zvezdano nebo

LEPOTA JE U MALIM STVARIMA I MALIM MESTIMA...

lana52 | 19 Novembar, 2020 11:57

Kao profesor Prve kragujevacke gimnazije, skoro svakog 20. Oktobra kada Gimnazija proslavlja ‘dan skole’ imala sam sa nekoliko koleginica I kolega zaduzenja da cekam I ugostim po neku delegaciju profesora Iz tzv. bratskih gradova I njihovih gimnazija…

Jedne godine smo vreme proveli u prijatnoj komunikaciji sa kolegama iz Sremsih Karlovaca, tj. iz njihove gimnazije, tako da smo dobili poziv da uzvratimo posetu I da prisustvujemo njihovom ‘danu skole’.

Nije bio to tako dalek put…S’ obzirom da su Karlovci udaljeni od Novog Sada desetak kilometara (Auto put KG-NS je 260km ) relativno brzo smo stigli…Domacini su bili veoma ljubazni…Gimnazija u Karlovcima je po mnogo cemu slicna nasoj Kragujevackoj: obe spadaju medju najstarije u Srbiji, stil gradnje zgrada ima slicnosti, postovanje tradicije I dr. I njihova gimnazija je poput nase cuvala uspomene na neke svoje ‘cuvene djake’ kao sto su Jovan Sterija Popovic, Branko Radicevic (‘Oj Karlovci mesto moje malo….’ ) I dr.

Bas kako Radicevic pomenu u pesmi o Karlovcima ‘mesto malo’ mene je tada privukla harizma ‘malog mesta’…Rodjena Kragujevcanka ipak sam bila naviknuta na zivot u vecem gradu I manja mesta su mi tada bila nepoznanica (Ni slutila nisam da cu u bliskoj buducnosti od momenta pomenute posete I sama, jedno vreme ziveti i predavati u nekom tako malom mestu, samo na drugom kraju sveta, na Zelandu gde je bilo za mene drugih cuda, pocev od sasvim neobicnih suseda, pripadnika tzv. Brethren Church,pa nadalje, ali to je vec sasvim druga prica…)

Sremski Karlovci imaju onaj poseban ‘šmek’ malih vojvodjanskih mesta blizu Dunava, o kojima Balasevic peva u svojim baladama poput: “Stara stvar u Novom Bečeju...” I dr.

Vreme u malim mestima sporo prolazi…Opet Balasevic:

“Vreme se vuce k’o teretni voz
gde li veceras da pomolim nos
klasika, konobaru
un caffe “Macchiato”…”

Tu svako sakoga poznaje I vazi onaj polusaljiv, ali toliko tacan opis: “Raditi I ziveti u malom mestu ima posebnu draz jer ako ti ni sam ne znas sta radis u datom trenutku, neko drugi vec zna…”

Iako je Karlovacka gimnazija simbol ovog mesta, lepo je videti I ostale gradjevine, izmedju ostalog: “Prva zgrada na koju se nailazi kada se recimo dolazi sa železničke stanice, jeste Karlovačka bogoslovija. Današnji izgled bogoslovije postoji od 1900. godine i u njoj je, između ostalog, smešten ogranak Srpske akademije nauka i umetnosti….U samom centru moze da se vidi Patrijaršijski dvor iz 1894. godine, kombinaciju barokne i neorenesansne arhitekture. Ove zgrade podseca na neke bečke dvorove. U dvoru se nalazi Muzej Srpske pravoslavne crkve i sedište je sremskog episkopa. Pored dvora, jedna do druge, smeštene su Saborna i Rimokatolička crkva. Na Trgu Branka Radičevića smešten je Magistrat, zgrada u neoklasicističkom stilu, sagrađana 1811. Godine.

U blizini Karlovaca je I Stražilova gde je Branko Radičević sahranjen…

Tu je zastupljena tipicna vojvodjanska arhitektura koju karakterišu ulice pod pravim uglom, uvek lepo sređene, sa različitim arhitektonskim pravcima na zgradama i kućama, a secesija je jedna od glavnih, budući da je toliko bila popularna u vreme Austrougarske. Stambene kuće su mahom prizemne, takozvane ‘švapske’ – sa obično jednim isturenim prozorom koji gleda na ulicu – poznat kao ‘kibic fenster.’ Zidovi u ovim kućama su visoki, pa se često zimi koristi samo jedna prostorija koja se greje, dok su ostale hladne. Ali zato je leti puno prijatne hladovine.. Ove kuće karakterišu i ajnfori – zatvorena i natrkivena dvorišta koja počinju iza velike ulazne kapije pa sve do sredine kuće, a onda se ulazi u veliko dvorište…’

O Karlovackoj gimnaziji, samom mestu I okolini bi moglo jos dosta da se kaze…

Za razliku od opisanog malog mesta, vec dugo zivim u velegradima pocev od NZ Oklanda do naseg Beograda…Tu vazi: ‘veliki grad, a svetla jaka…’ mada nije lose primeniti I naucenu mudrost iz malih mesta: ‘ako ti ne znas sta radis u trenutku neko drugi vec zna…’ Eh, ti pusti ‘drugi’ ako I ne znaju bas u datom trenutku, potrude se ‘po cenu sopstvene srece I mira’ da saznaju sto vise u ‘narednim trenucima…’ Bogu hvala, ja nisam jedna od pomenutih, preterano radoznalih, meni je vazno da mi je kako ja obicno kazem ‘lepo u glavi’ I to traje… Ja kad nesto odlucim, kada pocnem u nesto da verujem, dovoljna mi je sopstvena intuicija, nemam potrebe da se ‘okolo’ raspitujem, proveram, istrazujem… (Nikada ne provervam sta je Pera rekao Miki, a Mika preneo Persi…) Ja uvek verujem ‘svom srcu’ I svojoj intelektualnoj opservaciji….Tako da mogu da ‘zivim zivot miran-tih, nekad bacim kartu il napisem stih, stvari teku, ja se uglavnom drzim ‘izvan njih’… Svaka suvisna ‘raspitkivanja’ I istrazivanja, preispitivanja mogu da unesu nemir I naruse harmoniju…Najbolje je poslusati sebe bez tudjih uticaja I tek tada unutrasnja ‘carolija’ moze da potraje, a to je I najvaznije, zar ne…