zvezdano nebo

PRODJE JOS JEDAN 21. OKTOBAR...

lana52 | 23 Oktobar, 2020 11:44


21. oktobar uvek u meni probudi jake emocije iz više razloga...Prvi je svakako da kao rodjena Kragujevčanka nosim u srcu nas grad i sve ono sto je njegov narod propatio...Moj pokojni deka po ocu Dusan Mitrovic je bio u barakama u Šumaricama tog 'krvavog' oktobra 1941. tri dana, koliko je streljanje trajalo i pravim čudom je preživeo...Takodje, kao djak, a kasnije i dugogodisnji profesor Prve kragujevacke gimnazije cesto se setim nase 'spomen ucionice' u kojoj su bile fotografije streljanih djaka koji su kao maturanti jedne od najstarijih gimnazija Srbije u to vreme predstavljali intelektualnu elitu Srbije...Naravno tu je i vecna uspomena na njihovog profesora tj. direktora skole koji nije pristao da mu kao profesoru nemackog zivot bude postedjen vec je stao rame uz rame uz svoje ucenike...O tome su ispevani stihovi:

"Da l’ vas još uvek čudi

što voljno ostajem s’ njima —

ja, njihov profesor stari,

zar da ih ostavim same,

a sutra, zar sutra prstom da pokazuju na me!"

 

"21. oktobar je škola, čas i lekcija za sve. Život i smrt. Junaštvo i detinjstvo. Tren i večnost.

'Velika je tragedija taj rat i šta je sa tobom sad pod kišom od gvožđa, vatre, čelika i krvi...?'

Da se ne zaborave i da se više nikad ne ponove Šumarice."

 

“Čuju se zvona crkve Svetog Marka, vide se nebo, oblaci i Sunce, ima se prozor, krov, parče hleba i mrvice za ptice. Mir je….

A pre sedamdeset i devet godina tamo dole, južnije, olovna se sila odomaćila.

Pre sedamdeset i devet godina tamo dole, južnije, u jednom danu vreme je stalo.

Čuli su se pucnji, videlo se nebo, oblaci i Sunce po poslednji put, imala se mladost, snovi i junaštvo. Bio je rat.

Ne dajte se prevariti!

Nije snaga u onoga ko drži pušku,

već u onoga u koga je puška uperena.

I zato vas molim, podignite glave, pogledajte u nebo, na tom svodu već sedamdeset i devet godina snevaju duše streljanih kragujevačkih đaka.

Gimnazijalci, golobradi i goloruki. Nenaoružani. Bistrih pogleda mimo svakog zla. Neustrašivi. Beskrajni.

Pre sedamdeset i devet godina tamo dole, južnije, u jednom danu vreme je stalo i odletelo u večnost…”

 

Prethodni citati u svakom coveku bude tugu I jake emocije…Zato treba cuvati mir I boriti se da dobro pobedi svako zlo…Svaki rat je fatalan I iscrpljujuci…Zrtve su nepovratno izgubljene…Neka mir I sloga vladaju kako kod nas, tako na celoj planeti jer samo tako moze da se pobedi svaka ‘posast’, da se sacuvaju dragoceni zivoti, da se pise svetla istorija bez krvavih mrlja..Neka covek coveku svuda I na svakom mestu u svakom trenutku bude  ČOVEK sa velikim Č u imenu…

 

 

PESNICKI TRENUTAK... :)

lana52 | 22 Oktobar, 2020 22:19

Cesto citiram druge pesnike…To mi je lako s’ obzirom da  jos od svojih davnih, gimnazijskih dana znam stotine stihova ‘napamet’….Sopstvenu poeziju retko citiram, a I retko je bilo kome citam…Svoje pesme, poput svojih snova… poveravam samo  meni ’posebnim’ I dragim osobama za koje smatram da potpuno razumeju moj duhovni svet I metafore, tj. onima za koje mislim da su dozivotni prijatelji…Postoje mala kolebanja, ali skoro nikada se ne prevarim u proceni… EVO JEDNE MOJE PESME  ‘za siru upotrebu’ iz vremena kada sam objavljivala svoju poeziju pod pseudonimom: ‘Princeza od suncokreta’

PRETEČA ČULA
Meriš li me vremenom,

ja ću pobeći iz vidokruga…

Pronaći ću novu dimenziju

svoje podsvesti…

Vreme me ne stiže…

Traziš li me u prostoru,

ja ću skliznuti u neotkrivenu

orbitu sebe, poput svetlosti…

prostor me ne obuhvata…

Mozeš me naći samo na obali stihova

Kao preteču čula,

Na izvoru sna…

‘PRINCEZA OD SUNCOKRETA’



"LJUTIŠ SE BEZ VEZE...' :)

lana52 | 22 Oktobar, 2020 20:03

“NAJVEĆI REZULTAT OBRAZOVANJA JE TOLERANCIJA...”

 HELEN KELLER 

Mozda je  neskromno reci, ali spadam u osobe sa veoma visokim pragom tolerancije…Sve I svasta mogu da iztolerisem naravno do ‘granica pristojnosti…’ Narocito mnogo tolerisem ljudima koje volim u familiji, komsiluku,  medju prijateljima ili u radnoj sredini… Retko se zaljubljujem (jednom u jednoj deceniji… I redje ), a onda skoro SVE tolerisem, shvatam, prastam…Tu tesku rec: ‘izvini’ skoro uvek prva izgovaram cak I u situaciji kada se dodje do onog: ‘zar je vazno ko je kriv…’Mozda tako ne izgleda zbog duhovitosti, slobodnijeg stila komunikacije ili ‘oblacenja’, ali sam veoma iskren I pouzdan kako poslovni, tako I emotivni partner…Kada bi me neko dobro I potpuno poznavao ne bi nikada imao ni ‘najsitniji’ razlog za bilo koju vrstu ljubomore…Na zalost I nama veoma dragi ljudi nas ne poznaju dobro I ponekad  bezrazlozno ‘sumnjaju’…

Zbog svega gore izlozenog nisu mi jasne povremene ne bas ‘ljutnje’, bolje reci ‘netolerancije’ nekih  meni bliskih ljudi iz ‘okruzenja’…Uglavnom ‘nejasnoce’ resavam ‘u stihu’, pa I pomenuta nedoumica je u stilu pesme Franje Lasica:

Ljutiš se bez veze

brinu te sitnice

tako često imaš

zamišljeno lice....

Ljutiš se bez veze

okrećeš mi leđa…

ponekad pred svima

moj te pogled vređa…

 

Ali ja ću opet

preko svega preći

sto puta me pitaš

sto puta ću reći…”

Ehh…Sad... sta cu reci…Svakako nesto lepo,dobronamerno, pozitivno…Uvek zavisi od stila postavljenog pitanja…

 

 

 

 

'KOFEIN ME RASTRESE...' :)

lana52 | 22 Oktobar, 2020 12:12

Svako se nosi sa ‘kriznim’ vremenima na svoj nacin… (Setimo se filma: ‘Zivot je lep…’ ) Neko piše, neko uzdiše…Neko se žali na ‘sve I svasta’, a neko drugi nasmesi bas na to isto ‘sve I svasta’… Neko nosi svoju ‘vrtesku’ u glavi I uvek ima materjale za ‘sanje’ I vedrinu… Ja sam od onih koji veruju mudrom Ciceronu kad kaze: ‘DUM SPIRO, SPERO” (‘Dok disem, nadam se…’ ) Sto bi reko Balasevic: ‘Meni je osmeh ‘lajt motiv’…’

Poneko I u pomenutim vremenima nadje duhovitu inspiraciju poput pevacice Zoe I objavi ‘pesmu u najavi’ ciji je refren veoma pevljiv:

“KOFEIN ME RASTRESE, KRIZNI STAB POTRESE, DNEVNIK ME RAZNESE, KO TO MOZE DA PODNESE…” ehhh…

Ima I onih od ‘čvrsce gradje’ pa SVE gore pomenuto nekako podnesu, naravno uz dosta neizbeznog kofeina I puno urodjenog optimizma…

'MAGIJA' ZIVOTA... :)

lana52 | 20 Oktobar, 2020 18:37

Nikada nisam bila sujeverna… S’ obzirom da sam dugo izucavala prirodne nauke naravno da prepoznajem logicnu I uzrocno-posledicnu povezanost stvari u prirodi I drustvu… Prepoznajem ja ‘svasta’ okolo, ali sada ne bih o tome….Zato mi je neobicno za neke ljude kako beze od crne macke, broja 13 I ko zna kojecega, ali zato sami ne prezaju da urade raznorazne stvari koje mogu nekoga da povrede…Ne ulazim u to da li je njihovo praznoverje posledica neciste savesti, nedostatka obrazovanja, vaspitanja ili ‘namcoraste’ naravi …Nije na meni da o tome sudim…

Kad kazem da verujem u ‘magiju’ zivota I njegovu caroliju, mislim na sve lepo, dobronamerno, iskreno, toplo sto ljudi ljudima mogu da podare I ucine zivot jedni drugima lepsim I privlacnijim…U ovim ‘smutnim vremenima’ najlepse sto coveku moze da se desi je neciji od srca iskren osmeh I dobra namera…Ja ih uvek imam I ‘u rezervi’ I nesebicno dajem… Volim ljude oko sebe bas takve kakve su I trudim se da im ako mogu ulepsam bivstvovanje, u suprotnom se sklonim da nikome ne daj Boze u bilo cemu ne zasmetam… Svoje stavove i emocije ne menjam 'od danas do sutra'... Ljudi koji su mi dragi, uglavnom ostaju to za celi zivot...Tu sam uvek spremna na toleranciju i prastanje...Retko se prevarim u oceni necijeg karaktera i srca...Mozda nama dragi ljudi ne mogu iz objektivnih okolnosti da uvek odreaguju na nacin koji bi nama najvise odgovarao ali to ne znaci da nemaju ono veliko, toplo srce zbog koga ih volimo i u kome ima puno mesta za nas... Neke vrednosti  i shvatanja koje sam davno usvojila negujem i dan-danas...Kao sto za svakoga okolo ima dovoljno vazduha I vode, tkodje ima I ostalih lepih stvari: ljubavi, lepote, harmonije I dr.

Slicno gore pomenutoj ‘magiji zivota’ verujem I u dobro koje neki nazivaju ‘andjelima’ bas kako kaze sledeca pesmica:

Svi mi imamo svog ‘andjela’…

jer upravo u ovom trenutku dok citas ove reci

neko je vrlo ponosan na tebe,

neko misli na tebe,

neko brine za tebe,

nekome nedostajes,

neko zeli razgovarati s tobom,

neko zeli da nemas problema,

neko ti je zahvalan za pomoc,

neko ti zeli pruziti ruku,

neko ti zeli da bude sve dobro,

neko zeli da si sretan,

neko zeli da ga pronadjes,

neko ti zeli pokloniti nesto,

neko veruje da si njegov poklon,

neko te voli,

neko se divi tvojoj snazi,

neko ti se smeska,

nekome je potrebno tvoje prijateljstvo,

nekome si potreban ti takav kakav si…”

 

To vise nije fraza… Pozitivne misli radjaju dobrotu I oplemenjuju…Zato se treba opustiti I misliti DOBRO, a DOBRO je poput  bistre reke koja zaobidje stene, savlada mulj, izbori se sa dubinskim ‘nemanima’ I uvek nadje svoj put da tece u susret suncu I svetlosti….

 

PUTOPIS: ROTORUA-NOVI ZELAND

lana52 | 18 Oktobar, 2020 11:34

“Razorne vulkanske erupcije praćene eksplozijama, gejziri vrele vodene pare koja lebdi nad vama, vrelo blato koje ključa i tutnjava od kojeg podrhtava tlo pod vama kao upozorenje da svakog trenutka sledi erupcija zvuče kao opis nekog ‘opasnog’ mesta …Ovo je zapravo kratak opis Rotorue, prelepe oblasti na Severnom ostrvu Novog Zelanda gde geotermalna energija Zemlje oblikuje reljef….”

Tokom svog skoro decenijskog zivota I rada na Novom Zelandu Rotoruu sam posetila desetak puta…Gradic na juznoj obali istoimenog jezara na Severnom ostrvu NZ…Jezero je jedno od najvecih na ostrvu, a s’ obzirom na termalne gejzire lekovite vode I blata koje se okolo prostire mesto ima reputacije jedne od svetski poznatih banja…Nalazi se udaljeno oko 200km od najveceg NZ grada Oklanda u kome smo dugo ziveli…

Najupecatljiviji obilazak Rotorue bio mi je jedan jednodnevni izlet sa srednjoskolcima I kolegama jedne oklandske skole u kojoj sam radila…Ucenici su se radovali fantasticnim vrtlozima pare I upadali u male ‘potoke’ sa strane…

U to vreme sam se najvise druzila sa koleginicom rodjenom Novozelandjankom koja je u skoli predavala engleski jezik…(S’ obzirom da im je engleski maternji jezik, to je jedini predmet koji predaju osobe sa iskljucivo ‘engleskog govornog podrucja’…neki nasi nastavnici engleskog iako su bili izuzetno strucni I fluentni mogli su da vode samo pomocne ESOL grupe (da pomazu u ucenju engleskog ucenicima kojima engleski nije maternji jezik, al ne I da predaju zvanicni engleski…)  Pomenuta koleginica I ja smo ‘sedele’ u ekskurzijskom busu zajedno I ona mi je procitala par pesama Walt Whitman-a koji se radi u tamosnjoj srednjoskolskoj lektiriDotle je za mene Whitman bio tako-reci nepoznanica’….Secam se da mi je prvo citala Song of myself, pesmu koju sam kasnije I sama nasla u  jednoj od najvecih Oklandskih knjizara (na tri nivoa..) u Glavnoj ulici (Queen Street) koju sam cesto posecivala Meni je pocetak bio najinteresantniji:

I celebrate myself, and sing myself,
And what I assume you shall assume,
For every atom belonging to me as good belongs to you.
I loafe and invite my soul,
I lean and loafe at my ease observing a spear of summer grass…”

Da se vratim opisu prelepe Rotorue u kojoj se moze videti puno neobicnih atrakcija vezanih za pomenute geotermalne izvore:

Posebna je atrakcija obilazak nekog od poznatih izvora i gejzira poput gejzira Flat, trostrukog gejzira Perjanica princa od Velsa ili gejzira Lejdui Noks u koji se svakog jutra ubacuju ljuspice sapuna da bi on tokom dana bacao vrelu sapunicu i do 30 m u visinu…”

Pre povratka u Okland obisli smo I dolinu Vaimangu. “Ova dolina je prepuna kratera i vrelih bazena u kojima ključa rastopljeno blato. Na njenom obodu se mogu videti dve ogromne kvarcne terase, ružičasta i bela, kao podsetnik na veliku erupciju 1886. godine. Veliko jezero Rotomahana tada se pretvorilo u visoki stub blata i pare. Poginulo je 155 ljudi a eksplozija se čula sa daljine od 160 km. Mnoga sela su zatrpana a neka od njih danas su turistička atrakcija, pandan evropskoj Pompeji. Najpoznatije je selo Te Vairoa. Činjenica da apsolutno ništa nije najavljivalo veliku katastrofu opominje koliko Rotorua može biti I lepa i opasna...(kao i u zivotu: obicno sve sto je puno lepo, malo je i opasno....eh...) Uostalom, na to  podseća i pomalo neprijatan miris, tačnije opor miris vodonik-sulfata koji izbija svugde iz tla na ovom mestu; iz pukotina na putu, kanala, rupa na terenima za golf... Ali i to je deo prirodne lepote Rotorue…”

Tog dana nismo ostali na veceri koju tamosnji starosedeoci Maori pripremaju na tradicionalan način, na vreloj pari koja izbija direktno iz središta Zemlje...

Jednom drugom prilikom u privatnom obilasku Rotorue probala sam I cuveni maorski specijalitet HANGI : “Hāngi je Maorski tradicionalan metod pripremanja hrane u specijalnim prilikama, tako što se kuva u zemlji na čijem dnu je vulkansko kamenje koje je pre toga dobro zagrejano. Na to se onda stavljaju korpe paketića u kojima se nalazi meso i povrće..Onda se sve pokrije zemljom gde ostaje do 4 sata. Onda se otkrije i izvadi, a ukus je izuzetan….”

Posle toliko godina jos uvek nosim lepe uspomene sa dalekog Novog Zelanda koje obelezavaju ne samo egzoticne destinacije vec I ljudi srdacni, ‘topli’, prijateljski raspolozeni, opusteni, uvek spremni da vam pomognu, ispricaju neku zanimljivu legendu, podare osmeh ziveci uglavnom u stilu: “Don't Worry Be Happy

NOVELA : NESPORAZUM U BEOGRADU... :)

lana52 | 17 Oktobar, 2020 10:28

“Nesporazum u Moskvi..”, “Nesporazum u Oklandu..”  Nesporazumi se desavaju na raznim destinacijama, pa I u Beogradu… U sledecoj noveli svi likovi su potpino izmisljeni, svaka slucajnost je bezazlena i nenamerna...

NESPORAZUM U BEOGRADU 

Cuda se desvaju…Kad su se upoznali odmah su znali da  su iz dva ‘razlicita sveta’, poput Sekspirovih Kapuletija I Montekija…Razlicite kulture, shvatanja, nacin odrastanja, zivotni stilovi…Cinilo se da osim intelekta tu nema dodirnih tacaka…I nekako vremenom je poceo da se desava taj ‘fluid’ koji je od onog bistrog, lepog, svima prihvatljivog prijateljstva prerastao u nesto drugo, u strast I ‘opasnu emociju’ koja moze u navedenim  zivotnim okolnostima da  dovede do ‘provalije’… Jedna od mojih veoma mudrih prijateljica je govorila cim cujes da neko citira Puskina: ‘Jutrom se budim s nadom u svesti da cu te tokom  dana sresti…’ bezi od ‘demona’…I bas tako u njihovom andjeoskom svetu dvoje zrelih ljudi altruista, sa izgradjenim sistemomom vrednosti I principa, uvek spremnih da pomognu drugima pojavise se ti ‘demoni’ I ‘lukavi duhovi iskusenja’… S’ obzirom da ‘demoni’ nikad ne miruju, a I sredina voli da se ‘zabavlja’ s njima, eto belaja…

Zena  kao ‘svetska osoba’ sa ‘iskustvom u svemu’ , doduse oduvek'brzopleta' (po NJegosu: ‘sto god dodje , ja sam mu naredan’) je to  sve nesto bolje primila…Navikla da trci, pada, ustaje I ponovo ‘ide dalje’ bez problema pomislila je da mozda tu novu emociju treba do kraja ‘izziveti’ I prekinuti sveprisutnu igru ‘zmurki..’ I ‘neizvesnosti’… U krajnjoj liniji slobodna, navikla da bude ‘ni kriva ni duzna osudjivana’ , sa ispunjenom I zaokruzenom na svim poljima ‘prosloscu’  I sadasnoscu nije imala tu sta da izgubi…Muskarac je iz drugacijeg ‘miljea’ s obzirom na onu latinsku ‘FAMA VOLAT’ –‘Glasina leti…’ (Reči iz Vergilija (Eneida, III, 121) (a u njihovoj prijateljskoj, ali ‘natprosecno radoznaloj’ sredini je glas leteo brze od mlaznjaka… ) kao casna osoba, visokog ‘etickog koda’, uz to veoma emotivan I predan tradiciji imao bi ‘sto-sta’ da izgubi, a od svega je najtezi ‘glas savesti..’ I osuda ‘javnog mnenja’…

Bogu hvala, zena je svojim toplim, dobronamernim, srdacnim srcem punim razumevanja za sve, brzo prepoznala poreklo njegove kolebljivosti I odlucila da ostanu ono sto su I do tog ‘malog nesporazuma u Beogradu’ I bili: samo dobri prijatelji…A pravo prijateljstvo je dragoceno I uglavnom trajnije od bilo kakve druge ‘emocije’…Kako bi jedna svima draga zenica,  iskusna i mudra psihologica  koja sve ‘igre okolo’ pomno prati svojim ‘istrazivackim’ okom, (uglavnom trazeci nove ‘pikanterije’)  potpomognuta svojim umnim ‘satelitima’ jednom rekla (parafraziram): ‘Vecno prijateljstvo koje traje u slozi…’ Najvazniji su opsti mir I sloga u svemu…

Tu je zena odlucila da stavi tacku na ‘dodatne emocije’ koje su pocele da se pomaljaju I odlucila da sve tolerise i odrzi kao celozivotno prijateljstvo…Tako ce ‘druga strana’ ostati I dalje pod oreolom ‘cistote I uzvisenosti’ (sto i potpuno zasluzuje) I bice zasticena od ‘posasti’ kao sto su ogovaranje, kamere, spletke, narusavanje poslovne I privatne reputacije…

Opet se ‘u poslednjem trenutku’ neka dobronamerna kosmicka ‘visa sila’ umesala I poslala zeni 'poruku' na vreme da  se ne ‘zalece na vetrenjace’ da ne ulazi u vatru ‘strasti’ u kojoj se brzo ‘sagori’ ,vec da sacuva ono sto je najvrednje u opisanoj situaciji: obostrano dostojanstvo I lepo prijateljstvo…

A  ko ce da izadje na kisu kad pocne ‘pljusak’ I lavina ‘sapata komentara’ kad Pera prica Miki u poverenju ‘e, il si cuo….?!’ a onaj noseci pet solja kafe u ruci, ( mucenik, ako mu nesto poispada, bar nesto da ostane) odgovara: ‘e, sto si naivan, ja sam to cuo I znao pre od tebe…!’ (bravo za njega kako dobro cuje…ehhh… I to pod maskom…) I onda pocne ‘prica’ da se zaborave:  korona, besparica, neposlusna deca... I druge ‘posasti’ I frustracije modernog doba… Na kisu, bez kabanice I kisobrana,  na SVE svikla kao I obicno s’ osmehom FBI agentice iz filma: ‘nikad mi nisu smetale sitnice…’ izaci ce zena…Uvek tu ima, doduse u manjini, odredjenih ‘svetskih osoba’, ‘kandidata’ I drugih koji sve toplo I prijateljski tolerisu, ne ogovaraju I ne osudjuju…A onima s ‘druge strane’, kao I obicno ‘srecno caskanje’ uz kaficu I cigaricu…

Zena se posle navedenog ‘malog nesporazuma’ zahvalila Bogu na svemu, raspolozeno nastavila dalje I pomislila: ‘ ZA mene nema problema, ja cu lako, samo da NJEMU sve dobro bude…

CARPE DIEM

lana52 | 16 Oktobar, 2020 22:14

“Prvi u svetu, VIRTUELNI SAJAM KNјIGA zakazan je za poslednju sedmicu septembra i trajao je do 27. septembra….” (Pokusaj zamene za ‘zivu manifestaciju’ )

Godinama smo posecivali oktobarski sajam knjiga u Beogradu, prvo kao djaci, zatim kao profesori I dr.

Tri dana nemoj čitati knjige i tvoje će reči izgubiti lepotu .” – Kineska poslovica

Pisati, citati, sanjariti…To je ono sto me ispunjava…

Na zalost u ‘doba korone’ nema  velikih manifestacija kao sto je pomenuti sajam tako da neke meni drage ljude iz drugih gradova koje sam vidjala od sajma do sajma vise I ne vidjam, ali zivot ide dalje, naidju novi ljudi I pocnu da se pisu novi romani…

Uspomene treba cuvati, a novi zivot treba ziveti… ‘CARPE DIEM’ kaze mudri Horacije koji je bio jedan od najboljih Hamletovih prijatelja…Na to mu Hamlet odgovara: “Ima mnogo CUDA I na nebu , I na zemlji o kojima Vasa visost I ne sanja, moj Horacije…’ Bas tako, ima mnogo cuda 'okolo' i bez sajma... ehh...'ovaj zivot ide dalje, cudne poruke mi salje...'

'KANDIDAT'... :)

lana52 | 16 Oktobar, 2020 20:41


  Upravo se vratih iz ‘grada’ kako starinski zovemo izlazak  I caskanje sa prijateljima koje dugo znamo… S’ obzirom da ja ovih dana cascavam  u ime nekih lepih privatnih desavanja vidjam se sa nekim dragim ljudima, krace  I redje nego pre postujuci mere I ‘korona propise’… Caskanje uz kafu je vreme kada se opustite I pricate bukvalno o ‘svemu I svacemu’…Tako se dotakosmo ljudi iz bliskog okruzenja sa kojima delimo, komsijski ili poslovni prostor… ‘Slican se slicnome raduje..’ tako da se ja krecem u uzem krugu osoba slicnih mojoj malenkosti…Volimo I postujemo ljude oko nas I ne ‘tracarimo’…Ja pomenuh da sam zadovoljna ljudima iz svog okruzenja… To su uglavnom vredni, posteni intelektualci koji ostvaraju prosecnu egzistenciju… (Terminologija pozajmljena iz onog davnog vokabulara: ‘…..postena inteligencija..’ ehhh ) Trudim se da sa svima imam korektan odnos, naravno tu postiji I manji broj ljudi u mom bliskom energrtskom polju sa kojima uglavnom postizem ‘poklapanje energije’…Oni nisu bas iz mog faha vec iz raznih drugih: elektrotehnike, informatike, teologije, masinstva I dr. S’ obzirom da smo u po podnevnom drustvu govorili o kvalitetu ljudi, tj. od onog od ‘kakvog su stofa’, ja izdvojih jednog od pomenute nekolicine koga u jednoj nasoj internoj ‘prici’ zovem ‘kandidat’…Shvatih za ovih petnaestak godina koliko se znamo da je postojan u svemu I da ne menja stavove….Relativno tih, nenametljiv, covek na koga mozete da se oslonite u mnogim situacijama….S’ obzirom da se medjusobno veoma uvazavamo I imamo poslovno-ljubazan odnos trebalo mi je vreme da shvatim njegovu vrednost I postojanost… Odlican u svojoj struci, visoko-moralan, prijatan sagovornik u intelektualnim I poslovnim, a I zivotnim temama…Moji prijatelji odusevljeno potvrdise da je lepo imati takvu osobu kao poslovnog saradnika…I tako zajedno s njima donesoh odluku, ako me, za par godina  ne daj Boze ne sprece korona ili neke druge ‘posasti’ ,opet cu da budem PR  nasem, prethodno pomenutom ‘kandidatu’… Postojan je, svestran, ne ‘igra igrice’ u stilu:‘ajde da zabavim grupu, da trenutno ispadnem ‘dasa’  I da se umilim svima“’, ima cvrsto izgradjen identitet, izbegava konflikte, a u odlucujucim trenucima kada mi ponekad zatreba ‘mala pomoc prijatelja’, tj. ‘odbrana sa strane’ uglavnom jedini ‘priskoci’…(ja sam navikla da se sama branim od svih’posasti’ u stilu: ‘Uzdaj se u se I u svoje kljuse, tj. svoj jezik’, ali ipak sam, mada ne deluje tako I ja ‘od krvi I mesa’ I nekad mi prijateljska podrska dobro dodje…) Posle navedenog razgovora shvatih koliko je u nasim ‘internim igrama’ vazno imati jokera kad vecina pocne da ‘vara na kartama’… A zivot je kako vec jednom rekoh ‘cudo’...A dotle je vazno biti sa nekolicinom ‘posebnih ljudi’ u timu koji dobija… Oni nam daju ‘vetar u ledja’ I oglasavaju  se u pravo vreme na svoj suptilan I sarmatan nacin… Da ne bude zabune, ova prica nema veze sa mojim ‘oblacima’, oblaci su tu, oni su kao I svi oblaci ‘cudljivi’ menjaju se od danas do sutra, podlozni su raznim ciklonima sa strane, za njih je rezervisan delic srca, tolerancije I emocija…Ovo je prica o postojanosti, kolegijalnosti, profesionalnom poverenju, kada znate da neko deli vase stavove I sa kim mozete u sluzbenom, a prijatnom caskanju da podelite mnoga radna iskustva I brige I znate da  se na toj adresi uvek dobija ‘pravi savet’ bez manipulacije, onako, ljudski, toplo, a profesionalno,  bas onako kako mi treba…Malo li je…

KAKO SAZETI SOPSTVENU BIOGRAFIJU ? :)

lana52 | 16 Oktobar, 2020 15:43

Prethodne godine (maj pre korone) kontaktirao  me je nas mladi kolega I  prijatelj  sa Matematickog institute SANU dr Djordje Baralic da prijavim svoje predavanje na temu: “Matematicko obrazovanje I etnomatematika na Novom Zelandu” za manifestaciju ‘Maj mesec matematike’ koju su organizovali njegov institut I centar za promociju nauke…(Predavanje sam odrzala krajem maja u Galeriji na Andricevom Vencu…) U telefonskom razgovoru pomenuti dr Baralic mi je dobronamerno napomenuo: “Posaljite mi I Vasu biografiju, ali u sazetom obliku…”

Tada su nastali moji problemi u razmisljanju…Kako da svoju biografiju ’spakujem’ u nekoliko recenica…Isto je I kad negde putujem, koferi prepuni, a visak ‘nepopakovanih stvari na cekanju…’

Ja se nekako odlucih na sazetak: “Osnovnu skolu I gimnaziju zavrsila kao djak generacije…Diplomirala u 23. Godini, strucni ispit polozila u 25. Godini…Na Novom Zelandu zavrsila postdiplomske iz oblasti srednjoskolskog obrazovanja u 34. Godini I dobila licencu da predaje u zemljama Komonvelta… Ima blizu 30 godina radnog staza u struci (racunajuci I 5 godina profesure na NZ). Sluzi se sa 4 jezika… Ima odraslog sina koji je zivi I radi u Australiji…”

I to je to…A bese mi malo zao sto ne pomenuh osim sina nista privatno, da sam altruista, da pisem novele I poeziju, da sam proputovala 'pola sveta', da sam se bavila atletikom, da bezuslovno volim ljude I bezuslovno im prastam cak I kada o meni pogresno sude, ( U stilu stihova: “Šta sve o tebi sirota moja i sad govore…To više nije ni stvar jala ni ljubomore…To je nešto više od toga…Nekome lijek a nekom droga…” ) Ne pomenuh ni onu ‘zabranjenu temu’ da povremeno imam ‘bliske susrete’ sa pomalo ‘cudnim likovima’ koji svojim starim ‘gegovima’ I ustaljenim obrascima naucenog ponasanja, da ne kazem ‘kamiondzijskim stosevima’ I ‘sitnim, neuspelim provokacijama’ bivaju smesni i vredjaju inteligenciju… Jete da se vec duze ‘ne pecam na njihove priproste I zlurade’ ‘fore I fazone', ali nekad me I slatko nasmeju prepricavanjem necega cega u mom zivotu nikada nije bilo, cak ni ‘u najavi'…ehhh… Ali precutah…

Precutah jos mnogo stvari, po savetu pokojnog dede po ocu: ‘I kad nesto znas sto se prica i ‘radi okolo’, cuti I pravi se Tosa…’ (To je moj deda zvao ‘mangupska skola’ )

Naravno ne pomenuh ono najvaznije o sebi, da I dan danas mirno spavam jer imam cistu savest… Niko nije nikada ‘stradao’ od moje ruke…E sad ima tih ‘zlih jezika’ koji lepim, harizmaticnim, obrazovanim, nazovimo-uopsteno: ‘uspesnim I samostalnim’ zenama slicnim mojoj malenkosti ‘lepe’ razne etikete, kad ne mogu nista ‘jace’ nadju razvod, neku ‘tajnu ljubav’ I sl. I u emotivnom zivotu sam uvek SVE radila srcem, nikada sa predumisljajem ili iz koristoljublja…Isla sam gde me je srce vodilo I tu se ne kajem…Postoji prica, tj. legenda o Isusu I gresnici koja se nalazi u delu rukopisa Evandjelja po Jovanu… gde se citira cuvena Isusova izreka: "Ko je bez greha, neka prvi baci kamen."  Smatram da je mnogo bolje u bilo sta uci sa cistom emocijom I dobrim namerama nego glumatati nekog ‘puritanca’ koji zivi ‘pokriven’ imidzom ‘porodicne I cestite’ osobe na jednoj strani, a na drugoj ogovara, uhodi, ‘podmece’, zavidi, mrzi, spletkari, ne znajuci kako da opstane u sopstvenoj frustraciji ‘svim I svacim’, a najvise nezadovoljan samim sobom…

Ja sam zadovoljna I svojim profesionalnim I privatnim zivotom..I opet bih slusala svoje srce I sve skoro isto ponovila… I u poslu I privatno sam odan I iskren partner…Najvaznije je imati plemenito srce I cistu savest…U svim zivotnim situacijama stavljala sam interese meni dragih osoba  ispred svojih I povlacila se po cenu da je bolje da sama budem na nekom ‘gubitku’ nego da bude povredjen neko meni drag…

Na kraju, da sam imala vremena I prostora svoju biografiju bih zavrsila omoljenim citatom Mese Selimovica: ''Kako živim? -Dobro. Zadovoljan sam što sam proživeo vek, a nisam nikome naškodio. Ono što je meni štete naneseno, davno sam zaboravio. Gubitak je lakše podneti nego kajanje.''…Pomenuti citat bi bio I moja ‘mantra’…

OKLANDSKE KIŠE...

lana52 | 14 Oktobar, 2020 22:01

“Jedno od najboljih dela Luisa Bronfilda je roman "Kiše dolaze".Kad ga čovek čita oseća dah nepoznate, daleke,egzotične Indije.Sve ono što se pri čitanju ove knjige oseti i vidi u velikoj je suprotnosti sa životom i shvatanjem Evropljana.Sve je nekako zagonetno,toplo,jarko,počevši od njihovog zalaska sunca pa do priljateljskih i ljubavnih osećanja.
Cela knjiga protkana je neočekivanim epizodama,ljubavnom srećom i jadima,a katastrofalna poplava donosi tifus,kugu i smrt.I kad se voda povuče i sve to rasčisti i prođe,nastaje novo rađanje i život teče dalje,kao da nikakvog zastoja nije ni bilo….”

Jednog davnog oktobra na Novom Zelandu inspirisana tamosnjim kisnim periodom ja sam napisala pesmu o kisama u Oklandu…

OKLANDSKE KIŠE

Duge Oklandske kiše…

Liju mi kroz krv kao groznica…

I šume,  I šušte, I dobuju, I smeju se…

Prostor odjekuje ehom njihovog luciferskog smeha…

Nema kapi…

Samo mlaz do mlaza I novi mlaz iz čeljusti neba…

Zrak nenadanog sunca se davi u okeanu uz nečiji vrisak…

Ove kiše imaju svoje slutnje I sumnje…

Svoje pobede I poraze…

Niz moje lice lije slap sa tudjim licem koje ne prepoznajem…

Da li mi prašta ili me osudjuje - pokušavam da naslutim u mokrom dodiru…

Ove kiše ne prolaze…

Kao da se svete dugi koja strpljivo čeka na nebeskom obrisu

 MT EDNA…

Njihove kapi, poput nedosanjanih snova dobuju…I kvase mermer

pločnika mojih najednom rasprslih lovorika…

 

 

 

DOBRO SE DOBRIM VRATI... :)

lana52 | 13 Oktobar, 2020 15:43

Nisam  bas neki ekspert za karme, svece, mitove, ali ni za ‘veru’….Krstena  sam tek pred porodicni odlazak na Novi Zeland s’ obzirom da su moji tadasnji svekar I svekrva bili veoma religiozni I nisu mogli da zamisle da  im unuce, tj.  moj sin ne bude krsteno vec u predskolskom uzrastu…Na samom pocetku obreda krstenja uz tridesetak gostiju (svestenik je dosao kod nas kuci) utvrdismo da je otac deteta Peca (davno vec moj ex) krsten, da je nas kum Živić (moj drug iz gimnazijske klupe, vec dugo redovni profesor fizike ) takodje krsten, ali da majka deteta tj.moja malenkost nije (verovatno propust mog oca slobodoumnog intelektualca-agnostika ) Tako  da po nalogu svestenika obavismo istovremeno krstenje mog sina I mene… Tada sam imala skoro 30 godina I to mi je bio prvi ‘bliski susret’ sa nekim verskim  obredom…

Od tada sam pocela povremeno da posecujem crkvu, ali sam retko prisustvovala liturgijama…U Oklandu postoji samo jedna pravoslavna crkva, tako da sam u nju odlazila na ‘velike praznike’…Tamo sam sa sobom vodila sina koji me je zapitkivao: ‘zasto zene stoje na jednoj strani, a muskarci na drugoj…’ I jos neka pitanja na koja tada nisam imala prave odgovore, nego  u stilu: ‘Cuti Niki I radi sta drugi rade…’

Na Zelandu sam komunicirala sa ljudima razlicitih religijskih opredeljenja I slusala razlicite filozofije od kojih mi je bila posebno interesantna ona o Budistima…

Kad sam se vratila sa Zelanda, kod nas se uveliko ‘slavilo’ tako da sam pre ‘korona doba’ posecivala slave nekih bliskih ljudi I nastavila da cesce odlazim u crkvu…

Jesam verujuca osoba…Svaki veliki praznik Ima nesto posebno, ali mene najvise fascinira praznovanje Svetog Save mozda zbog nase struke, a I zato sto sam toliko citala o njemu…Ove godine, bas u Svetosavsko vreme mi se desila neka ‘carolija’ koja inspirise I traje…

Skoro sam procitala jednu monografiju: “SVE RELIGIJE SVETA”, nas prevod sa francuskog ciji je recezent Prof. dr Radovan Bigovic (poc) (Naslov originala: Le Livre des Religions, Paris 2004) koja mi je pomogla da upotpunim neka saznanja o raznim svetskim religujama…Knjiga je ‘zanjmljivo putovanje  kroz vreme’ I kako sam recezent kaze: ‘poziva na radoznalost I toleranciju’.

Na kraju bih se vratila omiljenom Svetom Savi necijom pesmicom koja je centar mojih zivotnih stavova: ‘da cinim dobro I verujem u dobro..’

"ДОБРО СЕ ДОБРИМ ВРАТИ"

“Свако дете треба знати
да га Божија љубав прати,
док је Свети Сава с нама
никад душа није сама.

Свако вече ја се молим
кога мрзим да заволим,
где је боли да престане,
где је срећа да остане.

Свети Сава увек ту је
и молитве прислушкује.
Ко се моли треба знати
да се добро добрим врати....“

Mozda se dobro ne vrati dobrim odmah, ali u neko dogledno vreme…Svakako ga treba ciniti sto vise I srcem verovati u njega…

'POSLEDNJA' PRAKSA I JEDAN SUNCOKRET... :)

lana52 | 13 Oktobar, 2020 06:44

Once upon a time….U sklopu svog profesionalnog usavrsavanja tzv. ‘postdiplomskih  studija u srednjoskolskom obrazovanju’ na Novom Zelandu imala sam nekoliko teorijskih modula na koledzu koji su se smenjivali sa prakticnim modulima organizovanih u nekolicini tamosnjih srednjih skola gde sam bila obavezna u prvom delu da prisustvujem casovima pofesora moje struke, a zatim I sama da drzim nastavu u njihovim odeljenjima u prisustvu univerzitetske komisije koja je ocenjivala moj rad…Posle zavrsenih studija I referenci dobila sam njhovu ‘licencu’ za rad u nastavi….

Moja, tako reci poslednja ‘praksa’ odvijala se u jednoj od najboljih muskih gimnazija ne samo u Oklandu, vec na celom Novom Zelandu gde su ucenici iz svih predmeta  postizali odlicne akademske rezultate…Naravno, imali su I najbolje ragbi, teniske, kosarkaske, plivacke, atletske I druge sportske ekipe…

Poslednjeg dana prakse uprilicen je tzv. ‘social function’, nesto kao koktel u cast naseg zavrsetka…Ja sam se zadrzala svega dvadesetak minuta s’ obzirom da je bio petak po-podne I moj red da od bivseg muza I njegove nove zene ‘preuzmem’ svoje dete…

Bilo nas je svega cetvoro ‘postdiplomaca’, a  moja malenkost jedina iz oblasti prirodnih nauka…U razgovoru sa koleginicom koja je zavrsila likovnu akademiju spomenusmo Van Goga I njegove suncokrete…Ja odusevljeno ispricah koliko volim suncokret kao cvet jer zraci toplinom I uvek je ‘okrenut suncu’…Rekoh da sam ‘plave krvi’ sigudno bih na porodicnom grbu imala znak ovog cveta I bila ‘Princeza od suncokreta…” Nisam ni bila svesna da su preko puta nas sedeli direktor gimnazije I nekolicina ljudi sa univerziteta medju kojima je bio I jedan, sluzbeno-ljubazan, ali prilicno strog gospodin, kako su ga zvali Mr Hini…koji je bio predsednik komisije za ocenjivanje kandidata iz moje struke (bio je to ‘jedan Kevin’…)

Na odlasku su mi rekli da u ponedeljak odem kod gore pomenutog Mr Hinija I preuzmem svoje reference I potrebnu dokumentaciju…

U ponedeljak sam imala tremu, odlucila sam da zbog ‘tezeg akcenta’ na koji se Mr Hini povremeno ‘mrstio’ dok je par puta prisustvovao casovima koje sam drzala, sto manje pricam I odgovaram samo na postavljena pitanja…

Sreca u kabinetu Mr Hinija vladala je apsolutna tisina… Sreca moja, nista me nije pitao…Pruzio mi je papir sa ‘referencom’ gde je bilo desetak obaveznih ‘boksica’ stikliranih u oblasti ‘najviseg dometa postignuca’ tj. ‘excellent’…Pogled mi se zadrzao na poslednjem pasosu gde je posle odredjenih pohvala stajalo: “Svoje povremene jezicke nedoumice prevazilazi maestralnim predavackim stilom I entuzijazmom nekoga ‘zaljubljenog’ u svoju struku…’ To mi se, onako pesnicki bas dopalo…Pokupila sam papire, zahvalila se I okrenula da podjem… Tada se Mr Hini prvi put blago nasmesio, otvorio fioku svog stola I izvadio jedan lepo upakovani suncokret rekavsi “Za nas rastanak I Vasu buducu srecu ‘princezo od suncokreta’…’ Ja sam zbunjeno uzela cvet, pocrvenela I skoro istrcala napolje misleci da se nikada vise necemo sresti…

Medjutim, zivot ‘pise romane’…Posle nepunih sest meseci od ‘gore opisanog dogadjaja’ pomenuti Mr Hini (…Kevin…) I ja smo se sasvim slucajno sreli I to bas u,  za mene, veoma turbulentnom periodu koje bi Bora-Corba najbolje opisao stihovima: ‘Tu sam, eto blizu kraja, jedan korak do ocaja…nemoj sreco, nemoj danas da ispravljas krive Drine…” Onda se na mom  nebu  pojavila ‘duga’ I pocela je jedna ‘bajka’… Sve ostalo je ISTORIJA…

TRAKTAT O "OBLACIMA".... :)

lana52 | 12 Oktobar, 2020 16:01

Oblaci mi sada dolaze u život ne da bi sa sobom doneli pljuskove ili teške oluje nego da dodaju boju mom nebu na kom se raspukao izlazak sunca. …”RABINDRANATH  TAGORE

I eto vec skoro desetak meseci SVE mi se vrti oko nekih oblaka I svi mi na jedan liče I sve se mislim prestace , iz cista mira nestace…” al to bas lako ne prestaje vec su mi ti oblaci u krvi

 

S obzirom da kao pesnicka dusa inace  zivim pola zivota medju javom I snom sve se svodi na neke budne snove...

 

I cutim o tim oblacimaNa pitanje iz Seldonove knjige: Ispricaj mi svoje snove…’, odgovor bi bio: Ako ti ispricam, moracu da te ubijem…’

 

I mozda je bolje takobez mnogo reciA vec sve znamo I oblak I jaI svako ima svoja mastanja, ceznje, dileme, strahove I strepnje I svako se pomalo plasi tih prekih sudova koji  nepoznatom precicom vode do robije’…

 

Zivot je nepredvidiv, mozda se nase nebo otvori, pa ce nesto drugacije biti’…Mozda  poslusamo savet mudre Suzan DZefers: FEEL THE FEAR AN DO IT ANYWAY…”Mozda da, mozda ne - ko to znaA dotle je dobra I ona opcija D. Maksimovic: Ima vise drazi, ova slatka strepnja, cekanje I stra, sve je mnogo lepse donde dok se trazi, o cemu se samo tek po slutnji zna…’Ipak  se oblak cini nesto mudrijim od mene same, cutacu i pusticu ga da odluci.

ĆUTANJE... :)

lana52 | 11 Oktobar, 2020 22:11

Poeziju retko pišem… Ponekad…Evo jedne moje pesme o jednom potpuno intimnom ćutanju…

ĆUTANJE

Bojim se sebe u ova duga, maglovita svitanja…

Dok vreme domišljato naglašava svoje granice…

A unapred smišljena osuda vreba kao ‘pljusak u najavi’…

Napeta žica reči koje moraju da se prećute…

U ušima neka daleka šansona…

(Ni šapat, ni vrisak ne mogu da je približe)

Beg u divlje prostore sanja liči na greh…

Stege od ključalog zlata…

Peku ruke ako se dodirnu…

Za ovu gradnju svaki je temelj uklet I slab…

Ne pomažu gvozdeni stubovi…

Ostaje ćutanje kao spas…

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10  Sledeći»
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb