zvezdano nebo

VREME ISTINE

lana52 | 28 Novembar, 2020 11:32

VREME ISTINE….Svojevremeno je Dobrica Cosic napisao ‘Vreme smrti’, knjigu ciji su pojedini citati uvek aktuelni, a narocito u ovo ‘korona doba’: “Ako postoji nešto što se može smatrati ljudskom srećom, onda je to pre svega ljubav. Mi smo srećni onoliko koliko volimo i koliko nas vole…” ili “Samo su oči vazne….Nista vise na ovom svetu nije toliko vazno…”

Tako u tim teskim, ratnim vremenima, a I danas se vodi rat sa ‘nevidljivim neprijateljem’, covek spozna ko mu je pravi prijatelj, ko lazni, ko (ne)prijatelj I sl.

Ja, licno, sledeci svoje altruisticko srce I dobru nameru ujutru cim ustanem pomislim: ‘Daj Boze, da ja, moja familija, prijatelji, sve osobe sa kojima radim, sva deca, susedi I uopsteno SVI LJUDI okolo nezavisno od nasih slicnosti I razlika, nezavisno od medjusobnih simpatija ili cak animoziteta budemo zdravi I dobro, da svi, bez izuzetaka,  zive zivot koji zele ili na koji su navikli ili jos bolji… Ja  sam verujuca osoba, ne bas duboko religiozna, ali postujem lepe hriscanske preporuke: “Sto ne zelis sebi I svojim najblizima ne pozeli ni drugome…”

Zato mi nikada nece biti jasan tzv. ‘govor mrznje’, upotreba perojativa, vulgarnosti, da ne kazem ‘prostakluka’ I uvreda u dnevnom govoru nekih pojedinaca. Covek moze da zastupa neku ideju I da se za nju bori dostojanstveno, argumentovano, postujuci kodeks ljudskosti u svakom pogledu, a ne da vredja, klevece, uglavnom neosnovano, napada bilo koga. Uzasno je zadirati u privatnost ljudi, vredjati im porodicu ili izvrgavati ruglu neciju licnost na jedan nedostojan I maliciozan nacin, svojstven mizantropiji koja se u svakoj humanistickoj filozofiji tretira teze od svih mentalnih bolesti zajedno.

Ja sam I sama u ovo VREME ISTINE spoznala neka prava, postojana prijateljstva, ali I neka lazna (neki su me prodavali za ‘sitne pare’, ukljucivali u ‘igrice okolo…’, spremali ‘male klopke’, nek im je oprosteno I zelim im svako dobro u svakom pogledu.). Spoznala sam ko me voli stvarno I ko me ne voli I na to ne moze ni puno da se utice….Mozete vi da budete plemeniti, briljijantni na mnogim poljima I oni koji vas vole volece vas jos vise, a oni koji to ne cine zavidece I pakostice jos vise I time se ne treba zamarati.

Oduvek sam postovala I prijatelje I one ‘s’ druge strane’. Trudila sam se da sa svima odrzim, makar I formalnu, ali  pristojnu komunikaciju. Uvek mi je bilo zao kad nesvesno pogresim I to nekoga na neki nacin povredi. A desavalo se…Recimo budem u sirem drustvu I neko nesto zargonski receno ‘lupi’ I ja se  nasmejem ne razmisljajuci u tom trenutku na sta se ta rec odnosila ili koga bi mogla da povredi…Naravno, kako obicno kazem: ‘U manjoj sredini ako ti ne znas sta tog trenutka radis, neko drugi vec zna…’ Glasine se prenose ‘brzinom svetlosti’ usput se ‘iskrive’, pa malo pakosno I ‘fingiraju’…Posle odredjene kontemplacije zakljucim da je taj ‘kratki osmeh’, na pomenutu ‘reč’ bio neprimeren I mogao je da povredi nekoga koga izizetno cenim I volim I ko mi je pravi prijatelj,  ko mi je pruzao podrsku I ‘ruku prijateljstva’ u trenucima kada su me I oni koje duze poznajem ‘ostavljali na ledu’, ko me je koliko je mogao od svega stitio, pa I od sebe kada je to bilo u moju korist…, I iskreno se pokajem, bude mi bas zao, pokusam da to ispravim na najbolji moguci nacin. Sreca, da osoba koja mi puno znaci to sve brzo spozna, oprosti I ‘idemo dalje’….U prijateljstvu, kolegijalnosti, ljubavi sam vrlo iskrena I odana…Ne menjam misljenja I emocije tako lako ‘od danas do sutra’…Ako je neko za mene poseban, to je s razlogom I ostaje u mom srcu kao ‘unikat’ veoma dugo… Smatram da zahvaljujuci svojoj toleranciji I fleksibilnosti I nemam puno neprijatelja, ali zahvaljujuci svojoj harizmi I otvorenosti I ‘jos kojecemu’ I imam nekolicinu I njih se trudim da izbegnem.Trudim se da ne ulazim ni u kakve neprijateljske ‘borbe’, ali ako vec moram I tu postujem ‘kodeks časti’, sve kazem I radim transparentno, nikome ne ‘zabadam strelice u ledja’, nikoga ne ogovaram, niti uhodim, niti ugrozavam na bilo koji verbalni, fizicki ili ne daj Boze onaj najgori-psihicki nacin…Nikada u ‘borbu pistoljima’ ne nosim ‘skriveni nož' da ga zabodem u ledja onoj drugoj strani ako joj u nekom trnutku ‘ponestane municije’…Ako vec moram da se borim trudim se da I to bude časno, uz postovanje bontona kulturnog ponasanja I lepog vaspitanja.

Nikada se nikome ni za sta ne svetim ni na koji nacin. Ljudski je gresiti, ali je jos vise ljudski prastati, a dobro se zna da svako sam mora da ‘nosi svoj krst na golgotu’, da se u odredjenim zivotnim trenucima sretne I sa svojim dobrim andjelima, ali suoci I sa nekim demonima.

Eh, sada sta bi bilo najbolje u ovom nimalo lakom vremenu borbe za opstanak, zdravlje, ali I otkrivanje istine…Tesko je to reci generalno jer svako u svom ‘mikrokosmosu’ ima svoje zelje, nade, htenja, stavove, ideje I dr. Mozda bi bilo najbolje malo se utisati, slediti propisane mere, raditi svoj posao najbolje sto se moze, I dalje ostati dobronameran I bezuslvno postovati I voleti sve ljude, pomisliti kad se ‘izjednace brojke’ na casovniku na onu ‘posebnu, dragu osobu’ od cijih očiju bude ‘lepo u glavi’, procitati neku lepu knjigu, pogledati neki zanimljivi triler, napisati neki novi stih ili zavrsiti jedno od poglavlja svog romana…Naravno treba ugoditi sebi I uzeti nesto sto vas raduje u manjim kolicinama…S’ obzirom da nikada nisam probala alokohol, ne pusim, nikada nisam koristila nikakve ‘supstance’, meni radost pricinjavaju banane I cokolada…(Sada, kada je poceo post, ko posti mora da se liši I čokolade…) Ni sa ‘radostima’ ne treba preterivati…

Kako kaze Mesa Selimovic: “Najgore je kad ljudi ćute, kad se ne objasne, pa svaka sumnja ima pravo na život. I moja i tvoja…” Zato je najbolje pricati dok se ne otklone sumnje…Onda kad se u VREME ISTINE sve sto je potrebno spozna, kada ste sigurni u neciju nameru ili emociju, kada mnogo toga oko vas postane poznato I predvidivo mozete da se predate I blagodetima duzeg cutanja ili da postupate, onako diplomatski, kako to jedna izreka kaze: ‘Diplomata je covek koji tri puta promisli pre nego sto ne kaze nista…’ A sigurno ce uskoro doci neko bolje vreme kada ce moci da se realizuju te lepe misli koje se stvaraju u tišini…

Generalna | Permalink | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb