zvezdano nebo

STA NAS ISPUNJAVA...

lana52 | 23 Novembar, 2020 17:25

Verovatno nekim spletom zivotnih okolnosti moj zivotni put je bio nestandardan u odnosu na prosecnu osobu moje generacije...Toliko toga se ispodesavalo…Bilo je naravno I lovorika I tuga, I uspona I padova…Bilo je SVEGA…Uspesi na skolskom I profesionalnom planu… Decenijski brak I sve ono sto on nosi...Porodicne relacije: osecanja prema roditeljima, prema sinu I dr. Dugotrajna prijateljstva koja datiraju jos od detinjstva…Putovanja po ‘celoj planeti’ I obilazak razlicitih svetskih destinacija…Komunikacija sa ljudima skoro iz svih delova sveta…Upoznavanje razlicitih kultura…Strucno usavrsavanje…Malo glamura u odevanju I drugim ovozemaljskim ‘sitnim zadovoljstvima’….Bilo je I nekih strasti u kojima se ‘izgaralo’ bez razmisljanja sta ce doneti sutra…. Naravno sve sa odredjenom merom. Kao obrazovana, a nadasve lepo vaspitana I mozda je neskromno reci veoma plemenita osoba trudila sam se da uvek postujem ljude oko sebe I nikada ne probijem ‘odredjene limite’…(Nikad se nisam oslobodila opreza ‘devojke iz malog grada’ u stilu: ‘sta ce svet da kaze’, a taj svet je uvek po nesto pricao I stalno prica, na zalost retko ‘istine’, vise ‘neistine’ ). Kada sve to spakujem u jedan deo srca ostane jos dosta prostora…I onda kako upoznajem sebe (I neke druge oko sebe) shvatim sta me u prezentu najvise ispunjava…Vise ne ceznem ni za cim od prozivljenog ‘glamura’, vise ne zurim ni u cemu…Ispunjava me nesto tiho, lepo, toplo, bistro… a to je jedna ‘POSEBNA EMOCIJA” o kojoj se cuti, (dobro, nekad se I progovori u unutrasnjem ‘dijalogu’ sa sobom), o kojoj samo pojedini pesnici pisu stihove u predvecerje… (‘tada mozes pomeriti stene…’ ). Naravno posebnu emociju o kojoj govorim moze da razume I prihvati samo NEKO, isto tako poseban, a trebalo ga je pronaci I vremenom prepoznati…( Svi ostali bi pomenutu emociju lako ‘izgubili u prevodu’. ) Zato kad kazem da mi je uprkos pandemijskoj posasti, uprkos neizvesnosti I strepnji, uprkos sivim I hladnim danima kad pomislim na pomenutu‘posebnu emociju’ I na tog ‘posebnog nekog’ koji SVE moze da razume, u glavi ‘nekako lepo’, to deluje nestvarno…A ostalo…Eh, ostalo je tajna…Mnoge lepe stvari ostanu tajnovite I o njima se bas nikome ne prica ni u poznatom drustvu, a kamoli u nepoznatom…(Kao sto jedna pesma kaze: ‘This is it, …the one, that makes me feel emotionally complete…’)