zvezdano nebo

“Junaštvo je kada sebe branim od drugoga, čojstvo je kada drugog branim od sebe…”

lana52 | 24 Novembar, 2020 18:23

U danasnjim vremenima nije lako tumaciti NJegosevsku terminologiju: ‘Čojstvo I junaštvo’. Mozda je ponajbolja definicija iz naslova: “Junaštvo je kada sebe branim od drugoga, čojstvo je kada drugog branim od sebe…” Bas tako…

Sada kada sam se dokazala na mnogim poljima I zaokruzila mnoga zivotna poglavlja nemam vise potrebu da pokazujem neko junastvo u odbrani sebe…Tu uglavnom slusam mudrog Sokrata, branim se cutanjem, a u sebi pomislim: ‘Ko me voli-voli, ko me mrzi-dzabe se nervira..’

Drugo pitanje ‘cojstva’, kad drugog branim od sebe uvek je aktuelno…Danas u vreme pandemije druge branimo od sebe distancom, maskom I sl. Figurativno, oduvek sam te druge branila na nacin koji pesnik opisuje, pevajuci o odbrani…. ‘ brani se znanjem, dobrotom I lepim vaspitanjem…’ Dobrota kao jedan od kljucnih elemenata…Skoro u prolazu slucajno cuh razgovor dve simpaticne zenice pored kojih je prolazila treca, takodje simpaticna…Prve dve se pogledase I jedna drugoj rece: ‘Ajd, ja sad moram da idem, a ti preuzmi… I ocima pokaza na onu zenicu sto prodje ispred...’ Ja se zacudih, ali Bogu hvala, ove dve mene I ne primetise, nego se rastadose, jedna podje na neku svoju stranu put ‘obaveza’, a ova druga podje za zenicom o kojoj su malopre pricale…Nista mi nije bilo jasno: da li su to prerusene policajke pa prate onu ‘mucenicu’ po nalogu jer su na radnom zadatku, ili su samo mozda malo zavidne I radoznale koleginice, pa da ne ispuste iz vida onu trecu da im ne izmakne iza coska I ode bez njih u neki ‘bolji trenutak’…Eh, cudne su ljudske prirode, ali ovde one dve bas I nisu demonstrirale dobrotu…Za trecu ne znam, a I ne zanima me, ali onako ljudski navijam ako je 'obicna' I nije iz ‘kriminalnog miljea’ neka im bas umakne…

Svasta se cuje ‘u prolazu’…Ali treba ostati dobar I dosledan sebi I gledati ‘svoja posla’, a posla uvek-koliko hocete I ‘preko glave’…

Kada pomenem ljudsku prirodu ne mogu da se ne vratim na emocije (Eh, pesnik jednom, pesnik zauvek…). O tome sta su emocije najbolje govori sledeci citat:

“Emocije su tok životne energije u čoveku, odnosno način na koji njegovo Ja odgovara na ono što ga okružuje i dešava mu se; one su putokazi koji postoje iz određenog razloga i koje treba primetiti… Sama reč emovere, latinskog porekla, u korenu ove reči, znači kretanje, te je emocijama svojstven fluidni karakter.

Čak bismo mogli da napravimo malu lingvisticku dosetku i kažemo da emocija nije imenica, nego glagol. To kretanje je uvek kretanje od nečega, ili ka nečemu….”

Ja bih dodala da emocija moze da bude I kretanje ka NEKOME… Mozda je ona treca zenica iz prethodno pomenute price, bas vodjena posebnom emocijom isla ka nekome I zato je nije ni bilo briga za one druge dve brizne I radoznale…Mozda, nikad se ne zna…Kada se tacno ne zna, onda se sluti, nagadja, predvidja, a moja predvidjenja kao velikom optimisti I altruisti su uvek lepa I puna lepih emocija…