zvezdano nebo

PORTFOLIO...

lana52 | 25 Novembar, 2020 17:17

Ovih dana sam u nekom, za cudo, veoma prijatnom raspolozenju, onako ‘lepo u glavi’, pa odlucih da uradim jedno ‘generalno spremanje svog stana u mirnom I tihom kraju Zemuna. (Kako kazu Zemunci: ‘Tamo pokraj Zemuna ima jedan grad, to je Beograd…). Nisam bas od onih ‘perfect’ domaćica koje to cesto I ‘dubiozno’ rade…Vise sam od onih intelektualki umetnickog duha koje se najbolje snalaze u ‘stvaralackom neredu’…Cim nesto vise sredim, posle teze pronalazim stvari, ali sta cu I to dodje na red…Prijatno se iznenadih da posedujem neke sitnice za koje I nisam znala da tu ‘okolo mene’ I postoje…Tako naidjoh na jednu veliku fascikli, tj. ‘registar’ u kome nadjoh nesto, poput svog davno pravljenog portfolija…Tu se nadjose moje, a zapravo Vukove diplome iz osnovne I srednje skole, plakete ‘ucenika generacije’ osnovne, a zatim I gimnazije…Tu su I razlicite pohvale za osvojena prva mesta na raznim matematickim I literarnim takmicenjima, cak I par bronzanih medalja sa studentskih kroseva… Ti su I diplome sa osnovnih i magistarskih studija, preporuke na engleskom I srpskom iz nasih I novozelandskih skola u kojima sam predavala, mnogobrojna uverenja strucnih usavrsavanja I sl. Sreca da mnostvo knjiga koje sam dobijala kao nagrade u toku skolovanja pedantno cuva moj otac u KG koji za ta ‘slaganja’ ima inzenjerski smisao… (Dok smo ziveli na Novom Zelandu moj sin Nik (tadasnji osnovac), valjda na dedu perfekcionista, ne znajuci teme mojih ondasnjih knjiga koje su uvek bile rasute po kuci, pravio je red u stilu, kako je tada govorio;: ‘Mama slozio sam ti knjizice male sa malim, srednje sa srednjim, velike sa velikim, nemoj opet da ih pomesas’…I dan danas sve uredno ‘slaze’ I to mu koristi u policijskim poslovima za koje se skolovao na Kriminoloskoj akademiji, a ja opet po svome u boemskom stilu: sve izmesam…

Tako u fascikli sa pomenutim portfoliom nadjoh I neki davni tzv. ‘spomenar’ iz osnovne skole…Ne znam kako se I on tu nasao, ali poceh da ga listam I nadjoh neke stihove koje su drugarice tada upisivale…Odjednom mi nesto postade toplo oko srca koje ovih dana bas I ‘ne miruje’, kada procitah deciju pesmicu:

‘Volim te više I više…

Svakog dana, svakog jutra

Danas više nego juče,

Nešto manje nego sutra…’

Najednom, u trenutku zaboravih na Rilkea, Jesenjina, Puskina, Nerudu, Lorku, Prevera I sve druge poete koje sam gidinama ‘konzumirala’ u velikim kolicinama I ona lepa, bistra, MOJA, draga emocija koja mi se poput ptice ugnezdila u venama poce ponovo da se javlja ali mnogo mirnija I tiša, bez sumnje, puna nekog samopouzdanja I harmonije…Tako ja prekidoh spremanje stana na par sati (nece da pobegne, uvek moze da se nastavi ako ima dobre volje…) I odlutah gde drugde, nego opet u stihove: ‘ja budna sanjam da snovi duže traju, u svakoj priči TI si mi na kraju…’ Bas tako a ‘pričica’ ima dosta: prvo sitnice, ‘znakovi kraj puta’, po neki ‘maskirani’ pogled, po neka umirujuća reč I sve se skocka u jedan meni lepi, emotivni mozaik, opet u stilu pesme: “Pusti nek traje, sve dok traje DOBRO JE, ne obećavaj ništa jer ti ne tražim ništa, lepo je I TO je sve…” Još samo da nabavim ‘goluba pismonošu’ I sve bi bilo savršeno, mada I njega bi ‘presreli’, ali ne smeta, u svakom slučaju je lepo… (Možda je baš u tom ‘presretanju’ I draž, ko zna…)