zvezdano nebo

MOJ VOKABULAR

lana52 | 21 Februar, 2021 10:10

AVION- Jedan deo mog zivota je bio vezan za duge, prekookeanske letove…Dobro sredstvo za ‘bezanje’ od svega u stilu: ‘…737 kad poleti bicu daleko satima…’

BOŽJA VOLJA- Kao verujuća osoba, potpuno joj  se prepuštam…

CILJ-  Treba imati cilj, ali nekada se najlepse stvari dogode bas neplanirano  ili ‘ad hoc’

ČUVATI – Popularan glagol, čuvati sebe od drugih, ali I druge od sebe

ĆURKA –Pernata zivotinja meni simpaticna, a ponekad bas bliska

DOBAR – Biti dobar je za mene bolje nego biti pametan, lep, uspesan, bogat…Biti dobar je neprocenjivo

DŽUMBUS-Lom, skandal…Davno proslo vreme, kada sam u odredjenjenim trenucima, onako nepredvidivo postajala tzv. ‘majstor skandala’, ehhh…

ĐERAM – Sprava kojom se nekada iz bunara ‘izvlacila’ kanta vode, I dan-danas kada se ‘zaroni’ i ‘zagrebe’ po ‘dubini’ necega moze svasta da se izvuce….Radije ne bih probala…

EUREKA – Otkrice-ako otkrijemo nesto lepo, recimo u stilu pesme: ‘neko te dugo voli al ne sme to reci I ceka da ostanete sami..’ eto radosti…Neka otkrica mogu da budu I neprijatna, o njima je bolje da se cuti…Kako mudri Andric kaze: ‘U cutanju je sigurnost’.

FRAJER-Zargon koji me je od tinejdzerskih dana odbijao…Kad god su govorili za nekoga: ‘On je dobar frajer’ bezala sam od njega…Eh, sad da li sam uvek uspevala da pobegnem neka ostane mala tajna…

GRAD- Veliki grad, metropola, Okland (NZ), Beograd…obelezili moje skromno zivljenje…

HRABROST – Za mene je najveca hrabrost ocuvati sopstveni identitet, nikada se nisam ‘krila’ iza tudjeg prezimena, oduvek sam  bila svoja-samo i jednostavno JA sa svojim imenom ili nadimkom…

INDOKTRINIRATI – Mozda jedini negativan glagol u mom vokabularu…Zao mi je ‘mucenika’ koje neko drugi indoktrinira da bilo sta rade, zarad bilo cega, cak I da naude nekome…’Te osobe su prestale da se raduju sebi, a to mora da je mnogo tesko…’

JARBOL – Najavljuje pokret, pocetak, boljitak…

KAMERE – Nedosanjani mladalacki san da umesto matematike zavrsim glumu I setam crvenim tepihom u Holivudu dok me razni ‘obozavatelji’ kamericama prate ‘ko udba, jer sam im sudba’…Eh, kaze se da nikad nije kasno…

LEPOTA- Duhovnost, unutrasnja I spoljasnja…Po Cehovu: ‘…da bude LEPO SVE : I lice, I odelo, I misli, I duša…’

LJUBAV – Bezuslovna I iskrena, bez zadrske…, kako posebna prema jednoj, unikatnoj osobi (koja se cesto, bar meni, ‘vrzma’ po glavi), tako prema celom radnom I privatnom okruzenju…Ljubav je moj ‘modus vivendi’

MOLITVA – Sveprisutna, topla, iskrena, dobronamerna…

NEPOZNANICA – Mnogo je oko nas nepoznanica… I kada nekoga srecemo skoro svaki dan, volimo, postujemo I mislimo da mnogo znamo o toj osobi, uvek ima nepoznanica koje mogu da nas iznenade, naravno prijatno…

NJEGOŠEVE POUKE – Od stotine stihova, poslovica I kojecega cime memorija moje malenkosti na raznim jezicima ‘raspolaze’ odvojila bih Njegosevu pouku: ‘Spuštavah se ja na vaše uže, umalo se uže ne pretrže, od tada smo viši prijatelji, u glavu mi pamet uteraste…’

OSMEH – Moj ‘lajt-motiv’…Za SVE: lepo, lose, za one dobronamerne, pa I za one koji to mozda I nisu…

PARADOKS – Kao u pesmi: ‘Je li ovo ljubav ili paradoks…’ poput kisnog neba na kome blista sunce….Toliko ga ima u nasim medjusobnim odnosima, a da nismo ni svesni toga…Nekad, ako zatreba I ja radije sakrijem emocije odredjenim paradoksom…

RADOST – Radost zivota u svim njegovim oblicima I razdobljima…

SVETLOST – Deo mog punog imena…Uvek biram da koracam suncanom tj. svetlom stranom ulice…

ŠAPAT – Mnogo se okolo ponekad šapuće o svemu I svacemu…Nisam tome sklona…Uglavnom biram da glasno kazem sta mislim, ali ponekad mozda treba I oslusnuti te ‘sapate’, od stotine ‘nebuloza’ I ‘laznih konstrukcija’ mozda se pronadje I zrnce istine…

TIHOVANJE – Nacin zivota kome tezim… Asimptota mog, zivotnog grafika…

VOLETI – Glagol izveden iz imenice: ‘ljubav’…Moj, altruisticki nacin postojanja…Nesebicno prastati I voleti sve ljude nezavisno od njihovog uzrasta, pola, verskog, politickog, rasnog, socijalnog pripadanja ili opredeljenja…Nikada nikome ne ‘nauditi’…Izmedju: 1)‘povrediti’ ili 2)‘biti povredjen’ , ako se vec nadjem u takvoj situaciji uvek biram drugu opciju.

ZRAK – Zraci sunca, radosti, razumevanja, dobrih namera, prijateljstva, ljubavi, dusevnosti, topline, harizme…Svi ti lepi zraci nas odrzavaju u zivotu…

ŽELJE – Želje su ekvivalentne sa životom, dog god ih imamo živi smo, a za ostvarenje ne treba mnogo brinuti, ‘sve dodje u svoje vreme…’

Prethodni VOKABULAR je formiran po principu: ‘Na slovo, na slovo…’ (Imam I ja svoje omiljeno slovo, ali je isuvise licno da bih ga javno objavljivala… ) Tako da je najbolje podsetiti se decje pesmice:

 



Najlepsa Pesma Na Svetu - 12 - Na Slovo, Na Slovo

 

BITI MOĆNA OSOBA...

lana52 | 20 Februar, 2021 13:13

“Moćnu osobu prepoznaćete po tome sto se radije bavi sopstvenim nego tuđim životima. Ona niti ima vremena, niti želi da "zaviruje" u tuđi krevet, dvorište, tanjir, ni novčanik. Ne upoređuje se, niti odmerava sa drugima, već osvešćeno, živi svoj život, u skladu sa ličnim etičkim principima, spokojno i u miru. Ostvaruje svoje snove. Ne glumi ničiju kopiju, jer je sopstveni original. I baš zbog toga nikome ne zavidi I nikome se ne sveti ni za šta…”

Bas kako kaze gornji citat mocna osoba je ona koja je kako Gorki tvrdi: ‘Narasla do jednostavnosti…’

Moć je u nama samima, a ne u posebnim zivotnim situacijama…Mnogi moć povezuju sa profesionalnim uspehom, porodicnim postignucima, novcem, glamurom, drustvenim statusom I sl. Za mene moć nije u prethodno pobrojanim stvarima. Mogu da kazem da se jesam osecala zadovoljno I kada sam proglasavana za ucenika generacije, I kada sam dobila licencu da predajem u zemljama Komonvelta, I kada sam rodila sina, I kada su pored mene bili ljudi koji su mi na jedan prirodan, nesebican, a ipak strastan nacin pokazivali I dokazivali svoju ljubav…Bila sam zadovoljna I socijalnim interakcijama gde su me prvo kao ucenicu veoma postovali profesori I drugari iz generacije I kasnije kada sam sama postavsi profesor iste gimnazije bila okruzena ljubavlju, paznjom I beskrajnim postovanjem svojih ucenika I kolega…Bilo mi je prijatno na mnogim svetskim destinacijama koje sam obilazila...Bila sam zadovoljna pohvalama i odlicnim preporukama ljudi iz radnih sredina u kojima sam bila....Prijali su mi intelektualni razgovori sa mnogim umnim i posebnim ljudima koje sam na svoju srecu upoznavala kod nas i u svetu...Svakako da razgovor i samo prisustvo nekog erudite u vasem zivotu ostavlja prijatan trag u secanju...Medjutim, osecati se zadovoljno nije isto sto I osecati se MOĆNO…Kako poslovica kaze: ‘U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci…’ Bas tako, kad vam je sve lepo I kada vas svi okolo prepoznaju I vole lako je da plenite sopstvenom dobrotom I zadovoljstvom. Moć se stice, pokazuje I dokazuje u drugacijim situacijama…Tek u situaciji kada sam skoro otkrila jednu pomalo neprijatnu istinu (nije za svacije uši..), tek kad sam na sopstvenoj kozi osetila kako se narodski kaze: ‘ni kriva, ni duzna’ zlobu, pakost, pa cak I, uslovno receno, ‘vredjanje’ nekih frustriranih osoba iz neke grupe koja I ne zna sta ce sa sobom, pa hajde da ispuni vreme pakosteci okolo…tek tada sam shvatila da je moc u samokontroli, ignorisanju pomenutih negativnih osoba I situacija I okretanje nekim dobrim ljudima kojih Bogu hvala ima okolo mnogo vise…U tome je tajna moći ostati dobar, posten, dosledan, profesionalan, ostati altruista I dobronameran u situacijama koje navode na suprotno…To osecanje unutrasnje harmonije I moći je neprocenjivo…Za to vredi ziveti... Naravno, dolazi sa godinama I iskustvom, ne postize se samo po sebi vec uz pomoc nekih dragih osoba iz okruzenja koje nam svojim tihim prisustvom ulivaju poverenje u istrajnost dobrote I postojanost bezuslovne ljubavi…(Veruju vam, vole vas bezuslovno I daju podrsku I razumevanje cak I u trenucima kada im ni samima usled postojecih okolnosti nije lako da to cine I pokazuju….)

Nekada pozelite da kazete nekom, bas kao sto to cini bend Macbeth: “….A najviše hvala ti što sam te upoznao(la)…”

Macbeth - Hvala Ti

 

VESTI ZA 19. FEBRUAR 21.GOD.

lana52 | 19 Februar, 2021 19:19

Bas onako kako kaze Ivo Andric: “Sto ti je čovek, uvece kad legne ne zna kakav ce san usniti…Ujutru kad se probudi ne zna kakav ce mu dan biti…’

Tako na danasnji dan: petak, 19. februar, 2021. Godina Gospodnja… slusamo vesti:

-Ustolicenje novog patrijarha Porfirija…Vrhunski intelektualac, erudita, humanista…Interesantan detalj iz njegove biografije o kojoj kaze: “..najpre je studirao arheologiju, ali je išao i na Bogoslovski fakultet da sluša Amfilohijeva predavanja. Jednog dana, vraćajući se odatle, on je doživeo „lično unutrašnje prosvetljenje“, „lično malo čudo“, odnosno, kaže Porfirije, „čuo sam glas da moram da upišem Bogoslovski fakultet“... Nasledio, meni omiljenog dr Vladetu Jerotića na fakultetu.( Cesto se setim Jeroticeve pouke iz njegove istoimene knjige: 'Mudri ko zmije, bezazleni kao golubovi...')

-Kod nas ponovo prolece u februaru, a u Teksasu sneg...

-Na mojoj omiljenoj destinaciji Siciliji proradio vulkan Etna

-U Oklandu na Novom Zelandu gde sam prozivela skoro deceniju ponovo su se pojavila tri slucaja korone I odmah je uveden ‘lockdown’

-U Japanu pronađen novi soj virusa ...

-Poslednja, veoma tuzna vest: U svojoj 67. godini umro nas, omiljeni kantautor Djordje Balasevic...Ne znam koju bih  pesmu izdvojila...Verovatno sam vremenom odslusala skoro svih njegovih 16  albuma...Ipak, kad pomislim na 'nekog', prvo mi 'padnu na pamet' njegovi stihovi:

' "O, daj okreni taj ringišpil u mojoj glavi

To ne zna niko, samo ti
Bez tebe drveni konjići tužno stoje.."
 

 


Djordje Balasevic - Ringispil

 

PS. Ipak jedan od meni najdrazih Djoletovih tekstova je:

 


Pričaće ti o plovidbi,

 

Ti što nisu sidro digli
Šta sam za njih neg’ ukleta šajka?

Tvrdiće, sa zlobnim sjajem
Da sam drhtao pred zmajem
Gledali su oni… iz prikrajka…

 Pričaće ti kojekakvi,

Zloba se ko rubin cakli
Kako odjek mog osmeha ječi.

Kleće se u pretpostavke
Kljuckajući, kao čavke
Moje loše prepričane reči..."

 

 



 

SPOLJAŠNJOST ILI UNUTRAŠNJOST?

lana52 | 18 Februar, 2021 15:30

“Živimo u svetu koji sve više potencira spoljašnji izgled. Reklame, mediji, paneli, filmovi, moda, kozmetička industrija, na sve strane se agresivno i invazivno propagira određen tip izgleda kao viši ili niži u odnosu na naše specifičnosti, na običnost i prirodnost. Sa druge strane, često možemo čuti da nije bitno kakav je neko spolja, već šta nosi unutar sebe…” Gde je tu zlatna sredina?

Nekada spoljasnji izgled vara…Licno sam dugo preferirala pomalo ekscentrican izgled sa odredjenom dozom ‘seksepila’…Trenirajuci atletiku figura mi se  dobro oblikovala za bilo koji stil odevanja, od ‘minića’ do krinolina…Uz to je isla I moja ‘vesela’ priroda, puno priče, nesto slobodnije, uglavnom duhovito ponasanje…Tako da su neki ljudi ‘na prvi pogled’ sticali pogresnu sliku o meni…Tek kasnije ‘na drugi, treci….’ pogled pocinje da se shvata moja intelektualna sustina I ona ‘topla dusa slovenska’ I SVE to unutrasnje razlicito od glamurozne ‘ambalaze’…

Poznata poslovica kaze: ‘Lepota je u oku posmatrača’, ali ni posmatracu nije lako da prodre u neciju dusu I sustinu ako ga dobro ne upozna I ako nema onaj urodjeni dar za studiozno I analiticko posmatranje…

Mojoj malenkosti se desavalo da me ljudi prvo zavole, a tek onda strpljivim istrazivanjem dodju do onog bisera koji cuva zatvorena skoljka mog srca koja se retko otvara retkim osobama…

Kako je sa godinama moje ponasanje, stil oblacenja, pogled na svet postojao slobodniji tako se na zalost poverenje u ljude smanjivalo I svelo na veoma uzak krug onih kojima mogu nesto meni znacajno da poverim…Bas poverenje je ono sto mi je najdragocenije u svakoj relaciji: profesionalnoj, privatnoj, narocito emotivnoj…Ziveci I putujuci po ‘svetu’ stekla sam naviku da lako komuniciram sa ljudima sa svih meridijana, ali i da pazljivo procenjujem kome mogu da verujem…Da bih nekoga zavolela moram prvo potpuno i bezuslovno da mu verujem, a to i s' obzirom na mnoge okolnosti i nije bas lako...

Prijateljica koja me poznaje od detinjstva mi je skoro rekla: ‘Kako mnogi grese u proceni tebe…A ja znam koliko u tebi ima stidljivosti, pa I emotivne nesigurnosti I da na iskusenja reagujes begom, jednostavno fizicki otrčis tj. pobegnes sa mesta zlocina, tj.potencijalnog ‘otvaranja emocija…’

Ko zna zasto je to dobro…Mozda su tu I neka losa iskustva, pogresne procene, sitne ‘izdaje’ nekih bliskih osoba koje sam poznavala ‘pola zivota’ I koji nisu hteli ili nisu smeli da mi kazu ‘neke stvari’ koje bi meni bile od vitalnog znacaja… Ja sam ljude iz okruzenja uvek razumela I opravdavala, vazno je da ja nikada nisam nikome naudila, a sve se kad-tad otkrije, svako klupko, pa I najzamrsenije se jednom odmota…

U naslovu postavih pitanje: ‘SPOLJASNJOST ILI UNUTRASNJOST?’, sta vidimo, a sta uspemo da razumemo I zavolimo, bas kao u pesmi:

Tell me, who do you think you see?
You're standing in your corner looking out on me
You think I'm so predictable
Tell me, who do you think I am?” 
 

 

Christina Milian, When You Look At Me...

KO ĆE DA TE BRANI OD ZLA ?

lana52 | 15 Februar, 2021 11:11

U ovo korona ‘on line’ vreme hteli-ne hteli ‘vezani’ smo za racunare, internet I druga cuda moderne tehnike… Racunari nisu bili bliski generacijama mog tate Slobe koji jos pamti cuvenog prof. Kasanina koji im je sesdesetih godina u BG na Masinskom fakultetu predavao matematiku I pravio selekciju u punom amfiteatru od nekoliko stotina studenata prve godine tzv. ‘brucosa’ recima: ‘Da vas pozdravim buduci sociolozi, psiholozi, apotekari…. I po neki diplomirani masinski inzenjeru….’ smatrajuci da ce samo po neko kod njega poloziti matematiku I diplomirati u redovnom roku na tadasnjem masinskom…

Moja generacija se vec snalazila bolje, narocito mi sa PMF-a koji smo obavezno imali programiranje I izucavali programske jezike, u to vreme popularni Fortran-4, Cobol I dr.

Ja sam ‘bliski susret’ sa racunarima u svakodnevnoj upotrebi imala na Novom Zelandu gde sam u toku petogodisnjeg predavanja u njihovim srednjim skolama stalno morala da kucam neke izvestaje I tzv. ‘student reports’ o svakom pojedinacnom uceniku, kako napreduje u pojedinoj nastavnoj oblasti I dr.

Generacije mog sina su odrasle uz joysticke, play-station I sl. Na Kriminoloskoj akademiji u Australiji, skoro svaki ispit osim prakticnih vestina poput trcanja, plivanja, streljastva…. moj sin je polagao uz racunar( tu su I ispiti vth kriminala I dr.). Tako da je tim generacijama racunar ono sto su nama bile pesmarice I spomenari u kome smo upisivali one krilatice: ‘Ti me pitas koga volim, Evo da ti odgovorim, Brzo citaj velika slova, Eto tebi odgovora…’ I sl.

Generaciji danasnjih ucenika je narocito u doba korone racunar  tj. pametni telefon postao najbolji, na zalost nekad I jedini drug. Skoro cuh jedan vic: ‘Sin šeta po sobi u krug I zagleda stvari…Nailazi otac I pita: ‘Sta radis, zar nemas danas  tu tvoju on-line nastavu…’ Sin odgovara: ‘Imam, ali tata, danas smo na ekskurziji…’

Celu pricu o racunarima zapoceh inspirisana nekim porukama koje dobijam tokom rada na njima… Jedna od skorasnjih bila je ni smesna, ni tuzna vec groteskna,  internet ‘ponuda’ za neku virusnu zastitu sa natpisom: ‘Instalirajte zastitni zid od losih momaka’. Ja ponudu ne prihvatih,(oduvek sam bila 'dobro dete' i nikad me nisu mnogo plasili 'loši momci'..., u moje vreme se zivelo i volelo u stilu pesme: '..uši da izgubim, da te poljubim...' ), a sta ce  da me štiti od pomenutih-nedobronamernih  iz okruzenja ne znam tacno, ali slutim…. Nemam adekvatan odgovor na pitanje: 'Ko ce da te brani od zla? ' koje se povremeno, hteli-ne hteli to da priznamo pojavi 'okolo'...Na onaj ‘old-fashion’ nacin se uzdam u nesto..., bas kako  se kaze u  pesmi T. Proeskog:

 

 - Bože brani je od zla Tekst 


 

PONEKAD...

lana52 | 13 Februar, 2021 16:16

Ponekad otkrijemo neke ISTINE I zabrinemo se da neko iz okruzenja ne bude povredjen, a onda objasnjavajuci napravimo jos veci nesporazum…

Ponekad zelimo da nekome cestitamo neki praznik I to ne uradimo zbog ‘publike’ koja SVE nase poteze pomno I znatizeljno prati…

Ponekad zelimo najbolje, a ispadne nesporazum…

Ponekad zelimo da SVIMA SVE oprostimo, ali mnogi nastavljaju svoje tuzne ‘modus vivendi’….

Ponekad shvatimo da previse inteligencije I empatije moze nesvesno da naskodi isto kao I premalo…

Ponekad ziveci pod ‘reflektorima’ pocne da nam prija ona nekad naporna krilatica: ‘The show must go on…’

 Ponekad 'biti pametan znači razlikovati istine koje treba reći od onih koje treba prećutati...' (Nije zalud mudri Andric rekao: 'U ćutanju je sigurnost...' i dobio Nobelovu nagradu...ehhh...)

Ponekad treba da prekršimo neka pravila…. U suprotnom  ćemo propustiti još jednu životnu radost….

Ponekad smo u nekom setnom raspolozenju, bas kako peva ‘Garavi sokak’:

“…jer smo mi, jer smo mi
tako mnogo zeleli
znaju to i ljiljani
uvek samo gledali
nikada, nikada
nismo se poljubili…”

Garavi Sokak - Ruzmarin - (Audio 2008) HD

 

 

 

 

 

 

' WHATEVER WIL BE, WILL BE...'

lana52 | 10 Februar, 2021 10:30

Ovih dana sam bila u kontaktu sa jednim o potencijalnih izdavača mog autobiografskog romana: ‘Zahvalnost’. Zamolio me je da napisem nesto opsirniju biografiju da bi me, kako kaze, bolje upoznao I da bi smo kasnije napravili ‘sazetak’ pomenute. O radosti, od cega da pocnem, sta ne smem da izostavim, sta mogu da ne pomenem, kako da zavrsim….Konsultovah prijateljicu koja je doktorirala knjizevnost I ona me utesi: ‘To je nesto neformalno, kasnije ce da se napravi strucna redukcija,  a posto je svrha upoznavanje autora opisi svoj zivotni put sa sto vise detalja…Od svega sto napises, Boze zdravlja, kad knjiga bude objavljena, ostace 5% tvog biografskog materjala…’

Tako da ja odlucih da napisem sto opsirniji prikaz da bi  mogli da izdvoje tih sto upecatljivijih 5 % ….

Pogledah zaglavlje  svog romana:

 ROMAN: ‘ZAHVALNOST’

AUTOR: Lana Mitrovic

1.   1 POGLAVLJE: Zivotni putevi bez pocetka I kraja I odlazak na kraj sveta do ‘zelenog raja…’

2.     2. POGLAVLJE: Putopisi iz celog sveta

3.    3POGLAVLJE: Povratak. Duhovno sazrevanje I osvescenje.

 

Prethodno zaglavlje ce, uz odredjenu posvetu biti na pocetku, a sazetak biografije koju budem sada napisala doc ice na kraju…

Ko se umori citajuci pocetak, mozda I ne stigne do kraja. Ali, nikad se ne zna ima, ih I istrajnih koji izdrze do zavrsetka verujuci poslovici: ‘Konac delo krasi’.

 

Pa, da ne gubim vreme I pocnem jer ima dosta informacija: (Rekose mi da pisem u trecem licu sto mi je malo nelagodno, ali s’ obzirom da je to tzv. ‘draft’, probacu…)

 

Lana (najdrazi nadimak), rodjena pre pedesetak I nesto godina u malom gradu na brdovitom Balkanu (Kragujevcu).Kazu prijatne spoljasnosti, simpaticna, nikada ‘vamp’, oduvek inetlektualne harizme…

 Od detinjstva, zahvaljujuci naporu svoje bake po ocu- Olge pokazivala odlike ‘vunderkinda’, vec u petoj godini citala cirilicu I latinicu I racunala do 1000. (Oduvek je dobro ‘racunala’, ali Bogu hvala uvek je kroz zivot isla srcem I nikada nije bila ‘proracunata’)

 

Osnovnu skolu: ‘Milutin Todorovic’ zavrsava kao ucenik generacije uz mnostvo nagrada pocev od recitovanja, drame, literarnih konkursa do matematickih  takmicenja.

 

Prvu Kragujevacku Gimnaziju zavrsava kao najbolji ucenik matematickog smera uz dosta prigodnih ‘diploma’ I  nagrada, pocev od Vukove diploma preko nagrada za postizanje odlicnih rezultata na matematickim I literarnim konkursima.

 

U toku srednjoskolskog skolovanja pohadja letnju skolu mladih matematicara u Supljoj Steni kod Avale, dobija prve nagrade na republickim-oratorskim takmicenjima (jedan od clanova ‘zirija’ kaze da je ‘poput nekoga ko dolazi iz Demostenove skole’), bavi se atletikom, ‘vodi’ gimnazijski filozofski klub I dr.

 

Studira matematiku na PMF-u u Kragujevcu. U toku studija, u svojoj 20. Godini se vencava sa jednim Pecom, nastavlja amaterski da se bavi atletikom, uzimajuci medalje na studentskim krosevima, pise poeziju I biva aktivni clan Knjizevnog kluba Univerziteta ‘Svetozar Markovic’ (u vreme kada su u njemu pocinjali, danas poznati srpski pesnici kao sto je Vlada Jaglicic I dr.) Bavi se tzv. ‘omladinskim’ radom… kao apsolvent obavlja funkciju sekretara omladinske univerzitetske konferencije (u vreme kada je pomenuta Univerzitetska konferencija bila osnivac lista: ‘Pogledi’). U vreme studiranja ucestvuje na Primatijadama (Strucni I sportski susreti studenata Prirodno matematickih fakulteta celog regiona pocev od Skoplja do Ljubljane…). Uz dosta aktivnosti obavlja I duznost Predsednika Kluba medjunarodnog prijateljstva koji je u to vreme brojio cetrdesetak studenata iz celog sveta koji su studirali razlicite nauke na Univerzitetu ‘Svetozar Markovic’.

 

Jedva, da uspe da spava 3-4 sata dnevno, ali diplomira matematiku na pomenutom PMF-u u svojoj 23. Godini kao redovni student.

 

Jedan od prvih profesorskih poslova dobija u svojoj-maticnoj gimnaziji gde osim predavanje matematike prirodno-matematickom I drustvenom smeru, predaje I analizu u to vreme osnovanom tzv. specijalnom matematickom odeljenju koje je cinilo petnaestak studenata celog regiona. U svojoj 25. Godini polaze strucni ispit. Kao odeljenski staresina vodi ucenike na ekskurzije, ispred strucnog aktiva vodi ucenike na republicka takmicenja iz matematike, obavlja razlicite duznosti u skoli kao aktivni clan  skolskog kolegijuma. (Najlepsi deo profesionalnog zivota uz rad sa izuzetnim ucenicima I druzenje sa izuzetnim koleginicama I kolegama sa kojma ostaje u lepim prijateljskim relacijama do danasnjih dana. )

U svojoj 27. Godini radja sina Nikolu (Nikija). Tri godine kasnije, tako reci ‘nevoljno’ ostavlja svoju Kg sigurnu luku, skoro decenijski rad u svojoj, omoljenoj Gimnaziji I iskljucivo po zelji svog tadasnjeg supruga, Nikijevog oca odlazi na ‘kraj sveta’ tj. na Novi Zeland.

Novi Zeland, golgota, ucenje engleskog jezika, zavrsavanje postdiplomskih studija, polaganje za NZ nastavnicku licencu I petogodisnji rad u njihovim skolama, od kojih kao posebno iskustvo izdvaja rad u jednoj od najtradicionalnijih muskih gimnazija. Upoznavanje sa etnomatematikom I specificnostima NZ matematickog kurikuluma…Komunikacija sa ljudima iz celog sveta...

 

Privatni zivot na Novom Zelandu nije bas bio ‘med I mleko’... Razvod posle 12 godina braka I deljenje starateljstva nad petogodisnjim sinom sa bivsim suprugom I njegovom novom porodicom.Godine raznih izazova, nesanice, ucenja, mnogih samoodricanja, razlicitih tzv. part-time poslova pre dobijanja posla u pomenutoj struci. Poznanstvo, duboko I iskreno prijateljstvo, a zatim I ‘nevencani’ cetvorogodisnji brak sa jednim, po svemu izuzetnim Kevinom, na zalost prekinut njegovom teskom bolescu.

 

Jedan periodih-intevznih putovanja po svetu I obilazak skoro svih kontinenata pocev od Zelanda I Australije preko Afrike (Tunis), Azije (Singapur), Severne Amerike (San Francisko, LA, Vegas, Havaji…) do mnogih metropola Evrope( Pariz, Rim, London, Cirih, Istanbul, Madrid, Atina…. I dr.) Neka lepa letovanja u Spaniji (Ljoret de Mar, nedaleko od Barselone), Italiji (Sicilija), Grckoj (Krf..) I dr. obilazak Azurne obale (Nica, Kan, Monte Karlo…) I jos dosta razlicitih destinacija kod nas I u svetu…

 


Posle skoro decenijskog boravka na Zelandu, dobijanja I njihovog drzavljanstva, usavrsavanja na mnogim poljima (sluzim se sa 4 jezika) usledio je povratak u otadzbinu. Mnogo toga se promenilo, nova prilagodjavanja I novi izazovi…

Sada bih ipak pisala u prvom licu: 

Cetvorogodisnji rad u najstarijoj BG privatnoj gimnaziji gde su mi svi ti dragi ljudi pruzili iskrenu ruku prijateljstva, primili toplo I srdacno I pomogli da posle toliko godina ponovo budem ‘svoj na svome’. Posle pomenutog rada u privatnoj gimnaziji odlazim na krace u Australiju I po povratku se zaposljavam u srednjoj strucnoj skoli gde sam vec petnaestak godina u dobroj-profesionalnoj saradnji sa plemenitim koleginicama I kolegama, uvek spremnim da pomognu I sa dobrodusnim ucenicima koji pokazuju kulturu ponasanja I dobro vaspitanje.

 

 Naravno mom zivotu I radu u Beogradu je mnogo pomogao pokojni deka po majci-Voja koji mi je ostavio stan I mogucnost daljeg ‘snalazenja’ u metropoli. U medjuvremenu je u KG umrla moja draga majka Vuka koja mi je oduvek SVE cinila (zasluzna za SVE sto sam bila I jesam), a tamo je nastavio da zivi tata Sloba, pomalo tvrdoglavi intelektualac ‘sirokog dijapazona’, ali veoma plemenitog I postenog srca.

 

Sin Nik je u Australiji zavrsio Kriminolosku akademiju I nastavio tamo da radi u policijskim sluzbama I zivi sa sopstvenom porodicom.

 

Na pitanje: ‘Da li sam zadovoljna svojim proteklim I sadasnjim zivotom…’ potvrdno bih odgovorila…Naravno, uvek moze I bolje, ali kad saberem uvek ima vise ‘plusica’, nego 'minusa'… Kako se danas kaze, zdravlje je najbitnije, a onda I sve ostalo ukljucujuci ljubav koja je u mom zivotu oduvek bila I ostala sveprisutna…

 

Trudim se da profesionalno odgovorim svim svojim obavezama, ‘ne gledam u tudje dvoriste’, bila sam I ostala altruista koji bezuslovno voli ljude, prasta im nesavrsenosti, pomaze koliko moze, ako ne moze da pomogne bar se skloni da ne ‘smeta’…

Kao prosecno inteligentna osoba primetim I ja sto-sta, sta se radi I desava ‘okolo’, ali odcutim, ignorisem I sto bi nas narod reko ‘pravim se Tosa’…Tako je i najbolje, ostati dostojanstven, sacuvati svoj unytrasnji mir, a oduvek je bilo i bice ko sta radi, vratice se kad-tad, kao bumerang njemu samom...

Imala sam tu srecu da ocuvam neka, tako reci celozivotna prijateljstva sa dragim osobama koje su me oduvek volele I postovale cto cine I dan-danas… Iako se po mnogo cemu, na prvi pogled ucini da sam ‘dominantna osoba’, ja u sustini to nisam, ne volim I ne zelim da se namecem ljudima...ni profesionalno, ni privatno.... Drzim se one izreke: ‘Ko me voli-volece me uvek (sto se kod mene u praksi pokazalo), ko hoce realno da sagleda moje vrednosti -sagledace, ko me ne voli, zavidi, pakosti, ima 'zadnje namere'…radice to uvek I time se ne treba opterecivati po principu: ‘..nije me briga sta mislis o meni jer ja o tebi uopste ne razmisljam…’

Kao plemenita I dobronamerna osoba nisam osvetoljubiva I ne volim da ‘sudim ljudima’….Verovatno svako ima neku svoju unutrasnju ‘muku’, pa se ponekad ponasa neprimereno mojim licnim standardima…Ljude koje volim I postujem cuvam kao vremenske konstante u srcu, ali se nikada preterano ne trudim da ih na bilo koji nacin ‘zadrzavam’, ako osetim da su nam putevi divergentni, tu se drzim onoga: ‘Ako treba da te ‘zadrzavam’, necu vise da te zadrzavam…’ Cesto naglasavam da sam oduvek kako veran prijatelj, tako i lojalan poslovni partner. Nikada ne zelim nikome da naudim na bilo koji nacin, radije se distanciram po onoj Mese Selimovica: 'Gubitak se podnosi lakse nego kajanje..' tj. bolje je ako bas mora da se desi da neko nesto 'naudi' vama nego vi njemu...  Naravno treba se sklanjati od svake vrste pomenutog 'naudjivanja'...

 

Toliko toga se u mom skromnom zivotu izdesavalo, toliko je bilo SVEGA.., ali  nebeski putevi su nepredvidivi I nikada se ne moze predvideti sta ce biti, drugim recima: ‘STA CE BITI-BICE…’, bas kao u pesmi:

Que Sera Sera ~~~~~ Doris Day ~~~~ Whatever ...

 

 

 

ŠKOLE ZA DEVOJČICE I ŠKOLE ZA DEČAKE...

lana52 | 07 Februar, 2021 09:25

U privatnom I profesionalnom zivotu vecina nas nailazi na razlicite izazove…Ja ne bih pisala o svojim privatnim izazovima, a bilo ih je po principu: ‘Tako to biva kad se previse sniva….tako to biva kad se previse pliva mutnim vodama sna…’ I sl, vec bih opisala jedan od svojih najvecih profesionalnih izazova, a to je rad u muskoj gimnaziji na Novom Zelandu…

Postdiplomske studije I polaganje za NZ nastavnicku licencu omogucili su mi da teorijski naucim dosta o NZ  obrazovnom sistemu, ali kada sam pocela da predajem u njihovim skolama, trebalo je ‘doziveti’ realnost…Kod mene je, obicno u svemu: ‘teoretski SVE to lepo zvuci, malo drukcije je u praksi…’

Kako to obicno kazem, posle zavrsenih studija na PMF-u imala sam srecu da skoro deceniju budem ‘svoj na svome’ I da predajem u svojoj-maticnoj Prvoj kragujevackoj gimnaziji…Tada nisam ni slutila da ce me zivot ili ‘nepromisljena glava’ oca mog sina I mog tadasnjeg supruga izcupati iz jedne zivotne bajke i odvesti tamo daleko ‘preko 7 mora I 7 gora..’, gde je SVE drugacije od onoga na sta sam ja godinama navikla i gde sam ja, odmah po sletanju na Oklandski aerodrom, sletela i sa svog nekadasnjeg pijadestala, izasla iz pomenute dugogodisnje bajke i prestala da budem'princeza'...

Novi Zeland u svom obrazovnom sistemu ima dosta tzv. ‘singl sex’ skola tj. skola u kojima se skoluju samo devojčice I skole u kojima se skoluju samo dečaci…Osim drzavnih I najbolje privatne skolu, poput King’s koledza se zasnivaju na pomenutom principu koji je meni do tada bio nepoznanica…Iako sam u Srbiji kao ucenica matematickog smera bila u odeljenjima gde je uvek bilo mnogo vise decaka nego devojcica, ipak je na NZ sve bilo drugacije.

Zahvaljujuci deficitarnom matematickom kadru I odlicnim preporukama sa prethodno zavrsenih studija posao sam dobila u jednoj od najstarijih I najtradicionalnijih muskih gimnazija na Zelandu gde su se obrazovali samo dečaci, a u nastavnom osoblju je bilo  desetak zena I stotinak muskaraca…

Svakoga jutra u pola devet direktor je u velikoj skolskoj sali sazivao tzv. ‘assembly’ kome su morali da prisustvuju svi ucenici u urednim uniformama I celokupno nastavno osoblje…Zatim je nastava trajala od 9 do 16 casova sa podnevnom 45-minutnom pauzom za rucak.

Skolski kampus sa muskim internatom je bio ogroman: odvojeni blokovi gde se odrzavala nastava, kako bi smo mi rekli ‘razlicitih strucnih aktiva’, udaljena zgrada uprave skole tzv. ‘ofisa’, velike sportske I muzicke sale, okolo bazen i sportski tereni…

Ja, inace nemam blistavu orjentaciju u prostoru, tako da mi je u pocetku trebalo mnogo vremena da se orjentisem I ‘pohvatam’ gde se sta nalazi…S’ obzirom da su skoro svi ucenici I vecina osoblja u svojim ‘rancima’ obavezno nosili: ‘lunch pakete-sendvic I voce’, flasicu vode, kacket I naocare za sunce (na NZ se mnogo prica o ozonskim ‘rupama’ u atmosferi I nezdravom zracenju), pa su I meni preporucili da se ‘opskrbim’ istim stvarima, ja sam najvise ‘uzivala’u ispijanju vode koju sam do tada u svom rodnom Kg pila u manjim kolicinama…Tamo sam vodu pila tokom celog dana po Balasevickom principu: ‘Ali kad cugnem, ja lakse misli sredim, znam tu sam di sam, al’bar se  manje jedim…’

Bilo je I mojih jezickih nedoumica…Ucenici su mene odlicno razumeli, ali ja sam povremeno imala ‘muke’ sa nekim njihovim kolokvijalnim I zargonskim izrazima…Secam se kada me je na pocetku skolske godine jedan od ucenika pitao: ‘Miss, can I go to LOO..’ pomislila sam da zeli da ode kod nekog od osoblja sa prezimenom LU I pustila ga…(Kasnije sam saznala da je loo, isto sto I toalet…o radosti! )

Na pocetku godine direktor mi je rekao: ‘Ne brinite, iako imate malo ‘jaci’ akcenat ucenici kazu da Vas odlicno razumeju, Vi ste im interesantni po mnogo cemu, prvo  neka odeljenja do sada nisu uopste imali zenu-nastavnika, a drugo sto ste strankinja I razliciti po mnogo cemu…’ Zatim mi je dao neka uputstva: ‘S’ obzirom da su u muskim skolama ucenici  tradicionalni naviknuti na muski autoritet morate da budete veoma strogi, sto izgleda nije u Vasoj prirodi…Takodje, mi imamo odredjena pravila: ‘Osobe suprotnog pola: nastavnik I ucenik ne mogu da budu sami u prostoriji bez prisustva treceg lica…Ako neko od ucenika po zavrsetku casa zastane da Vas nesto pita zadrzite jos nekoga od njih ili pozovite kolegu iz susedne ucionice da prisustvuje razgovoru…Inace ste primetili da su u blokovima veci delovi ucionica u prozorima I staklu…(I na vratima izmedju ucionica I na ucionicama su stakleni prozorcici, da bi sve bilo transparentno…)

Morala sam da kolko- tolko ucestvujem, kao I svaki njihov nastavnik subotom u sportskom zivotu (opredelila sam se za atletiku), ali sam kao skolsku obavezu imala da ispratim skolske ragbi utakmice I dr.

Jednom mesecno su se organizovali, poput nekih ‘otvorenih vrata’ razgovori sa roditeljima gde su u velikoj  sali skoro svi nastavnici sedeli za posebnim stolovima na kojima su bila njihova imena I prezimena I roditelji su slobodno isli od stola do stola I ‘ćaskali’…Naravno, nisu ni prilazili mestanima koje su poznavali dvadesetak I vise godina, ali su skoro svi hteli da upoznaju ‘novu miss-strankinju’ koja jos predaje, za mnoge tamo ‘zastrasujuci predmet’-matematiku…Jednom su mi u toku cetvorosatnih pomenutih razgovora roditelji prilazili na svakih desetak minuta koliki je otprilike limit razgovora sa svakim bracnim parom (u manjim mestima uglavnom dolaze u parovima), tako da je pri kraju ‘sesije’ tzv. Din, tj. sef mog matematickog departmenta prisao da vidi da il sam dobro I kako se osecam I doneo novu flasicu vode…Iako su svi bili ljubazni I razgovori su proticali bez problema uz  razmenu sluzbeno-ljubaznih osmeha I moje zavrsne opaske: ‘ Vas sin se trudi, ali uvek moze I bolje..’ posle nekoliko sati sam se osecala kao ‘Jovanka_Orleanka na lomači….’ S’ obzirom da je moj, tada osmogodisnji sin Nik provodio vikende kod mene, zamolila sam ga da o skoli sto manje pricamo I narocito da izbegava kad o nekome prica da pominje rec ‘miss’ jer mi je taj prefiks uz moje prezime odzvanjao u usima I dok spavam…(a u to vreme nisam ni spavala duze od 3-4 sata, pokusavajuci da revnosno sve pripremim I odgovorim svim obavezama). Kada smo setali gradicem neki ucenici su se javljali I pozdravljali Nikija: ‘HI, NIk... dodajuci moje prezime’ sto je mog sina dodatno ljutilo I rekao: ‘Zasto im ne objasnis da ja imam tatino prezime’, na sta sam ja onako umorna odgovarala: ‘Pusti Nik, nek te zovu kako zovu, jos I to da objasnjavam…’ Nik je oduvek sve empaticno i brzo kapirao i nikada nije suvise 'zapitkivao'. (Inace tamo smo ziveli u stilu pesmice: ‘Ovo je mali grad, u njemu sve se zna…’ )

Suma sumarum, rad I boravak u pomenutoj muskoj gimnaziji mi je doneo puno znacajnih profesionalnih iskustava, narocito u predavanju Calculusa zavrsnom razredu, neka lepa prijateljstva sa porodicama nekolicine kolega koji su imali decu Nikijevog uzrasta I sa kojima smo se vikendom druzili, a nadasve odlicne preporuke za povratak u moju omiljenu metropolu Okland, a Okland poput Beograda je ‘veliki grad I ima svetla jaka…’, a ostalo je istorija.

Kao u mnogim zivotima I u zivljenju moje malenkosti sve se desavalo I jos uvek se desava, bas kako Leo Martin kaze u svojoj ODISEJI:

Put do slave i bogatstva, put do trona
oduvek je bio isti, od iskona
put do pakla i ponora, put do sloma
oduvek je bio isti, od iskona

Niko ne zna sta ga ceka, dan sta nosi
svako juce ostavlja nam trag u kosi
doba proslo i buduce, prica ista
sve sto sija i ne mora da zablista

Odiseja, odiseja
staza trnja ili staza orhideja
odiseja, odiseja
zivot, to je samo nova odiseja…”



Leo Martin - ODISEJA

 

 

 

KAKO I ZAŠTO NEKOGA VOLIMO?

lana52 | 05 Februar, 2021 16:20

Citajuci jedan intervju na temu: ‘Kako I zasto volimo?’ uzela sam slobodu da preuzmem pitanja, a da dam sopstvene odgovore…

Evo kako bi to izgledalo:

Pitanje: Kako volis?

Moj odgovor: Bezuslovno I nesebicno, bez ikakve ‘zadrske’ ili interesa…

Pitanje: Da li imas poseban razlog kad volis nekoga?

Moj odgovor: Nemam poseban razlog…Jednostavno se zaljubljujem kada osetim specificnu ‘hemiju’ prema nekome…Imponuju mi njegova harizma, duhovitost, osmeh, ali naravno I cela ‘personality’ tj. licnost koju prethodno dobro upoznam…

PItanje: Kakav je to osecaj: ‘voleti nekoga’?

Moj odgovor: Osecaj je neprocenjiv I bozanstven, radujem se kad ga vidim,  dozivljavam ga kao NEKOG SVOG I POSEBNOG, brinem kad ga nema iako mnogo vremena ne provodimo zajedno zivoti su nam nekako isprepletani, sjedinjuju se I povezuju nekim kosmickim vezama…

 

Pitanje: Sta ti je vaznije: fizicki ili duhovni kontakt ?

Moj odgovor: Pomenuti kontakti su tesno povezani I neodvojivi, ali ja za nijansu izdvajam duhovnu povezanost, kada sam u necijim mislima, srcu… a svakako da se vremenom realizuje I fizicki fluid… (Tu sam malo 'oldfashion', muskarcu prepustam inicijativu, on je taj koji treba da odluci o tzv. 'prvom koraku'-ako vec nekoga zavolim uglavom postujem njegove odluke... )

 Pitanje: Sta ti je najvaznije kod osobe koju volis

Moj odgovor: Najvazniji su mi iskrenost I steceno poverenje. Moja ljubav se javlja iz poverenja I onda mogu skoro sve da istolerisem. Vazno mi je da znam da me voli sa svim mojim manama I vrlinama, da nema zadnje namere, da ne igra ‘igrice’ I da me nece ‘prodati’ na nekoj od tekucih aukcija po principu: ‘ko da vise’

Pitanje: Da li ti je vazan fizicki izgled, starosna dob, materjalni status I sl.

Moj odgovor: Sve pomenute stavke su mi malo vazne, tako reci nevazne…Ja sam potpuno izživljena I ‘zaokruzena’ osoba na mnogim poljima tako da ne trazim ‘Svarcnegera sa doktoratom’ vec se zaljubljujem u prosecnu, inteligentnu I simpaticnu osobu, pristojnog izgleda I sto je najvaznije empaticnu I dobronamernu. (Naravno, vazno je da razlika u godinama ne predje, po meni, neku granicu pristojnosti, recimo plus ili minus desetak godina, ne vise...) Potreban mi je inteligentan sagovornik koji ume da voli, prasta I razume…

Pitanje za kraj: Neki posebno upecatljiv detalj ?

Moj odgovor: Nista posebno, sve u jednom skladu I harmoniji, mozda bih jedino  izdvojila OČI jer ponekad pogledi govore vise od ‘1000 reci’, narocito danas u ovo ‘maskirano vreme’…. Bas kako  Bajaga peva o jednim ocima koje ga romanticno ‘progone’:

“  Kada spavas,
Ne mogu da ne mislim sta sanjas,
Ne mogu da ne mislim sta mislis..”

Bajaga i Instruktori - Tvoje oci 

 

 

 

'SVE JE U REDU...'

lana52 | 04 Februar, 2021 19:06

Prolecni dani u februaru…  Moje oci pune sunca I stihova: ‘najlepse je kad si u necijim mislima I srcu…’

Vise verujem, vise prastam, vise volim…

Uprkos lepom vremenu I  pomenute radosti opet se kao ‘stari poznanik’ pojavi seta koju donose razno-razne brige:  doba korone, daljine, uzburkana masta, ulozeni trud koji nije bas urodio zeljenim ‘feedback’om, neke otkrivene tajnice, neke sitne izdajice I tako dalje I tako blize…

 

Ne dozvoljavam seti da preraste u tugu, pomislim na ‘posebne oci’, opet bude ‘lepo u glavi’, pomislim na sve zivotne blagodeti, pojedem omiljenu ‘cokoladicu’, pogledam romansu na tv-u sa happy-endom,  stavim crveni ruz, kao prava plavusa dodam naocare da izgledam ‘intelektualnije’…Prestanem da koristim svoje ime I prezime I da recitujem vec na daleko poznatu sopstvenu biografiju, predstavljam se onako kratko: ‘Samo Lana’…Kopiram ‘srecne likove’ oko sebe pa zastajem cesto da zapertlam pertle, natocim casicu vodice, uzmem solju kafe ‘za poneti',namestim pojas na pantalonama, ‘zagladim kosu’ unazad i vrtim cuperak iste, namazem ‘niveom’ ruke, pozdravim komsinicu sa ‘give me five’ i viknem: 'Ćao' da se cuje do susedne ulice, eh radosti!-postane mi jasno zasto su I koliko srecni ljudi iz okoline koji navedene radnje I slicno cesto upraznjavaju…Oni su vec toliko intelegentni da im cak nisu ni naocare potrebne da izgledaju intelektualnije…Mora da su isto tako I ispunjeni, kao sto su umni…

 

‘Opet volm, opet srce lupa-luduje…’, opet SVE prastam I razumem, opet sam na krilima maste, nosi me vec poznati talas…  Opet slusam Garavi Sokak: ‘Sibice su u ocima tvojim…Od tankog stakla moj je svet…Visi o paukovoj niti, pogresan korak I kule te od karata vise nece biti…’ Ponavljam: ‘Sve je u redu…’ bas kao u pesmi Bore-Corbe:

Rekla je, sve je u redu
rekla je, zagrli me jače
rekla je, nije mi ništa
i onda počela da plače…”

Riblja Corba Rekla je


 

VERUJ U LJUBAV...

lana52 | 01 Februar, 2021 22:30

Ziveci I radeci skoro deceniju na Novom Zelandu osim postdiplomskih studija u svojoj struci I predavanja u njihovim srednjim skolama bavila sam se I nekim drugim stvarima… Kao studentu-postdiplomcu bilo mi je dozvoljeno da radim I neke tzv. part-time poslove…O radosti…Nekoliko meseci sam radila kao krupije na rulletu I shvatila da osim ‘matematickog mozga’ koga su svi supervizori hvaliili nista nemam zajednicko sa tom atmosferom I otisla sam sa tog ‘posla’ brzo…Jedno vreme sam se oprobala u ulozi lokalnog turistickog vodica (to mi je omogucilo poznavanje ruskog jezika), ali me I to nije dugo zadrzalo…Samo tri dana sam probala da radim u jednom prestiznom centralnom kafeu gde su  imali najbolje kolace I espresso…Kao uspomena na taj kafe ostao mi je recept novozelandskog omiljenog, tako reci nacionalnog kolaca Pavlove: Vecina koja se bavi kulinarstvom zna , da je Pavlova nastala kreacijom Velingtonskog pekara koji je bio inspirisan lepršavom ruskom balerinom po imenu Pavlova….Dugo godina se vodila bitka sa Australijancima, koji su po svaku cenu hteli da prisvoje  ovaj desert kao svoj ali  su izgubili I Novi Zeland je zadrzao primat….Sastojci:

1 šolja kastor šećera

2 kašičice gustina

¼ kašičice soli

1 kašičica belog sirćeta

½ kašičice vanile 

3 do 4 belanca

Svi navedeni sastojci se izmiksaju u ciniiji… Stavi se papir za pečenje na pleh i napravi krug razmere oko 20 cm na koji će se sipati šne… Peče se u predgrejanoj rerni na 100 stepeni oko sat vremena, konvencionalno pečenje.Ako imate Fan , onda možete prvih 10 minuta to koristiti pa se ponovo vratite na konvencionalno… Izvadi se iz rerne i kad je potpuno ohladjena, namaže se šlagom i čokoladom ili se dekoriše voćem.

JEDAN OD RETKIH KOLACA KOJI SAM CAK I JA NEKOLIKO PUTA USPESNO ISPEKLA…

 

Naravno, posle svih pomenutih poslova shvatila sam da mi najvise odgovara posao u struci tj. da predajem matematiku u srednjoj skoli sto me je oko 5 godina potpuno ispunjavalo…

Prednost rada u NZ skolama je i zastupljenost sporta u svakodnevnom zivotu…Osim meni omiljenog trcanja na 800m I plivanja probala sam uz podrsku radne sredine da igram golf, tenis, da ronim…ali me na zalost nista od pomenutih novostecenih vestina nije privlacilo, kao I sa Pavlovom, nekoliko puta … I prestala sam…Uvek sam se vracala kupovnim kolacima, trcanju, poeziji I matematici…

 

Umalo da zaboravim ono glavno sto me je uvek odrzavalo u zivotu uz mnoge gore pomenute aktivnosti, a to je: LJUBAV...

I danas i  dalje  verujem u bezuslovnu ljubav bas kako pesma kaze:

 

Vjeruj u ljubav…..

 

 

 

 

 

 

"LIFE IS GOING ON...'

lana52 | 01 Februar, 2021 15:15

Bas kako naslov gore pomenute pesme kaze: ‘Zivot se nastavlja…’ Nekada smo u pravu, nekada gresimo, nekada smo na pijadestalu, nekada se skotrljamo niz zivotnu skalinadu (‘tu se penje, tu se pada, svaka skala jedna nada..’ )

Uprkos zivotnom iskustvu, obrazovanju, intuiciji, inteligenciji zivot ume da iznenadi…Nekada shvatimo da smo prema nekome neopravdano bili nepoverljivi, da mozda neki ljudi ipak reaguju onako kako osecaju I jednostavno nas ‘razoruzaju’ svojim iskrenim ponasanjem…

Veerovatno sa godinama stize I veci oprez…Kad razmisljam profesionalno: Na pocetku svoje profesorske karijere u Prvoj kragujevackoj gimnaziji bezuslovno sam verovala ucenicima I osobama iz okruzenja I uvek sam imala lepa I pozitivna iskustva…Posle decenije bezuslovnog verovanja dolazi - odlazak na Novi Zeland I na skali od 1 do 10 vec moje poverenje pada, recimo na 7. Mozda zbog jezika, razlicite kulture I nekih zivotnih okolnosti…Dok sam oko 5 godina predavala matematiku u novozelandskim skolama cinilo mi se da u mojoj relaciji sa drugima ipak ima neke ‘zadrske’…Pomisljala sam da onda, kad veoma brzo pricaju koristeci kolokvijalni sleng mozda mi spremaju neko lukavstvo… A I na privatnom planu su se neke ‘sitne izdaje’ izdesavale…

Po povratku u Srbiju profesura u najstarijoj Bg privatnoj gimnaziji mi je opet podigla nivo poverenja u ljude…Svi su bili tako neposredni, dobronamerni, druzeljubivi tako da je svuda provejavao taj iskreni ‘spirit’…

Taman sam postala opet ‘svoj na svome’, a onda sam otisla odatle, opet boravila, ali krace 'na strani' i opet se vratila...Onda sam pocela da otkrivam neke cudne grupe (ali to je neka vec druga tema..)   I opet novi izazovi, nova sredina I opet promene na skali poverenja…I onda nastaje velikii oprez na svim poljima I  tu se mozda covek ogresi I o nekoga ko je iskren I razlicit…Ali, sta cemo: vazno je da zivot kako profesionalni, tako privatni uvek ide dalje…U tome je valjda I sama lepota zivljenja…Taman posaljem poruku: ‘Spustavah se ja na vase uze, umalo se uze ne pretrze…od tada smo visi prijatelji, u glavu mi pamet uteraste..’. kad ono’medjutim’, opet preokret u stilu: ‘Kad nesto dolazi iz srca glava ga tesko zaboravlja…’ I tako u krug… A meni je poverenje u ljude uvek bilo esencijalno i u privatnim i u poslovnim relacijama...Ako nekome verujem mogu da iztolerisem bas sve, ako sumnjam u iskrenost postupanja i namera povucem se sto dalje mogu... Licno sam u svim odnosima kako profesionalnim, tako prijateljskim, emotivnim i sl. uvek bila lojalna po principu: 'bolje da ja nesto i izgubim nego neko kome verujem..'

Moj sin, koji radi u milicijskim sluzbama Australije nema dileme u proceni ljudi i situacija…Valjda je na tamosnjoj Kriminoloskoj akademiji svasta cuo, video I naucio iz oblasti ljudskog ponasanja…Ja se jos uvek kolebam.., toliko moje izucavanje psihologije, pedagogije I dr. I opet se pokolebam u proceni, I opet pocnem bezuslovno da prastam I verujem…Valjda je to zato, kako moj sin objasnjava, da ja nikada nikome nista na zao nisam ucinila, pa I u proceni drugih polazim od sebe same…Kaze mi: ‘odmakni se malo od sebe, skini te ruzicaste naaocare I pogledaj svet realnijim ocima…’…Ali je meni nekako lepo ovako…Opet slusam vise srce nego mozak…Pa, kako bude…Altruizam, bezuslovna ljubav, iskrenost, prastanje, nesebicnost moje su konstante…Tako se na trenutke, mozda I neopravdano udaljim od nekih dragih ljudi I svemir me opet spoji I priblizi njima, a zivot kao zivot, lep u svojoj raznolikosti, nadahnut lepim mislima I dobim namerama IDE DALJE…Neki su izbori mozda pravi, a neki mozda i pogresni, ali kod mene je oduvek bilo I ostalo: vazno je da su nacinjeni iz srca, bez bilo kakve ‘zadrske’ ili ne daj Boze skrivene namere, bas kako pesma iz naslova kaze:

Cecilia Krull – My Life Is Going On - 

 

If I stay with you, if I'm choosing wrong
I don't care at all..
If I'm losing now, but I'm winning late
That's all I want
Now we need some space, 'cause I feel for you
And I wanna change…”

KOLIKO STE FATALISTA ?

lana52 | 30 Januar, 2021 16:20

“Fatalizam je verovanje u nepromjenjivost onoga što je sudbina čoveku predodredila. U širem smislu, verovanje da su volja i inteligencija nemoćne u kreiranju života pojedinca jer su transcendentalne sile van njegovog domašaja i iznad njegovih mogućnosti. Po ovom shvatanju, fatalizam je nadređeni pojam determinizmu…”

Nisam fatalista, ali mi je simpatican vic: ‘Tokom slavlja kod zajednickih prijatelja jedan mladic I jedna devojka nalaze mnogo zajednickog I pocinju da se zaljubljuju… Na rastanku on je pita: ‘IL hoces da mi napises broj mobilnog da te pozovem…’ Ona veselo odlazi sa zurke odgovorivsi: ‘Necu da ti kazem broj, ako nam je sudjeno-pogodices…’

Naravno, da ne mozemo da se prepustamo sudbini, bez obzira koliko, kako kaze Sekspir, treba da ‘cenimo moc sudbinske neizbeznosti…’ Kroz zivot treba ici mudro, analizirajuci sve ‘pros I cons’ odredjene situacije…Na zalost ili na radost, zavisi kako ko gleda…ja obicno u SVE ulazim srcem, pa I u neke ‘zivotne drame’, shvatim poentu na kraju, a znam da je poentu skrivao ‘vec prvi cin’…

Taman pomislim da sam sve misaono I logicki obradila, bas kako nas je ucio pokojni prof. Presic izlazuci postulate u ‘Osnovama matematicke logike’, kad naidjem na neko" MEDJUTIM"…(to ne bi shvatili ni najbolji svetski ‘logicari’… )

I prica ponovo krene po principu decje pesmice: ‘Mi smo isli putem, put je bio dug, kasno opazismo da je taj put krug…’

Dobro, I dalje  smireno sednem I ‘primim’ svaku novonastalu situaciju, intelektualno je obradim I pomislim: ‘Idemo dalje…’ ne prestajuci  da I dalje volim ljude bezuslovno, da im prastam I da im verujem…

Ne mozemo sve unapred da izanaliziramo I predvidimo, ma koliko nam je um analiticki I koliko knjiskog I zivotnog iskustva posedujemo, neke stvari moramo da prepustimo sudbini ili slucajnom desavanju, bas kako kazu Piloti u sledecoj pesmi: ": Reči su samo izgovor, a tvoje usne prečica za greh

I na srcu nosim znak…Tvoje ime kao ožiljak…I verujem u slučajno i zauvek…”

Kiki Lesendrić i Piloti - SLUČAJNO (OFICIJALNI VIDEO)

 

 

KAFANSKA MUZIKA...

lana52 | 24 Januar, 2021 09:50

U svom skromnom zivotu, verovatnom sam jedna od retkih osoba, koja nikada nije probala nijedno alkoholno pice, iz principa…, a provela sate I sate sedeci I caskajuci sa raznim drustvima po raznim kafanama….

Rec “Kafana”, a uz to I “KAFANSKA MUZIKA” vezujem iskljucivo za ove nase tj. Balkanske prostore…

Ziveci I putujuci po ‘belom svetu’ socijalizovala sam se I sa tamosnjim drustvima ali su te atmosfere potpuno drugacije…Tako reci nigde nisam naisla na ‘zivu muziku’ poput ovdasnje…U Oklandu na Novom Zelandu gde sam  zivela skoro deceniju ima pabova poput: 'Sitting duck" i sl. sa dzu-boksovima u stilu pesmice Olivie Johns: In the corner of the bar there stands a jukebox…With the best of country music, old and new…You can hear your five selections for a quarter…And somebody else's songs when your's are through..” U dzu-box se ubaci novcic I pocne vasa izabran pesma I sl.

Jedne godine smo Novu godinu ‘cekali’ u Oklandskom hotelu Carlton…Muzika je takva da se osecate kao da prisustvijete “Koncertu Beckih decaka..’(Momak moje prijateljice John, neuropsihijatar iz Londona koji je radio doktorat na Oklandskom univerzitetu je bio toliko zacudjen time da ja, cak i u Novogodisnjoj noci odbijam alkohol, tako da sam na njegovo celovecernje insistiranje i zapomaganje jos sedmoro za nasim stolom morala da probam gutljaj nekog sampanjca iz necije case, da bih pokazala da nisam alergicna ili ne daj Boze neki 'leceni zavisnik'...Secam se da je to bio neki kontraverzni tj. slatkasto-kiseli osecaj na nepcima koji mi nije prijao, ali su prisutni kolko-tolko bili zadovoljni..)

Ako ste dovoljno strpljivi da Ispod Monmarta u Parizu kruzite strmim ulicicama, pod uslovom da se ne ‘izgubite’ mozete naici na jedan kafic (odatle se moze precicom do avenije Šanz-elize…) u kome se slusa odlicna francuska sansona: S. Aznavur, E. Pjaf I sl.

Kako pomenuh na pocetku, nista od navedenog ne lici na balkansku kafansku muziku (mozda, koliko se secam Moskve iz svojih studentskih dana jedino Rusi mogu da naprave slicnu atmosferu svojim romansama: ‘Oči černie…’ I dr. )

Sada se vracam srpskim kafanama…Kao dugogodisnji profesor Prve kragujevacke gimnazije sa drustvom sam cesto ‘sedela’ u tradicionalnoj kafani Balkan u ‘srcu’ Kragujevca u kojoj su se tada okupljali razni ‘likovi’, pocev od boema, pa nadalje… Mnoga slavlja ispratile su one pesme, poput Miroslava Ilica: ‘Pricaj mi o njoj , pricaj  SVE sto znas, ali nemoj laznu nadu da mi das…’ (Pa, kaze: ‘Pozdravi je, pozdravi…’ ) ili Tome Zdravkovica: ‘Kafana je moja sudbina…’

Naravno, kad pricam o kafanskoj muzici ne mislim  na onaj tzv. ‘muzicki šund’ koji se po negde nekad I provuce da nasmeje prisutne u stilu: ‘Otiso si sarmu probo nisi, kuče laje, a ja mislim ti si…’

Radeci u najstarijoj Bg privatnoj gimnaziji stekla sam jedno ‘uze drustvo’ sa Vracara koje je volelo da povremeno svratimo u ‘Sindjelic’ (ul. Vojislava Ilica) blizu Cvetkove pijace…Dal zbog imena ulice jer sam pesnik u srcu, dal zbog opsteg ‘štimunga’, atmosfera mi je tamo uvek prijala, nisam gurman, tako da me cak ni njihov rostilj nikada nije privlacio…Okolne ‘likove’ nisam poznavala ali su me prijatelji, tako reci ‘tamosnji domaci’ upucivali po principu: “Ko je Ko”. Secam se jednom u vreme Pravoslave Nove  ‘tip’ za susednim stolom je bar 5 puta narucio istu pesmu: ‘Secas li se Sanja..’ sto ne bi bilo neobicno da mi drugarica do mene nije rekla: ‘Ja njega I njegove znam iz kraja, zena mu se zove Vesna…’ Ja, onako ‘taze sa  Novog Zelanda..’ slobodoumno sam prokomentarisla: ‘..pa dobro, mozda mu je Sanja bila neka omiljena skolska drugarica I sl. ..” na sta je jedan od nasih kolega reko: “Lanče, carica si, svaka ti je ko u Njegosa…”

Postoje tekstovi na temu: “Kako su nastale čuvene kafanske pesme…”Često su te priče bile zanimljivije čak i od samih pesama. PRIMER: “Čest motiv je ljubav dvoje mladih koja se završila tragično. Pesma: „Pogledaj me nevernice” je istinita priča o čoveku koji je ubio svoju devojku i njenog ljubavnika u seoskoj kafani. Tekst pesme je prema nekim forumima o starogradskoj muzici napisao arhitekta i pesnik iz Sombora Branislav Bane Jovin, autor poetske knjige “Sombor viđen očima ptice”. Ova pesma poslužila je kao inspiracija piscu Miroslavu Josiću Višnjiću da napravi scenario za istoimeni film. Film je 1974 godine režirao Srđan Điđa Karanović, kao neku vrstu modernog dokumentarca o meštanima banatskog sela Seleuša, koje je pretvorio u glumce. U filmu amaterska seoska ekipa snima film o ljubavi dvoje mladih koja se završila tragično…”

Uglavnom su motivi pesama razne vrste ljubavi od zabranjenih do ostvarenih u stilu: ‘Branili su nasu ljubav, branili su ONI SVI.., al mi smo pobedili…’ O, radosti.. da bar  u jednoj pesmi ne poumiru  ili se ne pubijaju vec pobede I nastave da zive u ljubavi I veselju…

Vec duze iz poznatih razloga tekuceg ‘KORONA DOBA’ ni ja se ne socijalizujem po kafanama uz ‘zivu svirku’ I ne ‘lomim case od kristala..’ ehhh…Ali budimo optimisti…Stizu vakcine, pa uz mere opreza I pristojnu distancu, (drzanje za ruke I ljubljenje ce biti bar jos nekoliko godina sigurno zabranjeno) ali ipak, makar na ‘metar’ rastojanja za nekim stolom u buducnosti prva kafanska pesma koju cu Boze zdravlja (ako dotle ne postanem 'jedna cestitka manje'), naruciti (pre toga cu naravno da pitam šefa sale na koliko ‘polomljenjh casa’ imam pravo ) je: 

Moja Sliko - YouTube

(ps. Pomenuta će biti tek prva naručena pesma, a ostale će ući u ‘postkorona’ istoriju…ehh… )

 

JOS JEDNO PISMO IZ KANADE...

lana52 | 23 Januar, 2021 17:17

Redovno stizu pisma od prijateljice iz Kanade… Opet iznenadjenje..Posle njenih kratkih pricica I euforije ‘spajanja’ sa muzem usledio je razvod…Oboje su zakljucili da su bolje ziveli one dve godine dok su bili razdvojeni I cekali vize I papire za ‘spajanje’ nego ovo kratko vreme  kolko su proveli zajedno od njenog dolaska u Kanadu…Rastali su se kao kulturni ljudi, intelektualci bez mnogo ‘pompe’ I gorcine I ostali prijatelji…Decu nisu imali, nesto zajednicke imovine su lako podelili I sa po par kofera svako na svoju stranu, da trazi svoju srecu, po principu: ‘kud koji mili moji…’ Kako nas narod kaze: ‘razvode se carevi I kraljevi’ nista novo I nista strasno… Medjutim, mojoj prijateljici je od skoro pocelo nesto da se desava I eto ponovo ‘belaja’ o kome mi pise I trazi savet… Evo njenog poslednjeg pisma:

“Lanče, razvod je dobro prosao ali sam ja skoro upoznala jednu osobu 5-6 godina mladju od mene I cinilo mi se da je to bila ‘ljubav u najavi’…Mnogo toga nas je spajalo, harizma, covekoljublje, empatija, duhovnost, oslobodjenost od predrasuda od ‘materjalnog’, slicni poslovi I dr. Taman smo ulazili u fazu onog obostranog ‘ringispila’ u glavi…Iako je veoma inteligentan covek on je ipak nekako emotivno, cini se pomalo 'nezreo' …Valjda su mu ‘zli jezici’ (ima ih cak I u Kanadi…! ) napunili glavu nekim ‘losim stvarima I netacnim tracevima’ o meni, stvorili i neku ljubomoru I on je nekako promenio ono predusretljivo I dostojanstveno ponasanje u koje sam pocela da se zaljubljujem I poceo da se ponasa, ne bas za nasu sredinu primeren nacin, da glumi ulogu ’'serijskog udvaraca’ tj. da se 'kao' udvara vecini nasih poznanica ‘okolo’ nezavisno od njihovih godina ili bracnog statusa…Prvo sam mislila da je sve to u sklopu njegove duhovitosti I harizme, da je bezazleno, a onda sam znas I sama vec godinama naviknuta na ‘zrele intelektualce’ kakav je I moj bivsi muz pocela da se povlacim, bezim, gubim simpatije I interesovanje, po principu: ‘Slobodan je covek, mislim slobodnih nazora, pa nek cini sta hoce I s kim hoce, sto bi se narodski reklo: ‘daleko mu lepa kuca’, to ipak nije 'moja solja caja'...Jedna poznanica mi je rekla da je to inace njegov dugogodisnji stil ponasanja da izdasno deli svoje simpatije ‘okolo’ I da nijednu ne izivi I zavrsi do kraja, pa eto mozda zbog toga Ima male frustracije…Ja tu poznanicu znam kratko, pricamo na engleskom jer moj francuski nije perfektan, a njen engleski nije savrsen, pa I nju mozda nisam dobro razumela…Kako dodjoh u Kandu sve nesporazum-do nesporazuma..Pomenuti poznanik mi je onako drag, mislim da je dobar I dusevan covek, moralan je, ali se eto tako pravi ‘frajer’ da bi se nesto nekome dokazivao I ne znam Lance kako da se postavim dalje prema njemu…Distancirala sam se potpuno u ‘zensko-muskoj’ relaciji, ali ipak povremeno imamo neke poslovne kontakte jer on cesto dolazi iz firme sa kojom saradjujemo…” Naravno, bila sam i ostala dostojanstvena, 'ne pada mi na pamet' da mu vracam 'milo za drago', pristojna distanca je sasvim dovoljna i ono kako si ti oduvek govorila: 'Ako igras da me izgubis, pusticu te da pobedis...' Veoma sam dobronamerna kao i uvvek, zelim da zadrzim relativno prijateljski odnos sa pomenutom osobom, da ga ne povredim ni na koji nacin i zelim mu u svakom slucaju sve najbolje da svoj zivot usmeri u najboljem pravcu i dozivi puno zivotnih radosti...Kazem ti plemenit je to covek, ali smo toliko razliciti i on je toliko podlozan 'uticajima sa strane', njegovo ponasanje je ko igranje 'ping ponga', jedan dan te 'uzdize u zvezde, poklanja ti svu paznju ovog sveta', a onda kad mu neko od okolnih manipulatora namerno nesto 'natukne' skroz se promeni i sutra dan bude sasvim druga osoba koju ne prepoznajes i tako 'u krug'...

Kao I obicno moja prijateljica se ‘zalece na vetrenjace’…Dugo se znamo, ja je volim I cenim I nikad mi nije dosadno da slusam njene price I ‘zalopojke’…Pa, saslusala bi I ona mene, ali ja vec duze I nemam potrebu da trazim savete od drugih, a I zivim u stilu, bas kako D. Maksimovic kaze: ‘Nemam vremena za Bogove tudje, ni svoga nisam dobro upoznala…’

Ipak uctivo, da je ne povredim, ali I ne ohrabrim u donosenju njenih uglavnom ‘ishitrenih’ odluka, napisah:

“Iako se dugo znamo, iako ja dosta poznajem psihologiju, ipak sam ja po vokaciji matematicar I ne mogu da ti dajem kompetentne savete u delikatnim situacijama kao sto je ona o kojoj mi pises…Nisam tamo, osim tebe ne poznajem nikoga u toj sredini, ni ljude koje pominjes…Ipak promisli dva puta…Ne prenagljuj ni u cemu…Znas onu poznatu izreku Sime Pandurovica: ‘Poneo vas gnev ili odusevljenja masa, cuvajte se provalije’ Razliciti ljudi na razlicitim prostorima se razlicito ponasaju u razlicitim zivotnim situacijama…Ako vec nekoga dobro ne poznajes kao ni datu sredinu (na zalost u svakoj sredini, u celom svetu ima onih koji spletkare I igraju ‘odredjene igrice’ da bi napakostili onima kojima iz nekih razloga zavide), ne mozes brzo da donosis sudove…Svakako je dobro da si se distancirala od pomenute osobe, ma koliko da je dobar I simpatican, tako opisano ponasanje je ‘infatilno’, a tebi sada najvise posle svega trebaju zrelost, ozbiljnost I postojanost, neko na koga mozes emotivno da se oslonis u ovim turbulentnim vremenima u ‘tom belom svetu’, a ne neko sa kim moras da vecito glumatas I uklapas se u razna scenarija njemu bliskih osoba tj. da igras tako reci 'pubertetske igrice' koje si davno prerasla…Ipak se posavetuj jos sa nekim I razmisli opet… ( Ja sreca u okruzenju imam ljude kojima godinama verujem i koji me uvek posavetuju na pravi nacin).Naravno, ne siri pricu jer pitanje je u pomenutoj sredini kome uopste mozes da verujes...Ti i ja se znamo skoro celi zivot, delimo slican sistem vrednosti, altruizam, prastanje, empatiju i dr. pa se nadam da ces naci najbolje resenje, kao sto ih ja nalazim u svojim zivotnim 'previranjima'...Jedino za razliku od tebe, ja imam nekoga ko je vec, kako imam obicaj da kazem konstanta u mojoj 'emotivnoj zivotnoj jednacini' tj. moja 'posebna osoba' (starija od mene desetak godina i vise), tako da iako pocne da mi iz nekih razloga 'dusa luta' ja se uvek ponovo vratim NJEMU , a to je kao da se vracam sebi, tu mo je sve poznato, znam nase vrline i mane, nista vise posebno ne ocekujem, ali mi bude 'lepo u glavi', ponovo mi donese smirenje, mogu da mu se obratim onim saljivim: 'Ej, care...'( uprkos godinama, bio je i ostao u svemu intelektualno nadmocan, a ja sam se zaljubila bas u tu snagu intelekta, a i iskren je i posten, nikad nista i ne obecava ako ne moze da ispuni...) i da se setim 'nase pesme' koja nam u mnogo cemu oboma odgovara, bas kao u sledecm duetu:

 

 

Dino Merlin feat. Vesna Zmijanac - Kad zamirišu jorgovani ...

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb