NA PUTU ZA VAIHEKE...
lana52 | 08 Novembar, 2020 09:41
Iako mi je diploma matematickog fakulteta iz nase zemlje odmah prepoznata I verifikovana od strane novozelandskog ministarstva obrazovanja, to nije bilo dovoljno da dobijem predavacku licencu bez njihovih postdiplomskih studija u obrazovanju koje sam zavrsila u svojoj 34. godini…Studije su imale nekoliko modula: teorijska nastava na koledzu se naizmenicno smenjivala sa praksom u njihovim srednjim skolama gde sam u prvom delu slusala predavanja iz svoje struke, a u drugom delu i sama drzala predavanja u prisustvu komisije koja me je ocenjivala i pisala reference o mom radu... I na kraju pisanje zavrsnog rada: (Moj rad je bio na temu: 'Slicnosti I razlike u matematickom obrazovanju Ex Yugoslavije I matematickom obrazovanju na Novom Zelandu' ).
Konacno je dosao I taj zavrsni dan ‘postgraduation’ I dogovor da nasa mala grupa postdiplomaca sa mentorima obidje obliznje novozelandsko ostrvo Waiheke…
Svako je na put mogao, ako je zeleo da povede jednu osobu. Ja sam povela sina Nikija koji je, po nasem dogovoru, bio veoma ozbiljan, imao je obavezni kacketic za sunce, tamne naocare I knjigu iz tamosnje osnovnoskolske lektire za citanje(kojom I nije bio bas odusevljen) . Objasnila sam mu da su oko nas osobe sa kojima se mama puno privatno ne druzi I da ne treba stalno nesto da zapitkuje I nikako da prica, sto mu je u to vreme bilo omiljeno, kojih dana je kod mame, a kojih dana kod tate, macehe I malog polubrata I sta se tamo radi…Na pitanje: ‘Pa sta cu ako oni pocnu mene da nesto pitaju…’ Ja sam rekla: ‘Ti se uctivo nasmesi I klimni glavom, uglavnom odgovaraj sa yes, or no I nista ne objasnjavaj nasiroko…’ Tako je radoznali, ali vec tada mudri I nesto ranije sazreli, Niki poceo da usvaja taj ‘lakonski ‘ nacin komunikacije’ u nepoznatim drustvima, sto mu je ostalo do dan-danas I posle zavrsene Kriminoloske Akademije u Australiji I vec duzeg rada u tamosnjim policijskim sluzbama…
Sreca, da Okland ima puno suncanih dana, umereno toplih I prijatnih kao sto je bio dan naseg polaska na izlet…Mesto okupljanja je bilo pristaniste koje se nalazilo u podnozju veoma duge I strme glavne ulice Qeen Street, u tzv.’Downtown’-u.
Tu smo kupili karte za tzv. ‘ferry’, tj. brodic koji je saobracao od Oklanda do pomenutog ostrva udaljenog nekih dvadesetak kolometara….Voznja je trajala oko 40 minuta…
Vaiheke (Waiheke Island) je drugo po velicini I najnaseljenije ostrvo u zalivu Hauraki. Ima prelepe plaze od kojih su najpoznatije Oneroa, Palm Beach I Onetangi, kao I dosta velikih vinograda I nekoliko cuvenih vinarija…Poznato je da ga naseljavaju uglavnom boemi (slikarska kolonija) I tzv. ‘free-spirits’ ljudi… Jedan od nasih predavaca je stanovao blizu Oneroa plaze…
Osim izuzetnih prirodnih lepota ovo okeansko ostrvce ima I nekoliko cuvenih umetnickih galerija I kafea u ‘retro stilu’… Idealno je za sve sportive na vodi: plivanje, ronjenje, jedrilicarstvo, spustanje kajakom I sl. a ima dosta uredjenih tzv. ‘piknik prostora’.
U to vreme Niki je obozavao da pije milkshake I pitao kad cemo u neki Mack-Donald, dok mu nisam objasnila da ovde nema Mack-a sto on dugo nije mogao da poveruje…
Okupili smo se da rucamo zajedno na terasi jednog restorana blizu okeana I tada su neke konverzacije tzv. ‘small-tolk’ sa svima bili neizbezni…Na pitanje jednog od mojih profesora sa koledza: ‘Da li ces I ti kad porastes, kao tvoja mama da predajes matematiku..’ Nik ipak nije mogao da odoli svojim tadasnjim ‘trenucima iskrenosti’ I odgovorio je: ‘Necu, ja bas I ne volim tu matematiku…’ dalje je usledilo logicno pitanje: ‘A sta ti volis…’ I odgovor: ‘Ja bih ko James Bond, da jurim kriminalce…’ Profesor se nasmesio I rekao: ‘U pravu si Nik, kad bi se svi bavili matematikom, ko bi jurio kriminalce…’
Ja sam pokusala da ‘skrenem razgovor’ na temu umetnosti I pohvalila umetnicke galerije koje smo pretnodno obisli…
Vracajuci se u Okland pomenutim ferrijem NIk je bio ozbiljan, cutao I listao svoju knjigu…Ostali su posmatrali pučinu I krajolik…Ja sam bila u svojim mislima u stilu: ‘I ove studije su zavrsene, treba ici dalje…’ I tako u krug, kad god se nesto zavrsi, mislimo: ‘Kako dalje….’ A to 'DALJE', cak i kad najvise sumnjamo, uvek postoji I uvek donosi ona lepa I prijatna iznenadjenja o kojima vecito za nesto zabrinuti nismo ni sanjali…
Trekbekovi (0)Meni
Pretraži
Kalendar
| « | Novembar 2020 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||