zvezdano nebo

Ma šta da uradiš …..

lana52 | 26 Jul, 2019 09:41

 

 “Ma šta da uradiš neki ljudi te neće voletiMa šta da uradiš neki ljudi neće prestati da te vole. Idi tamo gde je ljubav…” Deluje kao fraza, a kolko je istinito I koliko otkriva ljudsku prirodu I medjusobne relacije…

Kao dobro dete I izuzetan djak vaspitavana u intelektualnoj gradjanskoj porodici u stilu da treba druge voleti I postovati, da materjalne vrednosti nisu posebno vazne dok duhovne ostaju zauvek, da treba od srca pomagati ljudima u pocetku nisam shvatala realnost…Do svoje tridesete godine sam zivela u ruzicastom svetu ideala u kome me svi vole, gde sam smatrala da  sam omiljena drugarica, supruga, komsinica, koleginica, profesorka….Onda smo otisli preko okeana 'u beli svet' I tada sam htela-ne htela morala  da se probudim, da skinem ruzicaste naocare I shvatim da su simpatije I antipatije okoline podeljene…

Sada vec znam skoro SVE…Uverila sam se u istinost recenica sa pocetka…Neki ljudi vas jednostavno bezuslovno vole, osecaju bliskost, povezanost, fluid I to se tesko menja…Ma sta da uradite oni ce vas I dalje voleti I kada se penjete I kada padate, radovace se vasim pobedama I saosecace vase poraze…Druga grupa vas, ma sta da uradite, nece voleti…Mozete da budete najpametniji, najlepsi, najpozeljniji oni ce uvek da vas se na neki nacin plase, dozivljavaju kao ‘pretnju’ I iz straha ce osecati razlicita ambivalentna osecanja od divljenja I postovanja, do zavisti I antipatija (mrznja je za mene prejaka rec I nikada je ne koristim).  

Nista se u pomenutm emotivnim stanjima ne moze mnogo promeniti…Uvek ce tu oko vas da bude ona grupa ljudi koja se raduje s vama kada ste veseli I tuguje s vama dok patite…Njima ne morate da se dokazujete, oni znaju zasto su tu pored vas I zasto ce uvek biti, ako ne mogu fizicki, onda u mislima…Takodje ce I ona druga grupa biti posredno ili neposredno pored vas misleci o vama sa strahopostovanjem, a cekajuci da se negde ‘okliznete’, po njima ‘niko nije savrsen’, pa ni vi….

Zato ne treba brinuti…Najbolje je kako otac Tadej kaze: “Ne uzimaj previše na sebe brige ovog sveta, već čuvaj svoj mir i živi sa Bogom. Nek ide kako ide…” Postoji I ona posalica: “Nisi nutela, pa da te svi vole..”

Latinska poslovica kaze: “SIMILIS SIMILI GAYDET” (‘Slican se slicnome raduje) Zato se radujmo slicnim ljudima, a postujmo sve oko nas, pa bilo koliko da su razliciti…’Ne cini drugima ono sto ne zelis da se cini tebi samom…’ I eto radosti I unutrasnjeg mira…Ne treba brinuti za celi svet jer ‘svetu se ne moze ugodite’, treba se okrenuti onima koji su puni ljubavi I empatije, a one 's druge strane' treba razumeti I prepustiti njihovim nemirima jer verovatno spadaju u onu grupu koju saljivo Balasevic opisuje: “Ne volem, nikog, lutko, takva mi je narav, kao odzak, star i garav, puno dima je kroz mene proslo…”


 

IZMISLJENI INTERVJU

lana52 | 24 Jul, 2019 11:00

 

U mom, sa ove vremenske distance, vec ‘proslom zivotu’ moja profesorka knjizevnosti cuvena, vec davno pokojna, Dusanka Jankovic u jednoj nasoj cuvenoj gimnaziji kao djaku generacije matematickog smera sugerirala je (uvek nam se obracala u trecem licu) : “Neka ona upise zurnalistiku…Ja prepoznajem talente, a ovakav kao njen nisam srela zadnjih 20 godina…Ona treba da komunicira sa ljudima, da svet proputuje, da pravi reportaze, bila bi druga Orijana Falaci…” Nisam je poslusala, otisla sam na prirodne nauke I od svega sto je rekla ostvarilo se da sam svet proputovala I komunicirala sa ljudima sa raznih meridijana…Komunikacija, pa makar I ‘small talk’ su do danasnjih dana ostali moja pasija… (Moj 27. Godisnji sin koji je odrastao u Australiji I radi u tamosnjim bezbednosnim sluzbama me ponekad prekorava: ‘Mama, ne treba toliko da pricas, treba da vise gledas okolo, slusas I opazas…’ A ja sta cu I dalje po svom…)

Tako dodjoh na ideju da sastavim izmisljeni intervju sa samom sobom…Inspirisala su me pitanja vec formulisana u nekim procitanim zapisima, ali su odgovori moji…

“Svrha. Smisao. Sloboda. Suština…. Koja reč nedostaje da oblikuje krug vašeg života, misije, ličnosti? “

Iskrenost, empatija, altruizam…To su reci koje nedostaju…Oduvek sam volela I postovala ljude nezavisno od njhovog socijalnog statusa, nacionalnog, religijskog ili politickog opredeljenja…Za mene je pravi covek koji sa ponosom nosi veliko C u svom imenu… U tim iskrenim otvaranjima imala sam puno lepih iskustava sa divnim osobama iz celog sveta…Bilo je I trenutaka, kada sam se ‘opekla’ u svojim procenama, ali sam to lako prastala I zaboravljala…Nisam od onih koji se zatvaraju I zive u stilu: “Koga zmija ujede, taj se I gustera plasi”

“Na koji način ste, vremenom i iskustvom, došli do svrhe svog ličnog i profesionalnog izraza, prepoznali je, shvatili?”

Bas tako-vremenom I iskustvom…Za sve je potrebno vreme, a ono donosi iskustvo…Prozivevsi pola veka I bukvalno prosavsi ‘pola sveta’ usavrsavala sam se I na privatnom I na profesionalnom planu…Na licnom se nije mnogo promenilo I dalje sam altruista koji veruje u lepe hriscanske vrednosti I trudi se da ih ispostuje, ali verovanje ljudima je sada ‘sa zadrskom’ kako bi se  kolokvijalno reklo…Profesionalno usavrsavanje je bilo sirokog spektra: s’ obzirom da sam diplomirala na fakultetu u svojoj 23. Godini I skoro deceniju predavala u jednoj od srpskih najstarijih I najtradicionalnijih gimnazija, nadahnuo me je rad sa tamosnjim talentima, sa divnim ucenicima koji su izrasli ne samo u obrazovane I uspesne vec I u dobre ljude…Zivot me je odneo preko okeana gde sam zivela soro deceniju, zavrsila postdiplomske studije koje su mi donele mogucnost da dobijem licencu za predavanje u zemljama Komonvelta….Predavanja I rad na engleskom koji je moj treci jezik, (ako se uzme u obzir da sam na maticnom fakultetu dobila 10 iz ruskog jezika, uz cesitke profesorke Sofije Vukadinovic da se na prirodnim naukama retko srece takav talenat za jezik) su mi pomogli da u multinacionalnim razredima (ucenici svih svetskoh rasa I nacionalnosti: Evropljani, Kinezi,  Juznoamerikanci,Afrikanci, Indijci, Polinezani I td.) shvatim sustinu svog poziva…Vazno je strucno znanje, ali jos vise metodika nastave, pedagoski pristup ucenicima iz razlicitih kultura (na tamosnjem univerzitetu sam se upoznala sa etnomatematikom I jedn vreme je uspesno proucavala I primenjvala ) Povratak u nasu zemlju mi je doneo nova iskustva u radu u privatnoj gimnaziji, a zatim u srednjoj strucnoj skoli…Skoro 30 godina u nastavi I nijedan dan nije isti, nema tu jednolicnosti…Ako pravilno pristupite, uvek se javljaju novine I razlicitosti…

“Sloboda razmišljanja, govora, nepristajanja, odluka, izbora, emotivna, lična, životna, profesionalna... Koliko bez nje ne biste bili to što jeste, u svakom smislu?”

Bez obzira sto sam, kao sto sam ranije istakla bila ucenik generacije matematickog smera I kasnije na engleskom govornom podrucju magistrirala nastavu prirodnih nauka ja sam oduvek pisala poeziju, zanimala se za umetnost, filozofiju…I u dusi bila I ostala: ‘slobodni umetnik’… Vec sam istakla da postujem I volim ljude, ali ne pristajem na zrtvovanje slobode sopstvene licnosti zarad bilo cega, zarad braka koji je trajao 12 godina, ili nekih celozivotnih prijateljstava, ili karijere…Ja imam mnogo poznanika I svega nekoliko prijatelja (po nasem cuvenom dr Vladeti Jeroticu-imati vise od dva prijatelja je uspeh). Sva moja prava prijateljstva poticu od davnih skolskih dana..Uglavnom smo bili cak u istom gimnazijskom odeljenju…Kao sto smo se tada prepoznali I druzili, ne znajuci gde ce zivot kasnije da nas odvede, ta druzenja traju…Mi se tako dobro znamo, I prepoznamo sta bi neko zeleo da kaze I kako misli I kada cuti I ne izjasnjava se o necemu..A ima I tih kritickih I blagodetnih tisina…Sticajem okolnosti vecina mojih bliskih prijatelja, poput filozofa Kanta, nije mnogo napustala rodni grad I tamo su uspesno zaokruzili svoje karijere postavsi direktori skola, redovni profesori, prodekani maticnih fakulteta I sl.

Sa mnom je malo drugacije…S’ obzirom da sam kao ‘ptica selica’ odlazila I vracala se karijera je prosecna, kao I egzistencija…Nikada nisam stavljala ‘materjalno’ kao parameter uporedjivac za bilo kakve vrednosti…Isto se ponasam bez obzira da li imam 100 dinara ili 100 evra u novcaniku (naravno malo mi je draza ova druga opcija koja je I redja) U svakom slucaju sam stitila svoju slobodu licnosti I autenticnost…Naravno kako sam sazrevala rastao je I koeficijent emocionalne inteligencije…Kao vunderkind I odlican djak sam veoma brzo intelektualno sazrela ali kao ‘jedince odraslo pod materinskim kisobranom’ trebalo je vremena da sazrim emotivno…Naravno u sve se to uplitala I pesnicka priroda I ‘moja prosta dusa slovenska’…Sada, okrenuta duhovnosti I unutrasnjoj harmoniji, Bogu hvala nalazim taj unutrasnji mir za kojim se traga celi zivot I koji je zapravo svrha ljudskog postojanja… Kao u pesmi: ‘Zivim zivot miran, tih, nekad bacim kartu il napisem stih, stvari teku, ja se uglavnom drzim izvan njih…’ Tu bih, za kraj da pomenem poznatu anegdotu: ‘Mladic trci za autobusom I ne uspeva da ga stigne…Zadihan I uznemiren, gledajuci na sat zaustavlja se nervozno na stajalistu…Stariji gospodin ‘u najboljim godinama’ ga posmatra I kaze: “Mladicu nikad ne trcite za autobusom, prodje jedan, naidju druga dva jos bolja I kvalitetnija…” I to se desi istog minuta naidje novi, poluprazni autobus sa klimom koji odveze mladica do zeljene destinacije ‘bez presedanja’…Poruka je transparentna I svima jasna: u zivotu ne treba trcati ni za cim….Sve dolazi u pravo vreme karijera, ljubav, materjalne stvari, a I ono najvaznije MIR… (Jos jednom da citiram mudrog dr Jerotica: ‘Sve se postize zahvaljujuci radu na sebi, genetici, ali I uz Bozju pomoc).

 

 

EMPATIJA-NEKAD I SAD?

lana52 | 23 Jul, 2019 09:46

Psiholog Martin Hofman definisao je empatiju kao ,,emotivnu reakciju koja je u većoj meri odgovarajuća za situaciju u kojoj se nalazi druga osoba, nego za sopstvenu“.

Mozda je neskromno reci, ali oduvek sam imala empatiju prema svim ljudima nezavisno od njihovog uzrasta, obrazovanja, materjalnog statusa, religioznog, nacionalnog ili politickog opredeljenja.. Kao sto su me radovali uspesi bliskih ljudi tako su me bolele I njihove tuge.. Nekada je to islo do te mere da se mogla citirati pesma: Sve cu tuge poneti sa sobom, da te dusa nikad ne zaboli...

Vazno mi je da su ljudi oko mene zadovoljni, da ne kazem srecni jer je sreca relativni pojam (koliko kome treba za srecu, to je vec privatna stvar) Rastuze me patnje ljudi na bilo kom meridijanuVolela bih da sam u mogucnosti da pomognem na bilo koji nacinSkoro me je potresla vest o smrti, mlade, prelepe devojke, bivse misice Dijane Milojkovic koja je uprkos lavovskoj borbi, kao I mnogi drugi izgubila bitku sa kancerom

Nesebicno volim ljude I prastam mnogo u hriscanskom stilu: Ja prastam, a Bog sudi.. Medjutim, primecuje da je vise medjuljudske empatije bilo nekada nego sadaNe umem to da objasnim ili pravdamOduvek je bilo problema I nikada na ovim prostorima, ali I u svetu zivot nije bio bas lakCini mi se da su nekada ljudi bili vise empaticni nego danasVise su ih pogadjale tudje nevolje I pokazivali su vise saosecanja

Verovantno je novi zivot sa instant vrednostima ugusio jedan deo empatijeLjudi su, cini mi se postali vise egocentricni, pa I zavidni tako da se ono toplo saosecanje koje se radja iz otvorenog, iskrenog , plemenitog srca sve manje prepoznaje

Ja I dalje zivim u stilu: Bezuslovno volim sve ljude, pa I kada o meni pogresno sude…’ Mislim da sam nesto manje empaticna nego u mladjim danima kada je sve moglo da me rastuzi, a posebno obracanje pticama Djure Jaksica (Na liparu) : Jeste li mi rod, siročići mali? Il' su i vas možda jadi otrovali; Ili vas je slabe progonio svet; Pa dođoste samo, da kad ljude znamo da se I mi malo bolje upoznamo…”

Posle mnogih zivotnih iskustava postala sam empaticna 'sa merom'…Volim ljude, saosecam, trudim se da pomognem ako mogu…Ako ne mogu da pomognem, sklonim se u stilu poslovice: ‘Ako neko I mora da strada, nemoj od tvoje ruke…’ Volela bih da se I ostali ljudi slicno ponasaju, za svakoga ima po delic cistog plavog neba I delic predivnog sunca koje nadahnjuje…Nema potrebe za otimanjem bilo cega, za losim namerama ili pakostima…Ljudi koji na bilo koji nacin vredjaju druge nisu ni svesni da time najvise ponizavaju i vredjaju sami sebe, prestali su da se raduju sebi, a to je bolno...Treba ziveti svoj zivot I ne voditi ‘brige tudje’ a empatija mora da se gaji kao jedan od najlepsih kvaliteta ljudskog karaktera…

Kako Budisti tumace izraz: ‘Biti na merama’ :)

lana52 | 22 Jul, 2019 16:56

Bogu hvala, radnja ove istinite price se desava u jednoj prekookeanskoj zemlji daleko od nas I nema dodirnih tacaka sa nasim prostorima (svaka slicnost je nenamerna)…

Ja, kao ‘svetska putnica’ tokom svojih lutnja I putovanja upoznavah razlicite ljude na razlicitim meridijanima…U stilu: 'Ja sam prosa sito i reseto, ovaj grdni svet ispitao..' S’ obzirom da sam nekako oduvek znala da cu jednom da objavim svoju autobiografsku knjigu ispunjenu putopisima I opisima razlicitilh situacija, raznih ljudi I njihovih zivotnih prica trudila sam se da u razgovorima sa ljudima iz celog sveta sto vise pamtim…(A pamcenje, sto bi Balaseic rekao: ‘imam kao slon’, jos od mojih ranih dana deteta-vunderkinda, neka vrsta ‘fotografske memorije’…)

Pa, evo zanimljive price jednog Budiste, veoma obrazovanog I harizmaticnog…Pricao mi je sta se desavalo u njegovoj zemlji u kojoj zivi vecina Budistickog stanovnistva…Iz nekih razloga, najcesce je kao u njegovom slucaju posredna ili neposredna veza sa osobama za koje se sumnja da su povezani sa nekom teroristickom grupom ljude stave ‘na tzv. mere’…(Mogu da budu i neke politicke opcije u pitanju)  Ali to nije kao kod nas legalno, uz nalog suda vec moze da bude I predmet nekih ekstremnih para-obavestajnih sluzbi…To se desilo njemu I posle par godina je uz pomoc odredjenih ‘veza’, a I pomocu sopstvene intuicije I intiligencije to shvatio…I ne bi to bilo tako strasno da se transkripti njegovih razgovora ili snimci iz stana, posla, izlazaka… cuvaju zapecaceni vec je cilj da se njemu da do znanja da ‘okolina’ dosta zna o njemu..(valjda se time bave neki zlonamerni i nastrani psiholozi) (nesrtetnici nisu ni znali kojliko je on skupio informacija o ‘njima’… Tu su ukljucivali najvise maloletene, decu I tinejdzere I stare-vec iznemogle…Ko ce dedu od 70 godina koji uz to koristi stap da stavi u zatvor za ‘uhodjenje’ I dobacivanje…Ili klinca od 13 godina da salje u popravni dom za ono sto su mu stariji nalozili da uzvikuje… (Mada nikad se ne zna, kaze bilo je i toga, tamo je zakon veoma strog...)

Tako je moj mudri poznanik mnogo saznao I shvatio I odlucio je da kao odbrambeni mehanizam koristi neke tajne Budizma, mantre, ritual, misli I sl. Zamolio me je da ako pisem knjigu o kojoj sam mu pricala te tajne ne otkrivam javnosti, tj. da ih naucim I zadrzim za sebe…(Naravno kao dobr djak naucila sam, zapamtila, ali kao odan prijatelj nisam otkrivala)

Vremenom koristeci pomenute budisticke, da ih nazovemo cake…(kao u onom vicu: ‘da ti kazem tri cake…’cake,cake,cake’), dosao je do zakljucka da se okolina polako menja…Mnogi iz njegovog bliskog okruzemnja koji su mu na neki nacin pakostili poceli su da dozivljavaju razne neprijatnosti I posto su I sami ziveli u budistickoj zemlji, shvatili su zasto I odakle TO dolazi I ostavili ga na miru…Shvtili su da nije to obican 'maler', vec izazvan...(Meni je kao magistru prirodnih nauka prica delovala dosta iracionalno I neverovatno, ali sam kasnije na njegovim primerima shvatila da ‘tu nesto ima…’ ) Samo sam pitala da li je to neka vrsta magije, odgovorio mi je da on to nikada tako nije nazivao…

Bilo kako bilo, iako bezbednoso interesantan I ‘na merama’ moj budisticki prijatelj je nasao harmoniju, unutrasnji mir I nastavio da uspesno zivi…Za one oko njega ne znam,(Nek im je Buda u pomoc), ali se secam svih tajni koje mi je pricao, sto bi rekao nas Srecko Soic: ‘Neka stoji tu negde u memoriji, ne jede leba..’

O ZAVISTI I DRUGIM ČUDIMA…

lana52 | 04 Jul, 2019 12:40

Obradovah se susretu sa starim prijateljem koji je skoro na Oksfordu odbranio doktorat iz psihologije…Uz kafu I sok (oboje nikada nismo probali alkohol) ‘pretresamo’ razne teme iz proslosti, sadasnjosti, a pomalo se doticemo I buducnosti…

Ja se setih da je on strucnjak za ljudsku dusu I ponasanje, pa ga zapitah: ‘Cini mi se ponekad da I ljudi koji su mi dragi u konverzaciji  odapnu po neku ‘otrovnu strelicu’…Zasto?

Samouvereno I nonsalantno, covek koj je oduvek imao ‘sve odgovore’ rece: ‘Slusaj, tebi mnogo zavide I sve je posledica zavisti kao jednog od grehova…’

Ja: ‘Na cemu…?’

On: ‘Na svemu…Uspeh se nikada ne prasta…Ne zelim sada posle 100 godina poznanstva da opisujem tvoju licnost I tvoja ‘postignuca’ I razloge okolne zavisti…Stavi TO, kao I obicno na ‘ignore’….

Setih se Hamleta koji kaze: “Ima mnogo cuda I na nebu I na zemlji, o kojima Vasa visost I ne sanja moj Horacije…” (verovatno se mnoga cuda dogadjaju I iz zavisti..)

Potrazih u literturi primere I definicije: “Zavist je jedan od najfascinantnijih psiholoskih fenomena. Ljudi zavide na statusu, sposobnostima, bogatstvu I iskustvu drugih. Zavide na svemu I svacemu, cak I na sjajnom pogrebu…”

Setih se I price o JEZERU I FONTANI koji su uzajamno zavideli jedno drugome:

JEZERO: “Kako ceznem da budem Fontana…Tako je zivahna, puna zivota…Nikada se ne odmara niti se umori…Koliko puta cujem ljude kako veselo klicu I raduju se njenim vodenim trikovima…”

FONTANA:  “Kako je jezero mirno I zadovoljno…Ne trudi se da ikoga zadivi I njegova voda ne juri nikuda….Ljudi ga vole I lagano setaju oko njega, a ono se ne trudi da ih zabavlja…Kako zudim da maker na kratko budem tiho jezero…”

U prethodnom primeru zavist je bezazleno opisana…Ali ona I nije bas bezazlena…”Zavist je bila razlog prvog ubistva u ljudskoj istoriji, bar prema Bibliji…Zavist, greh bez zadovoljstva, jedan je od sedam smrtnih grehova hriscanstva (ostalih 6 su: gnev, pohlepa, lenjost, gordost, pozuda I prozdrljivost) “

Uvek kada se javi ta nesretna misao da je: ‘trava iza tudje ograde zelenija’, treba se setiti one druge poucne poruke: “POREDJENJE JE KRADLJIVAC RADOSTI”



STA JE TO -- 'INTELEKTUALNA ELITA' ?

lana52 | 03 Jul, 2019 13:24

“Koren reči elita nalzi se u latinskom i francuskom jeziku sa značenjem izabrani, ono što je najodabranije – cvet nečega (naročito društva), jezgro (naročito vojske). U ranoj fazi razvoja kapitalizma pojmom elita označavala se roba izvanrednog kvaliteta, kojoj nisu mogle konkurisati druge robe, bez obzira na cenu.
Danas se pojam elita upotrebljava u širem značenju i zauzima jedno od centralnih mesta u savremenim teorijama o strukturi i dinamici društva, pa su se razvile i tzv. elitističke teorije ….Verovatno, zbog neuobičajenosti ili zbog konformističke navike da se pojam elite vezuje samo za intelektualne delatnosti  najcesce se pominje ‘intelektualna elita…’... "

Cesto sam u dilemi ko cini ‘intelektualnu elitu’ I koji su to parametri uporedjivaci koji je odredjuju…Ako podjem od sebe I poentiram par momenata iz svoje biografije: da sam bila gimnazijski djak generacije, diplomirala jedan od najtezih fakulteta u 23. Godini, magistrirala prirodne nauke na engleskom govornom podrucju  dobila licencu da predajem u zemljama Commonwealtha, da se sluzim sa 4 jezika, da mi je poezija objavljivanja I nagradjivana, da odlicno poznajem svetsku knjizevnost, filozofiju I psihologiju koju sam I na fakultetu polagala, das am informaticki pismena I td. Nisam sigurna da me sve prethodno navedeno automatski svrstava u ‘intelektualnu elitu’…Potrebno je upoznati nacela coveka moralna I drustvena, pa tek onda vrsiti pomenuto ‘svrstavanje’….Ziveci I radeci skoro deceniju ‘preko okeana’Imala sam priliku da komuniciram sa ljudima iz skolo celog sveta…Uzecu za primer neke vrhunske, svetski priznate intelektualce sa Oklandskog univerziteta…Osim odlicnog poznavanja odredjenih naucnih oblasti odlikuje ih I kultura ponasanja, postovanje tudjih licnosti, ljudska empatija, postenje, korektnost I plemenitost…

Ovde sam imala (ne) srecu da kontaktiram sa osobama koje sebe nazivaju ‘intelektualnim kremom’, nazovi spisateljice, ‘kraljice drame’,  I sl. U odnosima sa drugima forsiraju svoje prizemne  ‘Talk Shows’ pune sarkazma, cinizma, ispraznosti I ruganja, a neko mudar je davno rekao: “ruganje pocinje tamo gde prestaje radovanje samom sebi, a to mora da je bolno I frustrirajuce za ‘rugaca’… “

 Treba pomenuti I vokabular…Prosavsi pola sveta I prozivevsi pola veka nikada nisam dozvolila sebi upotrebu bilo kakve psovke…Za mene nije intelektualac neko ko psuje, ruga se drugome ili na bilo koji nacin ne postuje bonton, a zna se sta je lepo ponasanje I vaspitanje… Stara hriscanska poslovica kaze: ‘Znacu koliko si blizak Bogu, po tome koliko si ljubazan…’ Zato bih u intelektualne parameter ukljucila I ljubaznost, kulturu komunikacije I nadasve pristojnost…

Ne mogu svi ljudi da misle isto, da se vole ili medjusobno simpatisu, ali mogu da se podnose I suceljavaju stavove na jedan pristojan, kulturan nacin bez ruganja I arogancije, bez ‘ruznih reci’ I neargumentovanog blacenja drugog samo zato sto je razlicit…

Ja licno postujem ljude nezavisno od njihovih nacionalnih, verskih, politickih opredeljenja… Za mene je pravi covek onaj koji ume dostojanstveno da nosi to veliko ‘C’ u svom imenu…

Volela bih da svi ljudi budu zadovoljni I da imaju uspesni zivot I egzistenciju…Englezi bi za pomenuto upotrebili izraz: ‘CONTENT’

I dalje ne znam da li pripadam ‘intelektualnoj eliti’, ali znam da bezuslovno volim I postujem ljude, da radim svoj posao najbolje I najpostenije sto mogu, da ne koristim ‘govor mrznje’ I da se neprijatno osecam ako sam bilo gde prinudjena dag a slusam, da se nikome ne rugam, da stalno ucim I usavrsavam se jer verujem u ‘Lifelong learning’…

Smatram da bi svi ljudi, a naravno I oni koji sebe svrstavaju u ‘intelektualnu elitu’ trebalo da se zapitaju da li im je ponasanje u skladu sa lepim hriscanskim tj. ljudskim vrednostima…Ja se trudim da pomenute vrednosti ispostujem I zivim u skladu sa nacelom: ‘Ja prastam, a Bog sudi’

 

 

ASKA I VUK (u stvarnom zivotu)

lana52 | 02 Jul, 2019 08:51

"ASKA I VUK - Ivo Andrić

Književna vrsta: 
Pripovetka

Književni rod:
Epika

Tema:
Askina borba za život

Mesto radnje:
Strme Livade

 

Kompozicija dela

Uvod: Opis mlade ovčice.

Aska je dugačija od ostalih ovčica. Radoznala je, smela, nemirna i neukrotiva. Ne uklapa se u svoju sredinu i često sama luta po okolnim pašnjacima, ne bojeći se ničega. Ćudljiva je i do nje ne dopiru majčini saveti i upozorenja.

Zaplet: Askin susret sa vukom i njena igra za život.

Vrhunac: Vukova zanesenost i opčinjenost Askinom prelepom igrom.

Rasplet: Čobani ubijaju vuka jer je zbog svoje zanesenosti Askinom igrom postao neoprezan.

Kraj: Velika radost mlade ovčice jer je uspela sa spasi svoj život..."   

Verovatno se po neko od vas u stvarnom zivotu nasao u ulozi Aske...Aska kao sinonim 'divljaci za odstrel' uspeva da svojom dobrotom, bezazlenoscu, ali i mudroscu, vestinom, i nadasve prirodnim darom i aurom kojom zraci pobedi gladnog, pakosnog i bezobraznog  Vuka koji je sinonim za zlo...Eh, kad bi 'Vukovi' znali sta sve moze da ih snadje kada krenu u 'lov na Asku', ne bi ni polazili...A ima tu i kosmickih, nadprirodnih sila i naucenih mantri... i svega i svacega.... Vazno je da Aska iako naizgled krhka, naivna, sama i bezazlena svojim talentom, skrivenom podsvesnom snagom, intuicijom i ko zna cime jos... uz pomoc, Vuku nevidljivih sila pobedjuje, u toj vrtoglavoj igri - borbe za opstanak na tim Strmim Livadama zivota, a Vuk uprkos snazi, lukavstvu, materjalnim sredstvima, coporu koji ga ceka i podrzava ne uspeva vec ostaje bezivotan i bezvredan...Po ko zna koji put i ovde se potvrdjuje kosmicki zakon: 'NEKO TO OD GORE PRATI SVE...'

‘STA ZNAS O BAJKAMA…’

lana52 | 08 Oktobar, 2018 09:35

Skoro sam procitala simpaticni prilog o decjem kvizu : ‘Sta znas o bajkama…?’ To me je vratilo u davne godine ranog detinjstva mog sina koji je imao malu decju biblioteku slikovnica….S’ obzirom da smo ziveli na engleskom govornom podrucju njegove slikovnice su bile na engleskom, a jedna od omiljenih: ‘Lepotica I zver’ koju je voleo da mu citam pred spavanje…Ja, onako umorna od dnevnih obaveza (uz postdiplomske studije radila sam jos I po dva ‘part-time’ posla), ponekad sam pokusavla da preskocim neke delove slikovnice, da bih ubrzala citanje, ali bi me sin koji u to vreme nije znao da cita, ali je par omiljenih slikovnica znao od reci do reci napamet, vracao recima: ‘Mama, preskocila si to I to….’, tako da nije bilo mogucnosti za male ‘prevare’…Njegova inteligencija, intuicija, iskrenost I perfekcionizam  su ostale glavne osobine koje je ocuvao do danasnjih dana…Kod mene je nesto drugacije…

Ali vratimo se na bajke…Uglavnom su sve pisane po slicnom modelu dobrih vila I zlih vestica gde na kraju, posle dosta nedaca, dobro pobedjuje I svi zive dugo, srecno I bajkovito…

Tako mi pripremamo decu od malena da dobro pobedjuje…Kasnije se u toku odrastanja ukljuce I detektivski filmovi tipa ‘dobri momci’ za koje navijamo I ‘losi momci’ koji uprkos odredjenoj harizmi uvek bivaju pobedjeni…

Kako je to u stvarnom zivotu? Malo drugacije…Ima dobrih vila I prelepih princeza, ali ponekad vestice umesaju svoje prste u te potencijalno divne zivotne price I eto belaja-‘niko srecan, a niko dovoljan…’

Moj sin je odrastao I s’ obzirom na strukturu licnosti I posao kojim se bavi odavno ne veruje u bajke, duboko je u realnosti…A ja, iako sam I sama davno  ‘odrasla’ i sto bi NJegos rekao: ‘prosa sito I reseto, ovaj grdni svet ispitala...’, zaletim se na vetrenjace I poverujem u bajke…Valjda zato sto sam u srcu poeta, uprkos raciu I mnogim razlicitim iskustvima, ja osetim nadahnuce koje je divno iskazao jedan od najvecih pisaca bajki Andersen: “Bajke leže u meni poput semenki; potreban je sami dašak vetra, zraka sunca ili kap gorcine pa da se rastvore u cvet.”

Na gore pomenut Andersenovi nacin I mene nesto podstakne da zaboravim ljudsku pakost, malicioznost, lose namere... i da opet pomislim da su svi dobri I da u podsvesti odsanjam novu bajku….A onda se na divnom suncanom azuru nebesa pojavi zlatna zraka… I ja znam: ‘Da neko to od gore prati  SVE…’ I da ce moja bajka da zivi i traje….

 

"LJUBAV I DRUGI ZLOCINI....' (Love and other crimes)

lana52 | 07 Oktobar, 2018 09:47

Svako ima pravo da izabere nacin zivota, vidjenje sveta, relacije prema drugima…Naravno da se sa odredjenom strukturom licnosti covek rodi…Neko je od svojih pocetaka ravnodusan, neko je po prirodi ‘mrzitelj’, a neko voli sve bezuslovno: prirodu, ljude, vremenske fenomene I dr.

Moja malenkost od detinjstva do tekucih ‘najboljih godina’ u kojima sam, spada u poslednju pomenutu kategoriju…Meni se cinilo jos od detinjstva da su svi oko mene dobri I da ih treba voleti…Tako je sve pocelo od ljubavi prema bliskim clanovima porodice, prema drugaricama I drugovima u skoli, prema uciteljici I nastavnicima, prema prirodi I godisnjim dobima koji su se u to vreme izrazeno menjali od zlatnih jesenjih boja preko divno snezne zime, smaragdnog proleca I azurnog leta…

Tako sam odrastala voleci sve oko sebe, ne poznajuci ni rec, a kamoli osecaj ‘mrznje’…Moje geslo je bilo: ‘potrudi se da pomognes svakome, pa iako je na pogresnom da ga vratis na pravi put..’ Pomenutom stavu je doprinelo citanje, odlicno obrazovanje, ali I genetika…Svaka osoba postaje takva ako ‘radi na sebi, ima dobru genetiku I Bozju pomoc…’kako je govorio pokojni dr Jerotic…

Kasnije u toku odrastanja nastavila sam putem bezuslovne ljubavi u partnerskim, kolegijalnim I drugi odnosima…Naravno da sam I kao majka svom detetu prenosila bezuslovnu ljubav…

Nikada se nisam pokajala, ni kada sam od ‘najblizih’ iskusila odredjene:’otrovne strelice’, ubodi su u trenutku zaboleli kao nenadani ‘zlocin’ u prostoru moje bezgranicne ljubavi, ali su ranice brzo zarasle, a ‘zlocincima’ je oprosteno s moje strane I prepusteni su kosmickom I Bozjem sudu…Kao I obicno u mislima sam se uvek u takvim situacijama vracala bibliji I psalmu19: ‘Nemojte se svetiti dragi moji, svoga neprijatelja nahranite, napojte, to je kao da mu stavljate uzareno ugljevlje na glavu, a ja cu se osvetiti, moja je osveta-kaze Gospod, niko nije izbegao Bozjem gnevu…’

Ziveci I radeci na nekim dalekim prostorima kontaktirala sam sa ljudima svih vera, nacija, rasa, razlicitih opredeljenja I sa svima imala lep, prijateljski odnos bez predrasuda… U skolama u kojima sam predavala bilo je ucenika razlicitih nacija Maora, Evropljana, Azijata, Juzno-afrikanaca I dr. I sa svima sam nalazila zajednicki jezik uzajamne saradnje I postovanje…I kolege su imale raznoliki bekgraund, ali sam se svuda osecala dobro-doslom…Nisam osecala bilo kakvu vrstu netrpeljivosti, uvek smo bili spremni da pomognemo jedni drugima…Ljudi iz mog tadasnjeg okruzenja nisu bili bogati, bili su to prosecni NZ intelektualci optereceni kreditima I hipotekama, ali dobronamerni, nasmejani, ljudi sirokog srca, kao I ja spremni da daju I prihvate bezuslovnu ljubav…

Na nasim prostorima, danas, na zalost, vlada ‘govor mrznje’, toliko netrpeljivosti, gorcine, ironije kao oruzja slabih I dr. Zao mi je sto je tako I nadam se boljitku u drustvenim I medjuljudskim odnosima u buducnosti…

Ja ne umem da mrzim, I dalje bezuslovno volim I prastam…Zato uprkos problemima koji se pojave u mom kao I u svacijem zivotu nosim u sebi jedno toplo sunce radosti I ljubavi…LJubav prema bliskima, istomisljenicima, dragima, ali I prema manje dragima I onima koji mi ‘pakoste’, da ne kazem ‘mrze’ jer mi je strana upotreba tog glagola…Ljubav prema svakom novom danu, prema suncanom nebu, zlatnom liscu, divnim rekama…Ljubav prema umetnosti onoj vrhunskoj kao sto je Tolstojeva knjizevnost, ali I onoj obicnoj svakodnevnoj kao sto je pozitivno izrazavanje prosecnog coveka iz susedstva…Ljubav prema deci, mladima koji su na pocetku zivota, ali I prema starima koji su na zalasku, ali I dalje zrace…(Svako od njih kad tad doceka svoju ‘Labudovu pesmu’)

Ljubav prema gore pomenutim ‘zlocincima’ koji nam zavide I ne vole I muce sami sebe najvise, smisljajuci razne pakosti koje nas altruiste I ‘pozitivce’ jedva I dotaknu…

Zato ne odstupam od svoje plemenitosti, ljubavi I covecnosti, pa I kada moram da platim cenu takvih stavova..Platim koliko treba I ne trazim kusur…I uvek se dobro dobrim vrati, lepo-lepim, u obliku unutrasnjeg mira I blagoslova koji ne moze da se poredi sa bilo kakvim materjalnim bogatstvom…

Smatram da bi svako mogao pozitivno da se menja, umesto sto mrzi da pocne da voli ljude, prirodu, ptice, celokupno okruzenje... I onda ce moci da dozivi fantasticni osecaj opisan u cuvenoj pesmiji Били Оушн –a: ‘Suddenly..’

“Suddenly life has new meaning to me
There's beauty up above and things we never take notice of…..
You wake up suddenly you're in love…”

 

KNJIGA U NAJAVI...(''Da se o meni pise strip bila bih sasvim OK tip...')

lana52 | 03 Oktobar, 2018 13:58

Sada u ovim srednjim godinama, kada mi je sin odrastao, zaposlio se I osamostalio, kada sam mnogo toga prosla, videla, saznala, kada sam postigla unutrasnju harmoniju I mudrost ponajvise slusajuci  savete umnih kao sto je Mark Tven: ‘Na kokoske ne pucas iz topa, njima samo kazes is..’ ili biblije: ‘Ne svetite se sami –moja je osveta kaze gospod, niko nije izbegao Bozjem gnevu..’, vreme je da napisem knjigu….Ne rasipam vise energiju na okolne 'kokoske I petlice', cak im  I ne govorim: ‘Is’, samo se mirno, sa osmehom sklonim, (‘u zivotu, kao I saobracaju pusti budale da prodju’) I pustim  da po preporuci ‘onog koji od gore vidi sve’ kosmicki I biblijski zakoni odrade svoje…’…U sebi pomislim dobro je da se uprkos svojim mnogobrojnim patnjama I problemima jos bave mnome, znaci da mnogo vredim dok god pokazuju koliko mi zavide, ha, ha… njihovo interesovanje godi egu, pomislim koliko sam im vazna da se tako bespomocni i mizerni, smesni I jadni  u svojoj zlobi toliko trude, vezbaju oruzje najslabijih-cinizam, pripremaju mala I nevesta scenarija E, svaka im cast…Da je pokojni Viktor Igo ziv nastao bi nastavak ‘Jadnika’)) A kosmos se stara o svemu umesto mene, odradi svoje u pravo vreme, a ja mogu da se posvetim pisanju…Iako sam na engleskom govornom podrucju magistrirala prirodne nauke, dosta vremena provela citajuci knjige na raznim jezicima, spisateljstvo mi je oduvek bilo blisko…Iako je u mom skromnom zivotu dosta zaokruzeno na privatnom I profesionalnom planu autobiografski roman moze da saceka…Ko zna koliko se lepih stvari krije iza ugla…Zato cu zavrsiti zapocetu knjigu putopisa ciji sam uvod I ranije pominjala….

Pa evo neznatno preuredjenog uvoda koji obuhvata utiske sa mojih putovanja kao sto su:

1. ‘Bele noci’ u Petrovgradu,

2. Crveni Trg u Moskvi,

3.Katakombe u Kijevu,

4.Potemkinove stepenice u Odesi,

5. Restoran ‘Zlatno pile’ na plazi u Varni,

6. Orjentalni mirisi….. stvari od srebra i kamilje koze, pa nadalje u Tunisu,

7.Lancani most u Budimpesti (u stilu Balasevica ha, ha: “ Dal se bar ponekad seti? Plašim se da ne…Prosto… Ko u opereti… Sklopilo se sve: Violinist, tužni pajac, lepa žena i tokajac, A kulise… Zavejani grad…Vodila me kud je htela, Dobar sam ja gost
Verešmarti, Citadela, i Lančani most, Zavejani Trg Heroja… :) ),

8. Karlov most u Pragu,

9.Grand hotel: ‘Pup’ u kome su se snimali neki kadrovi jednog Bondovog filma u predivnoj banji Karlove Vari,

10.Statua ‘muskarca sa slemom koji izviruje iz sahte’ u Bratislavi,

11. Palata Cvinger sa predivnim vrtom u Dresdenu,

12. dvorac Senbrun u Becu,

13. Mocartov muzejkuca u Salcburgu,

14.ekskluzivna ulica Banhof u Cirihu koja vodi do pristanista na Ciriskom jezeru,

15. crkva ‘Sagrada Familia’ (Gaudijevo remek delo) u Barseloni,

16. predivna plaza u LJoret de Maru (Kosta Brava),

17.Trg ’Puerta de Sol’ (Trg Sunca) u Madridu,

Biseri Azurne obale: 18.Kroazeta bulevar u Kanu,

19. cuvena Promenada u Nici,

20. Kazino u Monte Karlu,

Dragulji Italije: 21. Rim sa svojom fontanom zelja De Trevi,

22.katedrala Duomo u Firenci,

23.crkva Svetog Spiridona u Trstu,

24. Lodja del Konsiljo u Veroni,

25. docek Nove godine na Trgu Svetog Marka u Veneciji,

26. spustanje zicarom do plaze u Taormini na Siciliji,

27. Pantenon na vrhu Akropolja u Atini,

28. odavanje pocasti nasim stradalim vojnicima kraj ‘Plave grobnice’ na Krfu,

29. azijskoevropska carolija na krstarenju Bosforom u Istanbulu,

30.raznobojna svetla Pariza koja se razlivaju od Ajfelove kule preko avenije ‘San Elize’,

31.Taura bridz u Londonu koji se oko ponoci podize za prolaz vecih brodova,

32. ( svi ti prelepi svetski aerodromi pocev od onog u Frankfurtu,  preko Dubaia, do Hog- Konga, Bangkoka i Singapura…..),

putevi preko okeana, biseri Kalifornije: 33. ‘Most Golden Gate’ u San Francisku,

34. Universalni studio u Holivudu u Los Andjelesu,

35. plaza Santa Monika,

36. Nevada sa Las Vegasom i svim njegovim kazinima i fontanama,

37.Havaji sa cuvenom Vaikiki plazom,

a onda jedan drugi deo sveta: Australija sa svojom 38.Zlatnom obalom i

39.rekom I gradom Brizben….

40.Novi Zeland u kome je sve lepo i zeleno od metropole Oklanda do malih mesta sa predivnim plazama poput Whangarea………..

Naravno samo pobrojana mesta su uvod za opise ljudi koje sam sretala na pomenutim prostorima, raznolike kulture koje sam upoznavala, odredjene zivotne situacije koje su se odvijale u vreme tih putovanja…Osim materjalnih uspomena (fotografije, suveniri…) u srcu nosim draga I pozitivna secanja I sva su u znaku poruke: ‘Divno je ziveti, voleti ljude, biti plemenit I nositi radost I svetlost u ocima…’, divno je sanjati I biti poeta, kako je  to rekla Desanka Maksimovic u svojim stihovima:

Tražim pomilovanje, dragi care,
za one koje su od mladosti rane
privolele se carstvu poezije,
koje trepere vazdan kao breze,
i mesečinom se zanose kao barka…”

Ja bih na ove stihove dodala I pomilovanje za one koji uprkos govoru mrznje koji okolo preovladjuje jos uvek veruju da je vecina ljudi plemenita I da treba samo naci pravi put do njihove duse….

 

 

 

Honesty....

lana52 | 01 Oktobar, 2018 18:01

Postoje zivotne situacije, ljudi, predeli, izreke, osecaji….. koji se menjaju, kratko  pamte I zaboravljaju brzo I to su PROMENLJIVE, a postoje I vremenske KONSTANTE,  koje se  nikad  ne zaboravljaju…Za mene je to jedna izreka: ‘Neko to od gore vidi sve…’(Ili u zargonu: ‘Pricaj I radi sta ‘oces, al’ probosce te gade na kraju balade…’ha, ha) I jedna predivna pesma za sva vremena: ‘HONESTY’ koju vredi nauciti u potpunosti:

 Honesty

Били Џоел

"If you search for tenderness
It isn't hard to find
You can have the love you need to live
But if you look for truthfulness
You might just as well be blind
It always seems to be so hard to give

Honesty is such a lonely word
Everyone is so untrue
Honesty is hardly ever heard
And mostly what I need from you

I can always find someone
To say they sympathize
If I wear my heart out on my sleeve
But I don't want some pretty face
To tell me pretty lies
All I want is someone to believe

Honesty is such a lonely word
Everyone is so untrue
Honesty is hardly ever heard
And mostly what I need from you

I can find a lover
I can find a friend
I can have security until the bitter end
Anyone can comfort me
With promises again
I know, I know

When I'm deep inside of me
Don't be too concerned
I won't ask for nothin' while I'm gone
But when I want sincerity
Tell me where else can I turn
'Cause you're the one I depend upon…”

 

 

THE TALL POPPY SYNDROME...

lana52 | 30 Septembar, 2018 18:33

“The tall poppy syndrome describes aspects of  a culture where people of high status are resented, attacked, cut down, strung up or criticized because they have been classified as superior to their peers. The term has been used in cultures of the English-speaking world.”

Kada bi se parafrazirao gore navedeni pasos dalo bi se tumacenje tzv. ‘ sindroma  isuvise visokog maka’ u polju koji se obicno isece da bi se poravnao sa ostalima…Objasnjava se socijalna  pojava  da superiornost I isticanje nisu omiljeni…Ja sam ovu englesku frazu prvi put cula na NZ od svog mentora na magistarskim studijama kao preporuku  da se na strucnim skupovima gde se diskutuje o prirodnim naukama ne isticem poznavanjem poezije, filozofije, stranih jezika etc. jer bi to moglo da izazove ‘pritajenu netrpeljivost’ drugih ucesnika koji nemaju tako siroko obrazovanje…To upozorenje me je zacudilo… Pa ja sam do svoje tridesete godine (smatram da dotle covek sto nauci-nauci, ostalo je odrzavanje,  produzavanje I mala nadgradnja intelekta), verovala da je svestrano obrazovanje jedan od najvaznijih atributa jedne osobe…Naravno treba biti plemenit I dobronameran ali poznavati samo jednu oblast, pa makar I vrhunski za mene je odraz duhovnog siromastva…(Uvek se setim Cehova: ‘Na coveku treba da je lepo SVE; I lice, I odelo, I misli, I dusa’)

Ja se nisam osvrtala na upozorenja o ‘sindromu visokog maka’…..(kao ni na mnoga druga upozorenja mudrih ljudi..) I dalje sam u diskusijama osim tema iz prirodnih nauka ukljucivala I filozofe, npr. ‘Kantovu kritiku cistoga uma’, poeziju uz citiranje stotine stihova razlicitih pesnika etc.(Kad je trebala da se plati cena pomenute neposlusnosti uvek sam sve placala I tri puta vise nego sto vredi…) Pa I dan - danas kada vidim da zena u drustvu okrece sopstveno prstenje podsetim je da je to u casovima svojih unutrasnjih preispitivanja cinila Ana Karenjina ili ako se pomene migracija setim se Crnjanskog I pocetka Seoba: ‘beskrajni plavi krug, u njemu zvezda…’Naravno da su mi  omiljene neke arije iz Mocartovih I Subertovih kompozicija ali mi nisu strane ni ruske narodne pesme poput: ‘Oci cernie…’ ili francunske sansone I italijanske kancone,mada u slobodno vreme slusam najvise starije engleske melodije, poput Sinatrine: ‘My way’ I sl.

Dok sam zivela u Oklandu posecivala sam neke Sekspirove predstave na starom engleskom jeziku, ali sam sa kolegama iz skole u kojoj sam predavala odlazila na neke avangardne mjuzikle…Naravno podrazumevalo se da sam obisla I tradcionalno maorsko selo (Marae) I upoznala se sa nekim njihovim obicajuima s’ obzirom da sam imala znacajan procenat maorskih ucenika…Neke kolege iz Azije su me upoznali sa Budizmom koji je dosta rasprostranjen u njihovim zemljama….Bibliju sam citala I na engleskom…

U Parizu sam satima obilazila Luvr, a u Firenci galeriju ‘Ufici’ odusevljavajuci se tamosnjim slikama…U Madridu me je fascinirala korida I odnos starosedioca prema njoj, jednostavno kao kad mi posmatramo kosarkasku utakmicu, bez osecaja koje izaziva potencijalno ubistvo bika ili cak toreadora…U Pragu me je odusevio jednostavni zivotni stil Ceha u stilu: ‘Pa, dobro, ne znam, nije vazno, ima vremena…’Na Siciliji mi se dopala dobrodusnost mestana koji se na pomenu mafije samo osmehnu I odmahnu rukom… Na Havajima sam kod starosedeoca primetila mnogo slicnosti sa Maorskim obicajima, s’ obzirom da oba naroda imaju polinezanske korene…

U toku skolovanja kao odlicam djak matematickog smera (da vise ne pominjem ono ‘djak generacije’ jer ‘bode oci’) smatrala sam da je sasvim u redu osvajati nagrade osim na prirodnim I na literarnim, jezickim, atletskim takmicenjima etc.…U ranijim razredima sam izucavala sviranje jednog instrumenta…


Nista ne zameram drugim ljudima…Znam da odlican hirurg ne mora da poznaje Dostojevskog, da izuzetni univerzitetski professor matematike ne mora da poznaje vise stranih jezika, da uspesni novinar ne mora da se seca resavanja linearne jednacine I sl. Svako moze da bude veoma uspesan u svojoj struci na svoj nacin… Ali pustite mene I ljude slicne meni (‘ SIMILIS SIMILI GAYDET’) da zivimo mirno na nasoj poljani, a da nas ne ‘seku’...Mada kod ljudi moje ‘fele’ nema bojazni, mi se pomocu intelekta, intuicije I kojecega-jos uvek ponovo regenerisemo poput ptice Feniks koja to cini iz pepela…I gde god pogledamo vidimo da je nebo cisto I azurno i da se sunce ponovo radja…Svetlost I samo svetlost…

 

KAKO JE...

lana52 | 27 Septembar, 2018 10:57

Nekada…(Once upone time…) kao dobro dete I djak verovala sam  da imam mnogo prijatelja…Volela sam svoje vrsnjake, pomagala im u izradi skolskih radova I cinilo mi se da sam bila omiljena medju njima… Kasnije kada sam diplomirala I pocela da radim u svojoj maticnoj gimnaziji, pre tridesetak godina iako sam imala vecu familiju, brak, malo dete… cinilo mi se da sam omiljena medju ucenicima I kolegama I bezuslovno sam im verovala I volela ih iz dubine srca…Onda je dosla selidba u jednu daleku prekookeansku drzavu, gde mi se sto-sta desavalo, ali sam I dalje volela ljude I sklapala nova prijateljstva…Povratak u domovinu me je radovao jer sam smatrala da ‘vamo medju svojima’ mogu da otvorim dusu I familiji, komsiluku, drugaricama, kumovima, kolegama….etc. mogu iskreno I detajlno da na pitanje: ‘KAKO JE ?’ odgovaram dugim monolozima ispunjenim emocijama I unutrasnjim previranjima…I cinila sam tako jedno duze vreme….A onda slucajno, nepripremljeno, kako to obicno u zivotu biva dosla sam do nekih istina I saznanja I povukla se…Nije bas u stilu DJure Jaksica koji pise mrtvoj majci lament, a ona mu kaze: ‘Medju svojima si, medju ljudima…’, a on odgovara: ‘A zlo je majko, biti medj njima….’

I dalje sam altruista, volim ljude, zelim da pomognem ako mogu, nikad ne pakostim I ne svetim se (ostavljam sve’ kosmickim silama’), ali se doza poverenja smanjila….I dalje imam pozitivne misli I zelim dobro svim ljudima nezavisno od nacije, izgleda, obrazovanja, uzrasta, religioznog, seksualnog, politickog ili bilo kog drugog opredeljenja…Samo mi ponekad njihove dobre namere prema meni nisu bas najjasnije po izreci: ‘Put do pakla je poplocan dobrim namerama..’ Zato na pitanje: ‘Kako je?’ sa osmehom odgovaram: ‘Odlicno’ (naravno kao nekadasnji djak generacije I vukovac navikla sam na ocenu stanja: ‘odlican 5’…ha, ha)

Vise me iskreno ne zanima sta mnogi oko mene misle, cak I ljudi za koje se pretpostavlja da smo po necemu veoma bliski, a kamoli ostali…Vazno mi je sta ja mislim o sebi I kako se ja osecam u sopstvenoj kozi, a to je, za sada, Bogu hvala: ‘odlicno’…Naravno da me ispunjava sopstveni stil zivota, da nije tako ja bih ga menjala….Nisam od onih koji vole italijansku hranu, a godinama posecuju kineski restoran…Radi promena koje pozelim bila sam spremna da nekoliko puta letim po dvadesetak hiljada kilometara I ‘prelecem okeane, brda I doline…’ Za sada sam ‘content’, otvorena za manje promene, ali ne po cenu gubljenja licnog integriteta I unutrasnje harmonije…

Volela bih da svi ljudi oko mene (nezavisno od njihovog stava prema meni) budu zdravi, srecni, zadovoljni…Jedino sto  I svom tzv. bliskom okruzenju nemam zelje I potrebe da objasnjavam svoja stanja, jednostavno se zaustavim na: ‘Odlicno sam.’ Nekada, doduse sve redje, pomislim u stilu one pesme: “Sto me sad pitate kako je, sto niste pitali ranije, sto niste gleali znakove kraj puta, sad vise nisam ni tuzna ni ljuta, svejedno je…’  I dalje osecam altruizam, plemenitost, covekoljublje, dobronamernost, ali I opaska: ‘Dok su neki shvatili da ne mogu bez mene, ja sam shvatila da ja mogu bez njih…’ I to da ovako bez ‘tih I onih’ funkcionisem veoma dobro tj. odlicno…..

48 ZAKONA MOĆI Robert Grin :)

lana52 | 14 Septembar, 2018 09:56

Knjiga koja je, izmedju ostalog, najcitanija u americkim zatvorima….!!!

 “Zadivljujuća, lukava, nemilosrdna i korisna knjiga koja uspeva da tri hiljade godina istorije moći prikaže kroz četrdeset osam precizno opisanih zakona. Objedinivši filozofije velikih mislilaca poput Makijavelija, Sun Cua i Karla fon Klauzevica Grin je napisao ubedljivu, praktičnu, na trenutke šokantnu knjigu koja će poslužiti svima koji žele da ostvare svoje ciljeve. Ilustrovani primerima taktika čuvenih vladara, kraljice Elizabete I, Henrija Kisindžera i ostalih koji su bili vođeni ili pali kao žrtve moći ovi zakoni će fascinirati i poučiti sve one koji teže ka uspostavljanju kontrole nad svim segmentima života. Moć ima svoje pozitivne i negativne strane. Dolazak do moći nije jednostavan a najčešće sa sobom nosi i velike žrtve. Objedinivši iskustvo čoveka od postanka do danas Grin je napravio četrdest osam zakona moći. Svaki zakon ima svoje ime a objašnjen je kroz četiri aspekta: pravilna upotreba, neuspeh, suština zakona i kada ga ne treba upotrebljavati. Od prvog do poslednjeg zakoni su nabrojani sa svim svojim ključnim elementima, pozitivnim i negativnim efektima ali i načinima na koje se mogu okrenuti protiv vas. ..”

Jedan od prvih zakona je:

“NIKAD NEMOJ ZASENITI GOSPODARA

 SUD

Neka ti se nadređeni uvek osećaju neugroženi u svojoj superiornosti. Nemoj preterivati s dokazivanjem u želji da ih impresioniraš jer ćeš možda postići suprotno – izazvaćeš strah i nesigurnost. Potrudi se da ti gospodar uvek deluje izuzetnije nego što stvarno jeste i dosegnućeš velike visine…”

Dosta je stvari fascinatno u vezi ove knjige…Naravno posle citanja nesto cete prihvatiti, nesto odbaciti zavisi od vasih moralnih nacela I sklopa licnosti…

Moć se sagledava kao dominantnost, vladanje, materjalno bogatstvo…

S’ obzirom na moje godine I licna iskustva ja sam odavno delala bas suprotno od zakona pomenutih u knjizi…Na primer: oduvek sam ‘sijala’ tj. isticala se (djak generacije I sve ostalo…ha, ha), bezuslovno sam verovala prijateljima (jeste da sam se x puta ‘opekla’ ali ne zalim…), nisam postovala zakon koji se u knjizi istice: ‘kloni se nesrecnih I baksuza…’, mnogi su me okruzivali, a ja sam im pruzala ruku prijateljstva I pokusavala da pomognem dok nisam shvatila da ne mozes pomoci nekome ko ne zeli da pomogne ni sam sebi…

Nema kajanja… Ja inace zivim zivot po receptu Mese Selimovica: ‘ srecan sam sto sam proziveo vek, a nikome nisam naskodio, a ono malo sto je naskodjeno meni davno je zaboravljeno,gubitak se podnosi lakes nego kajanje..’

Moje shvatanje MOCI je dosta razlicito od shvatanja autora pomenute knjige Roberta Grina…

U dvadesetim za mene je bila moc da budem dobar djak, da se ‘na vreme’ udam, rodim dete, ostvarim na svim poljima od profesionalnih preko porodicnih I socijalnih…U tridesetim prioriteti su se nesto promenili..Fokusirala sam se na ucenje jezika zemlje u kojoj sam tada zivela, na postdiplomske studije, profesionalno usavrsavanje, odrzavanje egzistencije, upoznavanje razlicitih kultura I bila sam zadovoljna, postigla sam veoma dobre rezultate na licnom I intelektualnom planu…U cetrdesetim sam imala ‘opusteniju varijantu’: putovanja, vise rada na sebi I licnom usavrsavanju…U danasnje vreme za mene je osecaj moći kada se ujutru probudim, sto je jednom nasa glumica Gorica Popovic naglasila, zdrava, raspolozena I vidim da je napolju lep, suncan dan….

Ne pokusavam da se menjam, zivim zivot "miran- tih, nekad bacim kartu il' napisem stih, stvari teku, ja se uglavnom drzim izvan njih…” I dalje sam altruista, volim ljude ali im manje verujem…Nikome ne pakostim, niti svetim, nekad 'lanem' nesto, zabave radi, tek kad vidim da neko nikako ne shvata kako svojim smesnim ponavljanjem istog priglupog obrasca  ponasanja vredja intelegenciju, a hriscanske vrednosti i da ne pominjemo, to mnogi (cast izuzecima da se ne osete povredjenim, ima i predivnih Hriscana) ne razumeju u stilu: 'slavim slavu, postim, svratim u crkvu, dam prilog i sta me briga, mogu da govorim, pakostim i radim sta ocu...', a kad ih nesto snadje, cude se i krste.... (tu se uzdam u ‘kosmicke sile’, svakome se i bez mog uticaja vrati 'po zaslugama'...), pokusavam da pomognem, ali ne ‘po svaku cenu’, kao u ranoj mladosti…

Za mene je sada MOC to sto imam svoj mir I unutrasnju harmoniju, sto bi rekli oni vise religiozni: ‘ogradjen, vodjen Duhom svetim’…Ja nemam neostvarenih ciljeva…(Volela bih recimo da naucim par crkvenih pesama , ali me skoro jedna predivna devojka, vidi se lepo vaspitana i smerna u svakom pogledu 'izbaci' iz Pevnice i rece da mi 'obicni civili' tu nemamo pristupa...Kao i obicno, postujem pravila, ('i sve po zakonu, ne moze samo da se udje i dira nesto tudje...', pa makar to bila otvorena sveska sa notama)-u osnovnoj skoli sam 4 godine ucila sviranje klavirske harmonike , tako da imam i tu skromno muzicko obrazovanje) zahvalih  se pomenutoj curici s osmehom i udaljih sa tog svetog prostora, a ona ostade ponosna, ubedjena da je Bozja izaslanica...)I ja izadjoh ponosna: Izmedju ostalog dok sam briljirala na matematickim, literarnim, atletskim takmicenjima izucavala sam i muzicku umetnost, sa skromnijim kapacitetom, ali ipak razumem notni zapis...

Svega je u mom skromnom zivotu bilo I na pretek (da se pise roman moglo bi da se smesti bar u tri zivota... uporno ucenje, vrhunsko obrazovanje, obilazak 'pola sveta',cak jedno vreme uklapanje u nocne smene rullet krupijea u jednom od najvecih kazina na Juznoj hemisferi...Mnogi misle da sam ja bila 'mala od skandala', ha, ha, a nisam- bila sam uvek radoznalo, posteno,harizmaticno, inteligentno stvorenje sa plemenitim srcem nauceno da opstaje u svim uslovima...sto bi moj 27. godisnji sin rekao: 'Mama uvek sijas...' ) Imam dobre namere, svetle misli I to mi daje snagu I moc da opstanem u svetu gde su, hteli mi ili ne hteli to da priznamo, ‘mrzitelji’ I sociopate veoma brojni…Unutrasnja iskra plemenitosti, covekoljublja, zrelosti, potpunog razumevanja ljudi I zivota mi daje moc da opstanem uprkos onom vicu koji se na ovim prostorima cesto prepricava gde mali lav posle prvog izlaska 'napolje' i svih pretecih 'dogodovstina' kaze lavici:" ...Mama, napolju je dzungla..." Nemam megalomanske  zelje za nekim velikim materjalnim ili bilo koji drugim sticanjima, cak mi je zao takvih osoba I ‘trazim pomilovanje za njih’,  sto mi isto daje moc, kako je lepo rekla nasa pesnikinja Desanka Maksimovic :

Tražim pomilovanje za zgužvane misli
Za one koji su izgubili i svoje srce stisli.
Za one koji klecaju pod teretom svog bremena
I koji ne znaju da za sve treba vremena
Za one koji hoće da na prečac
Postignu mnogo.

Tražim pomilovanje za one koji beže od života
I koji su zaslepljeni idejom
Da postoji divota
Jedino izvan naše planete.

Za one koji beže kao dete
Kad se pred njima ukaže problem
Kojem u oči treba pogledati.

Tražim pomilovanje za one koji sami sebe ne razumeju
Nije zato što ne umeju
Već zato što su se udaljili od sebe
I što njihovo srce težak teret grebe
Što su ga sami sebi natovarili…”

KAD NESTO VREDJA INTELIGENCIJU…EHHH

lana52 | 12 Septembar, 2018 10:42

Skoro sam srela  meni veoma dragu osobu-prijateljicu Saru I bila pomalo zacudjena njenom pricom…Sara je desetak godina mladja od mene, divna  osoba koja se do sada nije udavala I nema dece…Imala je dugogodisnju vezu koja se ‘neslavno’ zavrsila mozda zbog razlike u godinama, mozda zbog nemogucnosti tog inace prijatnog I dobrog coveka da sredi svoju postojecu haoticnu porodicnu situaciju ili zbog njegovog ‘emotivnog kukavicluka’: kad godine pritisnu sta ce se desiti…Ona je to dobro podnela uz opasku: ‘dok neki shvate da ne mogu bez mene, ja shvatim da mogu bez njih..’ I nastavila dalje…Veoma lepa, sarmatna osoba (zavrsila je dva fakulteta I doktorirala istoriju umetnosti u Firenci) tiha, nenametljiva, introverntna, emotivna, cutljiva (ona je sve ono sto ja nisam, ja bih cini mi se I ‘na usi progovorila’, a o ekstrovertnosti I da ne govorimo, pa kom opanci, kom obojci…) Odmerena u svemu, altruista, poznavalac umetnosti, filozofije, religije….

Poznajuci sve gore navedeno o Sari zbunile su me njene reci…Na pitanje: ‘Kako si?’ pocela je njena prica: ‘Znas, ti si retka osoba koja sve razume, pa cu nesto da ti ispricam…U poslednje vreme se desavaju pomalo neobicne stvari…Kad krenem na parking da otkljucam kola obavezno se tu nadje neki tip sa mobilnim, koji lici na Klerk Gebla iz mladjih dana, a vidi se da je ovako ‘moron’, inteligencija u minusu…(to su uglavnom oni: ‘glava ko u kapetana, mozak ko u curana..’)..Znas on me kao nesto posmatra… Sara sve to ignorise I cuti, ja bih se nasalila u stilu: ‘Gospodine, ala ste mi fin, ko da niste vaseg oca sin..’ Onda, nastavlja ona, krenem dalje, u supermarket, postu, banku, nadju se neki klinci ili klinceze kojima onako priglupima cure slinice iz nosica I dobacuju neke ‘navodne pikanterije, vezane za mene...’Nadju se tu I neki stariji ljudi I klimaktericne zenice I devojke sa imidzom osoba koji se bave ‘najstarijim zanatom’ da mi nesto dobacuju… I znas u tom fazonu, verovatno kao svetska zena vec imas predstavu o cemu se radi...'

Prethodna prica je bila dovoljna da shvatim da je Sara (ko zna iz kojih razloga) na meti onih iz grupe PP (‘pisi propalo’) koji se trude da neke, uglavnom  izuzetne osobe uznemiravaju na primitivan I neproduhovljen nacin, a onda  kad im malo pokazes zube I pokazes malo od onog ‘mnogo’ koliko znas o svakome zacrvene se I zacute I odu u ‘misju rupu’…(Pricala sam Sari o metodama mog starog drugara Pere-bezbednjaka, kako svemu udje u trag...) 

Pokusavajuci da utesim predivnu Saru koja je perfekcionista u svemu: u poslu, u izgledu, u medjuljudskim odnosima ja joj rekoh: ‘Ne brini, stavi sve to na ‘IGNORE’ I onog nesretnika sto sa mobilnim glumi Klerk Gebla, a nije vredan da ti obrise prasinu sa cipela I sve te ostale bednike iz pomenutih grupica koji nisu vredni da se pominju, a koje njihova zla kob stize kad-tad…zivi svoj zivot kao I do sada, Bogu hvala, lepa si, pametna, profesionalno ostvarena, mozda ces u buducnosti I dete da rodis, a onda ces videti kako ti se celokupma percepcija sveta I prioriteta manja…Nasmesi se pripadnicima pomenute grupe u stilu Tomasa Mora: “Na kokoske ne pucas iz topa, njima samo kazes Is…!” Svako ce u toj kosmickoj ravnotezi dobiti po zaslugama…Znam da neces, ali ipak da te upozorim nemoj da pokusavas bilo kome da se svetis, seti se Biblije I poslanice Rimljanima: “Ne svetite se sami dragi moji…Osveta je moja, kaze gospod, niko nije izbegao Bozjem gnevu..” Misli I zivi  pozitivno, a te 'nesretnike' koji se necasno I ‘kao provokativno’  ponasaju, I sto bi se biblijski reklo iz svoje nemoci I frustracije ‘diraju u casne ljude’ ce stici ono sto je u kosmosu predvidjeno….Zivot je predivan dok si zdrava, imas sve sto ti je potrebno da I dalje umetnicki stvaras, ceka te jos neotkriveni ‘zlatni rudnik’ lepih dogadjanja koji ce se uskoro otvoriti, a na koji si zaboravila…Vazno je da ti ne radis nista lose, da si plemenita, dobronamerna, nikoga ne mrzis i vec ti je 'svet pod nogama...'(Kad smo vec kod nogu Sarine su oduvek bile manekenske, ne zna se sta je lepse i skladnije na njoj, valjda je zbog te posebne harizme i casnosti pomenute 'propalice' (ljudski otpad, (svi pokupljeni na nekoj deponiji, Boze sacuvaj...) i ganjaju...) 

Sara se razvedrila, pogledala me vidno raspolozena I zadovoljna I rekla nesto sto nisam bas od nje ocekivala jer uvek koristi veoma kulturan, akademski recnik: ‘U pravu si idemo dalje kao pobednici, ostavljamo kako si mi objasnila te sitne gubitnike na margimama u njihovim neostvarenim, tamnim svetovima nemoci, necasnosti, mrznje,  zlobe I pakosti, ali ponekad pomislim: ‘Znas ta ‘mizerija’ mi vredja inteligenciju, a ono sto se kaze u nekoj komediji: ‘Bolje da ti neko  opsuje oca nego da ti vredja inteligenciju jer je  tudja glupost pomalo zamorna..’ (Naravno tudja glupost je zamorna i vredja inteligenciju dok se ne priviknes, a onda ti je svejedno ili sto bi DJole Balasevic (parafraziram)  reko: 'Ubija glupost, al to joj je zanat a meni je sve ravno ko' Severni Banat...ha, ha")

Naravno ja sam morala da dodam: ‘Eh moja Saro, ja od kada imam honorarni posao-radim kao pomocnica bacaca nozeva u matine predstavama, ha, ha sam sve to prevazisla, uglavnom me svi ti nozici ne dodiruju, a ako me bas neki okrzne, ja ga izvadim I uzvratim- zabodem pravo u metu gde treba , a sto reko Mima Karadjic u nekoj svojoj komediji: ‘imam preciznu ruku, retko promasujem..ha, ha..’ Tako I ti, cuti cuti, al ponekad progovori, Bogu hvala nisi mutava, pa da vidis kad ‘imperija uzvrati udarac’ sve dodje na svoje mesto, samo bez rasipanja emocija I suvisnog razmisljanja,(znas kako se kaze velika analiza je paraliza...) odbrusis, zaboravis I ides dalje...Ne daj se Sara, ne daj se lepotice, zivot je pred tobom… Sve ostalo prepusti kosmosu, a neko 'od gore' povlaci sve konce...

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb