zvezdano nebo

PESMA U PROZI...

lana52 | 06 Novembar, 2020 22:38

Osim poezije volim da pisem 'pesme u prozi' kao sto je jedna, skorasnja: 

Svako moze da izabere na svom nebu ono sto voli I sto mu puno znaci…Neko izabere jednu zvezdu, neko celo sazvedzdje, neko mesec, neko sunce, neko meteor,neko dugu, a ja samo ‘jedan oblak’ (svi oblaci na njega lice)…

Oblak I ja smo u neobicnoj relaciji…U svako doba dana I noci ja znam na kom je delu neba, pa I onda kad se jasno ne vidi…On takodje zna gde ja stojim ‘na zemlji’ I cekam da izroni iz svetlosti… Tu nemamo nedoumice, znamo koliko su nam draga ta izranjanja, pomaljanja, vidjenja I da smo u tim trenucima kada nam se ukrste ‘svetlosna polja’ potpuno  ‘slepi’ za sve ostale pojave u vidokrugu…

Moj oblak je malo neobican…Nekada je tako topao, blista, zraci…Onda se najednom smraci, zaledi, kao da nije siguran da sam uvek tu za njega I kao da pomisli da me vise privlaci neko sazvezdje ili drugo nebesko oblicje…Nikako da ga uverim da je jedini na tom celom nebu u koga sam potpuno ‘zagledana’ I da me nikakvi drugi 'meteori' I slicna oblicja koja setaju tim nasim nebom ne privlace…

Nekada moj oblak postane tuzan.. kao da je ljut kao da se za ‘nesto’ sveti, a ja poput nekog Kafkinog lika stojim ‘ispod’ ne shvatajuci svoju nepostojecu ‘krivicu’…

Sreca da se oblak brzo nasmesi I vrati u svoje prvobitno stanje koje volim, onako bezazlen, cist, svetao…Ponovo zablista I zasvetli I ja osetim kako se veliki deo mog srca preseli gore u plavetnilo I smesti tik ‘pored njega’…

Oblak I ja imamo ‘poseban odnos’…Koliko voli on mene (a voli me znam), toliko volim I ja njega…Samo je njemu teze jer se na nebesima suocava sa raznim satelitima koji  zele da ga odmaknu dalje od mene…Meni je ovde na zemlji lakse jer sam vec naucila da dobro ‘hendlujem’ ovozemaljske ‘demone’…

Desava se da se sasvim priblizimo, oblak se ‘spusti’ blizu mojih zemaljskih prostora, ja se ‘propnem na prste’ I skoro mogu da ga dotaknem, ali onda obavezno naidje neki  lokalni ‘ciklon’, njega vrati u visine, a meni izmakne ‘tlo’ I tako u krug…

Ali znam, doci  ce I taj ‘zlatni jesenji dan’ kada cemo pobediti ciklone I ostale ‘lokalne posasti’ I biti blizu…

A dotle cemo ‘preziveti’ uz malo inata, prastanja, mrstenja  (oblak kao oblak ume da se ‘ljuti bez veze’ I sakrije u svoju orbitu…), ja ko ja umem da SVE stavim na ‘ignore’ I odlutam u neku od svojih poetskih metamorfoza…

Postoji nesto sto me ispunjava I privlaci u posmatranju celih nebesa sa svim svojim raznolikim oblicima I trazenju bas onog, mog oblaka kome se I snu smesim…Jednom ce I oblak da shvati da je za mene ‘unikat’ I prestace da se ljuti I slusa nebeske ‘dousnike’, a ja-ja sam sve vec shvatila I cekam….To cekanje me cini radosnom I ponekad pomislim da je mozda bolje ovako da smo oblak I ja vise u nekoj telepatskoj povezanosti u iracionalnom svetu nego da taj ‘posebni osecaj’ isprobamo u realnosti, mozda bi se izgubio deo postojece carolije, a mozda I ne bi…Ko to zna….

 

 

 

 

 

 

 

 

Generalna | Permalink | Trekbekovi (0)

"RECI MI S KIM SI I REĆI ĆU TI KO SI..."

lana52 | 06 Novembar, 2020 11:18

Poznata poslovica kaze: “Reci mi s kim si, pa ću ti reći ko si.” Bas tako…Iako sam od malena bila, kako bi popularno rekli ‘omiljena medju vrsnjacima’ kao dobar djak, a nada sve dobra I empaticna ‘devojcica’ koja je zelela svima da pomogne u svakom trenutku, ipak se u svakoj sredini iskristalisala ‘ekipa’ od nekoliko  osoba sa kojima sam bila ‘bliska’, intenzivno se druzila I to su uglavnom ostala ‘celozivotna prijateljstva’…Ja I dan-danas  kao ‘najblizi rod’ racunam par najboljih drugarica iz naseg gimnazijskog odeljenja…

S’ obzirom da  su me zivot, sudbina, karma, glava, srce….’andjeli’, ‘demoni’ I  ko zna sta sve drugo vodili s jednog kraja na drugi kraj sveta srecom uvek se u svakoj  mojoj radnoj I zivotnoj sredini  nalazilo po nekoliko osoba koje su me potpuno razumele, volele I u koje sam imala bezgranicno poverenje…Uglavnom su to bila veoma stabilna prijateljstva sa osobama oba pola koja nisam mesala sa ‘ljubavnim’ osecanjima… Mada je nekada tesko kod druzenja suprotnih polova postaviti cvrstu granicu izmedju prijateljstva I ‘ljubavi u najavi’, ali o tome se ne prica u ‘sirokom drustvu’…

Sada se setih jedne drage osobe koja je I sama prosla ‘zivotnu golgotu’, ali je zahvaljujuci sopstvenoj mudrosti I zivotnoj snazi uvek, Bogu hvala opstajala I u najtezim trenucima… Vec dugo, dugo se nismo ni cule, ni videle jer se ona odselila I nije vise fizicki  u nasem okruzenju, ali kada se setim nasih dugih razgovora, osetim da je tu u  onom delicu skrinje mog srca koje cuvam za ‘dragocene’…Govorim o Bilji koja je bila skolski psiholog (krace vreme I direktor) najstarije privatne gimnazije u Beogradu u kojoj sam radila cetiri godine po povratku sa Novog Zelanda…

Posle  skoro decenije boravka u ‘belom svetu’ I SVEGA sto mi se ispodesavalo TAMO, iako sam imala odlicne uslove da nastavim da zivim I radim u rodnom Kragujevcu, na poziv sada vec pokojnog deke po majci da zivim u njegovom stanu u Beogradu, kao cerka I unuka ‘jedinica’ odlucila sam da to I ucinim… (Kragujevac nosim zauvek u srcu ali kako kaze Stevan Sremac: “Kad covek jednom ode iz nekog mesta gde mu je bilo veoma lepo nikada ne treba da se vrati u isto mesto jer nikada nece zateci sve ono onako kako je ostavio…” )

Kako cesto isticem nasa ‘struka’ je retka I trazena, tako da za pronalazenje posla nije bilo problema…Moja mala prednost da predajem svoj predmet I na englekom omogucila mi je da se zaposlim u pomenutoj, tada elitnoj gimnaziji…Imala sam srecu da su I rukovodstvo I kolektiv bili veoma prijatni, strucni, predusretljivi, a nada sve plemeniti ljudi ( Bilo je dosta, uglavnom mladjih ljudi ‘vrhunskih u svojim strukama’ I veoma dusevnih...) Potpuno su me razumeli da se vracam posle ‘decenijske pauze’ VAMO  I pruzili bezuslovno svoje tople ruke ‘prijateljstva I  podrske’…Malo li je…S’ obzirom da je nas rad bio po principu ‘koledz sistema’, tako reci celodnevni, imali smo zajednicki rucak I nekoliko pauza tako da smo se dosta druzili I privatno zblizili…Cesto smo posle skole ili vikendom izlazili zajedno, tako da sam zahvaljujjuci njima upoznala  celi Beograd ciji su delovi osim samog centra I Zemuna do tada za mene bili ‘nepoznanica’….Zajedno smo u vecim drustvima, uglavnom po desetak nas I vise obilazili izmedju ostalog, i cuvene Bg restorane pocev od ‘Devetke’ u Kosutnjaku, ‘Mokranjca’, “Madere’ , ‘Sindjelica’, preko ‘Kluba knjizevnika’, skadarlijskih ‘Tri sesira’, ‘Ruskog cara’, tadasnje ‘Grcke kraljice’ do ‘Kalemegdanske terase’ I td.

Da se vratim na pocetak I na ‘moju Bilju’ kako sam je tada zvala…Mnoge pauze smo provele zajedno razgovarajuci I razmenjujuci kako profesionalna, tako I privatna iskustva…Ona je bila nekoliko godina mladja od mene, veoma skromna, sa onim pravim analitickim duhom psihologa, ali velikog, toplog srca bez pakosti, zavisti ili ne daj Boze zlobe bilo koje vrste…(Kao I ja volela je iskrene I dusevne ljude koji zive svoj zivot I ne mesaju se u tudju privatnost, nikome nista ne ‘podmecu’ jer kako saljiva krilatica kaze: ‘ko podmeće, nema sreće’ )

Imala je I Bilja, kako se narodski kaze ‘punu kapu’ svojih problema, ali je uvek empaticno slusala, bez osudjivanja ili ironije (obe smo se slagale sa Oskar Vajldom da je ‘ironija kukavicko oruzje’ ) Bilja je govorila: ‘Lana, u tebe imam veliko poverenje izmedju ostalog sto si dobra osoba, a to je najvaznije…’ I ja sam njoj kao takodje dobroj osobi verovala I cesto ‘otvarala dusu’ , a mojoj ‘dusi’ u to vreme I nije bilo bas lako…Na Novom Zelandu mi je ostao da se skoluje I odrasta kod oca sin- u to vreme ‘tinejdžer’ u najosetljivijim godinama…Tamo je ostao tesko bolestan od kancera, vec pri kraju, I jedan Kevin (kako ja imam obicaj da kazem: ‘ljubav mog zivota’ )

U naletima  raznolikih emocija, pa I tuge, Bilja me je tesila koristeci svoje iskustvo vrsnog psihologa, ali uvek umereno, odrzavajuci cvrstu nit naseg prijateljstva…Trudila se da me uvek potpuno razume I nikada ni slucajno nekom tezom reci ne povredi (uostalom kao I ja nju, bilo je to obostrano). I sada, posle toliko godina se secam njenih reci koje su mi bile melem: ‘Slusaj za Nikija si ucinila sve sto si mogla u postojecim zivotnim okolnostima…U ovom trenutku je najbolje da u najosetljivijem tinejdzerskom period ima kontrolu ‘muske ruke’ tj. svog oca, a vreme prolazi, jos nekoliko godina, on ce da poraste, osamostali se I podje putem stvaranja svoje karijere I svoje porodice…’ Pricale smo mnogo I o Kevinu, imala sam  I tu ‘grizu savesti’, mozda je trebalo da ostanem s njim do samog kraja (mada je njegova zelja bila da ga, kako je govorio nikako ne smem da gledam u ‘najtezim trenucima’ jer je zeleo da zauvek pamtim nase ‘najbolje trenutke’ ) …Bilja mi je secam se govorila: ‘Slusaj, osecanja prema Kevinu su jos ‘taze’, cvrsta I postojana I to ce da potraje jos mozda I duze vreme…Kad budes sebi dozvolila da zavolis neku drugu osobu, a toliko je njih oko tebe I sigurno bar jedan ce da ti privuce paznju I to zasluzi, ta osecanja prema Kevinu pocece da blede, ostace ti u srcu samo kao draga uspomena…Uvek nova ljubav potiskuje staru…

Sada sam shvatila da je moja, mudra I plemenita 'Bikica' bila potpuno u pravu…Vremenom, ako smo strpljivi, dobronamerni, plemeniti SVE dodje na svoje mesto I svako ide svojim putem…Tacno mi je rekla da emocije prema ‘novoj osobi’ mogu, skoro u potpunosti da brisu I potisnu stare, donose novi ‘vatromet cula’ I ono ‘lepo u glavi’ u stilu pesme:

“Kad volis nekom cudnom stazom srce krene
od svih tajni najvecu znas
kada srce mu das
kad ljubav osetis ,kad volis

Volim kad cutis i kad se ljutis
al' iznad svega sjaj tvog osmeha
i tvoje ciste, ni s jednim iste oci
i bez reci srce leci
i sve pre, ko da bilo nije...
znam…”

Bas, kako je gore receno: “I SVE PRE KO DA BILO NIJE, ZNAM…”


Tako  I ja utonuh u lepe misli, lepe reci, lepe snove koje nam


omogucavaju ljudi iz okruzenja po principu: ‘Simili, similis


gaudet’ (‘Slican se slicnom raduje’ ) Ili jednostavnije, kako rekoh

 


na pocetku, da zaobidjemo mudre Latine, po ‘naski’: “Kazi mi s

kim si I reci cu ti ko si..”

Generalna | Permalink | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb