom u zelji da vidim kako izgleda jedna mala NZ farma na kojoj su oni ziveli...Bila su to lepa iskustva... Djaci su saradjivali, mada sam im u pocetku bila veoma interesantna i postavljali su dosta pitanja o mom poreklu.....Cula sam da jedni drugima objasnjavaju: 'Miss dolazi iz Evrope, zato se tako lepo oblaci..' (inace oni su nosili uniforme). Nekoliko punoletnih mladica, stipendista vlade Bruneja koji su bili ucenici zavrsnog razreda su me jedan vikend odvezli do Oklanda da bih za tih mesec dana provela par dana sa svojim sinom koji je zbog svoje, tada osnovne skole u to vreme tamo boravio...

Bila su to lepa profesionalna iskustva, ali i upoznavanje sa Novozelandskom kulturom...Posetila sam Maorsko selo (Marae) i upoznala se sa nekim njihovim obicajima...Prisustvovala sam ragbi utakmici gde se na pocetku izvodi ratnicki ples 'haka'... Na pitanje sta odredjeni gestovi i pokreti znace, npr. 'isplazeni jezik' njihov trener mi je objasnio da je to bila davna pretnja neprijatelju, jos iz hanibalskog vremena da bi mogao da bude pojeden... Ja sam mu objasnila da mi imamo izreku u Srbiji: 'Ma sta mi moze, me moze da me pojede, nisam za jelo...' na sta je on odgovorio: 'Ne brinite, vi ste ovde prijatelj, a za prijatelje smo spremni sve da ucinimo...' Nekoliko godina posle, kada je bilo bombardovanje Srbije prijatelji iz Whangarea su se setili mene, (ja sam vec duze radila u jednoj gimnaziji u drugom gradu) zvali telefonom i slali telegrame: 'Zao nam je, uz tebe smo i tvoj narod..'

Ganula me je prijatnost i dobronamernost ljudi sa drugog kraja sveta, iz potpuno drugacije kulture...Nikada nisam osetila zlobu ili pakost, samo naklonost i zelju da se pomogne...

U naslovu sam rekla: 'Surferi tu dolaze kao na hodocasce...' zato sto sam se tada osecala kao surfer na uzburkanom okeanu zivota (u stilu one decje pesmice: 'covek je kao na moru ladja koju od bure cuva samo cvrsta gradja'...) Sreca je da su mi mnogi pomogli da odlicno savladam te surfersko-zivotne vestine... Naravno tu su i neki dragi prijatelji-Nz budisti, ali o tome vise u mojoj nedovrsenoj knjizi putopisa koju pocinjem onom poznatom anegdotom o desetogodisnjem decaku i starijem coveku kome bi mogao taj decak da bude unuk....Na pitanje: 'Sta je najvaznije u zivotu?' covek odgovara: 'Najvaznije je kad dodjes u moje godine da imas o cemu da pricas...' Tako bih i ja kao Seherezada iz 1001 noci mogla da ispricam hiljade svojih zivotnih prica...Svaka od tih prica u meni pobudi neko posebno osecanje ili secanje, svaka ima svoju boju, miris, zvuk...i pouku...Sve se pouke svode na onu dobro poznatu: 'Neko to od gore vidi sve...', mada bi moglo da se doda jos nekoliko:

-'Budi dobar i plemenit jer se dobrota najvise isplati...(neko je u literaturi rekao: 'Samo dobar covek je psihicki zdrav covek...') 

-''Ne zali za onim sto je proslo i ne strepi zbog onog sto jos nije doslo..." (uvek se kockice 'skockaju' kako treba, ima ko o tome brine...)  

ZIVIM U BEOGRADU, CESTO SE U MISLIMA VRACAM PARIZU, SANJAM BRIZBEN... :)

lana52 | 09 Oktobar, 2017 10:28

Sada u ovim srednjim godinama krcatim zivotnim iskustvom i saznanjima konacno sam postigla  unatrasnju harmoniju do koje se stize preko zabluda i osvescenja...Zivim u Beogradu i volim ga svim svojim srcem... Volim zelenilo Zemunskog keja i blizinu reke, urbani dah Knez Mihajlove, pomalo divlje mirise Topcidera...I kada me poznanici iz 'belog sveta' gde sam provela jedan deo zivota pitaju: 'Kako ti je u tom Bg, s' obzirom na turbulentnost naseg vremena o kojima citaju...', ja odgovaram: 'Dobro, ne zalim se...' Grad je lep, zraci, konacno mogu potpuno da se izrazim na maternjem jeziku, volim ljude i prastam skoro sve...Ljudi su uglavnom dobri i blagonakloni, ali ima i onih drugacijih, pomalo zavidnih i zlobnih... Ja pomislim nikad oni ne mogu da poseju toliko zlobe i malicioznosti koliko ja mogu da podarim prastanja, ljubaznosti, dobrote i ljubavi... (Skoro mi je jedna divna i kako kaze sama blagonaklona prijateljica napravila mali poklon, a ja posto zivim skromno ne mogu svima da uzvratim poklone, pa sam najblagonaklonije rekla: 'Neko to od gore prati sve, pa za dobrocinstva ukazana meni vraca blagonaklone poklone tom divnom svetu oko mene koji mi ukazuje ljubav i postovanje...' :)) Tako ja zivim u skladu sa lepim hriscanskim nacelima (mada nisam duboko religiozna) u stilu pozitivnih i dobronamernih misli koje upucujem svima u nasem predivnom Beogradu i sire u mojoj dragoj domovini Srbiji koju nosim u srcu i uvek joj se vracam... Nemam u sebi nimalo gorcine, niti zlobe, radim najbolje sto mogu, ne osecam ni trunku osvetoljubivosti ni prema kome i opstajem u skladu sa nacelom: 'Ako mozes da pomognes pomozi, ako ne mozes skloni se... Ako neko i treba ne daj Boze da strada nemoj od tvoje ruke jer svi znamo onu poznatu istinu: 'Ko se maca lati, od maca i strada' (ovde mac moze da bude i simbol zlobe, pakosti, necasnog podmetanja,podsmeha i svake vrste zlonamernosti..) Slazem se da ljudi mogu i treba da imaju razlicite ideje i ciljeve, ali za ostvarenje tih ciljeva treba da izaberu cist i castan put bez povredjivanja i 'namestanja' drugih...Pa, bar na ovim prostorima, a i u celom svetu znamo za istinu: 'Ko drugome jamu kopa, sam u nju kad-tad upada...' :) Toliko o mojoj sadasnjoj zivotnoj filozofiji i zivotu u Beogradu gde najvise volim izlazak sunca kada se na nebu pojavi zlatno-rumeni blesak koji obecava lepe misli i lep dan...

Kada sam vec kod misli, cesto se u mislima vracam Parizu i mom omiljenom citatu:"Zaboraviš na mapu, prostor oko sebe i lavirint ulica, jednostavno se prepustiš lutanju. Udišeš umetnost! Stavljaš kravatu satkanu od inspiracije… I ideš kao prosjak bez misli o domu, lebdiš na oblacima notnog sistema i upadaš poput sene u najpoznatiji kabare na svetu da popiješ piće sa Edit Pjaf i Frenkom Sinatrom. Chat Noir u svom najvernijem crnom krznenom “odelu”, se umiljava oko kraka crvene vetrenjače… Moulin Rouge! Njegova svetla zaslepljuju, njegova energija osvaja, njegova vetrenjača ne prestaje da se vrti još od XIX veka. Mulen Ruž nije samo noćni klub, on je legenda koja je osvajala svet, stvarala romane, filmove i slavne ličnosti….”Pariz se zivi I udise punim plucima… Sva ta predivna mesta: GARNIER, MONMARTR, VERSAJ, CONCIERGERIE I NOVI MOST na Seni…..U Parizu moze da se najbolje ostvari moja sanjalacko-pesnicka priroda koja lebdi izmedju jave i sna...

I tako dok zivim u Beogradu, u mislima se cesto vracam Parizu, a  iz nekih veoma licnih razloga cesto sanjam NZ, Australiju i Brizben... Evociram uspomene na krstarenje brodicem: 'City Cat' po reci Brizben sa koje je moguce videti sve prelepe znamenitosti:

 

Brisben kao moja proslost, ali nikad se ne zna - zivot je nepredvidiv , mozda i buducnost...
I tako dok zivim od danas do sutra, radujem se svakom novom danu, radujem se kiseoniku koji udisem... U svojoj nezavrsenoj knjizi putopisa iz celog sveta kazem da nije vazno da li ste medju Maorima, ili medju umetnicima u nekoj galeriji San Franciska ili medju ljubaznim trgovcima u nekom Tunizanskom suku, ili pored toplo obucenih Rusa na sneznom Crvenom trgu ili cekate u redu da nabavite karte za neku od prestiznih predstava u zapadnom Londonu, vazno je da nosite svoje toplo, za sve ljude siroko otvoreno, covekoljubivo srce koji proizvodi takodje sirok i topao osmeh... Taj osmeh treba podariti svima nezavisno da li vas vole ili mrze, da li su srecni i lepi u dusi, ili tuzni i manje lepi, nezavisno da li su blagonakloni ili maliciozni, svima treba prastati i slediti divne budisticke mantre o covekoljublju... Ne treba zaboraviti ni biblijske poruke kao sto je ona: 'Ne boj se mrznje oko sebe, vec mrznje u sopstvenom srcu..' ili 'Znacu koliko si blizak Bogu po tome koliko si ljubazan prema drugima....' Bilo u kom gradu, bilo na kom meridijanu ne zaboravimo da volimo, upoznajemo i postujemo ljude nezavisno od njihovog statusa, psiholoskog ili emotivnog stanja..., nezavisno od njihovog trenutnog odnosa prema nama, menja se to.... kao sto volimo i upoznajemo gradove i posebna mesta... Ne zaboravimo i onu divnu istinu oca Tadije: 'Kakve su ti misli i namere, takav ti je i zivot..' :) Zato lepim, toplim, svetlim, harmonicnim mislima gradimo harmoniju u zivotu, a ona je neprocenjiva...

 

 

 

Zasto se ljudi ljute kad cuju uspesne biografije… :)

lana52 | 10 April, 2017 18:03

Sve sam mogla da pretpostavim: da ljude uvredi ruzan gest ili ruzna rec, podmetanje, namestanje, uhodjenje, klevetanje, ironija I sl, ali mi je skoro neko u poverenju rekao: ’Trudi se da ne pominjes svoju biografiju ili ako bas negde moras napravi skromni sazetak jer neke ljude ljuti kad cuju uspesne biografije… verovatno imaju kompleks jer sami nisu bili dovoljno uspesni…. i td.’ Iako sam mislila po NJegosu: ‘Sto god dodje ja sam mu naredan…’ :) I da me nista ne moze iznenaditi, prethodno me je fasciniralo…Ja se licno radujem kad cujem biografije uspesnih ljudi, da su stekli odlicno obrazovanje, da imaju dobro placene poslove, da lepo izgledaju, da su im porodice uspesne, da imaju odlican zivotni standard... Nikome ne zavidim, ni na koga se ne ljutim ako je u bilo cemu uspesan, volim ljude, volim da se druzim sa njima i pokazujem iskrenu odanost u kolegijalnim ili prijateljskim relacijama....Postujem ljude koji imaju razlicito misljenje od mene, prihvatam konstruktivnu kritiku i nikoga ne vredjam...Volela bih da svi ljudi na planeti budu uspesni, srecni i zadovoljni... 

Pomislila sam: pa ja sam veoma skromna osoba koja posteno radi za jednu sasvim prosecnu platu, nemam neki veliki imetak, skromno I relativno tiho zivim, gledam svoja posla I u tudja se ne mesam, trudim se da budem kulturna I ljubazna sa svima, da radim svoj posao najbolje sto mogu, postujem razlicitost drugih, I sto bi nekoga ljutilo ako cuje deo moje biografije, na primer: da sam bila djak generacije u osnovnoj skoli, djak generacije u jednoj od najstarijih gimnazija na jednom od najtezih matematickih smerova gde sam kasnije I predavala skoro deceniju, zavrsila fakultet u 23.godini u redovnom roku (polozila tzv. strucni ispit u 25. godini),  u toku studiranja se bavila atletikom, pisala poeziju, vencala u 20. godini, bila sekretar saveza studenata I td. (Pa niko meni nije nista poklanjao,(sto bi rekao Kapor: 'uvek sam placala stvari dva puta vise nego sto vrede...' :)) bilo je i talenta, ali su svi rezultati postignuti marljivim i upornim radom!) Kasnije u tridesetim magistrirala sam na engleskom govornom podrucju, dobila licencu da predajem u zemljama Komonvelta gde sam 5-6 godina I predavala…(sticajem zivotnih okolnosti proputovala sam 'pola sveta', bila na skoro svim kontinentima...) Posle decenije boravka u inostranstvu vratila se u domovinu (koju od srca volim i postujem sve ljude u njoj nezavisno od njihovih opredeljenja po onom hriscanskom: 'Postuj svakog i ne diraj u coveka...') gde sam nastavila da predajem u privatnoj gimnaziji I srednjoj strucnoj skoli, zaokruzila oko 20 godina prosvetnog rada u Srbiji I oko 5 godina u inostranstvu… Imam 26. godisnjeg tako reci ozenjenog sina, sluzim se sa 4 strana jezika, iako sam magistar prirodnih nauka izucavala sam dugo i filozofiju i psihologiju.... po opredeljenju sam kosmopolit I altruista…., Nisam duboko religiozna, ali sam 'verujuca' osoba,savest mi je cista i mirna da nikome nikada nisam 'naudila', a ako mi je neko i cinio neko 'zlo' prastala sam i sklanjala se po principu: 'Neko to od gore vidi sve, nisam ja 'pozvana' da bilo kome sudim...'  Na razne provokacije kojih ima okolo oho-ho :) uglavnom ne odgovaram ne zato sto sam 'mutava' vec zato sto sam lepo vaspitana i kako pomenuh hriscanski opredeljena, pa mi to ne dozvoljava da i ja 'secem okolo' tim 'naostrenim nozem' koji zahvaljujuci inteligenciji i obrazovanju nosim u ustima preventivno kao 'hladno oruzje', ali ga ne upotrebljavam, jer da JA ne daj Boze, kako se narodski kaze: 'pustim jezik' to bi vec bio 'pokusaj ubistva..', ha, ha... :)  

Posle ovakvog rezimea tj. biografije, ne vidim sta bi tu nekoga moglo da ljuti…. Ipak, kad bolje razmislim, da ne bi smo izazivali zavist, pakost, klevete... mozda je u ovim kako cesto kazem 'smutnim' vremenima  najbolje slediti misao naseg dragog i mudrog nobelovca Andrica: "U CUTANJU JE SIGURNOST...." 

'Ako najzad niko, ni prijatelj ni neprijatelj ne može da te uvredi....'

lana52 | 09 April, 2017 09:11

 U ovim 'nemirnim' i 'maglovitim' (da ne kazem ponovo 'smutnim') vremenima kada se na zalost vise mrzi nego voli, vise laze, nego govori istina, vise sluti nego raduje.... treba se setiti da je ovo vreme pred najlepse i najradosnije uskrsnje praznike ( Danas su 'Cveti - pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim...Jevanđelisti beleže da je Isus na kapijama grada dočekan sa cvećem i listovima palme, koje su mu ljudi bacali pred noge. Budući da je zbog hladnog klimata u svim evropskim zemljama (izuzev Španije i Malte) rast palme nemoguć, narod na ovaj dan u crkvu nosi šimširtisu, grančice vrbe i masline. Među pravoslavcima Cveti važe za jedan od najradosnijih praznika.....')

Sadasnje vreme treba da bude vreme radosti i praznovanja... Treba se podsetiti i divne Kiplingove poezije koju je voleo i prevodio izmedju ostaslih i nas Ivo Andric i koja velica coveka, ljudskost i plemenitost...   

 

                                            AKO (Radjard Kipling)

                                                                                                                  

"Ako možeš da sačuvaš razum
kada ga oko tebe svi gube i osuđuju te;

Ako sačuvaš poverenje u sebe kada svi drugi sumnjaju u tebe,
ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju;

Ako možeš da čekaš, a da se ne zamaraš čekajući,
ili da budeš žrtva laži, a da sam ne upadneš u laž,
Ili da te mrze, a da sam ne daš maha mržnji,
i da ne izgledaš u očima sveta suviše dobar, ni tvoje reči suviše mudre;

Ako možeš da sanjaš, a da tvoji snovi ne vladaju tobom,
ako možeš da misliš, a da ti tvoje misli ne budu (sebi) cilj;

Ako možeš da pogledaš u oči pobedi i porazu,
i da, nepokolebljiv, uteraš i jedno i drugo u laž;

Ako možeš da podneseš da čuješ istinu koju si rekao,
izopačenu od podlaca u zamku za budale;

Ako možeš da gledaš svoje životno delo srušeno u prah,
i da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom;

Ako možeš da sabereš sve što imaš,
i jednim zamahom staviš sve na kocku,
izgubiš i ponovo počneš da stičeš,
i nikad, nijednom rečju, ne pomeneš svoj gubitak,

ako si u stanju da prisiliš svoje srce, živce, žile
da te služe još dugo, iako su te već odavno izdali,
i da tako istraješ u mestu, kad u tebi nema ničeg više
do volje, koja im govori: "Istraj";

Ako možeš da se pomešaš sa gommilom i sačuvaš svoju čast,
ili da opštiš sa kraljevima i da ostaneš skroman;

Ako najzad niko, ni prijatelj ni neprijatelj ne može da te uvredi,
ako svi računaju na tebe, ali ne preterano;

Ako umeš dobro da ispuniš svaku minutu svog života
sa šezdeset skupocenih sekundi,
tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu,
i što je mnogo više, bićeš Čovek, sine moj! "

Radjard Kipling


    1 2 3 4 5  Sledeći»
     
    Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
    Powered by blog.rs - Design by BalearWeb