zvezdano nebo

ĆEVAP U SOMUNU I JEDNA PRIMATIJADA...

lana52 | 18 Novembar, 2020 10:06

April u Kragujevcu, osamdeset I neke, jedno proslo doba…U aprilu se tradicionalno odrzavala PRIMATIJADA... (‘Primatijada predstavlja naučno-sportski skup studenata svih prirodno-matematičkih fakulteta iz celog regiona, okupljaju se studenti raznih PMF-ova od Skoplja do LJubljane…) Imala sam 23 godine…Vec sam bila apsolvent, skoro tri godine u braku, sekretar tzv. Univerzitetske konferencije omladine naseg Univerziteta… Ostalo mi je svega par ispita do zavrsetka studija tako da sam imala nesto vise vremena nego prethodnih godina u isto vreme tako da sam odlucila da prihvatim poziv svoje gimnazijske drugarice Sneze I podjem sa grupom studenata naseg fakulteta u Rovinj na ondasnju primatijadu…Sneza je uvek dobro drustvo I odlican sagovornik…Zavrsila je biologiju kao jedan od najboljih studenata naseg bioloskog fakultea, doktorirala, kako ja to zovem ‘bube’ tj. entomoliguju u svojoj tridesetoj godini, dugo je na PMF-u u Kg, sada u svojstvu vanrednog profesora…U vreme naseg intenzivnog gimnazijskog I studentskog druzenja bila je ‘dete za sve’, da zapeva, zaigra, isprica vic I razveseli drustvo…Pedantna, uvek dobro organizovana, perfektna I u kucnim poslovima, za razliku od mene uvek ‘cvrsto nogama na zemlji’ bila je uvek dobra, postojana osoba I izuzetan prijatelj…Volela je I planinarenje I bila I u njihovim drustvima, ali na to nikada nije uspela da me ‘navuce’ jer ja jos od detinjstva imam ‘poseban’ ne bas ‘blistavi’ odnos prema planini… (Kao devojcica sam sa roditeljima iskusila neprijatnu kosavu I ledenu zimu u Homoljskim planinama gde su ziveli baka I deka moje mame, tako da nisam bila bas ljubitelj planinskih predela, valjda zbog zime koju inace ne volim…Pomenuti Homoljski kraj, oko Gornjaka je jednog proleca Djura Jaksic opisao stihovima: ‘Od Velikog Sela, pa do Malog Zdrela kao da je vila ćilim razastrela', ali bi meni vise odgovarala parodija te pesme koju je napisao davno jedan turski paša putujici zimi, suocen sa ledom I kosavom: ‘Od Velikog Sela pa do Malog Zdrela kao da je čuma trnje razastrela….’ ) Moja pomenuta drugarica Sneza se za sve sama izborila u zivotu koji je nije bas mazio I znala sam da na duzem putu mogu da se oslonim na nju…U to vreme sam iako intelektualno veoma zrela, socijalno I emotivno bila, kako bi se zargonski reklo: ‘nezna I pekmezasta’ I uvek je pored mene bio ‘neko’ ko je brinuo o ‘realnom zivotu’ dok sam ja plutala I sanjarila u ‘naucnim I pesnickim vodama’. Sneza je sve to dobro znala I ‘uzela me pod svoje’…U to vreme Peca (moj ex) je imao profesionalna regionalna, republicka I drzavna atletska prvenstva ( 400m s’ preponama) tako da je april,maj, jun I deo jula uvek bio odsutan: visecasovni treninzi, kondicione pripreme van grada, takmicenja ‘okolo’, tako da nije bilo opcije da podje s’ nama, a inace smo imali razlicita drustva I ‘krugove’ u kojima smo se kretili…On uglavnom sportiste, a ja vise iz nase tadasnje akademske sredine, tj. sa univerziteta…Uglavnom smo uspevali da s’ obzirom na obostrano popunjene ‘agende’ izdvojimo najvise desetak dana pocetkom avgusta da negde odemo na letovanje zajedno….

Tako se jednog dana okupismo ispred naseg PMF-a I krenusmo autobusom (druga nocna mora za mene) od Kg do Rovinja gde se pomenuta primatijada odrzavala…Sve je bilo vec unapred isplanirano kako treba provesti sledecih nedelju dana…S’ obzirom da su vec stigli studenti iz Ljubljane, Zagreba, Sarajeva, Skoplja I drugih univerzitetskih gradova regiona trebalo je pozuriti sa smestajem jer nas je od momenta stizanja do pocetka svecanog otvaranja delilo svega nekoliko sati…Ja sam se u svemu ‘drzala’ Sneze jer je ona I ranije posecivala ove skupove, mnogo je tamosnjeg ‘naroda’ poznavala I znala sta je najbolje za nas …Ponela sam I knjigu da procitam misleci da cemo nas dve biti negde same u komforu I miru…Tada dodje nas tadsnji vodja puta Spale (drugar sa matematike, sada vec dugogodisnji redovni profesor Masinskog fakulteta u Bg.) I rece: ‘Slusajte, bungalovi su dvosobni tako da jedini profesor koji je posao s’ nama Zikic ( nazalost prerano preminuo nas prof. dr Zikic, dugogodisnji redovni profesor biologije, a kasnije I dekan Pmf-a) mora da deli sa nekim jedan bungalov, a ne bi bilo zgodno za momke da ih stavimo tamo jer kod Zileta mora da se postuje strog ‘kucni red’, znaci nema nocnih zurki, alkohola I sl. a za vas dve je poznato da vodite zdrav i sportski nacin zivota bez upraznavanja pomenutih aktivnosti, ti si Ceco I udata ( a znalo se da ne pijem alkohol I ne posecujem studentske ‘party’), a ti Snezo sve ispostujes po propisima… I tako smestise nas u bungalov sa pomenutim profesorom koji je inace bio ne samo izvrsni biolog, vec I veliki humanista…Kao student biologije Sneza ga je poznavala sa predavanja, a ja uopste nisam, ali sam kasnije u mojoj gimnaziji radila zajedno sa njegovom suprugom , tako da sam sa celom njihovom porodicom ostala u lepim, prijateljskim odnosima…

U toku prepodneva Sneza I ja smo s’ obzirom na razlicite struke bile u razlicitim ‘sekcijama’, ali smo po podne provodile setajuci okolo sa nekim poznatim Snezinim drustvom ili same…Ona je vec dobro, za razliku od mene poznavala Rovinj I zelela je da mi pokaze neke njegove veoma lepe predele…( Uvek je pricala za nijansu brze I vise od mene…) Simpaticni gradic na zapadnoj obali Istre imao je neke svoje ‘posebnosti’…Meni je najbitnija bila blizina mora koje sam uvek volela…

Par dana pred povratak u Kg, Sneza rece: ‘Ceco ne mozes da se vratis kuci iz Rovinja, a da ne odemo do jedne čajdzinice gde imaju I izuzetan ‘ćevap u somunu'...Nikad nisam bila veci ljubitelj mesnih proizvoda, ali pristadoh I stvarno sam dugo pamtila taj somun, a jos vise aromu nekog posebnog caja koji je imao caroban miris: nesto izmedju vanile I kajsije…

U to vreme je moj socijalni zivot u Kg bio veoma ispunjen….Kao predstavnik omladine univerziteta morala sam skoro svakog dana da prisustvujem nekim sastancima, da obilazim skoro sve fakultete, da vodim klub medjunarodne saradnje, da stignem do studenskog doma ako se tamo pojave neki problemi, da saradjujem sa medijima u vezi studentskih pitanja (nasa konferencija je u to vreme osnovala casopis: ‘Pogledi’, pa smo morali povremeno da odgovaramo I na pitanja njihovih novinara… ) Tako da mi nije bilo do neke vece ‘socializacije’ na protekloj primatijadi…Uglavnom sam bila upucena na Snezu, Spaleta I par osoba iz nase ‘ekipe’ koje sam poznavala jos od gimnazije…

Sto se tice sporta, ukljucila sam se malo u neke studentske trke I atletske aktivnosti, s’ obzirom da sam kao studentkinja redovno trcala kroseve, nekad cak dobijala I neke medalje…

Iz suncanog Rovinja, stigli smo u tada nesto oblacni Kragujevac, ali meni su posle jakog sunca oblaci uvek prijali, tako da sam bez predaha nastavila sa ucenjem I svakodnevnim aktivnostima…

Mnogo je vremena proslo od opisane primatijade…Prijateljstvo sa mojom drugaricom Snezom je ostalo do danasnjih dana…(po principu: ‘prijatelj je onaj koji zna sve o tebi, a I dalje te voli…’ ) Mada zbog posasti zvane ‘korona doba’ retko posecujem rodni Kg., kada se okupimo I dan danas pomenemo onaj mirisni caj I ‘ćevap u somunu’….