zvezdano nebo

RABINDRANAT TAGORE KAO VEČITA INSPIRACIJA...

lana52 | 18 Novembar, 2020 21:55

U zavrsnom razredu gimnazije pocela sam intenzivno da citam Tagoru…Imala sam utisak kao da je blizu, da prica sa mnom…Njegova suptilna, osecajna, a jaka rec uticala je na mene da I sama pocnem da pisem poeziju…Slucajno naidjoh na jednu od njegovih prelepih I ‘prejakih’ pesama kojima se uvek ponovo vracam:

GRADINAR 41.

“Čeznem da ti kažem najdublje reči koje ti imam reći; Ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmejati. Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali. Olako uzimam bol svoj, strahujući da bi ti to mogla učiniti. Čeznem da ti kažem najvernije reči koje ti imam reći; Ali se ne usuđujem, strahujući da bi mogla posumnjati u njih. Zato ih oblačim u neistinu, i govorim suprotno onome što mislim. Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujući da bi ti to mogla učiniti. Čeznem da upotrebim najdragocjenije reči što imam za te; Ali se ne usuđujem, strahujući da mi se neće vratiti istom merom. Čeznem da sedim mirno pored tebe; Ali se ne usuđujem, jer bi mi inače srce iskočilo na usta. Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce rečima. Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi ti to mogla učiniti. Čeznem da pobegnem od tebe zauvek; Ali se ne usuđujem, strahujući da bi mogla otkriti moju slabost. Zato ponosito dižem glavu i dolazim veseo u tvoje društvo. Neprekidne strele iz tvojih očiju čine da je bol večito svež….”