zvezdano nebo

‘STA ZNAS O BAJKAMA…’

lana52 | 08 Oktobar, 2018 09:35

Skoro sam procitala simpaticni prilog o decjem kvizu : ‘Sta znas o bajkama…?’ To me je vratilo u davne godine ranog detinjstva mog sina koji je imao malu decju biblioteku slikovnica….S’ obzirom da smo ziveli na engleskom govornom podrucju njegove slikovnice su bile na engleskom, a jedna od omiljenih: ‘Lepotica I zver’ koju je voleo da mu citam pred spavanje…Ja, onako umorna od dnevnih obaveza (uz postdiplomske studije radila sam jos I po dva ‘part-time’ posla), ponekad sam pokusavla da preskocim neke delove slikovnice, da bih ubrzala citanje, ali bi me sin koji u to vreme nije znao da cita, ali je par omiljenih slikovnica znao od reci do reci napamet, vracao recima: ‘Mama, preskocila si to I to….’, tako da nije bilo mogucnosti za male ‘prevare’…Njegova inteligencija, intuicija, iskrenost I perfekcionizam  su ostale glavne osobine koje je ocuvao do danasnjih dana…Kod mene je nesto drugacije…

Ali vratimo se na bajke…Uglavnom su sve pisane po slicnom modelu dobrih vila I zlih vestica gde na kraju, posle dosta nedaca, dobro pobedjuje I svi zive dugo, srecno I bajkovito…

Tako mi pripremamo decu od malena da dobro pobedjuje…Kasnije se u toku odrastanja ukljuce I detektivski filmovi tipa ‘dobri momci’ za koje navijamo I ‘losi momci’ koji uprkos odredjenoj harizmi uvek bivaju pobedjeni…

Kako je to u stvarnom zivotu? Malo drugacije…Ima dobrih vila I prelepih princeza, ali ponekad vestice umesaju svoje prste u te potencijalno divne zivotne price I eto belaja-‘niko srecan, a niko dovoljan…’

Moj sin je odrastao I s’ obzirom na strukturu licnosti I posao kojim se bavi odavno ne veruje u bajke, duboko je u realnosti…A ja, iako sam I sama davno  ‘odrasla’ i sto bi NJegos rekao: ‘prosa sito I reseto, ovaj grdni svet ispitala...’, zaletim se na vetrenjace I poverujem u bajke…Valjda zato sto sam u srcu poeta, uprkos raciu I mnogim razlicitim iskustvima, ja osetim nadahnuce koje je divno iskazao jedan od najvecih pisaca bajki Andersen: “Bajke leže u meni poput semenki; potreban je sami dašak vetra, zraka sunca ili kap gorcine pa da se rastvore u cvet.”

Na gore pomenut Andersenovi nacin I mene nesto podstakne da zaboravim ljudsku pakost, malicioznost, lose namere... i da opet pomislim da su svi dobri I da u podsvesti odsanjam novu bajku….A onda se na divnom suncanom azuru nebesa pojavi zlatna zraka… I ja znam: ‘Da neko to od gore prati  SVE…’ I da ce moja bajka da zivi i traje….

 

"LJUBAV I DRUGI ZLOCINI....' (Love and other crimes)

lana52 | 07 Oktobar, 2018 09:47

Svako ima pravo da izabere nacin zivota, vidjenje sveta, relacije prema drugima…Naravno da se sa odredjenom strukturom licnosti covek rodi…Neko je od svojih pocetaka ravnodusan, neko je po prirodi ‘mrzitelj’, a neko voli sve bezuslovno: prirodu, ljude, vremenske fenomene I dr.

Moja malenkost od detinjstva do tekucih ‘najboljih godina’ u kojima sam, spada u poslednju pomenutu kategoriju…Meni se cinilo jos od detinjstva da su svi oko mene dobri I da ih treba voleti…Tako je sve pocelo od ljubavi prema bliskim clanovima porodice, prema drugaricama I drugovima u skoli, prema uciteljici I nastavnicima, prema prirodi I godisnjim dobima koji su se u to vreme izrazeno menjali od zlatnih jesenjih boja preko divno snezne zime, smaragdnog proleca I azurnog leta…

Tako sam odrastala voleci sve oko sebe, ne poznajuci ni rec, a kamoli osecaj ‘mrznje’…Moje geslo je bilo: ‘potrudi se da pomognes svakome, pa iako je na pogresnom da ga vratis na pravi put..’ Pomenutom stavu je doprinelo citanje, odlicno obrazovanje, ali I genetika…Svaka osoba postaje takva ako ‘radi na sebi, ima dobru genetiku I Bozju pomoc…’kako je govorio pokojni dr Jerotic…

Kasnije u toku odrastanja nastavila sam putem bezuslovne ljubavi u partnerskim, kolegijalnim I drugi odnosima…Naravno da sam I kao majka svom detetu prenosila bezuslovnu ljubav…

Nikada se nisam pokajala, ni kada sam od ‘najblizih’ iskusila odredjene:’otrovne strelice’, ubodi su u trenutku zaboleli kao nenadani ‘zlocin’ u prostoru moje bezgranicne ljubavi, ali su ranice brzo zarasle, a ‘zlocincima’ je oprosteno s moje strane I prepusteni su kosmickom I Bozjem sudu…Kao I obicno u mislima sam se uvek u takvim situacijama vracala bibliji I psalmu19: ‘Nemojte se svetiti dragi moji, svoga neprijatelja nahranite, napojte, to je kao da mu stavljate uzareno ugljevlje na glavu, a ja cu se osvetiti, moja je osveta-kaze Gospod, niko nije izbegao Bozjem gnevu…’

Ziveci I radeci na nekim dalekim prostorima kontaktirala sam sa ljudima svih vera, nacija, rasa, razlicitih opredeljenja I sa svima imala lep, prijateljski odnos bez predrasuda… U skolama u kojima sam predavala bilo je ucenika razlicitih nacija Maora, Evropljana, Azijata, Juzno-afrikanaca I dr. I sa svima sam nalazila zajednicki jezik uzajamne saradnje I postovanje…I kolege su imale raznoliki bekgraund, ali sam se svuda osecala dobro-doslom…Nisam osecala bilo kakvu vrstu netrpeljivosti, uvek smo bili spremni da pomognemo jedni drugima…Ljudi iz mog tadasnjeg okruzenja nisu bili bogati, bili su to prosecni NZ intelektualci optereceni kreditima I hipotekama, ali dobronamerni, nasmejani, ljudi sirokog srca, kao I ja spremni da daju I prihvate bezuslovnu ljubav…

Na nasim prostorima, danas, na zalost, vlada ‘govor mrznje’, toliko netrpeljivosti, gorcine, ironije kao oruzja slabih I dr. Zao mi je sto je tako I nadam se boljitku u drustvenim I medjuljudskim odnosima u buducnosti…

Ja ne umem da mrzim, I dalje bezuslovno volim I prastam…Zato uprkos problemima koji se pojave u mom kao I u svacijem zivotu nosim u sebi jedno toplo sunce radosti I ljubavi…LJubav prema bliskima, istomisljenicima, dragima, ali I prema manje dragima I onima koji mi ‘pakoste’, da ne kazem ‘mrze’ jer mi je strana upotreba tog glagola…Ljubav prema svakom novom danu, prema suncanom nebu, zlatnom liscu, divnim rekama…Ljubav prema umetnosti onoj vrhunskoj kao sto je Tolstojeva knjizevnost, ali I onoj obicnoj svakodnevnoj kao sto je pozitivno izrazavanje prosecnog coveka iz susedstva…Ljubav prema deci, mladima koji su na pocetku zivota, ali I prema starima koji su na zalasku, ali I dalje zrace…(Svako od njih kad tad doceka svoju ‘Labudovu pesmu’)

Ljubav prema gore pomenutim ‘zlocincima’ koji nam zavide I ne vole I muce sami sebe najvise, smisljajuci razne pakosti koje nas altruiste I ‘pozitivce’ jedva I dotaknu…

Zato ne odstupam od svoje plemenitosti, ljubavi I covecnosti, pa I kada moram da platim cenu takvih stavova..Platim koliko treba I ne trazim kusur…I uvek se dobro dobrim vrati, lepo-lepim, u obliku unutrasnjeg mira I blagoslova koji ne moze da se poredi sa bilo kakvim materjalnim bogatstvom…

Smatram da bi svako mogao pozitivno da se menja, umesto sto mrzi da pocne da voli ljude, prirodu, ptice, celokupno okruzenje... I onda ce moci da dozivi fantasticni osecaj opisan u cuvenoj pesmiji Били Оушн –a: ‘Suddenly..’

“Suddenly life has new meaning to me
There's beauty up above and things we never take notice of…..
You wake up suddenly you're in love…”

 

KNJIGA U NAJAVI...(''Da se o meni pise strip bila bih sasvim OK tip...')

lana52 | 03 Oktobar, 2018 13:58

Sada u ovim srednjim godinama, kada mi je sin odrastao, zaposlio se I osamostalio, kada sam mnogo toga prosla, videla, saznala, kada sam postigla unutrasnju harmoniju I mudrost ponajvise slusajuci  savete umnih kao sto je Mark Tven: ‘Na kokoske ne pucas iz topa, njima samo kazes is..’ ili biblije: ‘Ne svetite se sami –moja je osveta kaze gospod, niko nije izbegao Bozjem gnevu..’, vreme je da napisem knjigu….Ne rasipam vise energiju na okolne 'kokoske I petlice', cak im  I ne govorim: ‘Is’, samo se mirno, sa osmehom sklonim, (‘u zivotu, kao I saobracaju pusti budale da prodju’) I pustim  da po preporuci ‘onog koji od gore vidi sve’ kosmicki I biblijski zakoni odrade svoje…’…U sebi pomislim dobro je da se uprkos svojim mnogobrojnim patnjama I problemima jos bave mnome, znaci da mnogo vredim dok god pokazuju koliko mi zavide, ha, ha… njihovo interesovanje godi egu, pomislim koliko sam im vazna da se tako bespomocni i mizerni, smesni I jadni  u svojoj zlobi toliko trude, vezbaju oruzje najslabijih-cinizam, pripremaju mala I nevesta scenarija E, svaka im cast…Da je pokojni Viktor Igo ziv nastao bi nastavak ‘Jadnika’)) A kosmos se stara o svemu umesto mene, odradi svoje u pravo vreme, a ja mogu da se posvetim pisanju…Iako sam na engleskom govornom podrucju magistrirala prirodne nauke, dosta vremena provela citajuci knjige na raznim jezicima, spisateljstvo mi je oduvek bilo blisko…Iako je u mom skromnom zivotu dosta zaokruzeno na privatnom I profesionalnom planu autobiografski roman moze da saceka…Ko zna koliko se lepih stvari krije iza ugla…Zato cu zavrsiti zapocetu knjigu putopisa ciji sam uvod I ranije pominjala….

Pa evo neznatno preuredjenog uvoda koji obuhvata utiske sa mojih putovanja kao sto su:

1. ‘Bele noci’ u Petrovgradu,

2. Crveni Trg u Moskvi,

3.Katakombe u Kijevu,

4.Potemkinove stepenice u Odesi,

5. Restoran ‘Zlatno pile’ na plazi u Varni,

6. Orjentalni mirisi….. stvari od srebra i kamilje koze, pa nadalje u Tunisu,

7.Lancani most u Budimpesti (u stilu Balasevica ha, ha: “ Dal se bar ponekad seti? Plašim se da ne…Prosto… Ko u opereti… Sklopilo se sve: Violinist, tužni pajac, lepa žena i tokajac, A kulise… Zavejani grad…Vodila me kud je htela, Dobar sam ja gost
Verešmarti, Citadela, i Lančani most, Zavejani Trg Heroja… :) ),

8. Karlov most u Pragu,

9.Grand hotel: ‘Pup’ u kome su se snimali neki kadrovi jednog Bondovog filma u predivnoj banji Karlove Vari,

10.Statua ‘muskarca sa slemom koji izviruje iz sahte’ u Bratislavi,

11. Palata Cvinger sa predivnim vrtom u Dresdenu,

12. dvorac Senbrun u Becu,

13. Mocartov muzejkuca u Salcburgu,

14.ekskluzivna ulica Banhof u Cirihu koja vodi do pristanista na Ciriskom jezeru,

15. crkva ‘Sagrada Familia’ (Gaudijevo remek delo) u Barseloni,

16. predivna plaza u LJoret de Maru (Kosta Brava),

17.Trg ’Puerta de Sol’ (Trg Sunca) u Madridu,

Biseri Azurne obale: 18.Kroazeta bulevar u Kanu,

19. cuvena Promenada u Nici,

20. Kazino u Monte Karlu,

Dragulji Italije: 21. Rim sa svojom fontanom zelja De Trevi,

22.katedrala Duomo u Firenci,

23.crkva Svetog Spiridona u Trstu,

24. Lodja del Konsiljo u Veroni,

25. docek Nove godine na Trgu Svetog Marka u Veneciji,

26. spustanje zicarom do plaze u Taormini na Siciliji,

27. Pantenon na vrhu Akropolja u Atini,

28. odavanje pocasti nasim stradalim vojnicima kraj ‘Plave grobnice’ na Krfu,

29. azijskoevropska carolija na krstarenju Bosforom u Istanbulu,

30.raznobojna svetla Pariza koja se razlivaju od Ajfelove kule preko avenije ‘San Elize’,

31.Taura bridz u Londonu koji se oko ponoci podize za prolaz vecih brodova,

32. ( svi ti prelepi svetski aerodromi pocev od onog u Frankfurtu,  preko Dubaia, do Hog- Konga, Bangkoka i Singapura…..),

putevi preko okeana, biseri Kalifornije: 33. ‘Most Golden Gate’ u San Francisku,

34. Universalni studio u Holivudu u Los Andjelesu,

35. plaza Santa Monika,

36. Nevada sa Las Vegasom i svim njegovim kazinima i fontanama,

37.Havaji sa cuvenom Vaikiki plazom,

a onda jedan drugi deo sveta: Australija sa svojom 38.Zlatnom obalom i

39.rekom I gradom Brizben….

40.Novi Zeland u kome je sve lepo i zeleno od metropole Oklanda do malih mesta sa predivnim plazama poput Whangarea………..

Naravno samo pobrojana mesta su uvod za opise ljudi koje sam sretala na pomenutim prostorima, raznolike kulture koje sam upoznavala, odredjene zivotne situacije koje su se odvijale u vreme tih putovanja…Osim materjalnih uspomena (fotografije, suveniri…) u srcu nosim draga I pozitivna secanja I sva su u znaku poruke: ‘Divno je ziveti, voleti ljude, biti plemenit I nositi radost I svetlost u ocima…’, divno je sanjati I biti poeta, kako je  to rekla Desanka Maksimovic u svojim stihovima:

Tražim pomilovanje, dragi care,
za one koje su od mladosti rane
privolele se carstvu poezije,
koje trepere vazdan kao breze,
i mesečinom se zanose kao barka…”

Ja bih na ove stihove dodala I pomilovanje za one koji uprkos govoru mrznje koji okolo preovladjuje jos uvek veruju da je vecina ljudi plemenita I da treba samo naci pravi put do njihove duse….

 

 

 

Honesty....

lana52 | 01 Oktobar, 2018 18:01

Postoje zivotne situacije, ljudi, predeli, izreke, osecaji….. koji se menjaju, kratko  pamte I zaboravljaju brzo I to su PROMENLJIVE, a postoje I vremenske KONSTANTE,  koje se  nikad  ne zaboravljaju…Za mene je to jedna izreka: ‘Neko to od gore vidi sve…’(Ili u zargonu: ‘Pricaj I radi sta ‘oces, al’ probosce te gade na kraju balade…’ha, ha) I jedna predivna pesma za sva vremena: ‘HONESTY’ koju vredi nauciti u potpunosti:

 Honesty

Били Џоел

"If you search for tenderness
It isn't hard to find
You can have the love you need to live
But if you look for truthfulness
You might just as well be blind
It always seems to be so hard to give

Honesty is such a lonely word
Everyone is so untrue
Honesty is hardly ever heard
And mostly what I need from you

I can always find someone
To say they sympathize
If I wear my heart out on my sleeve
But I don't want some pretty face
To tell me pretty lies
All I want is someone to believe

Honesty is such a lonely word
Everyone is so untrue
Honesty is hardly ever heard
And mostly what I need from you

I can find a lover
I can find a friend
I can have security until the bitter end
Anyone can comfort me
With promises again
I know, I know

When I'm deep inside of me
Don't be too concerned
I won't ask for nothin' while I'm gone
But when I want sincerity
Tell me where else can I turn
'Cause you're the one I depend upon…”

 

 

THE TALL POPPY SYNDROME...

lana52 | 30 Septembar, 2018 18:33

“The tall poppy syndrome describes aspects of  a culture where people of high status are resented, attacked, cut down, strung up or criticized because they have been classified as superior to their peers. The term has been used in cultures of the English-speaking world.”

Kada bi se parafrazirao gore navedeni pasos dalo bi se tumacenje tzv. ‘ sindroma  isuvise visokog maka’ u polju koji se obicno isece da bi se poravnao sa ostalima…Objasnjava se socijalna  pojava  da superiornost I isticanje nisu omiljeni…Ja sam ovu englesku frazu prvi put cula na NZ od svog mentora na magistarskim studijama kao preporuku  da se na strucnim skupovima gde se diskutuje o prirodnim naukama ne isticem poznavanjem poezije, filozofije, stranih jezika etc. jer bi to moglo da izazove ‘pritajenu netrpeljivost’ drugih ucesnika koji nemaju tako siroko obrazovanje…To upozorenje me je zacudilo… Pa ja sam do svoje tridesete godine (smatram da dotle covek sto nauci-nauci, ostalo je odrzavanje,  produzavanje I mala nadgradnja intelekta), verovala da je svestrano obrazovanje jedan od najvaznijih atributa jedne osobe…Naravno treba biti plemenit I dobronameran ali poznavati samo jednu oblast, pa makar I vrhunski za mene je odraz duhovnog siromastva…(Uvek se setim Cehova: ‘Na coveku treba da je lepo SVE; I lice, I odelo, I misli, I dusa’)

Ja se nisam osvrtala na upozorenja o ‘sindromu visokog maka’…..(kao ni na mnoga druga upozorenja mudrih ljudi..) I dalje sam u diskusijama osim tema iz prirodnih nauka ukljucivala I filozofe, npr. ‘Kantovu kritiku cistoga uma’, poeziju uz citiranje stotine stihova razlicitih pesnika etc.(Kad je trebala da se plati cena pomenute neposlusnosti uvek sam sve placala I tri puta vise nego sto vredi…) Pa I dan - danas kada vidim da zena u drustvu okrece sopstveno prstenje podsetim je da je to u casovima svojih unutrasnjih preispitivanja cinila Ana Karenjina ili ako se pomene migracija setim se Crnjanskog I pocetka Seoba: ‘beskrajni plavi krug, u njemu zvezda…’Naravno da su mi  omiljene neke arije iz Mocartovih I Subertovih kompozicija ali mi nisu strane ni ruske narodne pesme poput: ‘Oci cernie…’ ili francunske sansone I italijanske kancone,mada u slobodno vreme slusam najvise starije engleske melodije, poput Sinatrine: ‘My way’ I sl.

Dok sam zivela u Oklandu posecivala sam neke Sekspirove predstave na starom engleskom jeziku, ali sam sa kolegama iz skole u kojoj sam predavala odlazila na neke avangardne mjuzikle…Naravno podrazumevalo se da sam obisla I tradcionalno maorsko selo (Marae) I upoznala se sa nekim njihovim obicajuima s’ obzirom da sam imala znacajan procenat maorskih ucenika…Neke kolege iz Azije su me upoznali sa Budizmom koji je dosta rasprostranjen u njihovim zemljama….Bibliju sam citala I na engleskom…

U Parizu sam satima obilazila Luvr, a u Firenci galeriju ‘Ufici’ odusevljavajuci se tamosnjim slikama…U Madridu me je fascinirala korida I odnos starosedioca prema njoj, jednostavno kao kad mi posmatramo kosarkasku utakmicu, bez osecaja koje izaziva potencijalno ubistvo bika ili cak toreadora…U Pragu me je odusevio jednostavni zivotni stil Ceha u stilu: ‘Pa, dobro, ne znam, nije vazno, ima vremena…’Na Siciliji mi se dopala dobrodusnost mestana koji se na pomenu mafije samo osmehnu I odmahnu rukom… Na Havajima sam kod starosedeoca primetila mnogo slicnosti sa Maorskim obicajima, s’ obzirom da oba naroda imaju polinezanske korene…

U toku skolovanja kao odlicam djak matematickog smera (da vise ne pominjem ono ‘djak generacije’ jer ‘bode oci’) smatrala sam da je sasvim u redu osvajati nagrade osim na prirodnim I na literarnim, jezickim, atletskim takmicenjima etc.…U ranijim razredima sam izucavala sviranje jednog instrumenta…


Nista ne zameram drugim ljudima…Znam da odlican hirurg ne mora da poznaje Dostojevskog, da izuzetni univerzitetski professor matematike ne mora da poznaje vise stranih jezika, da uspesni novinar ne mora da se seca resavanja linearne jednacine I sl. Svako moze da bude veoma uspesan u svojoj struci na svoj nacin… Ali pustite mene I ljude slicne meni (‘ SIMILIS SIMILI GAYDET’) da zivimo mirno na nasoj poljani, a da nas ne ‘seku’...Mada kod ljudi moje ‘fele’ nema bojazni, mi se pomocu intelekta, intuicije I kojecega-jos uvek ponovo regenerisemo poput ptice Feniks koja to cini iz pepela…I gde god pogledamo vidimo da je nebo cisto I azurno i da se sunce ponovo radja…Svetlost I samo svetlost…

 

KAKO JE...

lana52 | 27 Septembar, 2018 10:57

Nekada…(Once upone time…) kao dobro dete I djak verovala sam  da imam mnogo prijatelja…Volela sam svoje vrsnjake, pomagala im u izradi skolskih radova I cinilo mi se da sam bila omiljena medju njima… Kasnije kada sam diplomirala I pocela da radim u svojoj maticnoj gimnaziji, pre tridesetak godina iako sam imala vecu familiju, brak, malo dete… cinilo mi se da sam omiljena medju ucenicima I kolegama I bezuslovno sam im verovala I volela ih iz dubine srca…Onda je dosla selidba u jednu daleku prekookeansku drzavu, gde mi se sto-sta desavalo, ali sam I dalje volela ljude I sklapala nova prijateljstva…Povratak u domovinu me je radovao jer sam smatrala da ‘vamo medju svojima’ mogu da otvorim dusu I familiji, komsiluku, drugaricama, kumovima, kolegama….etc. mogu iskreno I detajlno da na pitanje: ‘KAKO JE ?’ odgovaram dugim monolozima ispunjenim emocijama I unutrasnjim previranjima…I cinila sam tako jedno duze vreme….A onda slucajno, nepripremljeno, kako to obicno u zivotu biva dosla sam do nekih istina I saznanja I povukla se…Nije bas u stilu DJure Jaksica koji pise mrtvoj majci lament, a ona mu kaze: ‘Medju svojima si, medju ljudima…’, a on odgovara: ‘A zlo je majko, biti medj njima….’

I dalje sam altruista, volim ljude, zelim da pomognem ako mogu, nikad ne pakostim I ne svetim se (ostavljam sve’ kosmickim silama’), ali se doza poverenja smanjila….I dalje imam pozitivne misli I zelim dobro svim ljudima nezavisno od nacije, izgleda, obrazovanja, uzrasta, religioznog, seksualnog, politickog ili bilo kog drugog opredeljenja…Samo mi ponekad njihove dobre namere prema meni nisu bas najjasnije po izreci: ‘Put do pakla je poplocan dobrim namerama..’ Zato na pitanje: ‘Kako je?’ sa osmehom odgovaram: ‘Odlicno’ (naravno kao nekadasnji djak generacije I vukovac navikla sam na ocenu stanja: ‘odlican 5’…ha, ha)

Vise me iskreno ne zanima sta mnogi oko mene misle, cak I ljudi za koje se pretpostavlja da smo po necemu veoma bliski, a kamoli ostali…Vazno mi je sta ja mislim o sebi I kako se ja osecam u sopstvenoj kozi, a to je, za sada, Bogu hvala: ‘odlicno’…Naravno da me ispunjava sopstveni stil zivota, da nije tako ja bih ga menjala….Nisam od onih koji vole italijansku hranu, a godinama posecuju kineski restoran…Radi promena koje pozelim bila sam spremna da nekoliko puta letim po dvadesetak hiljada kilometara I ‘prelecem okeane, brda I doline…’ Za sada sam ‘content’, otvorena za manje promene, ali ne po cenu gubljenja licnog integriteta I unutrasnje harmonije…

Volela bih da svi ljudi oko mene (nezavisno od njihovog stava prema meni) budu zdravi, srecni, zadovoljni…Jedino sto  I svom tzv. bliskom okruzenju nemam zelje I potrebe da objasnjavam svoja stanja, jednostavno se zaustavim na: ‘Odlicno sam.’ Nekada, doduse sve redje, pomislim u stilu one pesme: “Sto me sad pitate kako je, sto niste pitali ranije, sto niste gleali znakove kraj puta, sad vise nisam ni tuzna ni ljuta, svejedno je…’  I dalje osecam altruizam, plemenitost, covekoljublje, dobronamernost, ali I opaska: ‘Dok su neki shvatili da ne mogu bez mene, ja sam shvatila da ja mogu bez njih…’ I to da ovako bez ‘tih I onih’ funkcionisem veoma dobro tj. odlicno…..

48 ZAKONA MOĆI Robert Grin :)

lana52 | 14 Septembar, 2018 09:56

Knjiga koja je, izmedju ostalog, najcitanija u americkim zatvorima….!!!

 “Zadivljujuća, lukava, nemilosrdna i korisna knjiga koja uspeva da tri hiljade godina istorije moći prikaže kroz četrdeset osam precizno opisanih zakona. Objedinivši filozofije velikih mislilaca poput Makijavelija, Sun Cua i Karla fon Klauzevica Grin je napisao ubedljivu, praktičnu, na trenutke šokantnu knjigu koja će poslužiti svima koji žele da ostvare svoje ciljeve. Ilustrovani primerima taktika čuvenih vladara, kraljice Elizabete I, Henrija Kisindžera i ostalih koji su bili vođeni ili pali kao žrtve moći ovi zakoni će fascinirati i poučiti sve one koji teže ka uspostavljanju kontrole nad svim segmentima života. Moć ima svoje pozitivne i negativne strane. Dolazak do moći nije jednostavan a najčešće sa sobom nosi i velike žrtve. Objedinivši iskustvo čoveka od postanka do danas Grin je napravio četrdest osam zakona moći. Svaki zakon ima svoje ime a objašnjen je kroz četiri aspekta: pravilna upotreba, neuspeh, suština zakona i kada ga ne treba upotrebljavati. Od prvog do poslednjeg zakoni su nabrojani sa svim svojim ključnim elementima, pozitivnim i negativnim efektima ali i načinima na koje se mogu okrenuti protiv vas. ..”

Jedan od prvih zakona je:

“NIKAD NEMOJ ZASENITI GOSPODARA

 SUD

Neka ti se nadređeni uvek osećaju neugroženi u svojoj superiornosti. Nemoj preterivati s dokazivanjem u želji da ih impresioniraš jer ćeš možda postići suprotno – izazvaćeš strah i nesigurnost. Potrudi se da ti gospodar uvek deluje izuzetnije nego što stvarno jeste i dosegnućeš velike visine…”

Dosta je stvari fascinatno u vezi ove knjige…Naravno posle citanja nesto cete prihvatiti, nesto odbaciti zavisi od vasih moralnih nacela I sklopa licnosti…

Moć se sagledava kao dominantnost, vladanje, materjalno bogatstvo…

S’ obzirom na moje godine I licna iskustva ja sam odavno delala bas suprotno od zakona pomenutih u knjizi…Na primer: oduvek sam ‘sijala’ tj. isticala se (djak generacije I sve ostalo…ha, ha), bezuslovno sam verovala prijateljima (jeste da sam se x puta ‘opekla’ ali ne zalim…), nisam postovala zakon koji se u knjizi istice: ‘kloni se nesrecnih I baksuza…’, mnogi su me okruzivali, a ja sam im pruzala ruku prijateljstva I pokusavala da pomognem dok nisam shvatila da ne mozes pomoci nekome ko ne zeli da pomogne ni sam sebi…

Nema kajanja… Ja inace zivim zivot po receptu Mese Selimovica: ‘ srecan sam sto sam proziveo vek, a nikome nisam naskodio, a ono malo sto je naskodjeno meni davno je zaboravljeno,gubitak se podnosi lakes nego kajanje..’

Moje shvatanje MOCI je dosta razlicito od shvatanja autora pomenute knjige Roberta Grina…

U dvadesetim za mene je bila moc da budem dobar djak, da se ‘na vreme’ udam, rodim dete, ostvarim na svim poljima od profesionalnih preko porodicnih I socijalnih…U tridesetim prioriteti su se nesto promenili..Fokusirala sam se na ucenje jezika zemlje u kojoj sam tada zivela, na postdiplomske studije, profesionalno usavrsavanje, odrzavanje egzistencije, upoznavanje razlicitih kultura I bila sam zadovoljna, postigla sam veoma dobre rezultate na licnom I intelektualnom planu…U cetrdesetim sam imala ‘opusteniju varijantu’: putovanja, vise rada na sebi I licnom usavrsavanju…U danasnje vreme za mene je osecaj moći kada se ujutru probudim, sto je jednom nasa glumica Gorica Popovic naglasila, zdrava, raspolozena I vidim da je napolju lep, suncan dan….

Ne pokusavam da se menjam, zivim zivot "miran- tih, nekad bacim kartu il' napisem stih, stvari teku, ja se uglavnom drzim izvan njih…” I dalje sam altruista, volim ljude ali im manje verujem…Nikome ne pakostim, niti svetim, nekad 'lanem' nesto, zabave radi, tek kad vidim da neko nikako ne shvata kako svojim smesnim ponavljanjem istog priglupog obrasca  ponasanja vredja intelegenciju, a hriscanske vrednosti i da ne pominjemo, to mnogi (cast izuzecima da se ne osete povredjenim, ima i predivnih Hriscana) ne razumeju u stilu: 'slavim slavu, postim, svratim u crkvu, dam prilog i sta me briga, mogu da govorim, pakostim i radim sta ocu...', a kad ih nesto snadje, cude se i krste.... (tu se uzdam u ‘kosmicke sile’, svakome se i bez mog uticaja vrati 'po zaslugama'...), pokusavam da pomognem, ali ne ‘po svaku cenu’, kao u ranoj mladosti…

Za mene je sada MOC to sto imam svoj mir I unutrasnju harmoniju, sto bi rekli oni vise religiozni: ‘ogradjen, vodjen Duhom svetim’…Ja nemam neostvarenih ciljeva…(Volela bih recimo da naucim par crkvenih pesama , ali me skoro jedna predivna devojka, vidi se lepo vaspitana i smerna u svakom pogledu 'izbaci' iz Pevnice i rece da mi 'obicni civili' tu nemamo pristupa...Kao i obicno, postujem pravila, ('i sve po zakonu, ne moze samo da se udje i dira nesto tudje...', pa makar to bila otvorena sveska sa notama)-u osnovnoj skoli sam 4 godine ucila sviranje klavirske harmonike , tako da imam i tu skromno muzicko obrazovanje) zahvalih  se pomenutoj curici s osmehom i udaljih sa tog svetog prostora, a ona ostade ponosna, ubedjena da je Bozja izaslanica...)I ja izadjoh ponosna: Izmedju ostalog dok sam briljirala na matematickim, literarnim, atletskim takmicenjima izucavala sam i muzicku umetnost, sa skromnijim kapacitetom, ali ipak razumem notni zapis...

Svega je u mom skromnom zivotu bilo I na pretek (da se pise roman moglo bi da se smesti bar u tri zivota... uporno ucenje, vrhunsko obrazovanje, obilazak 'pola sveta',cak jedno vreme uklapanje u nocne smene rullet krupijea u jednom od najvecih kazina na Juznoj hemisferi...Mnogi misle da sam ja bila 'mala od skandala', ha, ha, a nisam- bila sam uvek radoznalo, posteno,harizmaticno, inteligentno stvorenje sa plemenitim srcem nauceno da opstaje u svim uslovima...sto bi moj 27. godisnji sin rekao: 'Mama uvek sijas...' ) Imam dobre namere, svetle misli I to mi daje snagu I moc da opstanem u svetu gde su, hteli mi ili ne hteli to da priznamo, ‘mrzitelji’ I sociopate veoma brojni…Unutrasnja iskra plemenitosti, covekoljublja, zrelosti, potpunog razumevanja ljudi I zivota mi daje moc da opstanem uprkos onom vicu koji se na ovim prostorima cesto prepricava gde mali lav posle prvog izlaska 'napolje' i svih pretecih 'dogodovstina' kaze lavici:" ...Mama, napolju je dzungla..." Nemam megalomanske  zelje za nekim velikim materjalnim ili bilo koji drugim sticanjima, cak mi je zao takvih osoba I ‘trazim pomilovanje za njih’,  sto mi isto daje moc, kako je lepo rekla nasa pesnikinja Desanka Maksimovic :

Tražim pomilovanje za zgužvane misli
Za one koji su izgubili i svoje srce stisli.
Za one koji klecaju pod teretom svog bremena
I koji ne znaju da za sve treba vremena
Za one koji hoće da na prečac
Postignu mnogo.

Tražim pomilovanje za one koji beže od života
I koji su zaslepljeni idejom
Da postoji divota
Jedino izvan naše planete.

Za one koji beže kao dete
Kad se pred njima ukaže problem
Kojem u oči treba pogledati.

Tražim pomilovanje za one koji sami sebe ne razumeju
Nije zato što ne umeju
Već zato što su se udaljili od sebe
I što njihovo srce težak teret grebe
Što su ga sami sebi natovarili…”

KAD NESTO VREDJA INTELIGENCIJU…EHHH

lana52 | 12 Septembar, 2018 10:42

Skoro sam srela  meni veoma dragu osobu-prijateljicu Saru I bila pomalo zacudjena njenom pricom…Sara je desetak godina mladja od mene, divna  osoba koja se do sada nije udavala I nema dece…Imala je dugogodisnju vezu koja se ‘neslavno’ zavrsila mozda zbog razlike u godinama, mozda zbog nemogucnosti tog inace prijatnog I dobrog coveka da sredi svoju postojecu haoticnu porodicnu situaciju ili zbog njegovog ‘emotivnog kukavicluka’: kad godine pritisnu sta ce se desiti…Ona je to dobro podnela uz opasku: ‘dok neki shvate da ne mogu bez mene, ja shvatim da mogu bez njih..’ I nastavila dalje…Veoma lepa, sarmatna osoba (zavrsila je dva fakulteta I doktorirala istoriju umetnosti u Firenci) tiha, nenametljiva, introverntna, emotivna, cutljiva (ona je sve ono sto ja nisam, ja bih cini mi se I ‘na usi progovorila’, a o ekstrovertnosti I da ne govorimo, pa kom opanci, kom obojci…) Odmerena u svemu, altruista, poznavalac umetnosti, filozofije, religije….

Poznajuci sve gore navedeno o Sari zbunile su me njene reci…Na pitanje: ‘Kako si?’ pocela je njena prica: ‘Znas, ti si retka osoba koja sve razume, pa cu nesto da ti ispricam…U poslednje vreme se desavaju pomalo neobicne stvari…Kad krenem na parking da otkljucam kola obavezno se tu nadje neki tip sa mobilnim, koji lici na Klerk Gebla iz mladjih dana, a vidi se da je ovako ‘moron’, inteligencija u minusu…(to su uglavnom oni: ‘glava ko u kapetana, mozak ko u curana..’)..Znas on me kao nesto posmatra… Sara sve to ignorise I cuti, ja bih se nasalila u stilu: ‘Gospodine, ala ste mi fin, ko da niste vaseg oca sin..’ Onda, nastavlja ona, krenem dalje, u supermarket, postu, banku, nadju se neki klinci ili klinceze kojima onako priglupima cure slinice iz nosica I dobacuju neke ‘navodne pikanterije, vezane za mene...’Nadju se tu I neki stariji ljudi I klimaktericne zenice I devojke sa imidzom osoba koji se bave ‘najstarijim zanatom’ da mi nesto dobacuju… I znas u tom fazonu, verovatno kao svetska zena vec imas predstavu o cemu se radi...'

Prethodna prica je bila dovoljna da shvatim da je Sara (ko zna iz kojih razloga) na meti onih iz grupe PP (‘pisi propalo’) koji se trude da neke, uglavnom  izuzetne osobe uznemiravaju na primitivan I neproduhovljen nacin, a onda  kad im malo pokazes zube I pokazes malo od onog ‘mnogo’ koliko znas o svakome zacrvene se I zacute I odu u ‘misju rupu’…(Pricala sam Sari o metodama mog starog drugara Pere-bezbednjaka, kako svemu udje u trag...) 

Pokusavajuci da utesim predivnu Saru koja je perfekcionista u svemu: u poslu, u izgledu, u medjuljudskim odnosima ja joj rekoh: ‘Ne brini, stavi sve to na ‘IGNORE’ I onog nesretnika sto sa mobilnim glumi Klerk Gebla, a nije vredan da ti obrise prasinu sa cipela I sve te ostale bednike iz pomenutih grupica koji nisu vredni da se pominju, a koje njihova zla kob stize kad-tad…zivi svoj zivot kao I do sada, Bogu hvala, lepa si, pametna, profesionalno ostvarena, mozda ces u buducnosti I dete da rodis, a onda ces videti kako ti se celokupma percepcija sveta I prioriteta manja…Nasmesi se pripadnicima pomenute grupe u stilu Tomasa Mora: “Na kokoske ne pucas iz topa, njima samo kazes Is…!” Svako ce u toj kosmickoj ravnotezi dobiti po zaslugama…Znam da neces, ali ipak da te upozorim nemoj da pokusavas bilo kome da se svetis, seti se Biblije I poslanice Rimljanima: “Ne svetite se sami dragi moji…Osveta je moja, kaze gospod, niko nije izbegao Bozjem gnevu..” Misli I zivi  pozitivno, a te 'nesretnike' koji se necasno I ‘kao provokativno’  ponasaju, I sto bi se biblijski reklo iz svoje nemoci I frustracije ‘diraju u casne ljude’ ce stici ono sto je u kosmosu predvidjeno….Zivot je predivan dok si zdrava, imas sve sto ti je potrebno da I dalje umetnicki stvaras, ceka te jos neotkriveni ‘zlatni rudnik’ lepih dogadjanja koji ce se uskoro otvoriti, a na koji si zaboravila…Vazno je da ti ne radis nista lose, da si plemenita, dobronamerna, nikoga ne mrzis i vec ti je 'svet pod nogama...'(Kad smo vec kod nogu Sarine su oduvek bile manekenske, ne zna se sta je lepse i skladnije na njoj, valjda je zbog te posebne harizme i casnosti pomenute 'propalice' (ljudski otpad, (svi pokupljeni na nekoj deponiji, Boze sacuvaj...) i ganjaju...) 

Sara se razvedrila, pogledala me vidno raspolozena I zadovoljna I rekla nesto sto nisam bas od nje ocekivala jer uvek koristi veoma kulturan, akademski recnik: ‘U pravu si idemo dalje kao pobednici, ostavljamo kako si mi objasnila te sitne gubitnike na margimama u njihovim neostvarenim, tamnim svetovima nemoci, necasnosti, mrznje,  zlobe I pakosti, ali ponekad pomislim: ‘Znas ta ‘mizerija’ mi vredja inteligenciju, a ono sto se kaze u nekoj komediji: ‘Bolje da ti neko  opsuje oca nego da ti vredja inteligenciju jer je  tudja glupost pomalo zamorna..’ (Naravno tudja glupost je zamorna i vredja inteligenciju dok se ne priviknes, a onda ti je svejedno ili sto bi DJole Balasevic (parafraziram)  reko: 'Ubija glupost, al to joj je zanat a meni je sve ravno ko' Severni Banat...ha, ha")

Naravno ja sam morala da dodam: ‘Eh moja Saro, ja od kada imam honorarni posao-radim kao pomocnica bacaca nozeva u matine predstavama, ha, ha sam sve to prevazisla, uglavnom me svi ti nozici ne dodiruju, a ako me bas neki okrzne, ja ga izvadim I uzvratim- zabodem pravo u metu gde treba , a sto reko Mima Karadjic u nekoj svojoj komediji: ‘imam preciznu ruku, retko promasujem..ha, ha..’ Tako I ti, cuti cuti, al ponekad progovori, Bogu hvala nisi mutava, pa da vidis kad ‘imperija uzvrati udarac’ sve dodje na svoje mesto, samo bez rasipanja emocija I suvisnog razmisljanja,(znas kako se kaze velika analiza je paraliza...) odbrusis, zaboravis I ides dalje...Ne daj se Sara, ne daj se lepotice, zivot je pred tobom… Sve ostalo prepusti kosmosu, a neko 'od gore' povlaci sve konce...

'MRZNJA ME NIKADA NIJE FASCINIRALA...'

lana52 | 10 Septembar, 2018 08:42

‘MRZNJA ME NIKADA NIJE FASCINIRALA…’

“Mržnja je osećanje intenzivne odbojnosti prema nekome ili nečemu. Kroz istoriju, različiti filozofi su davali različite definicije mržnje i njenih uzroka. Još je indijski filozof Sidarta Gautama istraživao poreklo mržnje, zaključujući: »Mržnja se nikad ne smiruje mržnjom, već jedino njenim odsustvom. Ovo je večni zakon. U psihologiji, Sigmund Frojd je definisao mržnju kao stanje ega koje želi da uništi izvor svoje nesrećnosti…. mržnja se opisuje kao „duboko, trajno, jako osjećanje koje izražava animozitet, ljutnju i neprijateljstvo prema osobi, grupi ili predmetu“. Pošto se smatra da je mržnja dugotrajno osećanje, mnogi psiholozi smatraju da je to više trajni stav osobe nego (privremeno) emocionalno stanje…Korelacija osjećanja mržnje sa nervnim sistemom je istraživano pomoću metode fMRI. U tom eksperimentu su skenirani mozgovi osoba u isto vreme dok su im prikazivane slike stvari koje mrze. Istraživači su zaključili da postoji poseban šablon u moždanoj aktivnosti kad se oseća mržnja..”

Evo kako se pojam mrznje tretira u Budizmu: “Mržnja ili bes (pal. dosa, sansk. dvea) je budistički pojam koji označava jedan od tri glavna otrova uma. Buda je tvrdio da je mržnja najveće zlo.  On je kao protivotrov mržnji preporučivao razvijanje ljubavi prema svim bićima, uključujući i same sebe. „Ne odgovarati na bes rečima punim besa znači dobiti bitku u kojoj se pobeđuje jako teško. To znači da postupaš za svoju i dobrobit onog drugog, iako će oni koji ne poznaju darmu misliti da si budala.” (Sidarta Gautama)

 

Cilj Budinog učenja je oslobođenje uma napuštanjem mržnje, žeđi i neznanja i dostizanje nirvane, stanja najveće sreće i okončanja patnje… Ko na ruci nema ranu, može nositi otrov na dlanu. Otrov ne prodire gde nema rane; nema zla za onoga ko ga ne čini…”

 

Pomenuti citati mozda pomazu da se pomalo shvati pojam mrznje I destruktivnost takvog osecanja…U svom skromnom zivotu u kome sam se trudila da kao djak generacije na svim nivoima, uprkos akademskim rezultatima (diplomiranje prirodnih nauka u 23. Godini I zavrsetak magistarskih studija na engleskom govornom podrucju uz poznavanje vise stranih jezika) da prozivim vek bez mrznje, sujete I pakosti…Pomagala sam drugima koliko sam mogla, nikada se nisam svetila ili mrzela…Zato je meni to negativno osecanje toliko strano I nepojmljivo, a sagledavsi koliko je razorno na svim poljima smatram da najvise razara bas same ‘mrzitelje’…

Takav stav sam pokusala da izgradim I kod svog 27. godisnjeg sina koji posle zavrsene Akademije uspesno zivi I radi u Australiji…

 

“Za ljubav, ne za mrznju ja sam stvorena…” Bas tako…Svakodnevno se uveravamo koliko oni koji mrze gube na svim poljima licnim, emotivnim, zdravstvenim, socijalnim, politickim I mnogim drugim,… Mogu da razumem da svi ljudi ne mogu da budu jedni drugima simpaticni I dragi…Pa, u jednoj porodici ne gaje svi podjednaku naklonost jedni prema drugima, a kamoli na istorijskoj sceni…Znam da je bilo ratova, ‘zle krvi’, svadja, podela, razlicitih ideologija I stavova, ali zar to sada u 21. veku kada se osvaja kosmos, otkrivaju nove planete, stvaraju tehnoloska I elektronska cuda ne moze da bude prevazidjeno I da stvari krenu da se resavaju mirnim putem bez ‘zadnjih misli’ I ‘otrovnih strela’ kakve su koristili jos urodjenici na pocetku nase ere…Pisala sam ranije koliko me je porazila u Pragu legenda o konstruktoru cuvenog Astroloskog casovnika, koga su u srednjem veku gradske vlasti oslepele da ne bi tako lep casovnik napravio u drugom gradu…Koliko je bolan taj cin zavisti, pohlepe , pa I mrznje…Nadala sam se da smo davno prevazisli srednjovekovni nacin razmisljanja, ali nikad se ne zna…

 

Zivela sam I radila skoro deceniju u jednoj maloj prekookenskoj drzavi u kojoj vlada altruizam…Zhvaljujuci tome I proputovala sam ‘pola planete’…Tamo, u toj maloj drzavi ‘na kraju sveta’ se ljudi postuju I vole bez obzira na boju koze, nacionalna,  verska ili ideoloska opredeljenja…Svuda sam se osecala dobrodoslom…Volela bih da je I ovde tako: da se prihvati pruzena ruka pomirenja, da se jednom zauvek zakopaju ‘ratne sekire’ da se ugasi retorika mrznje, pakosti I netrpeljivosti na svim nivoima pocev od komsijskih, preko kolegijalnih do medjudrzavnickih odnosa…Jedino su mir, uzajamno postovanje, ljubav prema coveku I pravdi put u boljitak I srecniju buducnost…Jedino tako mladom pokoljenju mozemo da ostavimo nasledje za bolji zivot…Uvek sam na strani mira, kompromisa, postovanja, prastanja I na stazi koja vodi do svetlog cilja da ‘covek coveku bude COVEK…’ Da je sto vise ovakvih stavova prevazisli bismo razlike I nesuglasice I nas svet bi postao bolji, nadahnutiji, pun prosperiteta I harmonije za kojom hteli ili ne hteli to da priznamo svi ceznemo….  

 

(II deo) GRADOVI U SRCU I IZREKE KOJE ZIVOT ZNACE I NEKI ZNACAJNI DATUMI…(dodatak na tekst …) :)

lana52 | 18 Jul, 2018 10:54

GRADOVI U SRCU:U kratkim putopisama opisivala sam delove sveta koje sam posetila u okviru svojih putovanja…Bilo ih je dosta…Ovde bih izdvojila neke gradove koji posle posete ostanu zauvek u srcu….PARIZ je grad koji zadovoljava sva čula, Pariz je inspiracija, a kako reče Hajnrih Hajne: "Pariz je, u stvari, Francuska. Francuska je samo periferija Pariza." 'Četiri pariske destinacije su obavezne: Notr Dam, "Sveto srce", Ajfelova kula i Muzej Luvr…'Ostalo su setnje po mestima koja su  smeštena na Šanzelizeu, Trokaderu, Sen Žermenu...:) (Versaj je svega 25km od Pariza I treba ga posetiti)  ‘Svi putevi vode uRIM’ I nastavljaju pored Fontane zelja di Trevi, Spanskih stepenica, Foruma… do Tivolija koje je u predgradju Rima sa svojim srednjovekovnim zamkovima, predivnim fontanama I nepreglednim parkom….LONDON je grad koji nikada ne spava i koji vam može ponuditi sve (’Ko je umoran od Londona , umoran je od zivota’)..Big Ben, Bakingemska palata, Londonsko oko I td…MADRID -“Iz Madrida u raj…”: Muzej Prado, “Puerta de Sol” (Vrata sunca), Park Buen Retiro…Plaza Major, Kraljevska palata…(uvek sam puna neke Spanije…) BEC- Grad valcera, umetnosti, kulture ('ne kaže se bez razloga “Bečka škola” '):Dvorac Senbrun, katedrala SV. Sefana… I obliznji SALZBURG koga zovu ‘Rim Svera’sa Parkom Mirabel I Mocartovom kucom …PRAG -‘Zlatni grad’, gde sve odise legendom, setnja po Karlovom mostu ili obilazak Hradcani Zamka, Katedrala Svetog Vida, Kafkina ulica I dr.(150 km od njega je jedna od najlepsih banja sveta-Karlove Vary)..ISTANBUL 'je uzbudljiv, multikulturalan grad prepun znamenitosti': Aja Sofija, Sultan Ahmedova dzamija, Topkapi Saraj, Bosforski zaliv koji spaja Evropu I Aziju….Napoleon ga je nazvao; ‘prestonicom sveta’…A onda tamo daleko, preko okeana divni gradovi kao sto su SAN FRANCISKO sa svojim Uniom trgom, Dokom 39, Ostrvcetom Alkatraz…kao u pesmi: ‘Ja ostavih svoje srce u SF..’, zatim LOS ANDJELES sa cuvenim Holivudom I Beverli Hilsom gde se ‘svako kad dodje bar na kratko oseti pomalo kao ‘zvezda’, LAS VEGAS u kome po otmenim kockarnicama tipa: ‘Cirkus-cirkus’ svako svakoga prati I nista ne prodje neprimeceno….Oko 5 sati leta od San Franciska I stize se u HONOLULU prestonicu Havaja sa svojom carobnom plazom Vaikiki I ostalim ‘cudima’…Ako se nastavi jos dalje stize se do Australije I gradova kao sto je BRIZBEN u kome se uvek nesto desava, bilo na kopnu, bilo na istoimenoj reci I obliznje ‘Gold Coast’ (ZLATNA OBALA-75km od Brizbena) koju zovu ‘okeanski raj’….I na kraju - sam kraj sveta-Novi Zeland I njegov najlepsi I najveci grad OKLAND gde je SVE dozivljaj od setnje glavnom Kraljicinom ulicom do obilaska  Mt Eden- kratera ugasenog vulkana koji se nalazi u srcu grada do obilaska obliznjih ostrva kao sto je Rangitoto ili jednostavno suncanje na gradskim plazama na okeanu…Kao sto je neko nekada snimio film pod naslovom: ‘Vidi Napulj, pa umri’, ja bih nesto slicno ponovila u stilu: ‘Vidi Okland, pa umri’…:)   

IZREKE KOJE ZIVOT ZNACE:

 

“Ko me jednom proda,nikad više ne može da me kupi…”:) :)”Neko to od gore vidi SVE…”:):) “Ne treba zaliti za onim sto je proslo niti strepeti zbog onog sto jos nije doslo”:) :) “Cini dobro, ne kaj se, cini zlo, nadaj se…”:):) “Ne treba zaliti za propustenim prilikama, jer sve sto je propusteno, propusteno je s’ razlogom da bi ustupilo mesto necemu boljem i kvalitetnijim sto ce doci..”:):) “Nikad ne slusajte svoje strahove jer je sva tajna egzistencije nemati strah”:):) “Videcu koliko si blizak Bogu po tome koliko si ljubazan”:):) (stara Hriscanska poslovica) “Ne zali za prolivenim mlekom, ionako je bilo 3/4 vode”:):) “Ne svetite se sami dragi moji, osveta je moja-kaze Gospod, niko nije izbegao Bozjem gnevu…” :) :) (Biblija, Poslanica Rimljanima) “Boljima se tesko prasta” :) :) “Gubitak se podnosi lakse nego kajanje…” (M. Selimovic):) :) “Zivot je jedno duhovno vojevanje “ (Vladika Velimirovic):):) “Sto se mora desiti, ne moze se spreciti i pobedjuje samo onaj ko zna da ceni moc sudbinske neizbeznosti”:):) (Sekspir) “Ima mnogo cuda i na nebu, i na zemlji, o kojima Vasa visost i ne sanja moj Horacije..” :):) (Hamlet) “Ne znas koliko si jak , sve dok ‘biti jak’ ne postane tvoj jedini izbor”:):) “Kada dobijes Bozju milost, srce ti se ispuni neizrecivim mirom i radoscu i niko ti vise ne moze naskoditi, jer si ogradjen, vodjen duhom svetim…”:):) (Otac Tadej) “Bolje je biti sam nego u neadekvatnom drustvu (bolja je bezbedna distanca, nego neizvesna i opasna bliskost)”:):) “Carpe diem, iskoristi dan, ne veruj sledecem….”:):) “Do naseg oslobadjanja doci ce brzo kada shvatimo da ZLO nema nikakve moci i da DOBRO pobedjuje” :):) “Pobeda se dobija kada je mac u koricama” (Samurajska izreka) :):) “Svaku istinu srca treba proveriti razumom” (Dekart):) :) “Na kokoske ne pucas iz topa, njima samo kazes: ‘IS!’ ”(Mark Tven) :):) “Ako covek ne pronadje ravnotezu u sebi, uzalud ce je traziti bilo gde..”:):) “Ako zlo nece da bezi od tebe, bezi ti od zla…”:):) “U cutanju je sigurnost” ( Andric, treba ga ponekad poslusati, bio je mudar, godinama u diplomatiji, Nobelovac…)):):)”Sto ne boli, to nije zivot, sto ne prolazi to nije sreca…” :) :) “Kada odlazis, ne rusi sve mostove, mozda pozelis da se vratis…”:):) “Divno je biti ZIV, zahvalan sam Bogu za sve sto mi je podario”:):) “Samo DOBAR covek je psihicki zdrav covek”:):) “Odnos prema stvarnosti je vazniji od same stvarnosti”:):)… “ “Da sam drukčiji, da život nosim kao tegobu, da sam ogorčen, počeo bih da se gubim, da pijem, da mrzim, postao bih nezadovoljnik koji se okreće protiv cijelog svijeta. A ne mogu to. Usprkos svemu, živim kao i drugi ljudi, koji su bez moga biljega, veseo i tužan zbog običnih stvari, veseo zbog dobrih ljudi koji su pomalo zli, tužan zbog zlih ljudi koji su rijetko dobri…”(Meša Selimović):):)”ZVEZDANO NEBO NADA MNOM I MORALNI ZAKON U MENI” (Kant):):)………“Nikad se nisam kajao za ono što sam prećutao; međutim mnogo puta sam se pokajao što sam dopustio da mi pobegnu reči koje nisam trebao izgovoriti….”:)- Darije, Persijski kralj

MENI ZNACAJNI DATUMI

Prolaze dani, meseci, godine…Toliko stvari se desava, toliko zivotnih situacija… Neki datumi zbog neceg posebnog, nekad lepog, nekad manje lepog zauvek ostanu u secanju…(Godine su razlicite I trenutno nisu ni bitne…):) Meni su to sledeci:

21. mart – pocetak proleca koji se tako reci poklapa sa mojim rodjenjem…

30. decembar – dan kada sam rekla jedno brzopleto ‘da’ (gresku ispravila posle dosta godina)

4. januar – ulazak posebnog luconose u moj zivot…:)

16. oktobar – dan kada sam shvatila na sta su spremni ljudska pakost I mrznja udruzeni sa necovestvom I zlonamernoscu (Bogu hvala, pobedila taj osecaj I prevazisla te ‘pakosnike’, naucila lekciju da manje verujem ljudima)

3. jun – dan kada su se neke ‘kockice slozile’ I zivotne enigme resile…Dosla do osvescenja, isceljenja, prosvetljenja I od tada nosim samo svetlost u ocima…

12. maj – dan kada sam, u ranoj mladosti, shvatila da postoje nepravde I da nisu svi ljudi potpuno dobronamerni…tada me to nije mnogo ‘dodirnulo’, ali sam kasnije analizirajuci situaciju shvatila poreklo takvog ponasanja…Objasnicu I detalje:

U studenstskim danima sam veoma uspesno I aktivno pisala poeziju…Secam se nekog konkursa sa filozofskom tematikom kada su svi oko mene Iz naseg Knjizevnog kluba I sire verovali da cu dobiti prvu nagradu…Medjutim dobila sam drugu nagradu zato sto je presudio sud predsednika zirija-jednog naseg uglednog knjizevnika koji je davno preminuo, pa mu ime ne bih pominjala (o mrtvima sve najbolje…) Njegovo obrazlozenje je bilo da je moja pesma zrela I kvalitetna, ali neprimerena mojim godinama…’Uhvatio se’, kako su mi preneli, za jednu moju metaforu: ‘Jedem trule breskve secanja’ I prokomentarisao: ‘Kako neko u dvadesetim godinama moze da pise o takvoj vrsti secanja..’ (Naravno njegovi motive su bili druge prirode, ali necemo o tome, oprosteno, prevazidjeno, ali ne I zaboravljeno…)

Evo I te moje pomenute pesme u celini:

ZNAM…

Znam da ne laže Zaratustra…

Nož u sunce…

Prostor krvari bezumlje…

Pesnik obešen o sopstvenu misao.

U zglobovima sarkazam tek udahnutog kiseonika.

Svest abortira nadu.

Mrtva žita traganja…

Suša…

žedni duhovi gutaju kaplje ustajalog besanja…

Glad duše maštu u kostur pretvara.

Gole oči traže skinuti pogled…

Večnost se sveti čekanjem…

U naprslim čašama umiru pijane tuge…

A NEKO od mene traži ditiramb, čist, zvonak, svetao..

Smejem se do vriska…

Jedem trule breskve sećanja,

Bole u želucu…

Grizem nekadašnje oriole.

Davim poslednje osećanje…

Znam da ne laže Zaratustra.

‘LEPE ZENE PROLAZE KROZ GRAD…’:)

lana52 | 16 Jul, 2018 09:01

Skoro, listajuci TV kanale, s’ obzirom da nisam fan fudbala, ni fudbalera:), pogledah neku modnu reviju kupacih kostima…Mlade, prelepe devojke I sto mi se veoma dopalo sa stavom I biografijom: odlicni djaci, govore strane jezike I isticu svoj zivotni moto u stilu: ‘ostvari snove..’, ‘uzmi sve sto ti zivot pruza’ I sl. Tako poceh da razmisljam o lepoti I zivotu…’Lepota je u oku posmatraca’, tako da sam nekako dozivljavala, narocito u svojim tridesetim da me na prekookeanskim prostorima dozivljavaju u anglosaksonskoj, pa I u  azijatskoj kulturi kao zenu ‘dramaticne lepote’ I harizme…U Singapuru su mi govorili da tako kako ja izgledam zamisljaju evropske glumice…U to vreme njihovi komplimenti su me iznenadjivali jer sam oduvek o sebi imala predstavu kao o harizmaticnoj intelektualki, a nikada, sto bi rekao Bora-Corba: ‘lutki sa naslovne strane…’:)

 Kao sto rekoh, sebe nikad nisam dozivljavala kao izuzetno  lepu, vec kao obrazovanu,  sarmatnu I pametnu zenu…I pametne zene prave greske, sta da se radi, vazno je da se isprave na vreme…Ne zalim se, bilo je vise pozitivnih ishoda…Jezikom rullet- krupijea, koji mi je takodje blizak,  ako crvena polja posmatramo kao svetla, a crna kao tamna uvek je , bar kod mene, pobedjivala svetlost…Jos uvek igram na crveno, pa sta bude…ha, ha…:) (Da se, ne daj Boze ne naljute 'oni s druge strane..', a ima ih...:))

Dakle,hamletovska dilemma:  da li ‘lepota’ pomaze ili odmaze u zivotu?-pitanje je sad…Na primerima svetskih lepotica kao sto su: Merlin Monro, Grejs Keli, Princeza Dajana… mozemo zakljuciti da ni najlepse zene sveta nisu bile veoma srecne, imale su svoje krize, svoje uspone I padove, mnoge su bile sklone uzimanju raznih  sedativa…Ali ipak su ostavile blistav  trag medju zvezdama…Celi svet ih je slavio I pamtio…Postale su legenda…

Meni licno, u mladjim godinama, je ta sopstvena  ‘simpaticnost’ pomagala u odredjenim kontaktima, narocito dok nisam usavrsila engleski jezik…Imam utisak u pocetku su me na tim dalekim prostorima  neki ljudi vise gledali nego sto su razumeli moj ‘tezi akcenat’…Kasnije je sve doslo na svoje I mogla sam da se dokazem intelektualno kao sto sam to uvek cinila u svojoj primarnoj domovini…(To sto sam kao djak generacije na svim nivoima dobijala sve moguce nagrade u prirodnim naukama, u literarnom stvaralastvu, u atletici I sl. ne bih i ovde isticala jer se odmah pogresno  podvede pod jednu vrstu arogancije…Jednom mi je jedna zavidna persona rekla: ‘pa to je bilo pre 30 godina..’Jeste, ali pretpostavimo da Novak Djokovic pozivi bar 80 godina, ako ne I vise I prica o svojim teniskim uspesima koji ostaju za sva vremena , neko zlurad moze I tada kaze: ‘To ti je bilo pre 50 godina…’Ostvaris neke rezultate u bilo kom zivotnom dobu I oni se pamte…

Oduvek mi je moto bila Cehovljeva poruka: ‘Na coveku treba da je lepo SVE: I lice, I odelo, I misli, I dusa…’ Sada,  u ovim godinama, kada vec imam predjenu znacajnu zivotnu  kilometrazu(bez obzira sto mi ponekad neki  tako reci vrsnjak u busu kaze: ‘devojko il' bi ste seli..’, ja se ljubazno zahvalim: ‘Neka ciko, uskoro izlazim’ (inace iz svake 'guzve' brzo izlazim, ne volim da se 'guram'), ha, ha), kako rekoh, u ovim godinama se  bavim najvise lepotom misli I duse…Dobronamerna sam, zivim u hriscanskom stilu: ‘Ne cini drugima ono sto ne zelis da oni cine tebi, na sitne ljudske pakosti okoline ‘zazmurim’, nasmejem se I sve redje ‘uzvracam udarce’…Znam da ‘neko to od gore prati SVE..’ (kada  je na ‘ovozemaljskim merama’ covek se navikne, neobicno je samo u pocetku, a posle ‘tera po svom’, ali na tim ‘nebeskim merama’, nije lako SVE se pamti I belezi…, pa kad dodje 'finale', 'sta se kome zalomi'...:))

Volim I postujem lepotu mladih osoba…Divno je videti prelepe devojke, fizicki  negovane I duhovno izgradjene…Imam rodjaku koja je vrsnjakina mog sina, uskoro doktorira stomatologiju, bavila se i modelingom, prelepa i pametna  mlada osoba ispunjena I ostvarena u svim oblastima…Kada pokazujem prijateljima fotografije sa njene svadbe imam obicaj da kazem: ‘Ona mi je kao cerka..’

Treba biti kompletno lep I spolja I iznutra, a to nije tesko…Za spoljasnji izgled- malo fizickog  vezbanja, a za unutrasnji : lepe misli, dobronamernost, plemenitost, kosmopolitizam, ljubaznost I vera u DOBRO ….NIkada zlurada i pakosna osoba ne moze da zraci lepotom...Naravno umesa se tu ponekad I kosmos sa svojim zracima o cemu svedoci dr Vladeta Jerotic koji je na pitanje kako odrzava fizicku I duhovnu vitalnost I u devedesetim godinama rekao: ‘U tome velike uloge imaju rad na sebi, genetika I Bozja pomoc..’ 

'I DID IT MY WAY...' :)

lana52 | 14 Jul, 2018 16:52

Za razliku od Sinatre koji je odavno medju zvezdama ja pretpostavljam da cu na ovozemaljskoj sceni ostati jos neku deceniju-cisto iz radoznalosti da vidim sta ce da se desava ‘okolo’…:) Prethodno navedeno razlikuje Sinatru I mene, tako da ne cekam bas finalnu zavesu da 'padne’, a sve ostalo se tako reci poklapa…Bar u ovoj pesmi tako slicno razmisljamo…Bilo je I kod mene I kod njega glorije, kajanja,  raznih puteva, uspona I padova,  svega I svacega….ali je bitno sve uraditi na sopstveni nacin…:) Uglavnom sam u zivotu sve radila na svoj nacin,kako sam ja zamislila I htela, pa da li ima vise dobrog ili loseg ostaje da istorija proceni u buducnosti…Ne verujem da ce me mnogi  osudjivati, ali ako bude I takvih sudova naci ce se oni koji ce da me rehabilituju na vreme…ehhh…A dotle ja nastavljam u istom maniru, na svoj nacin…pa ko me voli I razume-uvek ce me voleti, a ko me ne voli ili ne razume (sreca malo je takvih), mozda ce vremenom da se oplemeni I promeni misljenje…Vazno je da kad sumiram plusice I minuse tog mog zivljenja na meni svojstven nacin, kao 'unikat'-'original' bez plagijata, (u duhovnom smislu-uvek kao zlato, nikad kao bizuterija) uvek ima mnogo vise pluseva…Sta cu kad sam oduvek ‘pozitivac’…, rimuje se I  sa ‘krivac’….ehhh

 Frank Sinatra - My Way ( with translation)



Na moj način

I sad....

I tako suočavam se s poslednjim zastorom

Prijatelju moj, reći ću ti jasno

Izložit ću svoj slučaj u koji sam siguran

 

Živio sam život koji je ispunjen

Putovao sam svakom pojedinom stazom

I više, još puno više od ovoga,

Činio sam to na svoj način

 

Žaljenja, imam ih nekoliko

Ali onda opet, premalo da bi se spominjalo...

Radio sam što sam morao raditi

I činio to bez iznimke

Planirao sam svaki smer letenja

Svaki oprezan korak uz sporedni put

I više, još puno više od ovoga, činio sam to na svoj način

Da, bilo je vremena, siguran sam da si znao

Kad sam odgrizao više nego sam mogao prožvakati

 

Ali kroz sve to, kad je bilo sumnje

Sažvakao sam to, i ispljunuo

Suočio sam se sa svime, i stajao ponosito

I činio to na moj način…

 

Voleo sam, smejao se i plakao

Imao sam svoj udeo-dobitke i svoju dozu gubitaka...

I sad, kad suze odlaze…

Nalazim to sve zabavnim

 

Kad pomislim, napravio sam sve to, i - smem li dodati

Ne na skroman način

"Oh ne, oh ne, ne ja

Činio sam to na svoj način"

 

Jer šta je čovek? Šta on ima?

Ako ne sebe, nema ništa

Da kaže stvari koje istinski oseća

A ne reči onoga koji kleči

Zapisnik pokazuje, primao sam udarce

I činio to na svoj način…

 

Da, bilo je to na moj način….

 

 

·        

English

My Way

And now, the end is near,

And so I face the final curtain.

My friend, I’ll say it clear

I’ll state my case of which I’m certain:

 

I’ve lived a life that’s full,

I’ve traveled each and every highway,

And more, much more than this,

I did it my way.

 

Regrets, I’ve had a few,

But then again, too few to mention.

I did what I had to do

And saw it through without exemption.

I planned each chartered course,

Each careful step along the by way;

And more, much more than this, I did it my way.

Yes there were times, I’m sure you knew,

When I bit off more than I could chew.

 

But through it all, when there was doubt,

I ate it up, and spit it out.

I faced it all, and I stood tall

And did it my way.

 

I’ve loved, I’ve laughed and cried;

I’ve had my fill, my share of losing.

And now, as tears subside,

I find it all so amusing.

 

To think, I did all that, and – may I say,

Not in a shy way.

“Oh no, oh no not me,

I did it my way.”

 

For what is a man? What has he got?

If not himself, then he has naught.

To say the things he truly feels,

And not the words of one who kneels.

The record shows, I took the blows

And did it my way.

 

Yes, it was my way.

 

‘O TOM CU MISLITI SUTRA’ :)

lana52 | 05 Jul, 2018 17:24

Svako, verovatno, ima svoje omiljene destinacije, zivotne dogadjaje, filmove I dr. a evo ukratko koji su moji favoriti:

ZIVOTNI MOTO: ‘O TOM CU MISLITI SUTRA’

ZIVOTNA FILOZOFIJA: Budizam

COVEK ‘MOG ZIVOTA’: Jedan Kevin (na zalost, davno je ‘medju zvezdama’, nadam se u raju))

PRIJATELJICA ZA SVA VREMENA: Koreanka Sing Hwa

DOGADJAJ ZIVOTA: Rodjenje sina

ISTORIJSKI DOGADJAJ: Spanska revolucija

KOSMICKI ZAKON: 'Neko to od gore vidi sve' :) 

DRAGE USPOMENE: Proglasenje za djaka generacije dva puta: jednom po zavrsetku osnovne skole I drugi put po zavrsetku gimnazije

INTELEKTUALAC: B. Barton

DIPLOMA: Master diploma u obrazovanju stecena na NZ

DESTINACIJA: Sicilija

KONTINENT: Australija

ZNAMENITOST: Trijumfalna Kapija u Parizu (valjda zbog onog Napoleonovog: ‘Generale, ja nikad nisam slusao svoje strahove’)

CARSKA PALATA: Palata Ilioni-Honolulu, Havaji

VRT: Ispred palate Zvinger u Dresdenu

VRLINA KOJU POSEDUJEM: Plemenitost

MANA KOJA MI JE DRAGA: Otvorenost tj. receno u zargonu: ‘neposedovanje dlaka na jeziku’

LJUDSKI KVALITET KOJI CENIM KOD DRUGIH: Intelekt udruzen sa dobronamernoscu

GLUMICA : Michelle Pfeiffer (posebno njen lik u filmu: ‘Grad Andjela’)

POSLASTICA: Sladoled (narocito onaj  na Trgu Svetog Marka u Veneciji)

PESNIK: Rilke

KNJIGA: Andricevi ‘Znakovi pored puta’

ROMANSA: Ruska narodna pesma: “Очи чёрные” (Очи чёрные, очи страстные… Очи жгучие и прекрасные… Как люблю я вас, как боюсь я вас… Знать, увидел вас я в недобрый час...’:))

SLIKARSKI PRAVAC: Impresionizam

HEROJ/HEROINA: Moja majka

DRUSTVENA IGRA: Rulet

FILM: ‘Ako docekam sutra’ (Snimljen po istoimenom Seldonovom romanu)

REZISER: Hickok

BOJA KOSE: Plava, naravno (kao I svaka plavusa kada se tusiram skidam vrata od kupatila da me ne bi gledali kroz kljucaonicu, ha, ha)

AMAJLIJA: Dream catcher

PORUKA: ‘ONAJ ko prisluskuje tudje razgovore nikada nec cuti nista lepo o sebi I uvek ce posle ‘transkripta’ biti tuzan I frustriran, ha, ha..’

NESTO STO ME UVEK NASMEJE: LJudska zloba udruzena sa sujeverjem, iako je 21. Vek! (Pomislim, ako si vec zlurad/a, sto se plasis, ‘trpi kartu’, pa sta te  snadje…:) (a neke bas snadje..) Skoro me iznenadi tip koji nalete na mene u dvoristu crkve recima: ‘Il ste Vi na mene bacilli neke cini..?’ Nisam imala komentar nego pomislih sto bi Soic rekao: ‘Nesreco jedna, vidis da sam na sebe sopstvenom negativom  bacas negativnu energiju koju zoves 'cini..'..’-ima ih raznih, iz raznih grupica, princip im je isti, ostalo su nijanse, ha, ha…)

STRATEGIJA U BORBI: ‘Na kokoske ne pucas iz topa, njima samo kazes IS’:)

STRANI JEZIK: Ruski (iako se fluentno sluzim engleskim I ‘parlam’ po malo italijanski, ruski je zakon zbog melodicnosti I pevljivosti, valjda me ‘vuce’ ‘moja prosta dusa slovenska’)

PESMA I SPOT: “No Matter What" (Boyzone): “ I can’t deny what I believe…. I can’t be what I’m not..” 

DOBROTA ILI NEKA DRUGA OPCIJA-ODLUCITE SAMI..:)

lana52 | 28 Jun, 2018 18:21

UVEK GLASAM ZA DOBROTU…BOG MI JE SVEDOK (INACE NE VERUJEM U DRUGE SVEDOKE…MENI JE CAK JEDNA OSOBA REKLA: "ZNATE< MI SKUPLJAMO SVEDOKE>"JA SAM POMISLILA:'PA, SKUPLJAJTE, KO VAM BRANI...'), DAKLE, KAKO REKOH, BOG MI JE SVEDOK DA SU MI MISLI, NAMERE, DELA, SNOVI… ISPUNJENI DOBROTOM…JA DRUGIH OPCIJA NEMAM I NE ZELIM DA IMAM…:)

A evo sta nauka kaze o dobroti: ‘Istrazivanja pokazuju da dobri ljudi imaju bolje mentalno zdravlje, žive duže i zdravije….’

Sokrat je smatrao da se vrlina može naučiti, da je vrlina znanje. To znači da mi nismo rođeni sa nekim ograničenim kapacitetom za dobrotu, već da je tokom života razvijamo i neprestano učimo šta je to što je dobro i kako možemo da delujemo u pravcu razvoja svoje dobrote. Zanimljivo je da ovaj stav odgovara i današnjim zagovornicima humanizma koji smatraju da vrlina i ljubav nisu nešto što je naprosto dato, već da smo pozvani da te osobine razvijamo….

 Hrišćanski filozofi su smatrali da je vrhunsko dobro Bog i da je zadatak čoveka da se tom dobru približava, kroz voljenje bližnjeg i vrlinski život. Sličnog mišljenja su bili i filozofi etičari, kao na primer Kant, koji je zagovarao život sa što više vrlina…

Postoje ljudi za koje kažemo da su dobre osobe. One imaju neke zajedničke osobine kao što su: tolerantnost, razumevanje za druge, nesebičnost, iskrenost, osjećajnost, integritet. Znate da vas neće zlonamerno povrediti. Možete da im se poverite. Čak iako vas ne razumeju potrudiće se da budu pored vas. Ima takvih…

Dobrota se druži i sa drugim vrlinama: ljubavlju, osećajnošću, poštenjem, hrabrošću. Ipak, ima onih koji će reći da nije ni lako ni dobro biti dobar. Da će nas iskoristiti, da živimo u vremenu surove individualnosti, da postajemo narcisoidni i hladni, da je bolje da se okoristimo nego da pružimo itd.

Na nama je da učimo, utvrđujemo i otkrivamo šta je, gde i kada odgovarajuće da bismo bili u skladu sa svojim najvažnijim vrednostima, posebno ako je dobrota među njima. Na primer, ako ogovaramo, to često znači da osećamo zavist, a umesto da sebe popravljamo, mi druge pokušavamo da na taj način omalovažimo da bi nama bilo lakše, makar malo. A tako samo sebe još više zatrujemo. Dobrota nekada zahteva napor i promenu, što nam ne pada lako. Hoćemo sve i odmah i nemamo strpljenja da se menjamo nabolje postepeno. Da rizikujemo. Kaže se da je mnogima bolje poznato zlo nego nepoznato dobro. I za dobrotu je potreban rizik i put upoznavanja sebe na iskren i nekada neprijatan način….

Dakle, ako smo smatrali ranije da je čovek čoveku vuk i odlučili da ne želimo više tako da mislimo, moramo biti spremni na rizik i neka nova iskustva. A svako novo iskustvo ipak zahteva takozvani „leap of faith“ – skok u veru. To znači da ne znamo tačno kako će nešto izgledati i kako ćemo se mi osećati, ali smo odlučili da to uradimo jer verujemo da će biti dobro…

Po Bibliji je važno da razvijamo dobrotu i prema sebi i prema drugima. Da bismo u tome uspeli možda je korisno da pomenemo tri važne životne okosnice: Prvo, da moramo biti iskreni prema sebi, ko smo, šta želimo, koje su naše mane i vrline, „ono što je istinito je isceljujuće“… Zatim, važno je da naučimo da budemo trpeljivi ili kako se moderno kaže rezilijentni. Kada je neko tolerantan, ne znači da je on „sa svime što se dešava oko njega cool i opušten“, već znači da je naučio da bude trpeljiv, strpljiv, da može da podnese neprijatne stvari…I na kraju važno je da imamo smisao. Smisao je nešto veće od nas samih, za šta se vredi boriti i šta vredi čuvati kod sebe i drugih. Biti dobra osoba je za neke ljude smisao života….”

Kao sto sam istakla u uvodu, ja nemam dileme, za mene je DOBRO-PRIORITET, a vi odlucite sami…:) 

 

Jer MI smo ovde SVETLOST, a ONI uvelo lisce…:)

lana52 | 28 Jun, 2018 10:10

Evo ima skoro pune cetiri godine (mali jubilej, ha, ha:)) kako sam srela jednog poznanika-tadasnjeg magistra, a sadasnjeg ni manje, ni vise doktora-svaka cast (on je doktor, al ne leci nista, ha,ha) koji mi je, onako magistarski  u SVE upucen, verovatno ni sam ne znajuci koju ce  buducu  lavinu informacija da pokrene rekao: ‘Gledam te, ti si cudo…Slamali su ONI I jace od tebe, a ti se ne das..’!(Ja se jos tada setih NJegosa: 'Tvrd je orah-vocka cudnovata, ne slomi ga al' zube polomi...':)) Tako mi je otvorio oci ili 'probusio' jedno staklo na ruzicastim naocarima koje godinama nosim…I ja sa dosta izgradjenim EGOM bivseg ‘vunderkinda’ i djaka generacije na svim nivoima (vidim sad oni prvi ulaze u muzeje:)) I sa masterom sa engleskog govornog podrucja  ( ‘I mi diploma za trku imamo..’:) ), maltene poliglota, ostala 'znamenja' I da ne pominjem da ne bude: ‘ eto lako je njoj, harizmaticna, vitka,  obrazovana, situirana, prosla celi svet, skolovala I ozenila sina, svestrana, uspesna na mnogim poljima, elokventna (u prevodu ‘sece jezikom’) I sad se jos hvali…’:) Uh, moglo bi tu jos superlative da se doda, ali sam ja skromna, pa se vracam na temu….:)

Dakle, pomenuti ‘naucnik’ otvori meni oci I ja uz pomoc starog drugara  Pere-bezbednjaka (svi se pitaju iz koje je on ‘sluzbe’, a ja odgovorim ‘narodski’: ‘zini da ti kazem’, ha, ha) I jos nekih dobronamernih ljudi iz ‘proslog zivota’ (nisam ni ja bas ‘repa bez korena’:)) otkrih istinu u lancu, u to vreme, cudesnih koencidencija I svakakvih likova od ‘dvojnika’ do ‘bednika’…Da ne otkrivam podatke (Pera bi se drzao Andriceve: 'u cutanju je sigurnost’, a ja 'lanem' I kad mu vreme nije..)...Ukratko shvatih da je to jedna prljava igra-'kvazi lustracija' sitnih I pakosnih, u stvari potpuno izgubljenih I prodanih dusa koji nemocni I frustrirani da bilo sta promene u svojim mizernim zivotima idu po principu: ‘Ajde da ‘slamamo’ dobre, casne, plemenite ljude koji su bili I ostali u svemu bolji I uspesniji od nas..’(Takvih 'vitezova tame' ima odavno u Juznoj Americi...:)) Uvek mi je bila cudna, da ne kazem bolesna ta 'Gebelovska psihologija' mrzitelja koji postoje ne da bi se radovali sopstvenom zivotu nego da bi ziveli komparativno,  mrzeli I ‘slamali’ druge, ne osecajuci pri tome koliko su jadni I sami ‘rastureni u komade’ tj. odavno ‘slomljeni’…(Masala, ko takve uspe da sastavi, svaka mu cast...ehhh..:) Kasnije kad ih od tolike mrznje, nezadovoljstva i besa snadju i neke neprijatnosti oni to pripisuju 'crnoj magiji' i drugim 'glupostima'(gledala me ona vestica 'urokljivim ocima':))..., a ne znaju da su svojim losim cinjenjem prizvali sopstveni urok i  propast... Zalosno je sto ti patoloski umovi u svoje kandze uzimaju I mnoge mlade-neduzne ljude kojima manipulisu…I kako ce sutra te generacije da se zdravo  razvijaju? One ekstremno stare u tim ‘krugovima’ ne bih komentarisala, tu je demencija vec zapocela svoje…I tako shvatih ko su ONI- osobe  bez vizije I ideala,(ovde obrazovanje, materjalno stanje, inteligencija  i uzrast ne igraju veliku ulogu:)- sve ih spaja jedno veliko 'zlo') nauceni samo da mrze I da se svete drugima-razlicitim od njih u ime sopstvenih gresaka, frustracija  I neuspeha…Metode su im uglavnom transparentne (cas se otkriju, npr. Pera-bezbednjak je sa par kolega za nekoliko dana posmatranja tog 'mog okruzenja', skockao ‘mnoge stvari’..., dobro jeste da se njegove kolege neprimetno inflitriraju u odredjene sredine i brze od obicnih ljudi dolaze do informacija...a tu je i tehnika...) Osobe iz tzv. 'Pisi propalo' grupe, zabludelih i zaludelih 'osvetnika'- ha, ha se  ponavljaju  u pokusaju nekih navodno ‘psiholoskih igrica’ koje bi predskolarci bolje izneli…:) (Koriste lazne, pa i prave glumce, perike, prerusavanja i sl. i pokojni Carli Caplin bi im pozavideo na talentu i domisljatosti, a tek kad se dokopaju nekih fraza i kako ONI  to zovu: 'pikanterija', vrte pomenuto do iznemoglosti dok ne popadaju onako jadni i izmuceni  u svoje svetove pilula za smirenje, alkohola, da ne kazem i nekih jacih stvari jer TAKVIMA treba supstanca da prezive dan, a tek noc, tad zovu sebi slicne 'u pomoc'...ha, ha)

Elem, sve je postalo  mnogo lepse, svetlije kada sam ja dobila pomenute informacije , shvatila sve I nastavila da zivim u skladu lepih hriscanskih vrednosti, svesna da ne samo Pera-bezbednjak sa svojom ‘sluzbom’ vec I ‘onaj od gore’ prati sve....'Kad si ogradjen, vodjen Duhom Svetim' (ovo ni moj Duhovnik ne bi bolje srocio:))('Onda dodje i biblijska poslanica:Pazi sta radis jer 'Niko nije izbegao Bozjem gnevu'...) Naravno decenijsko izucavanje Budizma I poznavanje budistickih mantra mi je takodje pomoglo…Nadasve pomaze plemenito, dobronamerno srce spremno da SVE razume I mnogo prasta (prasta, ali ne zaboravlja, nego uci iz iskustva)….Stil zivota da se nikome svesno ne naskodi, a sve sto cini ona druga strana se lako zaboravlja, kad je cista savest i miran um 'gubitak se podnosi lakse od kajanja..':)

Sreca da postoje  PRAVI LJUDI  slicni meni, plemeniti, pravdoljubivi, hriscanski prosvetljeni (a ima ih jos dosta Bogu HVALA, samo u sredini gde ja radim i zivim prepoznajem puno takvih dobronamernih i plemenitih i to mi uvek uliva nadu u DOBRO...Imam neke divne kolege, prijatne susede, postojane prijatelje i oni mi uvek svojim ponasanjem salju poruku da je ziveti lepo...) LJudi  koji cine dobra dela I ne cine nista lose su antipod onima iz gore opisane ‘Pisi Propalo’ grupe, sitnih I zavidnih dusa, spremnih na (ne)dela I pakosti…MI  smo sasvim razliciti  od NJIH, setimo se definicije: ‘Samo dobar covek je psihicki zdrav covek’:), a zna se da dobar covek nece da mrzi I  radi drugima ono sto ne zeli da se cini njemu I njegovim bliznjima, nece da pokusava da 'slama' bilo koga (ima tu I karme, ali o njoj drugi put..) DOBRI LJUDI ne pakoste, ne prete, ne ismejavaju,(setimo se Oskara Vajlda koji kaze: 'Cinizam i i ronija su oruzje slabih'):),  ne cine nista lose drugome iza ledja..., ne stvaraju pakosne, grupne, necasne 'zavere', za njih su LJubav, VERA i Nada svetinje i zivotne konstante... Tako mozemo zakljuciti recenicom iz naslova: “MI smo ovde SVETLOST, a ONI uvelo lisce…:)"

  

1 2 3 4 5 6  Sledeći»
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb