zvezdano nebo

JEDNOM SHVATIMO STA SVE MOZEMO...

lana52 | 24 Oktobar, 2017 10:31

Davno, u jednom drugom zivotu na jednom dalekom kontinentu neko (ko mi je u to vreme puno znacio) mi je poklonio knigu Rilkeove poezije (prevod na engleski) i podvukao naslov jedne pesme...Sada, posle toliko godina ja je citam na nasem jeziku: 

Da Umrem Šta Ćeš Ti

"Da umrem, šta ćeš ti, moj Bože?

Ja sam tvoj stalak i tvoj stožer;

ja sam tvoj krčag pun do vrha

(pa da se prospem? da se skrham?);

Ja sam ti smisao i svrha,

ti sa mnom gubiš razlog svoj.

Imati nećeš posle mene

nijednu kuću gde ti mogu

šaptati reči zanesene

topao pozdrav, prisno hvala.

Ja ću sa umornih ti nogu

spasti ko somotna sandala.

Spašće ogrtač golem tvoj.

Tvoj pogled, što ga vazda čeka

moj obraz kao jastuk mekan,

doći će tada iz daleka

da mene traži i ne nađe

i klone kada Sunce zađe

kraj stranog stenja, tuđih smreka.

U meni zebnjom zvoni jeka:

šta ćeš da činiš, Bože moj.."

 Tada me je ta pesma navela na ozbiljno razmisljanje o tome sta se desava ako se tesko razbole nama drage osobe...S' obzirom da sam sa veoma dragom osobom koja mi je pesmu poklonila morala da se rastanem razumela sam smisao njegove strepnje koja je tako suptilno izrazena navedenim Rilkeovim stihovima...Ziveci na drugim prostorima, crpeci snagu iz sopstvenog intelekta i kreativnosti shvatila sam sta covek sve moze i kolika je njegova unutrasnja snaga....U to vreme sam bila verovatno nesto slabija i ne bih mogla da dam odgovor na postavljeno pitanje iz naslova pesme....Sada posle SVEGA i svih saznanja mogla bih da odgovorim da bih znala sta cu...Zivot se nastavlja u svim njegovim oblicima i posle tezih rastanaka... Covek shvati sta sve moze ako pokrene unutrasnje snage svoje svesti i ako nauci da opstaje u plemenitosti i 'tihovanju' sopstvene duse... Znam neko ce da se nasali, citirajuci Balasevica: 'A duša ko duša, svog gazdu ne slusa...' Odgovor bi bio, kao sto se sve izvezba i uvezba, nauci se i duša da sluša..:)

 

 

 

 

 




TO JE ONO ZBOG CEGA BI MNOGI LJUDI...

lana52 | 22 Oktobar, 2017 14:00

Postoji nesto zbog cega bi mnogi ljudi preplivali '7 mora i presli 7 gora', zbog cega bi se milioneri sa Menhetna odrekli svog bogatstva, zbog cega bi mnogi zrtvovali sopstvene dragocenosti...Pitamo se: 'Sta je to..?' Odgovor je jednostavan: 'Unutrasnji mir...' U mnogim umetnickim delima je ova tema maestralno obradjena... Moze da se vidi traganje za mirom na platnima velikih slikara, preispitivanje sebe i trazenje istog u delima knjizevnika-nobelovaca... na primer u filmu: 'Djavolji advokat', mladi covek dobija materjalno bogatstvo, glamur, slavu, blistavu karijeru, a gubi sopstveni mir i ostaje potpuno prazan...

Za unutrasnjim mirom se traga, ide se na hodocasca, posecuju se vrhunski psiholozi, a njegova tajna je jednostavno i najbolje opisana u poruci oca Tadeja:

Ne uznemirujte se ni po koju cenu. U srcu treba da vlada mir,tišina,ćutanje,tihovanje. Misleni haos je stanje palih duhova(demona,duhova koji su otpali od Boga). Naš um,međutim,treba da je sabran,jedinstven,pažljiv..."

Jednostavno receno ako covek zivi u skladu sa lepim zivotnim vrednostima, ne misli i ne cini zlo ni sebi ni drugima (jer ciniti zlo drugima je ekvivalentno razaranju sopstvene licnosti i duse... ), tada ce bez mnogo napora smiren i spokojan u svom 'tihovanju' u sebi pronaci samo bozanstvo tj. unutrasnji mir za kojim, hteli ili ne hteli to da priznaju tragaju svi ljudi na svim meridijanima...Unutrasnji mir oslobadja od strahova, od zlih demona misaonog haosa i stvara u coveku harmoniju u kojoj je prijatno ziveti... Nema unutrasnjeg mira bez lepih i dobrih misli i namera...Kada se jednom postigne treba ga odrzavati 'tisinom' u sebi, postovati i uzdizati na pijadestal sopstvene svesti...To je znak da su vasi sopstveni demoni, kao i oni demoni koji dolaze od drugih cije su duse nemirne i haoticne, pobedjeni i da mozete mirno bez bure da brodite morem svog zivljenja...

Neki ce reci: 'Lako je monasima kad se osame da pronadju mir, a ja treba da se izborim sa sopstvenom zenom i decom ili sa kolegama ili sa komsijama ili sa ovim ili sa onim....' Mogao bi taj pola dana da nabraja sve sta mu smeta, a treba samo malo da promeni ugao posmatranja, podje od sebe samog, bude plemenit i dobronameran, ignorise 'zle, pale demone, otpale od Boga' koje prepoznaje okolo i pokaze kako svojim unutrasnjim vrednostima pobedjuje i postize mir...

Svako ce pronaci nacin da ostvari unutrasnji mir, ako to stvarno zeli... Budisti pale svece 'pozitive' i mislima prizivaju mir...Samani se osamljuju u nepristupacnim planinskim predelima...Maori imaju svoje plesove oko vatre gde 'spaljuju duhove zla' i dolaze do isceljenja i prociscena...A svaki covek moze da pocne traganje samim tim sto ce misliti i ciniti DOBRO...

VOLETI LJUDE...(ILI U STILU 'DUGMETA': 'Sta bi dao da si na mom mestu, da te mrze, a da ti se dive...':)

lana52 | 18 Oktobar, 2017 12:20

Od ranog detinjstva imam veoma razvijenu ituiciju da predosetim koji su ljudi dobronamerni, a koji ne...Predosecam i neke druge stvari, ali o tome drugi put... Mozda zato sto sam bila neko vunderkind-dete, naucilo da cita i cirilicu i latinicu u cetvrtoj godini, takodje u to vreme racunalo do 1000 i td. Kasnije su se 'multi-talenti' smirili i izrasla sam u prosecnu mladu osobu koja je bila zadovoljna sobom i oduvek volela ljude i pomagala im...

Zato me je neprijatno iznenadila skorasnja  opaska slucajnog prolaznika koga nikada ranije nisam videla u stilu: 'Dabogda umrla..' Nasmejala sam se i pomislila da svako mora da umre jednog dana, pa i ja, a kako japanska poslovica kaze: 'Niko nije umro na tudji dan..' Prethodnih dana mi je takodje nepoznati tip na ulici dobacio: 'Gospodjo, sto imate dobro d..e" (ne mogu ni da ciotiram neumesne izraze) Obojica su izgledala pristojno i normalno, ne bih rekla da imaju problem sa psihom, vec sa zlobom, pakoscu, mrznjom, provokacijom i nevaspitanjem...

Tako da s' obzirom na intuiciju uglavnom 'nanjusim'- 'ko je ko', ne osvrcem se i idem dalje...Onom prostom koji dobacuje, kada je to tri puta ponovio, rekla sam: 'Mogla bih da vas tuzim za seksualno uznemiravanje', a onom drugom koji pominje umiranje nisam nista odgovorila pomislivsi: 'Ima neko od gore ko ce da mu sudi kad dodje vreme..' :) Ja svima prastam...

Ponekad me iznenadi tolika negativa pojedinih ljudi iz okruzenja, po meni ni sa cim izazvana...Kazem iznenadi, ali ne obeshrabri.. I dalje volim i postujem sve ljud, nezavisno od njihovih namera, hriscanski prastam i o svima mislim lepo i pozitivno ne zeleci nikome zlo...

Sve manje pisem poeziju, ali sam inspirisana pomenutim dogadjajima i uopste ponasanjem nekih ljudi iz okruzenja napisala pesmu:

VOLETI LJUDE...

 Voleti ljude, cak I kad ti nepravedno sude..

Hriscanski  je oprastati svima kad u srcu dobrote ima..

Voleti ljude I kad su losi, zavidni I grubi…

Toplina duse I plemenitost nikoga ne ubi…

Voleti ljude u svim njihovim oblicima I stanjima

I onda ces biti srecan danima…

Voleti ljude I kad ti pakoste I mrze

Tvoje misli neka budu ko svetlost ciste I brze…

Voleti ljude I kada to ne zasluzuje po zakonu logike ove

Jer jedino tako mozes dosegnuti snove…

Voleti ljude I kada su ne–fer I od zlobe ruzni

Svako se moze popraviti I zato ne budimo tuzni… :)

 

Ova pesma bi bila poruka i mladima i starima, prastajmo drugima, volimo ih nezavisno od njihovog ponasanja, budimo dobri, plemeniti, dobronamerni, a ima kako ja to obicno kazem 'ko to od gore prati', tako da cemo dobrotom podstaci pozitivnu energiju i dostici unutrasnju harmoniju, a neko takvo stanje duse i uma, mirno i sredjeno naziva srecom... 

 

Ljoret de Mar - Kosta Brava, san koji se sanja otvorenih ociju...

lana52 | 17 Oktobar, 2017 15:23

Odusevljava me blizina vode, Dunav blizu koga zivim, okean blizu koga sam zivela skoro deceniju, more u svim oblicima i na svim meridijanima, ali more koje veoma dobro pamtim i osecam je ono u Ljoret de Maru u regiji Kosta Brava u Spaniji... Podseti me na Balasevica: 'danas sam pun nweke Spanije, tri put sam ziveo tamo...' 

Plavetnilo mora, zlatni odsjaj peska, miris cempresa i radost u vazduhu, radost zivljenja koje se oseca u LJoretu u svakom dahu, u svakoj pori, u najavi svakog novog dana...

"Može se reći da Ljoret zauzima centralno turističko mesto čitave tzv. “divlje obale” Kosta Brave, koja se pruža severno od Barselone, pa sve do granice sa Francuskom. Razvijajući se godinama danas predstavlja pravi turistički raj, omiljeno letovalište turista iz raznih krajeva Evrope, a ogroman broj hotela kao i drugih smeštajnih jedinica nudi veliki izbor za sve one koji planiraju svoj dolazak ovde.

Čitav taj istočni deo Španije, pa i sama Kosta Brava koja zauzima severni deo Španije, izlazi na Mediteran, tačnije Belearsko more. Istorijski podaci o njegovom postojanju sežu daleko u prošlost, a zanimljiva činjenica je da naziv Ljoret de Mar potiče od latinske reči “Loredo” što u prevodu znači “lovor na moru”.

Iako je Ljoret manji katalonski turistički gradić, tokom leta, zbog broja posetioca koji tu odsednu, postaje veliki turistički centar i glavno mesto zbivanja tokom letnjih meseci. Nalazi se u oblasti Đirona kojoj još pripadaju i gradovi Tossa de Mar i Blanes. U gradu se nalazi srednjevekovna Tvrđava svetog Jovan koja je nekada služila za odbranu grada od napada sa mora, a sibmol grada je bronzana Statua mornareve žene (Dona Marinera) koja se nalazi na vrhu litice, tik  uz more i plažu. Veruje se da ova statua simbolizuje sve žene mornara koje čekaju da se oni vrate sa dugih pomorskih putovanja.

 Pored blizine mnogih drugih manjih mediteranskih letovališta, velika prednost Ljoreta je i blizina Barseloni, koja pruža mogućnost za različite aktivnosti tokom boravka u ovom katalonskom letovalištu.

 Tokom leta se organizuju čarter letovi koji saobraćaju na relaciji Beograd - Đirona, dok se kao varijanta uvek može tražiti i avio-karta do Barselone.

Prednost čartera su direktni letovi, dok se za odlazak do Barselone iz Beograda mora presedati.

Plaže u Ljoret de Maru

Iako čitava obala Kosta Brave jeste zaista divlja i gruba, mnoge zaravnjene uvale kriju prelepe plaže sa sitnim šljunkom ili peskom i kristalno čistom vodom. Pesak i šljunak su uglavnom žućkaste boje, a blizina stena i divljih uzvišenja stvaraju utisak dalekih predela i neistraženih mesta. Mnoge od onih koje spadaju u masovno posećenije jesu i plaže koje su ponosne vlasnice plavih zastavica, koje govore o njihovom kvalitetu, organizovanosti, bezbednosti i čistoći vode.

Gradska plaža u Ljoret de Maru - Lloret Beach

Lloret beach je glavna plaža. Peščana je, a sa prostiranjem preko 1600 m duž obale grada, definitivno jeste i najduža. Pruza sve zabavne sadrzaje i uzitak celodnevnog boravka.

 

Bašta Santa Clotilde

Ove bašte su još jedno mesto koje turisti često posećuju, i to sa razlogom. Ovaj svojevrsni park je dizajniran u stilu italijanske renesanse, a nalazi se na vrhu brda odakle se pruža predivan pogled na more. Bašta je poznata po ogromnom broju biljaka i skulptura koje su raspoređene svuda unaokolo.

 Odlazak u Figueras, rodno mesto Salvadora Dalija i neizostavna tačka svih onih koji vole umetnost. Doživeti Figueras i videti sve ono što je izloženo u istoimenom muzeju je zaista priča za sebe. Sam Dali je za života još osnovao ovaj muzej, u kome je i nakon smrti sahranjen. Odlazak u Figueras se može naći u okviru ponude izleta mnogih turističkih agencija, a takođe se do njega može doći i samostalno, s obzirom da nije daleko. Nalazi se na udaljenosti od oko 70-ak km severno od Ljoreta.

 

Barselona

Evo prilike da, ukoliko već niste, posetite i Barselonu i isprobate kako je leškariti pod suncobranom čuvene Barselonete. Na 70-ak km od Ljoreta nalazi se čuvena Barselona, grad nadaleko poznatog Antoni Gaudija, kao i mnogih drugig turističkih znamenitosti. Možda nije baš na dohvat ruke, ali ukoliko želite i imate priliku da odete do Barselone, postoji svakodnevna autobuska linija koja saobraća sa autobuske stanice u Ljoretu. Vreme putovanja u jednom pravcu je od dva do dva i po sata zbog usputnih stajališta.

Tossa de Mar letovalište u blizini Ljoreta

Tossa de Mar - Nešto severnije od Ljoreta, na samo 12 km, nalazi se simpatičan srednjevekovovni gradić Tossa de Mar. Iako je, takođe, jedan od turističkih centara Kosta Brave, ovde nećete baš naići na horde turista. Manja je gužva, a samim ti i nešto intimnija atmosfera...."

Prethodni putopijenice. ali LJoret de Mar, kao i mnoga druga prelepa mesta Spanije treba doziveti, udahnuti punim plucima i poneti po neku uspomenu da se nadje u hladnijim danima kada dodjemo u fazu iz [poznate pesme: 'dolazi zima, zatvori vrata, upali vatru, pada prvi sneg...' Do prvog snega ima jos dosta vremena, a mi iako smo daleko od Kosta Brave mozemo da uzivamo u suncanom miholjskom letu koje donosi lepe misli i lepa desavanja... :)  

BLOKIRANJE NEGATIVNE ENERGIJE...(ILI U STILU MARKA TVENA: ' Na kokoške ne pucaš topovima, samo im kazeš: 'Išš...!'...' :)

lana52 | 16 Oktobar, 2017 13:14

S' obzirom da sam se tokom svog obrazovanju bavila dosta prirodnim naukama, a na Novom Zelandu magistrirala jednu oblast nastave istih, nisam bila sklona da verujem u parapsihologiju, metafiziku, magiju uma i sl. Medjutim, ziveci i radeci na Juznoj Hemisferi imala sam prijatelje, poreklom uglavnom iz Azije koji su me uveli u tajne budizma, a i  nekih pomenutih oblasti... Tako da mi je to jedno vreme bilo u sferi interesovanja...Naravno sa  ogradom da bih u neke mentalne 'senzacije' o kojima sam slusala morala sama da se uverim pre nego sto o njima pricam...

Svakako da verujem u postojanje energetskih polja, u energiju pozitivnih misli koja privlaci pozitivna desavanja... Zato mi je bio interesantan clanak o dr Nedeljku Dražiću... ciji deo citiram:

"Dr Nedeljko Dražić, parapsiholog svetskog glasa, šaman, doktor tradicionalne medicine Sveruskog instituta za Eniom u Moskvi, član američke Akademije protiv starenja, otkriva kako magije deluju u politici, biznisu i sportu, i naglašava: 

- Živimo u doba vladavine energija, od kojih je najjača energija misli. Zato nije ni čudo što je magija, ušla u sve pore savremenog društva – od politike, biznisa, do sporta. Parapsihološki rat je u punom jeku. Trku u naružanju zamenila je trka za najboljim parapsiholozima, vračevima, magovima... Ovi ljudi obučeni za nevidljivo, angažuju se u vojne, obaveštajne, i svakave druge svrhe - napomnje  dr Nedeljko Dražić, lekar i doktor tradiciolane medicine Sveruskog centra za narodnu i tradicinlnu medicinu Eniom iz Moskve, ugledan član Američke akademije protiv starenja, Asocijacije za ekologiju i mnogih drugih organizacija u SAD, edukator magije u Arapskim emiratima, i da ne nabrajamo... 
Svoj metod razvio je posle mnogo godina izučavajući obrede lama, rituale indijanskih i sibirskih šamana, indijskih magova, vudu vračeva, egipatsku, vavilonsku i druge drevne magije. 

U njegovom kabinetu  prava je galerija ritualnih predmeta koje je dobio kao znak završenih edukacija i kasnijih priznanja za svoj rad na spasavanju od zla, među kojima i Orden prvog stepena kao najuspešniji iscelitelj Rucije u proteklih 10 godina, zlatan sat sa potpisom Vladimira Putina, i mnogo drugih medalja sa raznih meridijana. 

Kako on tvrdi, njegovo je da štiti i blokira od loših energija i da ih neutrališe... Na koji način, to je poznato samo njemu. Evo sta kaze o Rusima:

 Rusi su, gledano u celini, najjači parapsiholozi na svetu, davno su počeli parapsihologiju da koriste u vojne i životne svrhe. Uz to, imaju i tradiciju, i genetiku, i veoma poklanjaju pažnju svakom detetu koje pokaže takav potencijal. Od malih nogu, od osnovne škole, takvo dete je podvrgnuto specijalnom tretmanu – vodi se računa o uslovima gde živi, kakva mu je obuka, usmerava se ka alternativnom pravcu koji mu najviše leži, a to, naravno čine stručnjaci raznih instituta, čiji je to zadatak i koji na osnovu aure deteta vide njegove potencijale, i usmeravaju ga ka najjače izraženim. To je tradicija koja traje, i koja je zvanično jedno vreme prekinuta ranijim režimom, ali je negovana u narodu...." 

Navedeni tekst moze da pomogne da se nacne razmisljanje o pomenutim energetskim poljima...Kako pozitivnom energijom blokirati negativnu i sl. Nekome ova tema moze da bude interesantna, neko bi je mozda a priori odbacio...Interesovati se za ovako nesto  ili ne...? Odlucite sami... :)  

 

ZMIJA IMA NOGE...

lana52 | 15 Oktobar, 2017 09:54

 Nedavno mi je 26-godisnji sin koji zivi i radi u Australiji poslao fotografiju zmije duge oko 3 metra i teske oko 10 kilograma koju je uhvatio i vratio u sumu... Gledajuci pomenutu fotografiju setih se krilatice: 'Zmija ima noge, al' ih vesto krije ko ti mnogo laska, prijatelj ti nije...' i tako poceh da razmisljam o prijateljima i prijateljstvu...

Mnogi mudri ljudi su pisali o pomenutom fenomenu... Dr Jerotic kaze da covek tokom zivota,( a njegov je stvarno dug) moze da ima najvise 2-3 prijatelja, a mozda i manje...Dobrica Cosic dozvoljava sebi slobodu da u svojoj knjizi: 'Prijatelji' opisuje vise ljudi, ali sa napomenom da je sa nekima iz nekih razloga prekidao prijateljstvo ('bivsi prijatelj je gori od neprijatelja' )

Treba se setiti i naseg nobelovca Ive Andrica (ovo je godina jednog njegovog jubileja) koji kaze: "Onaj ko je moj prijatelj, taj ne postavlja pitanja, onome kome sam prijatelj kazujem ono što i ne pita"

Moze se navesti dosta maksima u stilu: 'Prijatelj je moje drugo ja..', 'Prijatelj je onaj koji zna SVE o tebi, a i dalje te voli..' 'LJubavi dodju i odu, a pravi prijatelj je uvek u planu...' i td.

Godinama sam i sama verovala u prava prijateljstva, gradila ih i cuvala kao veliku dragocenost...Ponasala sam se slicno Radosu Bajicu u jednoj od popularnih tv-serija: 'Evo, ja imam dva bubrega, uzmite jedan ako je potreban mom prijatelju..' Radovala sam se svim uspesima mojih bliskih prijatelja, saosecala u njihovim tugama ili gubicima...Ovde koristim proslo vreme, mada i danas osecam isto i ponasam se na slican nacin, ali mnogo opreznije jer mi je filter za prijateljstvo mnogo precizniji i cesto se setim krilatice sa pocetka ove price:'zmija ima noge...'

Ja sam vaspitavana u duhu gradjanske porodice intelektualaca ciji je moto bio i ostao: 'budi dobar, plemenit, voli ljude i pomazi svima...' Tu su pakost, zloba, namestanja, podsmeh  bili nepoznanica... Kao dobar djak pomagala sam svima...Bila sam dobronamerna ne samo prema prijateljima vec i rodjacima, komsijama, kolegama, slucajnim poznanicima i sl. Trudila sam se da nikoga ne povredim, a ako mogu svakome na neki nacin pomognem...Takvo ponasanje u skladu sa covekoljublem i kosmopolitizmom sam imala i kod nas i u inostranstvu gde sam jedno vreme zivela...Uvek sam coveka stavljala na prvo mesto ispred materjalnog dobra ili bilo kakve koristi.... Od detinjstva sam gajila neka lepa prijateljstva smatrajuci da je stvarno istinita misao: 'prijatelj je moje drugo ja..', ali sa godinama i sa sazrevanjem i sticanjem veceg zivotnog iskustva shvatila sam da nije bas sve tako kako sam ja mislila i osecala i kako dobronamerna literatura kaze...Treba poslusati mudrog NJegosa: 'Spustavah se ja na vase uze, umalo se uze ne pretrze...'

Nisam se razocarala, i dalje volim i postujem nekolicinu dragih prijatelja, spremna sam mnogo da ucinim za njih, kao i uvek sam veoma dobronamerna...Ali... Cim se pojavi to 'ali', javlja se neka ograda, ituitivni limit, 'zadrska...' Neki unutrasnji osecaj (mene taj osecaj obicno ne vara) kaze mi da su retka bezuslovna prijateljstva i da na zalost nema potpune iskrenosti i dobronamernosti...Cini mi se i volela bih da u tome nisam u pravu (ehh, a jesam..) da prijataljstvo nekih ljudi traje do onog trenutka dok ne shvate da vi imate nesto za nijansu bolje od njih, da ne nabrajam sta sve to moze da bude ne samo materjalni status vec i neka druga iskustva...

Naravno u lepom hriscanskom duhu u kome zivim  (ne preterano religiozno kao npr. nas veroucitelj (postovi, liturgije)) trudim se da postujem ne samo prijatelje vec sve poznanike, pa i neke koji su se javno deklarisali kao neprijatelji...Smatram da je vazno da sam prema svakoj pomenutoj kategoriji dobronamerna... Trudim se da izbegnem svaku ironiju jer je 'ironija oruzje slabih', da nikome nista ne cinim niti namestam lose 'iza ledja'...Mogu da iskreno i otvoreno uputim kritiku, ali u dobronamernom maniru...Najvaznije mi je da ako vec odlucim da se sa nekim druzim, to druzenje cinim prijatnim i sebi i drugima...Ne vidjam se sa ljudima u cilju podmetanja necega, ismejavanja, provociranja, to mi je veoma nisko i taj model ponasanja bih nazvala onim popularnim zargonom: 'dno dna'...Poklone retko pravim, ali se trudim da iako skromni budu iskreni, dobronamerni i dati od 'srca'...Po meni je strasna i hriscanski neoprostiva perfidnost da nekom nesto poklanjate iz 'zadnjih namera'...Sama takva osoba gubi ugled u ocima ne samo osobe koju na neki nacin zeli da isprovocira, vec i u ocima drugih koji cutke isprate takve gestove 'sa gnusanjem'...

Kao i obicno u svojim pricicama, pa i u ovoj o prijateljstvu i zmijama vracam se na ono: 'Budi dobar, plemenit, ako neko i mora da strada, nemoj slucajno od tvoje ruke jer ce se uveriti da 'neko od gore vidi sve..'

Verujem u lepo, u dobrotu, u prijateljstvo, u mlade... Smatram da generacija mog sina treba da bude nosilac nase svetle buducnosti...Nemam u sebi ni malo frustracije ili gorcine zbog nekih 'namestaljki' i 'pokloncica' koji su mi ljudi iz okruzenja priredjivali...Misli su mi , kao i uvek svetle, pozitivne, dobronamerne...Razumem i postujem razlicitosti i smatram da je svako zivo bice nezavisno od njegovih osobina i odrednica vredno ljubavi i paznje...A medju tim bicima uvek pronadjemo i zrnce pravog, iskrenog, dobronamernog, bezuslovnog prijateljstva... 

 

 

VITEZOVI TAME....

lana52 | 14 Oktobar, 2017 11:47

 Skoro procitah u nekom listu i najezih se (naravno sa ogradom da li je sve sto se pise tacno jer se danas sve i svasta pise) da u nekom zabitom delu Juzne Amerike (tamo gde vladaju narko klanovi) postoji organizacija koja sebe naziva: 'Vitezovi tame..' Prva asocijacija mi bese decja pesmica: 'vitezovi tame spasavaju dame...' ali eto belaja, pogresna premisa na pocetku... Ne sudi po naslovu sto bi mudri Englezi rekli:  'Don't jump to conclusions!', pre nego sto ne procitas celi tekst...Vitezovi iz pomenutog naslova nikoga ne spasavaju vec naprotiv...

Evo, ukratko o cemu se radi... Sefovi tih juznoamerickih narko-klanova imaju na listi ljude koje ne bi likvidirali na brz i svirep nacin u stilu: 'pistolj u grudi, pa da se overi u celo..' nego zele njihovu laganu propast, ustvari pokusavaju psihicka unistavanja ljudi na podao, necasan, prljav i kukavicki nacin... Prava mafija se ogradila od ove organizacije jer jos ima svoje  'kodekse casti'...

Naravno celnici 'Vitezova tame' preko svojih poslusnika, dousnika, prljavih i ljigavih srafcica koji se sluze svim i svacim od kamerica, prisluskivanja do ogovaranja i provokacija, prikupe znacajne informacije o zivotu jedne osobe zene, muskarca, pa cak i dece i tako saznaju njihove 'slabe tacke', a Bogu hvala svako ih ima: Neko nosi komplekse iz detinjstva jer ima malo vecu tezinu, neko je nesretan jer ima 'klempave usi', neko nije zadovoljan svojim brakom, neko se razveo, neko nikada nije ni sklopio brak, neko ima problem sa alkoholom ili supstancama, neko ima neku neuspelu ljubavnu aferu, neko je u braku bez dece, a cezne za njima, neko ima previse dece koju ne moze da izdrzava, neko je rodio vanbracnu decu, nekome deca nisu uspesna na nacin koji bi on voleo, neko nema posao, neko ima posao, ali nije zadovoljan karijerom, nekome otkucava 'bioloski sat' za sve sto je planirao, neko je u finansijskim neprilikama, neko ima neku hronicnu bolest koja ga opterecuje i tako dalje i tako blize...'Ni drvo bez grane, ni covek bez mane...', ni ljudski zivot bez nekog problema kao sto je oduvek bilo i bice...

Dakle pomenuti 'vitezovi' pokupe njima dragocene informacije o njima 'znacajnim za neku vrstu osvete' ljudima na najprljavije nacine na koje su mogli (oni i ne znaju sta je biblija, a kamoli ono biblijsko: 'Ne diraj u privatnost coveka jer ne znas sta te ceka...' ili 'ne pravi ljudima razne poklone, ako nisi spreman da primis  i nezgodne poklone kad dodje vreme za uzvracanje, a to vreme brzo dolazi...', a tek ono: 'Neko to od gore prati sve'..., ovim bosovima je nepoznato jer su navikli da svoje zivote zavrsavaju smrtno ranjeni ili iza zatvorskih resetaka... Retko ko od njih doceka prirodni zavrsetak...Umiru onako kako su i ziveli necasno, prljavo, tesko, tamno...)

Posle prikupljanja informacija pocinju svoje prljave igre provokacija, presretanja, uhodjenja, podmetanja, cak imaju i tzv. 'armiju dvojnika', ha, ha -  ova pikanterija me je slatko nasmejala...Tako da ako je meta na primer bracni par koji godinama pokusava, a ne moze da ima decu na svakom koraku im podmecu presretanja zenica-trudnica ili mama sa decom u kolicima ili parovima koji razdragano vode svoju nasmejanu decicu...

Tako 'vitezovi tame' ulazu i neki kapital (lako im je sa novcem jer ga imaju napretek od raznih ilegalnih radnji i tako ga 'peru'), nekome za uslugu obecaju odredjenu svotu novca, nekome vezu za zaposljenje ili nesto slicno, nekome uzitak da napravi neprijatnost osobi kojoj inace zavidi i koju iz nekih sebicnih i malicioznih razloga ne podnosi... Naravno ovde se bez obzira na skolsku spremu i kvalifikacije radi o psihicki devijantnim ljudima, jer smo se davno slozili da je 'samo dobar covek koji nikome ne pakosti i misli lose psihicki zdrav covek...' Ne moze neko ko je maliciozan i spreman na bilo koju vrstu prljavstine, podmetanja i zla bez obzira na inteligenciju i diplome da se tretira kao potpuno psihicki zdrav jer kako su nasi stari govorili: 'Neka mu Bog oprosti, nije on svoj, ima u glavi neku falinku...' Naravno ovde ne ubrajamo sasvim malu predskolsku decu koja nisu svesna bilo cega i rade i pricaju ono sto im njihovi bliski rodjaci-odrasli naloze...Kasnije ako se nastavi sa takvim modelom ponasanja i nagovaranja takva deca imaju problema u odrastanju i obicno u tinejdzerskom dobu postaju, agresivni ili depresivni, skloni supstancima i delikventskom ponasanju... Pa sasvim je logicno da ako vi detetu od 8 godina kazete obuci to i to i protrci pored onog cike i kazi to i to da mu napakostis da bi mama i tata od toga imali koristi, takva deca kasnije grade sistem poremecenih vrednosti u stilu: 'treba da budem bezobrazan, bucan, nevaljao i zloban da bi moja porodica profitirala'...

U clanku se naglasava da negde 'vitezovi tame' uspevaju da prvenstveno psihicki 'slome' ljude koji su im 'meta za odstrel', a psihicka propast povlaci sve druge,(cilj je dovodjenja ljudi do paranoicnih psihoza i paranoja proganjanja, da bi se kasnije zlobnici koji verovatno nisu vredni tim ljudima 'ni cipele da obrisu' bili u mogucnosti da se javno slade iscudjavaju: 'ju, sta mu bi odjednom, a bio je tako divan covek', a drugi dodaje: 'ma znas, imao je neki cudan sjaj u ocima..') ali negde i ne uspevaju zavisi od gradje coveka i od stofa od koga je satkan sto bi po naski citirali NJegosa: 'Tvrd je orah, vocka cudnovata, ne slomi ga al zube polomi...' (Pa, masala,  upade u jamu koju si drugome kopao...) Ima u toj organizaciji kazu dosta i bezubih koji su zube izgubili iz pomenutih razloga...Uporni su i tesko odustaju sve dok ih nesto ne 'zvizne po glavi', a svakog drugog obicno i 'zvizne', pa se onako neveran i zloban cudi ko mu salje 'kanarinca' sa negativnom energijom... A ne zna mucenik/mucenica da je svojim ponasanjem i slusanjem 'vitezova tame' povredio nebesa, a kad to uradis nema dalje, sto bi u zargonu rekli: 'tad si burazeru (ako je muskarac) ili slatka sestro (ako je zena) ugasio ili ugasila...' ehh :)

Pomenuti tekst me je fascinirao time dokle moze da dosegne ljudska pakost, zloba i prljava masta (pa tu bi se postideo i Hitlerov psiholog i filozof Gebels, on je bar javno pravio konc - logore i tamo mucio zatvorene i obelezene ljude, a 'vitezovi tame' sve zakulisano, nista javno, izgleda da se ipak plase zakona koji ce kad-tad da ih stigne gradjanski ili nebeski, dug je zivot videce i sami...) Tako ja pomislih: 'Bogu hvla sto se navedena prica odvija na prostorima Juzne Amerike, a ne kod nas..' Tamo, na tom mracnom jugu Latinske Amerike vladaju narko klanovi, i zlobnici, pa je omoguceno 'vitezovima tame' da vrsljaju... Kod nas je red i mir, ljudi su dobronamerni i pitomi, spremni na svim nivoima pocev od suseda, rodjaka, bliskih prijatelja,  preko slucajnih prolaznika, do kolega da pruze ruku prijateljstva, pokazu toplinu, razumevanje i podrsku... Hvala im na tome.. Imam i licni primer: 'moja majka koju naravno mnogo volim je skoro delimicno uspesno savladala jednu  kancerogenu krizu' i ljudi iz mog okruzenja su bili puni razumevanja i saosecanja, to su 'vitezovi svetlosti'...Zato su ljudi oko mene uglavnom srecni i zadovoljni, imaju prijatna lica i lep, prijateljski osmeh, pa se nadam da ce tako i da ostane a tim 'vitezovima tame' iz Juzne Amerike bih porucila onako kolokvijalno: "Daleko vam lepa kuca...'

Sve manje citam razne clanke gore navedene prirode po principu Lale iz dobro poznatog vica: 'Ako nesto lose  ima u 'belom svetu' bolje je da ne saznam, a ako i saznam samo da se ne jedim...'ha, ha :) 

 

Surferi tu dolaze kao na hodočašće....

lana52 | 13 Oktobar, 2017 10:49

Putopis moje prijateljice sa  Novog Zelanda koji je Politika objavila podstakao me je da evociram uspomene iz te egzoticne zemlje u kojoj sam duze zivela... 

Plaže, divne i čiste, gotovo netaknute u svojoj prirodnosti i lepoti. Svaka je pomalo drugačija, bar za nijansu, a neke su drastično različite. Jedne deluju pitomo, a druge divlje. Na zapadnoj obali Novog Zelanda su uglavnom divlje.

Kada sam prvi put ugledala jednu takvu koja se zove Piha, imala sam asocijaciju na grotlo Danteovog „Pakla”. Taj dan je bio poseban za hrabre plivače na pomamnim Pihinim talasima. Surferi tu dolaze kao na hodočašće, kad su talasi najveći i najuzburkaniji. To im povećava nivo adrenalina i takvom užitku ne mogu da odole.

Pesak može biti od gotovo čiste bele boje, do potpuno crne. Na Muruvaj plaži je crni, svetluca, ali strašno peče, mnogo više privlači sunce zbog tamne boje. Jedino na njega nisam mogla stati usred podneva bosom nogom.

Neke plaže su tako divne, sa sitnim peskom u svim nijansama, od ekstremno svetle do već pomenute crne boje peska, a druge znaju biti stenovite, opet sa najrazličitijim oblicima stena. One su izazov da se po njima uspinje i istražuje...."

I sama sam se setila predivnih plaza u okolini Whangarea malog mesta na samom severu ostrva u kome sam provela mesec dana ziveci u skolskom internatu jedne ondasnje srednje skole u sklopu svoje profesionalne nastavnicke prakse (Da bih dobila NZ nastavnicku licencu morala sam da zavrsim postdiplomske studije i steknem NZ masters diplomu u srednjoskolskom obrazovanju..Studije su imale naizmenicne cikluse teorijskih predavanja i obavljanja profesionalne prakse u okviru koje sam u pojedinim skolama po nekoliko sedmica pratila nastavu njihovih nastavnika, a zatim i sama drzala nastavu u poslednjoj sedmici koju su ocenjivali moji profesori sa koledza koji je ovaj program sprovodio... )

Tako me je jedna od poslednjih 'praksi' dovela do pomenutih Whangarea...Bila sam odusevljena srdacnim prijemom i gostoprimstvom direktora skole i celog kolektiva...Za razliku od Oklanda koji je metropola i gde se stranci srecu 'na svakom koraku' u ovom malom mestu oni su 'retka pojava'... Strepela sam da li ce mala, prilicno konzervativna sredina prihvatiti osobu koja dolazi sa drugog, njima uglavnom nepoznatog kraja sveta... Pruzili su mi ne samo materjalnu podrsku (smestaj i ishranu) vec i moralnu podrsku, tako da sam upoznajuci njihov obrazovni sistem i sama postajala deo njega... Nisu imali predrasude, iskreni, topli, puni razumervanja...Koleginica cije sam casove u pocetku pratila me je jedne veceri ugostila u svojoj kuci upoznavsi me sa svojim suprugom i decom u zelji da vidim kako izgleda jedna mala NZ farma na kojoj su oni ziveli...Bila su to lepa iskustva... Djaci su saradjivali, mada sam im u pocetku bila veoma interesantna i postavljali su dosta pitanja o mom poreklu.....Cula sam da jedni drugima objasnjavaju: 'Miss dolazi iz Evrope, zato se tako lepo oblaci..' (inace oni su nosili uniforme). Nekoliko punoletnih mladica, stipendista vlade Bruneja koji su bili ucenici zavrsnog razreda su me jedan vikend odvezli do Oklanda da bih za tih mesec dana provela par dana sa svojim sinom koji je zbog svoje, tada osnovne skole u to vreme tamo boravio...

Bila su to lepa profesionalna iskustva, ali i upoznavanje sa Novozelandskom kulturom...Posetila sam Maorsko selo (Marae) i upoznala se sa nekim njihovim obicajima...Prisustvovala sam ragbi utakmici gde se na pocetku izvodi ratnicki ples 'haka'... Na pitanje sta odredjeni gestovi i pokreti znace, npr. 'isplazeni jezik' njihov trener mi je objasnio da je to bila davna pretnja neprijatelju, jos iz hanibalskog vremena da bi mogao da bude pojeden... Ja sam mu objasnila da mi imamo izreku u Srbiji: 'Ma sta mi moze, me moze da me pojede, nisam za jelo...' na sta je on odgovorio: 'Ne brinite, vi ste ovde prijatelj, a za prijatelje smo spremni sve da ucinimo...' Nekoliko godina posle, kada je bilo bombardovanje Srbije prijatelji iz Whangarea su se setili mene, (ja sam vec duze radila u jednoj gimnaziji u drugom gradu) zvali telefonom i slali telegrame: 'Zao nam je, uz tebe smo i tvoj narod..'

Ganula me je prijatnost i dobronamernost ljudi sa drugog kraja sveta, iz potpuno drugacije kulture...Nikada nisam osetila zlobu ili pakost, samo naklonost i zelju da se pomogne...

U naslovu sam rekla: 'Surferi tu dolaze kao na hodocasce...' zato sto sam se tada osecala kao surfer na uzburkanom okeanu zivota (u stilu one decje pesmice: 'covek je kao na moru ladja koju od bure cuva samo cvrsta gradja'...) Sreca je da su mi mnogi pomogli da odlicno savladam te surfersko-zivotne vestine... Naravno tu su i neki dragi prijatelji-Nz budisti, ali o tome vise u mojoj nedovrsenoj knjizi putopisa koju pocinjem onom poznatom anegdotom o desetogodisnjem decaku i starijem coveku kome bi mogao taj decak da bude unuk....Na pitanje: 'Sta je najvaznije u zivotu?' covek odgovara: 'Najvaznije je kad dodjes u moje godine da imas o cemu da pricas...' Tako bih i ja kao Seherezada iz 1001 noci mogla da ispricam hiljade svojih zivotnih prica...Svaka od tih prica u meni pobudi neko posebno osecanje ili secanje, svaka ima svoju boju, miris, zvuk...i pouku...Sve se pouke svode na onu dobro poznatu: 'Neko to od gore vidi sve...', mada bi moglo da se doda jos nekoliko:

-'Budi dobar i plemenit jer se dobrota najvise isplati...(neko je u literaturi rekao: 'Samo dobar covek je psihicki zdrav covek...') 

-''Ne zali za onim sto je proslo i ne strepi zbog onog sto jos nije doslo..." (uvek se kockice 'skockaju' kako treba, ima ko o tome brine...)  

ZIVIM U BEOGRADU, CESTO SE U MISLIMA VRACAM PARIZU, SANJAM BRIZBEN... :)

lana52 | 09 Oktobar, 2017 10:28

Sada u ovim srednjim godinama krcatim zivotnim iskustvom i saznanjima konacno sam postigla  unatrasnju harmoniju do koje se stize preko zabluda i osvescenja...Zivim u Beogradu i volim ga svim svojim srcem... Volim zelenilo Zemunskog keja i blizinu reke, urbani dah Knez Mihajlove, pomalo divlje mirise Topcidera...I kada me poznanici iz 'belog sveta' gde sam provela jedan deo zivota pitaju: 'Kako ti je u tom Bg, s' obzirom na turbulentnost naseg vremena o kojima citaju...', ja odgovaram: 'Dobro, ne zalim se...' Grad je lep, zraci, konacno mogu potpuno da se izrazim na maternjem jeziku, volim ljude i prastam skoro sve...Ljudi su uglavnom dobri i blagonakloni, ali ima i onih drugacijih, pomalo zavidnih i zlobnih... Ja pomislim nikad oni ne mogu da poseju toliko zlobe i malicioznosti koliko ja mogu da podarim prastanja, ljubaznosti, dobrote i ljubavi... (Skoro mi je jedna divna i kako kaze sama blagonaklona prijateljica napravila mali poklon, a ja posto zivim skromno ne mogu svima da uzvratim poklone, pa sam najblagonaklonije rekla: 'Neko to od gore prati sve, pa za dobrocinstva ukazana meni vraca blagonaklone poklone tom divnom svetu oko mene koji mi ukazuje ljubav i postovanje...' :)) Tako ja zivim u skladu sa lepim hriscanskim nacelima (mada nisam duboko religiozna) u stilu pozitivnih i dobronamernih misli koje upucujem svima u nasem predivnom Beogradu i sire u mojoj dragoj domovini Srbiji koju nosim u srcu i uvek joj se vracam... Nemam u sebi nimalo gorcine, niti zlobe, radim najbolje sto mogu, ne osecam ni trunku osvetoljubivosti ni prema kome i opstajem u skladu sa nacelom: 'Ako mozes da pomognes pomozi, ako ne mozes skloni se... Ako neko i treba ne daj Boze da strada nemoj od tvoje ruke jer svi znamo onu poznatu istinu: 'Ko se maca lati, od maca i strada' (ovde mac moze da bude i simbol zlobe, pakosti, necasnog podmetanja,podsmeha i svake vrste zlonamernosti..) Slazem se da ljudi mogu i treba da imaju razlicite ideje i ciljeve, ali za ostvarenje tih ciljeva treba da izaberu cist i castan put bez povredjivanja i 'namestanja' drugih...Pa, bar na ovim prostorima, a i u celom svetu znamo za istinu: 'Ko drugome jamu kopa, sam u nju kad-tad upada...' :) Toliko o mojoj sadasnjoj zivotnoj filozofiji i zivotu u Beogradu gde najvise volim izlazak sunca kada se na nebu pojavi zlatno-rumeni blesak koji obecava lepe misli i lep dan...

Kada sam vec kod misli, cesto se u mislima vracam Parizu i mom omiljenom citatu:"Zaboraviš na mapu, prostor oko sebe i lavirint ulica, jednostavno se prepustiš lutanju. Udišeš umetnost! Stavljaš kravatu satkanu od inspiracije… I ideš kao prosjak bez misli o domu, lebdiš na oblacima notnog sistema i upadaš poput sene u najpoznatiji kabare na svetu da popiješ piće sa Edit Pjaf i Frenkom Sinatrom. Chat Noir u svom najvernijem crnom krznenom “odelu”, se umiljava oko kraka crvene vetrenjače… Moulin Rouge! Njegova svetla zaslepljuju, njegova energija osvaja, njegova vetrenjača ne prestaje da se vrti još od XIX veka. Mulen Ruž nije samo noćni klub, on je legenda koja je osvajala svet, stvarala romane, filmove i slavne ličnosti….”Pariz se zivi I udise punim plucima… Sva ta predivna mesta: GARNIER, MONMARTR, VERSAJ, CONCIERGERIE I NOVI MOST na Seni…..U Parizu moze da se najbolje ostvari moja sanjalacko-pesnicka priroda koja lebdi izmedju jave i sna...

I tako dok zivim u Beogradu, u mislima se cesto vracam Parizu, a  iz nekih veoma licnih razloga cesto sanjam NZ, Australiju i Brizben... Evociram uspomene na krstarenje brodicem: 'City Cat' po reci Brizben sa koje je moguce videti sve prelepe znamenitosti:

 

Brisben kao moja proslost, ali nikad se ne zna - zivot je nepredvidiv , mozda i buducnost...
I tako dok zivim od danas do sutra, radujem se svakom novom danu, radujem se kiseoniku koji udisem... U svojoj nezavrsenoj knjizi putopisa iz celog sveta kazem da nije vazno da li ste medju Maorima, ili medju umetnicima u nekoj galeriji San Franciska ili medju ljubaznim trgovcima u nekom Tunizanskom suku, ili pored toplo obucenih Rusa na sneznom Crvenom trgu ili cekate u redu da nabavite karte za neku od prestiznih predstava u zapadnom Londonu, vazno je da nosite svoje toplo, za sve ljude siroko otvoreno, covekoljubivo srce koji proizvodi takodje sirok i topao osmeh... Taj osmeh treba podariti svima nezavisno da li vas vole ili mrze, da li su srecni i lepi u dusi, ili tuzni i manje lepi, nezavisno da li su blagonakloni ili maliciozni, svima treba prastati i slediti divne budisticke mantre o covekoljublju... Ne treba zaboraviti ni biblijske poruke kao sto je ona: 'Ne boj se mrznje oko sebe, vec mrznje u sopstvenom srcu..' ili 'Znacu koliko si blizak Bogu po tome koliko si ljubazan prema drugima....' Bilo u kom gradu, bilo na kom meridijanu ne zaboravimo da volimo, upoznajemo i postujemo ljude nezavisno od njihovog statusa, psiholoskog ili emotivnog stanja..., nezavisno od njihovog trenutnog odnosa prema nama, menja se to.... kao sto volimo i upoznajemo gradove i posebna mesta... Ne zaboravimo i onu divnu istinu oca Tadije: 'Kakve su ti misli i namere, takav ti je i zivot..' :) Zato lepim, toplim, svetlim, harmonicnim mislima gradimo harmoniju u zivotu, a ona je neprocenjiva...

 

 

 

Zasto se ljudi ljute kad cuju uspesne biografije… :)

lana52 | 10 April, 2017 18:03

Sve sam mogla da pretpostavim: da ljude uvredi ruzan gest ili ruzna rec, podmetanje, namestanje, uhodjenje, klevetanje, ironija I sl, ali mi je skoro neko u poverenju rekao: ’Trudi se da ne pominjes svoju biografiju ili ako bas negde moras napravi skromni sazetak jer neke ljude ljuti kad cuju uspesne biografije… verovatno imaju kompleks jer sami nisu bili dovoljno uspesni…. i td.’ Iako sam mislila po NJegosu: ‘Sto god dodje ja sam mu naredan…’ :) I da me nista ne moze iznenaditi, prethodno me je fasciniralo…Ja se licno radujem kad cujem biografije uspesnih ljudi, da su stekli odlicno obrazovanje, da imaju dobro placene poslove, da lepo izgledaju, da su im porodice uspesne, da imaju odlican zivotni standard... Nikome ne zavidim, ni na koga se ne ljutim ako je u bilo cemu uspesan, volim ljude, volim da se druzim sa njima i pokazujem iskrenu odanost u kolegijalnim ili prijateljskim relacijama....Postujem ljude koji imaju razlicito misljenje od mene, prihvatam konstruktivnu kritiku i nikoga ne vredjam...Volela bih da svi ljudi na planeti budu uspesni, srecni i zadovoljni... 

Pomislila sam: pa ja sam veoma skromna osoba koja posteno radi za jednu sasvim prosecnu platu, nemam neki veliki imetak, skromno I relativno tiho zivim, gledam svoja posla I u tudja se ne mesam, trudim se da budem kulturna I ljubazna sa svima, da radim svoj posao najbolje sto mogu, postujem razlicitost drugih, I sto bi nekoga ljutilo ako cuje deo moje biografije, na primer: da sam bila djak generacije u osnovnoj skoli, djak generacije u jednoj od najstarijih gimnazija na jednom od najtezih matematickih smerova gde sam kasnije I predavala skoro deceniju, zavrsila fakultet u 23.godini u redovnom roku (polozila tzv. strucni ispit u 25. godini),  u toku studiranja se bavila atletikom, pisala poeziju, vencala u 20. godini, bila sekretar saveza studenata I td. (Pa niko meni nije nista poklanjao,(sto bi rekao Kapor: 'uvek sam placala stvari dva puta vise nego sto vrede...' :)) bilo je i talenta, ali su svi rezultati postignuti marljivim i upornim radom!) Kasnije u tridesetim magistrirala sam na engleskom govornom podrucju, dobila licencu da predajem u zemljama Komonvelta gde sam 5-6 godina I predavala…(sticajem zivotnih okolnosti proputovala sam 'pola sveta', bila na skoro svim kontinentima...) Posle decenije boravka u inostranstvu vratila se u domovinu (koju od srca volim i postujem sve ljude u njoj nezavisno od njihovih opredeljenja po onom hriscanskom: 'Postuj svakog i ne diraj u coveka...') gde sam nastavila da predajem u privatnoj gimnaziji I srednjoj strucnoj skoli, zaokruzila oko 20 godina prosvetnog rada u Srbiji I oko 5 godina u inostranstvu… Imam 26. godisnjeg tako reci ozenjenog sina, sluzim se sa 4 strana jezika, iako sam magistar prirodnih nauka izucavala sam dugo i filozofiju i psihologiju.... po opredeljenju sam kosmopolit I altruista…., Nisam duboko religiozna, ali sam 'verujuca' osoba,savest mi je cista i mirna da nikome nikada nisam 'naudila', a ako mi je neko i cinio neko 'zlo' prastala sam i sklanjala se po principu: 'Neko to od gore vidi sve, nisam ja 'pozvana' da bilo kome sudim...'  Na razne provokacije kojih ima okolo oho-ho :) uglavnom ne odgovaram ne zato sto sam 'mutava' vec zato sto sam lepo vaspitana i kako pomenuh hriscanski opredeljena, pa mi to ne dozvoljava da i ja 'secem okolo' tim 'naostrenim nozem' koji zahvaljujuci inteligenciji i obrazovanju nosim u ustima preventivno kao 'hladno oruzje', ali ga ne upotrebljavam, jer da JA ne daj Boze, kako se narodski kaze: 'pustim jezik' to bi vec bio 'pokusaj ubistva..', ha, ha... :)  

Posle ovakvog rezimea tj. biografije, ne vidim sta bi tu nekoga moglo da ljuti…. Ipak, kad bolje razmislim, da ne bi smo izazivali zavist, pakost, klevete... mozda je u ovim kako cesto kazem 'smutnim' vremenima  najbolje slediti misao naseg dragog i mudrog nobelovca Andrica: "U CUTANJU JE SIGURNOST...." 

'Ako najzad niko, ni prijatelj ni neprijatelj ne može da te uvredi....'

lana52 | 09 April, 2017 09:11

 U ovim 'nemirnim' i 'maglovitim' (da ne kazem ponovo 'smutnim') vremenima kada se na zalost vise mrzi nego voli, vise laze, nego govori istina, vise sluti nego raduje.... treba se setiti da je ovo vreme pred najlepse i najradosnije uskrsnje praznike ( Danas su 'Cveti - pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim...Jevanđelisti beleže da je Isus na kapijama grada dočekan sa cvećem i listovima palme, koje su mu ljudi bacali pred noge. Budući da je zbog hladnog klimata u svim evropskim zemljama (izuzev Španije i Malte) rast palme nemoguć, narod na ovaj dan u crkvu nosi šimširtisu, grančice vrbe i masline. Među pravoslavcima Cveti važe za jedan od najradosnijih praznika.....')

Sadasnje vreme treba da bude vreme radosti i praznovanja... Treba se podsetiti i divne Kiplingove poezije koju je voleo i prevodio izmedju ostaslih i nas Ivo Andric i koja velica coveka, ljudskost i plemenitost...   

 

                                            AKO (Radjard Kipling)

                                                                                                                  

"Ako možeš da sačuvaš razum
kada ga oko tebe svi gube i osuđuju te;

Ako sačuvaš poverenje u sebe kada svi drugi sumnjaju u tebe,
ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju;

Ako možeš da čekaš, a da se ne zamaraš čekajući,
ili da budeš žrtva laži, a da sam ne upadneš u laž,
Ili da te mrze, a da sam ne daš maha mržnji,
i da ne izgledaš u očima sveta suviše dobar, ni tvoje reči suviše mudre;

Ako možeš da sanjaš, a da tvoji snovi ne vladaju tobom,
ako možeš da misliš, a da ti tvoje misli ne budu (sebi) cilj;

Ako možeš da pogledaš u oči pobedi i porazu,
i da, nepokolebljiv, uteraš i jedno i drugo u laž;

Ako možeš da podneseš da čuješ istinu koju si rekao,
izopačenu od podlaca u zamku za budale;

Ako možeš da gledaš svoje životno delo srušeno u prah,
i da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom;

Ako možeš da sabereš sve što imaš,
i jednim zamahom staviš sve na kocku,
izgubiš i ponovo počneš da stičeš,
i nikad, nijednom rečju, ne pomeneš svoj gubitak,

ako si u stanju da prisiliš svoje srce, živce, žile
da te služe još dugo, iako su te već odavno izdali,
i da tako istraješ u mestu, kad u tebi nema ničeg više
do volje, koja im govori: "Istraj";

Ako možeš da se pomešaš sa gommilom i sačuvaš svoju čast,
ili da opštiš sa kraljevima i da ostaneš skroman;

Ako najzad niko, ni prijatelj ni neprijatelj ne može da te uvredi,
ako svi računaju na tebe, ali ne preterano;

Ako umeš dobro da ispuniš svaku minutu svog života
sa šezdeset skupocenih sekundi,
tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu,
i što je mnogo više, bićeš Čovek, sine moj! "

Radjard Kipling


    ...BUT I LOVE ME MORE.... :)

    lana52 | 07 April, 2017 11:07

    Cesto su me pitali oni koji su bili upuceni u ‘neke stvari’…. : ‘Kako ti tako nezna, krhka, plemenita, emotivna…’ opstajes u ovim ‘smutnim’ vremenima gde se mnogi ponasaju bez skrupula, gde mnogi na putu do cilja ne biraju sredstva, gde se igraju: ‘stret plays’, koriste lazi I klevete, gde je cesto borba ‘jedan na deset..’, ‘deset na jednog…’ I sl.

    Na pomenuta I slicna pitanja u stilu: ‘Kako uspevas da zadrzis osmeh, dobro raspolozenje I covekoljublje…’ ja sam kao intelektualka, (sto bi jedan moj prijatelj rekao: ‘oho-ho kalibra':))  prvo davala odgovare filozofski, recimo kako bi mudri Jerotic rekao : ‘rad na sebi, genetika (tata je uvek veseo… :) ) I Bozja pomoc …’ a sada kazem u stilu ovih serija-sapunica citirajuci jednu Samantu: “ I love you Richard, but I love  me more…’ :)

    Naravno da I dalje volim I postujem ljude I zelim svima dobro da bih kao ‘krhka zena’ opstala u ovim ‘olujnim vremenima’ moram prvo da volim sebe I ugadjam sebi, uzdam se I u one ‘kosmicke sile’ koje 'od gore' prate sve I na kraju se sve 'skocka' kako treba uz lepe, pozitivne misli, prastanje I plemenito delanje dodje do mira I boljitka u stilu: ‘Nemoj da brigas, brigas, zivot se stara….’

    Eto toliko od jedne nekadasnje mudre ‘okorele’ crnke koja je zakljucila da je zarad sebe same I opsteg dobra bolje da se  transformise u bezbriznu i  ‘neznu’ plavusu, a nikad se ne zna, sto bi, ne bas tako naivna, Merlinka rekla: ‘Mozda neko ‘ozbiljan’ voli I plavuse….” :)

    PITANJEM NA ODGOVORE...

    lana52 | 03 April, 2017 09:25

    “Ljubav i energija su najvece vrednosti naseg bica, raspravljati sa besnim, punim mrznje i zavisti znaci raditi protiv svog zdravlja i duse…”

    Kada bi mene neko intervjuisao, evo kako bi to izgledalo... :)

    “Kada biste dobili priliku da se obratite celom svetu u 30 sekundi, šta biste rekli?”

    Odgovor: Rekla bih : ‘Prastajte ljudima I budite plemeniti….’

    Da imate sav novac ovog sveta i ipak morate da radite, čime biste se bavili?

    Odgovor:’Pa verovatno bih radila isto sto I sada ucila decu, pomagala mladima, volela ljude….’

    Da li se bojite smrti? Ako se bojite, imate li razloga za strah?

    Odgovor: ‘Ne bojim se… Nema razloga za strah… Ko zivi I radi ispravno zna da ce ona mala masa od 21.-og grama (tako zovu dusu) uvek biti zadovoljna…. Nikada nikome nisam cinila lose, nisam namestala ili uhodila ljude, nisam pisala ‘gnusne stvari’ da se nekome uskrati pravo na egzistenciju I zivot… Nisam se oblacila u boje pakosti , zluradosti, mrznje prema bilo kome na bilo kom kontinentu… Uvek sam bila verna bliskim ljudima, prijateljima, idejama, nikada nikoga nisam izdala, a ako su mene ponekad i izdavali prastala sam sirokog osmeha i otvorenog srca...Prijatele sam volela,  (ne)prijatelje postovala i  bez ikakvih osvetnickih pretenzija...Postovala sam tudju razlicitost...

    Ako sam nekada nesvesno nesto rekla ili uradila sto je moglo drugoga da povredi iskreno sam se I izvinila I pokajala… Dusa mi je cista… ‘Mirise na nebo..’

    Šta biste promenili da sada saznate da ste besmrtni?

    Odgovor: Nista, trudila bih se, ako se to uopste u ovom svetu moze da jos vise prastam I budem jos ljubaznija I plemenitija…(Praktikovala bih i dalje ono sto moja majka obozava i zivi, a to je: 'Psihologija dobrote…’ )

    Recimo da ste pred vratima raja i Bog vas pita:”Zašto da te pustim unutra?”, šta biste odgovorili?

    Odgovor: Uvek sam mislila da Ti od gore vidis sve, pa sam odluci… (Zadovoljna bih bila i da me zadrzi u cistilistu... :) )

    Kada ćete sami za sebe biti dovoljno dobri? Šta treba da se desi pa da sebe u potpunosti prihvatite?

    Odgovor: Nista vise ne mora da se desi, u ovim recimo ‘najboljim godinama’ sam sve sto sam zelela zaokruzila privatila  sebe ovakvu kakva sam, pomirila se sa sobom... dok sam u mladjim danima mozda mislila da bih mogla da budem jos lepsa, jos vrednija, jos obrazovanija…jos, sada nemam takve zahteve, volim sebe bas ovakvu kakva sam, a ko me od preostalog dela covecanstva jos voli, postuje ili ne voli, to je vec njihova privatna stvar, to me ne zanima…. (misljenje meni nebitnih ljudi za mene je inace nebitno misljenje ili nesto duhovitije: 'KO me voli-voli, a ko me mrzi dzabe se nervira... :) )

    Da li je zemlja u kojoj živite zemlja po vašoj mjeri?

    Odgovor: Ja zvanicno imam dve domovine… Ali naravno mnogo volim ovu u kojoj sam rodjena I odrasla… Ona je lepa I meni draga… Naravno u zivotu ne moze uvek sve da nam bude po ‘najboljoj meri’ ali ni mi sami nismo savrseni, zato prihvatam stvari onakvim kakve jesu I verujem da ce uskoro da bude jos bolje… Meni je ok, ja se ne zalim… Verujem u ljude koji vode zemlju napred...Volim ljude oko sebe i prastam im nesavrsenosti... Optimista sam i znam da pruzim, ali i da prepoznam pozitivnu energiju...U zivotu me najvise i obicno raduju sitnice: lep suncan dan, iskren osmeh na necijem licu, harmonija medju bliznjima.... Mir je najvazniji....EH, sad standard uvek moze da bude i bolji, ali sve treba sacekati strpljivo, raditi marljivo, postovati ljude oko sebe, doprineti slozi i boljitku, mrznjom i destrukcijom se nista ne postize... Da bi zemlja bila uspesna svi ljudi treba da budu vredni, tolerantni i korektni i da pomognu u slozi i ljubavi... Nije zalud receno: 'Samo sloga spasava...' :) Iako postoji kritika treba da bude odmerena i dobronamerna, da se nicije dostojanstvo ne vredja... Treba ziveti i delati u hriscanskom stilu: 'Sto ne zelis sebi, ne cini drugome...'

    Šta biste želeli da ljudi pričaju o vama kad odete tamo ‘gde mobilni zauvek nema domet’ (kod nekog ‘gore’ sveca koji tada bude dezurni….)

    Odgovor:  Kad se to vec jednom desi , za jos jedno 50 godina,(sad sam tek na pola puta...), ja planiram da docekam stotu, ha, ha...Ne moraju nista da pricaju… Bolje da cute…('Nek mi ne drze govore, nek drugom pletu lovore...') Dosta smo se ispricali za zivota, kako se kaze…("Malo je bilo, a ipak dovoljno i sto smo rekli, i sto smo precutali.." ) Jedino bih volela ako se desi da bas neko ‘pusti suzu’ da ta suza bude od srca, iskrena…. :)

     

    UVEK SE RADOSTI BROJE ZA PRAVE IZBORE... :)

    lana52 | 03 April, 2017 07:11

    Uvek se radosti broje za prave izbore…. ( Recenica je antipod onom stihu nase omiljene estradne plavusice: 'Samo se tuge broje za pogresne izbore...' :) )

    Zivot je kao pozorisna scena… Obicno je na jednoj strani euforija, slavlje, a na drugoj po neko ‘place’ iza zavese….('The winner takes it all...' )   Realnost je da i kod ‘pametnijih’ telefona cim baterija spadne na 15% daje se poruka da je ‘slaba’ I da je treba puniti…

    Ja imam obicaj da kazem: ‘Vise se ne bavim politikom I valjda ne smetam vise nikom…’ (ali nikad se ne zna, uspeh se kod nas ne prasta ni posle 20 godina… :))

    Ponekad I ja dam svoj glas nekome i negde iz lojalnosti lepim idejama iz mladosti… (‘A ko behu oni divi koji su nas odrzali, koji su nam snagu dali, to bejahu ideali…’- Hvala puno i hvala jos jednom :) svima koji su pomogli da i dalje verujem u lepe ideale altruizma, plemenitosti, socijalne pravde i td.  )

    Cesto kazem da kao altruista volim ljude nezavisno od njihove nacionalne, verske ili politicke pripadnosti.... Retko pratim medijske prenose u celini, (uglavnom slusam samo one 2minuta-vesti :)) osim u nekim izuzetnim situacijama kao sto su bile ove skorasnje….Ehhh, 'suprise...' ! JA  tako otkrih nesto sto me je stvarno obradovalo I podiglo 'do neba', a to je kome je moja malenkost iz nekih, njima, a I meni znanih razloga jos uvek zanimljiva… Kada vam na kraju svojih vaznih govora neke ‘zverke’ internacionalnog kalibra metaforicno daju do znanja da ste im u mislima vi I sami procvetate… Ja, po svemu prosecna: prosecna plata, prosecan izgled, prosecne godine, prosecan reproduktivni status - majka jednog deteta, prosecno zanimanje, jedino natprosecna inteligencija (sta cu ‘taku’ me majka rodila bas na dan kad je pocinjalo prolece, a mozda su I moje babe iz Homolja malo tu nesto ‘uvracale’, u stilu ‘ciri bu, ciri ba..’ ha, ha…:), salim se u 'vracke' kao magistar prirodnih nauka svakako da ne verujem... eto ne plasim se kad mi crna macka predje put, ha, ha, a koliko je tih 'maca' okolo... :) ), dakle ja kako naglasih prosecna I obicna vidim da sam u zizi interesovanja (’lepo je meni govorio bivsi muz: ‘mani ideje, vazna je lova…’ , a ja nisam tada mogla bez nekih snova….) Tako da  ‘love’ nikad nije bilo mnogo, ali mi snovi i harizma (sto bi reko jedan moj mudri poznanik: 'Ima nesto ima, ima... ima u tebi i u tvojim ocima..'ehhh :) ) donese popularnost, da o meni misle ‘zverke’… Tako ja srecna I zadovoljna cestitah sebi jos jednom u stilu: ‘Bravo, duso ides 5, tvoj je celi svet, zasluzila si da castis sebe vecerom u nekom ‘noble’ restoranu, moze recimo ‘Madera’ ('otmenost obavezuje..' :)), a zatim da izaberes neko vozilo na sajmu automobila koje ces voziti kad jednog lepog dana polozis voznju, a dotle: Ciao, ciao... vidimo se u nekoj sledecoj predstavi…ha, ha :) …Mozda vec sutra, a mozda tek za neku godinu… nikad se ne zna, zavisi I od onog gore ‘koji vidi I prati sve…’)

    Za kraj ovog saljivog traktata 'o ko zna cemu' (ko razume, shvatice, a ima ih i koji brzo kapiraju...) svima lepe zelje za puno zdravlja, uspeha, srece u zivotu, a nadasve da svi postignu onaj unutrasnji mir I harmoniju, da dusa ne trpi vec ‘uziva’ u miru I radosti… Ehhh, 'a dusa, ko dusa, svog gazdu nekad i ne poslusa...' :)     PS. Nadam se da sam sve lepo i duhovito napisala i da se, ne daj Boze niko nije ljutio jer ja izbegavam teske reci , da ne bude: 'ubi me prejaka rec' :) (Vise nisam mudra crnka kakva sam bila u mladosti-'intelektualni vulkan', ha, ha :) vec sam zbog satiranja pramenova i 'foliranja' postala prosecna plavusa koja gricka cips, sladi se napolitankama (uz redovno brisanje papirnom maramicom da se karmin ne razmaze..., a i 'suzice' ako podju nekad prave, a nekad i malo 'namestene', po potrebi, zavisi od situacije i od toga ko gleda i slusa, (uvek sam govorila da sam 'praznik za oci' i melem za usi' :) ) a 'gledatelja' uvek ima, ha, ha...('just in case...' :) ) jer sam 'emotivka', ha, ha- takva sam 'po celom telu...'(ljubaznost je moje srednje ime :)) i onako standardno, prvo zauzmem pozu: namestim kosu, (ponekad 'opasem' pantalone jer imam manekenski strukic, pa mi ponekad 'spadnu', ha, ha...) podizem ponekad sebi, a ponekad i drugima inace nizak pritisak osmehom, soljicom  crne kafe i casom vodice ili sokica, ha, ha... :) ) By the way,  zamisljam da sam gost na mojoj omiljenoj 'HAPPY' televiziji gde me sarmatni Maric (oduvek smo bili na 'slicnoj' talasnoj duzini ha, ha..) i njegove prelepe voditeljke intervjuisu i nude kafom i raznim 'prislackama', a ja se onako pred kamerama rasplacem od tolike paznje i kazem: 'Hvala puno...Vi ste ovde predivni...' uz suze radosnice, a njihovi  gledaoci odusevljeni, prave snimak emisije da ponovo gledaju u slobodno vreme.., ha, ha.. :)

    Vazno je da sam ja unutar sebe zadovoljna, ponekad ipak protrljam i onu svoju 'kristalnu kuglu' da pogledam sta ce 'da bidne', :) sad kako se  kome 'zalomi', moje misli su uvek lepe i svetle i dobronamerne prema SVIMA, a sad 'kugla, ko kugla...', nesto kaze, a nikad ne laze... ha, ha... :) 

     

    ' I THANK ALL THOSE....' :) P. COELHO

    lana52 | 02 April, 2017 18:36

    I thank all those

    "I thank all those who laughed at my dreams;
    You have inspired my imagination.
    I thank all who wanted to squeeze me into their scheme;
    They have taught me the value of freedom.

    I thank all who have lied to me;
    You have shown me the power of truth.
    I thank all those who have not believed in me;
    You have expected me to move mountains.
    I thank all those who have written me off;
    You have aroused my courage.

    I thank all those who have left me;
    They gave me room to create.
    I thank all those who have betrayed me and abused;
    You have let me be vigilant.
    I thank all those who have hurt me;
    They have taught me to grow in pain.

    More importantly, I thank all
    Who love me as I am;
    They give me the strength to live..."

    1 2 3 4 5  Sledeći»
     
    Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
    Powered by blog.rs - Design by BalearWeb