zvezdano nebo

"Misli te uvek odvedu do mesta gde ti je ostalo srce. " Dostojevski 

Koliko istine u gore navedenim recima Dostojevskog…Analiza-paraliza…Ne treba nam niko da sa nama analizira proslost, sadasnjost ili buducnost…Ne treba nam podsetnik za pobede I poraze…Ne treba nam dnevnik u koji upisujemo zapazanja o svemu I svacemu…Ne moramo da citamo poruke ili gledamo fotografije… 

Tu su MISLI (oko 60 000 dnevno u budnom stanju) …One su tacne I nepogresive, njima ne mozete da podvalite, da ih falsifikujete ili kozmeticki ulepsate…One su TU  kao sveprisutni svedoci svakog vaseg ‘stanja’ od najblistavijeg do najmracnijeg…Zato ih poslusajte, bas kao sto je receno na pocetku: uvek odvedu do mesta gde je ostalo srce….Ko zna zasto je to dobro…Uvek te ‘komadice srca’ TAMO mozemo da pronadjemo, skupimo, povezemo I vratimo na pravo ‘mesto’ gde I pripadaju…

Pre vise od desetak godina bila sam duze vremena kako se to zargonski kaze: ‘zatelebasana’ u nekoga koga sam u to vreme veoma idealizovala…’ Osecalo se da je u pocetku NJEMU sve to prijalo, ljubazna, a umerena prepiska, moje obozavanje nejmu, njegovi komplimenti meni…Javljali smo se jedno drugome sa razlicitih destinacija koje smo u to vreme obilazili u stilu Bjelog Dugmeta: “Ipak pozelim neko pismo, ipak mada zajedno nismo…Pisi, mada je guzva I mozda nece stici, opisi mesta gde nas dvoje nikada necemo ici…” I tako smo jedno vreme ziveli u iluziji…Onda sam ja shvatila ‘neke stvari’ (1000 ociju dr Mabuzea I sl.) I pocela da se distanciram, izvinjavam, udaljavam…On je pokusao da malo pojaca tek razgoreli plamen, a onda smo ga precutno ‘ugasili’, ostavljajuci ‘zeravice’ da svetlucaju u mraku…Shvatili smo da su nam putevi divergentni, da se izrazim jezikom nase struke… A u nasoj struci su inace ‘retki’… (‘Samo retki nadju retke..’ I sl. sto bi reko Balasevic…)

Ostalo je prijateljstvo, retki susreti ‘u prolazu’ kad svako od nas negde kao zuri na neku svoju stranu…

‘Posebna’ osoba ponekad malo vise popije ( Samo kad je tuzan, u stilu: ‘a gde je tuga, onda mora da se cuga…’ ) U tim trenucima po onoj ‘in vino-veritas’ nadodje iskrenost…Tako da se poverio jednom nasem zajednickom prijatelju (opet iz struke) koji mi je to preneo na diskretan nacin tj. poverio mu je kako je protekla ‘prica’ sa mnom, parafraziram reci svog prijatelja (ipak je sve to prepricano I pitanje koliko je tacno, ali ipak…)

Dakle ON mu je ispricao:

“Ona (moja malenkost) mi je slucajno ‘zapala za oko’, u neko ‘nevreme’ u svakom pogledu…Tek smo se upoznali I nisam ocekivao da ce da se ‘zatelebasa’ u mene…Meni je bila simpaticna I draga, ali grupi ljudi koji su mi bili dugogodisnji prijatelji I od kojih sam na neki nacin ‘zavisio’ bas I nije…Smislili su plan da je ‘navucemo’ I da se malo ‘poigram njenim emocijama’…Pomislio sam: ‘Nije to sve bas lepo, ali nije ni ona bas svetica, pa sto da ne…’ Ja cu zaduziti svoje prijatelje (protivusluge uvek dobro dodju), a njoj necu mnogo nauditi, posle mene krenuce dalje… I desilo se cudo, sve je nekako krenulo u obrnutom smeru… Onda smo dosli u emotivni tesnac u stilu: ‘spasavaj se dok mozes’…Bila je drugacija, od ocekivanog, razlicita od svih onih prica koje su o njoj ispredali po kuloarima, hteo-ne hteo morao sam da priznam da je po necemu ‘posebna’, a to je vec postajalo opasno…Moja grupa se uznemirila…Rekli su mi: ‘Ocekivali smo da ti manipulises njenim emocijama I utices na nju, a ne da sam potpadnes pod njen uticaj…’ Najbolje je bilo posle SVEGA ucutati su, a tu su godine I svi ostali problemcici koji nam inace nisu isli ‘na ruku’…

Zahvalila sam pomenutom prijatelju na ‘prepricanoj prici’, mada licno nisam naklonjena ‘pricama’ I ‘prepricavanjima’…

Ipak cenim trenutke iskrenosti…Iako sam vec davno intuitivno naslutila celu pricu I krenula dalje, ipak upozorenje prijatelja I oprez nisu na odmet…

Odavno mi je ‘lepo u glavi ‘ zbog neke sasvim ‘druge I drugacije price’, nadam se mnogo iskrenije…Pomenutoj osobi sam SVE oprostila I dalje imam lepo misljenje o NJEMU, divim se njegovim mnogim dostignucima I mislim da je dobar I plemenit covek…Pa I dobri ljudi nekad naprave ‘grescice’ koje srecom nisu neoprostive…

Sada sam emotivno, srcem u nekoj ‘drugoj prici’, a sta ce tu biti, nikad se ne zna, vazno je da ta ‘vrteska u svesti’ traje ‘od sumraka do svitanja…’ , u glavi I srcu je lepo, pa sta bismo vise…malo li je…

SAV TAJ SVET OKO MENE… I svejedno je da li sam u Zemunu gde vec dugo zivim, ili na Novom Beogradu gde radim, ili u svom, zavicajnom Kragujevcu,  ili na nekoj od mnogobrojnih, proputovanih destinacija pocev od Rima, Venecije, Sicilije, Pariza, Nice, Kana, Monte Karla, Londona, Beca, Madrida, Barselone, Moskve, St. Petersburga, Kijeva, Odese, Praga, Atine, Krfa, Ciriha, Istanbula…Singapura…San Franciska, Los Andjelesa,  Las Vegasa, Havaja…Brizbena, Australijske  Zlatne Obale ili  omiljenih novozelandskih krajeva: Oklanda, Welingtona,  Hamiltona …….. uvek se setim mudrog I neprevazidjenog Andrica koji u svojim “Znakovima pored puta” kaze:

“„Ponekad je svet oko mene beskrajan, savršeno lep a trajan, sav u skladu sa mojim snagama i mojim željama, ili mojim odsustvom želja. Samo postojanje po sebi znači sreću bez prekida. A ponekad se sav svet ispreči preda mnom kao nedogledan, mračan tesnac, ne širi od iglenih ušiju, kroz koji mi valja proći ili tu pred njim propasti. A znam dobro da proći ne mogu, ali i da propasti ne smem.“

Bas tako…Svet oko mene raznolik, nepredvidiv, nesavrsen sa svojim vrlinama I manama, sa svojim lepotama I ‘posastima’…I uvek po neko u tom svetu ko zraci posebnom ‘carolijom’ I nagovestava purpurne ‘izlaske sunca’….

Prosavsi 'pola veka' i 'pola sveta' na pitanje: ‘STA JE NAJVAZNIJE U ZIVOTU” odgovorila bih: ‘Da si proziveo toliko toga da uvek imas o cemu da mislis I pricas I DA VOLIS…’

Da bi imao unutrasnji mir I harmoniju treba da volis SVE ljude oko sebe, da prastas, da uvek imas dobru nameru I da nikada ne dozvolis onima u kojima ima semena mrznje, zluradosti, pakosti I sl. da neku od tih ‘posasti’ poseju u tvom srcu…Srce treba da ostane cisto, svetlo, otvoreno za ljubav I lepotu plemenitosti, potpuno spokojno, ‘ogradjeno od svakog zla I svih demona…’ Jedino tako moze da ga prepozna neko slicno srce...

Moze da se iz sveobuhvatnog polja pokrivenog glagolom: VOLETI odvoji onaj tanani, a zvezdani deo tzv. ‘partnerske ljubavi’ tj.voljenje nekoga ko moze za druge da bude sasvim obican, a za vas u tom trenutku u svemu ‘poseban’…Tada treba voleti nesebicno, bezuslovno, uvek u zelji da onaj drugi bude bezbedan, srecan, zasticen u ‘svakom pogledu’…Moze da se voli razdragano, bucno,  ‘na sva zvona’, a moze I drugacije..., moze I tiho, nenametljivo u 'odnosu' koji je zasticen od svakodnevnice, ultimatuma, ravnodusnosti… Moze da se voli I bez mnogo reci I dodira, kako kaze jedna ruska romansa:” Как люблю я вас, как боюсь я вас,
Знать увидел вас я не в добрый час…” (‘kako vas volim I kako se bojim, prepoznah vas ne bas u dobrom trenutku…’ )

U svakom slucaju bilo koja vrsta ljubavi ispunjava, oplemenjuje I stiti…To je onaj unutrasnji, neprocenjivi osecaj kada bi ste nekome rekli: “dok cekamo da prodje zima I dodje prolece osecam otkucaje tvog srca u svojim grudima…”

Tako da je neko, kao da me je slusao kako govorim prethodni tekst sastavio pesmicu:

“Kad je Ljubav u tebi,

i ti u njoj

niceg se ne boj

Jesi li dosla ili posla

nije vazno vise

jer tvoje  srce Ljubav dise

Gde god da ides

sta god da radis

ti Ljubav gradis

I kad Ljubav primas

i kad je delis

uvek se veselis

I nije tvoje druge da ucis

kako da vole

to je stvar njihove ‘unutrasnje skole’

Ti samo voli svet i ljude

otvori srce

pa sta bude….”

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• POBEDA VERE, PRAVDE I ČOVEKOLJUBLJA
• PRED SPAVANJE...
• SLEDITI ANDRIĆA...
• KAKO SADA BIRAM CITATE...
• LETETI, LEBDETI...
• KAKO SE GRADI SISTEM VREDNOSTI...
• BLISKOST KAO ČAROLIJA
• TAJNA JE U NAMA ...
• LANIN PROGLAS
• SVE MOJE TREĆINE NEŠTO ZNAČE, NEČIM ZRAČE...

• Generalna [274]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom