zvezdano nebo

Prijatelju, sviraj moju tajnu…

Ponovo noci mirisu na krin…

Prsti ti bude gitaru…

Sviraj moju tajnu.

Zicom prevari secanja…

Glasom uhvati zvezde sto padaju.

Pozovi nocas sanjare I pesnike

zaboravljene na mesecevo vino…

Bicemo svi pjani od

laznih nadanja, kratkih ekstaza

I dugih neprebola….

Pesmom rasiri zenice…

Prekinimo cekanja…

Izmesajmo putokaze na raskrscima…

Zapevaj zvonko I zvucno…

Da se uplase praznine…

Neka luc rima greje

I nikome ne bude hladno

u ovoj noci..

Ja vise ne cekam belu pticu…

Prijatelju , sviraj moju tajnu…

Naruceno ubistvo
Anja je diplomirala na umetnickoj akademiji u NJujorku I vratila se u rodni Pariz u zelji da zapocne karijeru u dizajnu… Iznajmila je studio u trospratnoj zgradi u podnozju Monmartra resena da iskoristi svoj kreativni dar I znanje I zaradi nesto novca koji bi pomogao da I u ‘kisnim danima’ oseti sunce… Po prirodi covekoljubiva I plemenita osoba ljubazno se javljala susedima uzivajuci u pogledu sa svog balkona na lepo uredjeno I ogradjeno dvoriste puno zelenila. Ponekad je volela da sedi u dvoristu I cita…Jednog letnjeg sparnog dana sedeci okruzena zelenilom cula je glasove suseda koji su je malo uznemirili… Bila su to dva bracna para, jedan mladji u ranim tridesetim koji je imao dve predivne dvogodisnje bliznakinje I drugi stariji u ranim cetrdesetim koji je imao sina u osnovnoj skoli I bebu - devojcicu… Znala ih je iz vidjenja, deca su joj bila draga, imali su kratke uctive konverzacije u prolazu… Nesvesni da ih ona cuje susedi su se dogovarali stojeci na stepenistu: ‘Hajde da je fotografisemo, zbog dokaza’ jedna osoba je rekla’, ‘Time nista ne dobijamo, sasvim lepo sedi I cita’ odgovorio je stariji muskarac… Pravila se da ih ne cuje I zapitala: ‘kakve dokaze oni skupljaju’… savest joj je bila mirna… Vodila je povucen zivot intelektualke koja nikome nikada nije nista lose ucinila….Samo je postala malo opreznija… Nekoliko puta joj se ucinilo da srece u metrou ista lica koja su se malo neobicno ponasala, u stilu onih koji nekoga prate…Popricala je sa svojim dobrim prijateljem Sebastijanom koji se osmehnuo I odagnao sve sumnje rekavsi; ‘Ne preteruj, ko bi pratio tebe, nemas ni neki novac, ni politicki uticaj, nikada nista nisi lose uradila, pomazes ljudima, opusti se….’ Opustila se I okrenula poslu kao I obicno vesele prirode sa pozitivnim mislima….
Vreme je prolazilo… Pariz je menjao svoje boje uvek nove zavisno od godisnjeg dova… U prolece je Sena blistala zeleno-plavim odsjajem… U leto su Jelisejska Polja disala plucima radoznalih turista iz celog sveta… U jesen je park pored Sorbone mirisao na zrelo voce…Zimi se staklena piramida ispred Luvra ogledala u zaledjenoj povrsini plocnika…Monmartr je uvek bio pun umetnika resenih da svoje snove I mastanja pretoce u stvarnost…
Jedan telefonski poziv je ponovo pomalo uznemirio Anju… Prijatelj s kojim se dopisivala na jednoj od drustvenih mreza izrazio je sumnju nda njihova prepiska nije ‘zasticena’ upkos siframa I da sve njihove reci odlaze u ‘etar’… Ugasila je ‘profil’… Inace nije bila zavisnik ni od cega, pa ni interneta…..
Otisla je u Singapur da poseti prijateljicu sa akademije koja je inace uvela u tajne Budizma, Tarota I dr. Posle mesec dana se vratila sa ojacanom ituicijom I novim iskustvima…Polako je shvatala da nema ‘slucajnosti’… “Nista nije slucajno….” Odzvanjale su joj u svesti reci njene prijateljice iz Singapura…
Doslo je vreme njene prve samostalne izlozbe u Parizu… Dozivela je veliki uspeh I primila cestitke ocekujuci da se pozdravi sa starim prijateljem koji joj je nekada mnogo emotivno znacio… S’ obzirom da je on stalno bio okruzen grupom njoj nepoznatih ljudi ugledala je jedini ‘prazni sto’ u kafeu galerije I sela da saceka….U medjuvremenu je novinar sa stranim akcentom pitao da sedne…Pogledala je nezainteresovano lice tog mladog coveka I klimnula glavom u znak odobravanja I dalje pogledom trazeci svog poznanika…Mladi novinar je poceo nesto da prica… U pocetku ga nije slusala, a onda se desilo otkrovenje… Pocela je da slusa melodicni glas I te reci su je opcinile… Od prosecnog, bezizrazajnog mladica postao je neko ko se slusa (Stivi), u cijoj blizini vredi biti I sa kime je kasnije godinama bila bliska…
Stivi je upozoravao da je cuo neke nezvanicne price da studentski pokret kome je nekada pripadala trenutno nije omiljen I da mozda ima neprijatele… Osmehnula se I odgovorila: ‘Kakve su ti misli, takav ti je I zivot, hajde da mislimo o prijateljima, a ne o neprijateljima….’
Zivot je tekao ustaljenim ritmom…Letovala je sa Stivom u Nici I bila srecna sto udise plavetnilo Azurne obale… Otisli su na jedan dan u Monte Karlo… Okusala je srecu u kazinu sa malim ulogom samo da bi se na kratko podsetila studentskih dana kada je nekoliko meseci radila kao rullet krupije….
Vratili su se u Pariz ne sluteci koliko je istinita misao jednog pisca: “Eto sta je covek! Kad ustane ujutru, on ne zna, i ne sluti, sta ce mu se tog dana desiti, niti kad legne, kakav ce san usniti”

Jednog jesenjeg dana, tacno u podne dosla je do parkinga gde je tog jutra parkirala  svoj Volvo u garazi blizu galerije u kojoj je od skoro radila na jednom umetnickom projektu… Mlada zena je nemocno pokusavala da pokrene Citroen parkiran do njenih kola… Izasla je I rekla: ‘Sve je gotovo… Ja moram hitno da stignem na jedno mesto… Od toga mi zavisi buduci zivot I karijera… Vec je kasno..’ ‘A kad bi ste se vratili sa tog mesta?’ pitala je Anja ‘Za jedno dva sata’ odgovorila je zena. Spremna da cini dobra dela Anja je pruzila kljuceve od svojih kola rekavsi: ‘Mozete da koristite moj Volvo, evo I broj mog mobilnog, ja cu biti u obliznoj galeriji…’ Zena se zahvalila u neverici I zurno posla prema kolima… Anja je videla na suprotnom kraju prijateljicu iz galerije I potrcala njoj u susret…Odjednom se cuo fatalni prasak… Iza nje se sirio plamen… Srecom vec je stigla do prijateljice jos uvek ne verujuci da je njen Volvo goreo…Sve se desavalo kao u akcionom filmu… Policija, lekari, ruzan san… Za Anju je najvaznije bilo da je mlada zena u njenom automobile prezivela…
Par sati kasnije inspektor je pitao: ‘Gospodjice da li imate neprijatelje?’ Anja je odgovorila: ‘Ja sam do sada mislila da nemam…’ Inspektor je blago pogledao: ‘Pa od sada mislite da imate, ispitacemo sve detalje ali za sada slucaj lici na naruceno ubistvo…’

U pogresno vreme na pogresnom mestu

Autor: Lana Mitrovic

 PROLOG

1.       Sedela je u kongresnoj sali  okruzena nepoznatim ljudima… Bila je u svojim mislima… Jos uvek nije znala ko je izabrao, kako I zasto je stigla ovde…Ljudi oko nje su podizali ruke I glasali za nesto ili nekoga… Mahinalno je I ona to uradila… U svojim dvadesetim, jos detinjasta….

2.       Leteli su iznad Singapura… Let za Novi Zeland  (karta u jednom pravcu)…..Izmedju coveka sa kojim je bila vec 10 godina u braku, a koji joj se sada cinio kao potpuni stranac I nje sedelo je njihovo zajednicko trogodisnje dete I to je bilo jedino zajednicko sto su imali… U ranim tridesetim shvatila je da ovaj brak nece jos dugo da potraje, ali gde dalje… Gore nebo… Dole okean…

3.       Las Vegas…. Kazino hotela ‘Rivijera’… Stavila je nekoliko zetona na crveno rullet polje… Bila je vec na pocetku cetrdesetih, smatrala je da je vec socijalno zrela I da poznaje ljude, ali nije ni slutila da ce ovaj njen potez nekoga veoma da naljuti…

Prethodne situacije su obelezile Lanin zivot… Tri puta se nasla u pogresno vreme na pogresnom mestu… Neko bi se tu zaustavio, ali kao odlican plivac ona je znala da mora dalje da pliva uprkos talasima…’ Ako hoces da plivas sa ajkulama, moras da izgubis malo krvi… ‘

LANA

Lanu sam upoznala slucajno kod zajednickih prijatelja… Zblizio nas je zajednicki nadimak I to sto jedine nismo pile alkohol, pa smo se ‘sudarale’ oko sokova… Pruzila sam ruku I rekla: ‘Ja sam Svetlana, a zovu me Lana’, nasmesila se I odgovorila: ‘Ja sam Alana, a zovu me Lana…’
Lana je zracila uctivom srdacnoscu. Na pocetku mi se ucinila mladjom nego sto jeste, a onda sam shvatila da je preda mnom zena u petoj deceniji, harizmaticna intelektualka (struka su joj bile prirodne nauke, poznavala je odlicno filozofiju, svetsku knjizevnost, citirala je stotine stihova I govorila cetiri jezika) sa Hepbernskim sarmom. Njene oci su me podsetile na pogled Sofije Loren, tako da je u njoj bilo mesavine neceg italijanskog, slovenskog I anglosaksonskog…Naizgled hladna I nedodirljiva vremenom mi je otkrila svoje pravo lice altruiste, tople I plemenite osobe. Lako je sklapala nova poznanstva (na svim meridijanima), ali je ljude drzala na pristojnoj distanci. Imala je veliko zivotno iskustvo I opravdanje za takav stav. Mogao je da zavara njen nesto slobodniji stili oblacenja I lakoca komunikacije. U njen svet je bilo lako uci do prve kapije, a posle su vrata bila zatvorena, tako da neke prozore svoje unutrasnje tvrdjave nikada nikome nije otvarala. Imala je nekoliko bliskih prijatelja iz ‘davnih, lepih, srednjoskolskih dana, u vreme kada je bila na pijadestalu omiljenosti obasuta lovorikama…’ sa kojima je bila iskrena do one mere koju je njena ‘dusa’ dozvoljavala. Nikome nikada nije zelela da naskodi…Govorila je: ‘Ako neko I mora da strada, ne zelim da to bude od moje ruke… Ja volim ljude, postujem ih I ne svetim se….  Jesam verujuca osoba (ne duboko religiozna), ali poznajuci zivot, filozofiju, Budizam I dr, ja verujem u kosmicku pravdu I ono iskonsko: ‘Neko to od gore vidi sve…’

 Inace druzeljubiva svoju distanciranost je saljivo objasnjavala poredjenjem sa bozanstvenom Gretom Garbo koja je u svojim cetrdesetim govorila: ‘Nije tacno da sam ekscentricna i da zelim da budem sama vec jednostavno zelim malo prostora za sebe I da me ljudi ostave na miru…’  Prihvatila je moj predlog da njenu zivotnu pricu oblikujem I objavim, tako da smo se vremenom zblizile, ali do odredjene granice. Nikada nije prestala da mi persira govoreci da joj odgovara ta vrsta distance. Nije zelela da mi potpuno ustupi svoj dnevnik. Tokom nasih susreta citala mi je odlomke koji su hronoloski odredjivali pojedine delove njenog zivota. Snimala sam skoro sve sto je rekla. Nekada bi zastala sa molbom da neke recenice izbrisem…. “Mozda treba ostaviti malo intime I privatnosti samo za sebe, isuvise je komplikovano, izbrisite taj deo molim Vas…” govorila je.
Ovo je Lanina prica…

Sadrzaj romana:

I deo:

Sta znaci biti miljenica Bogova u ex Yugoslaviji
‘Nebo nema miljenike’ ili odlazak na Novi Zeland
LJudi koji su obelezili Lanin zivot na NZ:
KEVIN
NERKA
KHALID
SEENG HWA
BARTON

II deo:

NZ postdiplomske studije I dalje usavrsavanje
Kazino
Rad u NZ  muskoj gimnaziji
NOSTALGIJA

III deo:

Povratak u Srbiju

Lana u zemlji cuda
Bliski susret sa ‘Kekincima’ (Pitate se sta su ‘Kekinci’ eehhhh dragi moji to je tek posebna prica…. J )

Putovanja sirom sveta: (deo preuzet iz Laninih putopisa):

Tunis (Hammamet, Kartagina, rad Tunis, Sidi Bu Said)
Rusija  (Moskva, ST Peterburg (Lenjingrad) )
Ukrajina (Kijev, Odesa)
Bugarska (Varna, Zlatni Pjasci)
Rumunija (Konstanca, Kostinesci)
Ex Yugoslavia (Ljubljana, Lipice, Portoroz, Bled, Plitvice, Zagreb, Rijeka, Pula, Opatija, Split, Dubrovnik, Rovinj, Hvar, Brac, Omis, Karlovac, Sarajevo, Mostar, Visegrad, Podgorica, Tivat, Cetinje, Budva, Herceg Novi, Ulcinj, Milocer, SV. Stefan… Kotor, Subotica, Palic, Novi Sad, Vrsac, Zrenjanin. …. Skoplje, Ohrid, Kosovska Mitrovica… Beograd, Zemun, pozarevac, Zdrelo, Gornjak,  Kragujevac, Topola, Mladenovac, Aradjelovac, Oplenac, Soko Banja, Vrnjacka Banja…. Zlatibor, Tara, Goc, Kopaonik I td. I td. …)
Azurna Obala – Rivijera (Nica, Kan, Monte Karlo)
Spanija (Barcelona, Kosta Brava – Ljoret de Mar, Madrid)
Italija (Venecija, Verona, Padova, Milano, Trst, Firenca, Rim, Vatikan, Tivoli, Sicilija, Katanija, Taormina, Letojani…. )
Grcka (Solun, Katerini, Paralija, Atina, Krf) 
Madjarska (Budimpesta, Sent Anreja, Segedin…)
Austrija (Bec, Salzburg)
Nemacka (Dresden)
Slovacka (Bratislava)
Ceska (Prag, Karlove Vari)
Svajcarska (Cirih)
Francuska (Rivijera, Pariz, Versaj)
Engleska (London)
Emirati (Dubai)
Turska (Istanbul)
Samo aerodrome, po nekoliko sati (Frankfurt, Minhen, Bangkok, Hong – Kong, Singapur – celodnevni obilazak, Kuvajt, Melburn , Sidnej)
USA (Kalifornia – Los Andjeles, San Francisko, Nevada – Las Vegas, Havaji –Honolulu, Vaikiki….)
Australija (Brisben, Zlatna Obala)
Novi Zeland (Okland, Velngton, Nju Plimit, Vangarei, Rotorua, Hamilton, Nelson, Krajscurc… etc. )

IV deo:

Kraj ili novi pocetak  na temu:  ‘NEKO TO OD GORE VIDI SVE’

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• POBEDA VERE, PRAVDE I ČOVEKOLJUBLJA
• PRED SPAVANJE...
• SLEDITI ANDRIĆA...
• KAKO SADA BIRAM CITATE...
• LETETI, LEBDETI...
• KAKO SE GRADI SISTEM VREDNOSTI...
• BLISKOST KAO ČAROLIJA
• TAJNA JE U NAMA ...
• LANIN PROGLAS
• SVE MOJE TREĆINE NEŠTO ZNAČE, NEČIM ZRAČE...

• Generalna [274]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom