Odusevljava me blizina vode, Dunav blizu koga zivim, okean blizu koga sam zivela skoro deceniju, more u svim oblicima i na svim meridijanima, ali more koje veoma dobro pamtim i osecam je ono u Ljoret de Maru u regiji Kosta Brava u Spaniji... Podseti me na Balasevica: 'danas sam pun nweke Spanije, tri put sam ziveo tamo...' 

Plavetnilo mora, zlatni odsjaj peska, miris cempresa i radost u vazduhu, radost zivljenja koje se oseca u LJoretu u svakom dahu, u svakoj pori, u najavi svakog novog dana...

"Može se reći da Ljoret zauzima centralno turističko mesto čitave tzv. “divlje obale” Kosta Brave, koja se pruža severno od Barselone, pa sve do granice sa Francuskom. Razvijajući se godinama danas predstavlja pravi turistički raj, omiljeno letovalište turista iz raznih krajeva Evrope, a ogroman broj hotela kao i drugih smeštajnih jedinica nudi veliki izbor za sve one koji planiraju svoj dolazak ovde.

Čitav taj istočni deo Španije, pa i sama Kosta Brava koja zauzima severni deo Španije, izlazi na Mediteran, tačnije Belearsko more. Istorijski podaci o njegovom postojanju sežu daleko u prošlost, a zanimljiva činjenica je da naziv Ljoret de Mar potiče od latinske reči “Loredo” što u prevodu znači “lovor na moru”.

Iako je Ljoret manji katalonski turistički gradić, tokom leta, zbog broja posetioca koji tu odsednu, postaje veliki turistički centar i glavno mesto zbivanja tokom letnjih meseci. Nalazi se u oblasti Đirona kojoj još pripadaju i gradovi Tossa de Mar i Blanes. U gradu se nalazi srednjevekovna Tvrđava svetog Jovan koja je nekada služila za odbranu grada od napada sa mora, a sibmol grada je bronzana Statua mornareve žene (Dona Marinera) koja se nalazi na vrhu litice, tik  uz more i plažu. Veruje se da ova statua simbolizuje sve žene mornara koje čekaju da se oni vrate sa dugih pomorskih putovanja.

 Pored blizine mnogih drugih manjih mediteranskih letovališta, velika prednost Ljoreta je i blizina Barseloni, koja pruža mogućnost za različite aktivnosti tokom boravka u ovom katalonskom letovalištu.

 Tokom leta se organizuju čarter letovi koji saobraćaju na relaciji Beograd - Đirona, dok se kao varijanta uvek može tražiti i avio-karta do Barselone.

Prednost čartera su direktni letovi, dok se za odlazak do Barselone iz Beograda mora presedati.

Plaže u Ljoret de Maru

Iako čitava obala Kosta Brave jeste zaista divlja i gruba, mnoge zaravnjene uvale kriju prelepe plaže sa sitnim šljunkom ili peskom i kristalno čistom vodom. Pesak i šljunak su uglavnom žućkaste boje, a blizina stena i divljih uzvišenja stvaraju utisak dalekih predela i neistraženih mesta. Mnoge od onih koje spadaju u masovno posećenije jesu i plaže koje su ponosne vlasnice plavih zastavica, koje govore o njihovom kvalitetu, organizovanosti, bezbednosti i čistoći vode.

Gradska plaža u Ljoret de Maru - Lloret Beach

Lloret beach je glavna plaža. Peščana je, a sa prostiranjem preko 1600 m duž obale grada, definitivno jeste i najduža. Pruza sve zabavne sadrzaje i uzitak celodnevnog boravka.

Bašta Santa Clotilde

Ove bašte su još jedno mesto koje turisti često posećuju, i to sa razlogom. Ovaj svojevrsni park je dizajniran u stilu italijanske renesanse, a nalazi se na vrhu brda odakle se pruža predivan pogled na more. Bašta je poznata po ogromnom broju biljaka i skulptura koje su raspoređene svuda unaokolo.

 Odlazak u Figueras, rodno mesto Salvadora Dalija i neizostavna tačka svih onih koji vole umetnost. Doživeti Figueras i videti sve ono što je izloženo u istoimenom muzeju je zaista priča za sebe. Sam Dali je za života još osnovao ovaj muzej, u kome je i nakon smrti sahranjen. Odlazak u Figueras se može naći u okviru ponude izleta mnogih turističkih agencija, a takođe se do njega može doći i samostalno, s obzirom da nije daleko. Nalazi se na udaljenosti od oko 70-ak km severno od Ljoreta.

Barselona

Evo prilike da, ukoliko već niste, posetite i Barselonu i isprobate kako je leškariti pod suncobranom čuvene Barselonete. Na 70-ak km od Ljoreta nalazi se čuvena Barselona, grad nadaleko poznatog Antoni Gaudija, kao i mnogih drugig turističkih znamenitosti. Možda nije baš na dohvat ruke, ali ukoliko želite i imate priliku da odete do Barselone, postoji svakodnevna autobuska linija koja saobraća sa autobuske stanice u Ljoretu. Vreme putovanja u jednom pravcu je od dva do dva i po sata zbog usputnih stajališta.

Tossa de Mar letovalište u blizini Ljoreta

Tossa de Mar - Nešto severnije od Ljoreta, na samo 12 km, nalazi se simpatičan srednjevekovovni gradić Tossa de Mar. Iako je, takođe, jedan od turističkih centara Kosta Brave, ovde nećete baš naići na horde turista. Manja je gužva, a samim ti i nešto intimnija atmosfera...."

Prethodni putopijenice. ali LJoret de Mar, kao i mnoga druga prelepa mesta Spanije treba doziveti, udahnuti punim plucima i poneti po neku uspomenu da se nadje u hladnijim danima kada dodjemo u fazu iz [poznate pesme: 'dolazi zima, zatvori vrata, upali vatru, pada prvi sneg...' Do prvog snega ima jos dosta vremena, a mi iako smo daleko od Kosta Brave mozemo da uzivamo u suncanom miholjskom letu koje donosi lepe misli i lepa desavanja... :)  

S' obzirom da sam se tokom svog obrazovanju bavila dosta prirodnim naukama, a na Novom Zelandu magistrirala jednu oblast nastave istih, nisam bila sklona da verujem u parapsihologiju, metafiziku, magiju uma i sl. Medjutim, ziveci i radeci na Juznoj Hemisferi imala sam prijatelje, poreklom uglavnom iz Azije koji su me uveli u tajne budizma, a i  nekih pomenutih oblasti... Tako da mi je to jedno vreme bilo u sferi interesovanja...Naravno sa  ogradom da bih u neke mentalne 'senzacije' o kojima sam slusala morala sama da se uverim pre nego sto o njima pricam...

Svakako da verujem u postojanje energetskih polja, u energiju pozitivnih misli koja privlaci pozitivna desavanja... Zato mi je bio interesantan clanak o dr Nedeljku Dražiću... ciji deo citiram:

"Dr Nedeljko Dražić, parapsiholog svetskog glasa, šaman, doktor tradicionalne medicine Sveruskog instituta za Eniom u Moskvi, član američke Akademije protiv starenja, otkriva kako magije deluju u politici, biznisu i sportu, i naglašava: 

U njegovom kabinetu  prava je galerija ritualnih predmeta koje je dobio kao znak završenih edukacija i kasnijih priznanja za svoj rad na spasavanju od zla, među kojima i Orden prvog stepena kao najuspešniji iscelitelj Rucije u proteklih 10 godina, zlatan sat sa potpisom Vladimira Putina, i mnogo drugih medalja sa raznih meridijana. 

Kako on tvrdi, njegovo je da štiti i blokira od loših energija i da ih neutrališe... Na koji način, to je poznato samo njemu. Evo sta kaze o Rusima:

 Rusi su, gledano u celini, najjači parapsiholozi na svetu, davno su počeli parapsihologiju da koriste u vojne i životne svrhe. Uz to, imaju i tradiciju, i genetiku, i veoma poklanjaju pažnju svakom detetu koje pokaže takav potencijal. Od malih nogu, od osnovne škole, takvo dete je podvrgnuto specijalnom tretmanu – vodi se računa o uslovima gde živi, kakva mu je obuka, usmerava se ka alternativnom pravcu koji mu najviše leži, a to, naravno čine stručnjaci raznih instituta, čiji je to zadatak i koji na osnovu aure deteta vide njegove potencijale, i usmeravaju ga ka najjače izraženim. To je tradicija koja traje, i koja je zvanično jedno vreme prekinuta ranijim režimom, ali je negovana u narodu...." 

Navedeni tekst moze da pomogne da se nacne razmisljanje o pomenutim energetskim poljima...Kako pozitivnom energijom blokirati negativnu i sl. Nekome ova tema moze da bude interesantna, neko bi je mozda a priori odbacio...Interesovati se za ovako nesto  ili ne...? Odlucite sami... :)  

 Nedavno mi je 26-godisnji sin koji zivi i radi u Australiji poslao fotografiju zmije duge oko 3 metra i teske oko 10 kilograma koju je uhvatio i vratio u sumu... Gledajuci pomenutu fotografiju setih se krilatice: 'Zmija ima noge, al' ih vesto krije ko ti mnogo laska, prijatelj ti nije...' i tako poceh da razmisljam o prijateljima i prijateljstvu...

Mnogi mudri ljudi su pisali o pomenutom fenomenu... Dr Jerotic kaze da covek tokom zivota,( a njegov je stvarno dug) moze da ima najvise 2-3 prijatelja, a mozda i manje...Dobrica Cosic dozvoljava sebi slobodu da u svojoj knjizi: 'Prijatelji' opisuje vise ljudi, ali sa napomenom da je sa nekima iz nekih razloga prekidao prijateljstvo ('bivsi prijatelj je gori od neprijatelja' )

Treba se setiti i naseg nobelovca Ive Andrica (ovo je godina jednog njegovog jubileja) koji kaze: "Onaj ko je moj prijatelj, taj ne postavlja pitanja, onome kome sam prijatelj kazujem ono što i ne pita"

Moze se navesti dosta maksima u stilu: 'Prijatelj je moje drugo ja..', 'Prijatelj je onaj koji zna SVE o tebi, a i dalje te voli..' 'LJubavi dodju i odu, a pravi prijatelj je uvek u planu...' i td.

Godinama sam i sama verovala u prava prijateljstva, gradila ih i cuvala kao veliku dragocenost...Ponasala sam se slicno Radosu Bajicu u jednoj od popularnih tv-serija: 'Evo, ja imam dva bubrega, uzmite jedan ako je potreban mom prijatelju..' Radovala sam se svim uspesima mojih bliskih prijatelja, saosecala u njihovim tugama ili gubicima...Ovde koristim proslo vreme, mada i danas osecam isto i ponasam se na slican nacin, ali mnogo opreznije jer mi je filter za prijateljstvo mnogo precizniji i cesto se setim krilatice sa pocetka ove price:'zmija ima noge...'

Ja sam vaspitavana u duhu gradjanske porodice intelektualaca ciji je moto bio i ostao: 'budi dobar, plemenit, voli ljude i pomazi svima...' Tu su pakost, zloba, namestanja, podsmeh  bili nepoznanica... Kao dobar djak pomagala sam svima...Bila sam dobronamerna ne samo prema prijateljima vec i rodjacima, komsijama, kolegama, slucajnim poznanicima i sl. Trudila sam se da nikoga ne povredim, a ako mogu svakome na neki nacin pomognem...Takvo ponasanje u skladu sa covekoljublem i kosmopolitizmom sam imala i kod nas i u inostranstvu gde sam jedno vreme zivela...Uvek sam coveka stavljala na prvo mesto ispred materjalnog dobra ili bilo kakve koristi.... Od detinjstva sam gajila neka lepa prijateljstva smatrajuci da je stvarno istinita misao: 'prijatelj je moje drugo ja..', ali sa godinama i sa sazrevanjem i sticanjem veceg zivotnog iskustva shvatila sam da nije bas sve tako kako sam ja mislila i osecala i kako dobronamerna literatura kaze...Treba poslusati mudrog NJegosa: 'Spustavah se ja na vase uze, umalo se uze ne pretrze...'

Nisam se razocarala, i dalje volim i postujem nekolicinu dragih prijatelja, spremna sam mnogo da ucinim za njih, kao i uvek sam veoma dobronamerna...Ali... Cim se pojavi to 'ali', javlja se neka ograda, ituitivni limit, 'zadrska...' Neki unutrasnji osecaj (mene taj osecaj obicno ne vara) kaze mi da su retka bezuslovna prijateljstva i da na zalost nema potpune iskrenosti i dobronamernosti...Cini mi se i volela bih da u tome nisam u pravu (ehh, a jesam..) da prijataljstvo nekih ljudi traje do onog trenutka dok ne shvate da vi imate nesto za nijansu bolje od njih, da ne nabrajam sta sve to moze da bude ne samo materjalni status vec i neka druga iskustva...

Naravno u lepom hriscanskom duhu u kome zivim  (ne preterano religiozno kao npr. nas veroucitelj (postovi, liturgije)) trudim se da postujem ne samo prijatelje vec sve poznanike, pa i neke koji su se javno deklarisali kao neprijatelji...Smatram da je vazno da sam prema svakoj pomenutoj kategoriji dobronamerna... Trudim se da izbegnem svaku ironiju jer je 'ironija oruzje slabih', da nikome nista ne cinim niti namestam lose 'iza ledja'...Mogu da iskreno i otvoreno uputim kritiku, ali u dobronamernom maniru...Najvaznije mi je da ako vec odlucim da se sa nekim druzim, to druzenje cinim prijatnim i sebi i drugima...Ne vidjam se sa ljudima u cilju podmetanja necega, ismejavanja, provociranja, to mi je veoma nisko i taj model ponasanja bih nazvala onim popularnim zargonom: 'dno dna'...Poklone retko pravim, ali se trudim da iako skromni budu iskreni, dobronamerni i dati od 'srca'...Po meni je strasna i hriscanski neoprostiva perfidnost da nekom nesto poklanjate iz 'zadnjih namera'...Sama takva osoba gubi ugled u ocima ne samo osobe koju na neki nacin zeli da isprovocira, vec i u ocima drugih koji cutke isprate takve gestove 'sa gnusanjem'...

Kao i obicno u svojim pricicama, pa i u ovoj o prijateljstvu i zmijama vracam se na ono: 'Budi dobar, plemenit, ako neko i mora da strada, nemoj slucajno od tvoje ruke jer ce se uveriti da 'neko od gore vidi sve..'

Verujem u lepo, u dobrotu, u prijateljstvo, u mlade... Smatram da generacija mog sina treba da bude nosilac nase svetle buducnosti...Nemam u sebi ni malo frustracije ili gorcine zbog nekih 'namestaljki' i 'pokloncica' koji su mi ljudi iz okruzenja priredjivali...Misli su mi , kao i uvek svetle, pozitivne, dobronamerne...Razumem i postujem razlicitosti i smatram da je svako zivo bice nezavisno od njegovih osobina i odrednica vredno ljubavi i paznje...A medju tim bicima uvek pronadjemo i zrnce pravog, iskrenog, dobronamernog, bezuslovnog prijateljstva... 

 Skoro procitah u nekom listu i najezih se (naravno sa ogradom da li je sve sto se pise tacno jer se danas sve i svasta pise) da u nekom zabitom delu Juzne Amerike (tamo gde vladaju narko klanovi) postoji organizacija koja sebe naziva: 'Vitezovi tame..' Prva asocijacija mi bese decja pesmica: 'vitezovi tame spasavaju dame...' ali eto belaja, pogresna premisa na pocetku... Ne sudi po naslovu sto bi mudri Englezi rekli:  'Don't jump to conclusions!', pre nego sto ne procitas celi tekst...Vitezovi iz pomenutog naslova nikoga ne spasavaju vec naprotiv...

Evo, ukratko o cemu se radi... Sefovi tih juznoamerickih narko-klanova imaju na listi ljude koje ne bi likvidirali na brz i svirep nacin u stilu: 'pistolj u grudi, pa da se overi u celo..' nego zele njihovu laganu propast, ustvari pokusavaju psihicka unistavanja ljudi na podao, necasan, prljav i kukavicki nacin... Prava mafija se ogradila od ove organizacije jer jos ima svoje  'kodekse casti'...

Naravno celnici 'Vitezova tame' preko svojih poslusnika, dousnika, prljavih i ljigavih srafcica koji se sluze svim i svacim od kamerica, prisluskivanja do ogovaranja i provokacija, prikupe znacajne informacije o zivotu jedne osobe zene, muskarca, pa cak i dece i tako saznaju njihove 'slabe tacke', a Bogu hvala svako ih ima: Neko nosi komplekse iz detinjstva jer ima malo vecu tezinu, neko je nesretan jer ima 'klempave usi', neko nije zadovoljan svojim brakom, neko se razveo, neko nikada nije ni sklopio brak, neko ima problem sa alkoholom ili supstancama, neko ima neku neuspelu ljubavnu aferu, neko je u braku bez dece, a cezne za njima, neko ima previse dece koju ne moze da izdrzava, neko je rodio vanbracnu decu, nekome deca nisu uspesna na nacin koji bi on voleo, neko nema posao, neko ima posao, ali nije zadovoljan karijerom, nekome otkucava 'bioloski sat' za sve sto je planirao, neko je u finansijskim neprilikama, neko ima neku hronicnu bolest koja ga opterecuje i tako dalje i tako blize...'Ni drvo bez grane, ni covek bez mane...', ni ljudski zivot bez nekog problema kao sto je oduvek bilo i bice...

Dakle pomenuti 'vitezovi' pokupe njima dragocene informacije o njima 'znacajnim za neku vrstu osvete' ljudima na najprljavije nacine na koje su mogli (oni i ne znaju sta je biblija, a kamoli ono biblijsko: 'Ne diraj u privatnost coveka jer ne znas sta te ceka...' ili 'ne pravi ljudima razne poklone, ako nisi spreman da primis  i nezgodne poklone kad dodje vreme za uzvracanje, a to vreme brzo dolazi...', a tek ono: 'Neko to od gore prati sve'..., ovim bosovima je nepoznato jer su navikli da svoje zivote zavrsavaju smrtno ranjeni ili iza zatvorskih resetaka... Retko ko od njih doceka prirodni zavrsetak...Umiru onako kako su i ziveli necasno, prljavo, tesko, tamno...)

Posle prikupljanja informacija pocinju svoje prljave igre provokacija, presretanja, uhodjenja, podmetanja, cak imaju i tzv. 'armiju dvojnika', ha, ha -  ova pikanterija me je slatko nasmejala...Tako da ako je meta na primer bracni par koji godinama pokusava, a ne moze da ima decu na svakom koraku im podmecu presretanja zenica-trudnica ili mama sa decom u kolicima ili parovima koji razdragano vode svoju nasmejanu decicu...

Tako 'vitezovi tame' ulazu i neki kapital (lako im je sa novcem jer ga imaju napretek od raznih ilegalnih radnji i tako ga 'peru'), nekome za uslugu obecaju odredjenu svotu novca, nekome vezu za zaposljenje ili nesto slicno, nekome uzitak da napravi neprijatnost osobi kojoj inace zavidi i koju iz nekih sebicnih i malicioznih razloga ne podnosi... Naravno ovde se bez obzira na skolsku spremu i kvalifikacije radi o psihicki devijantnim ljudima, jer smo se davno slozili da je 'samo dobar covek koji nikome ne pakosti i misli lose psihicki zdrav covek...' Ne moze neko ko je maliciozan i spreman na bilo koju vrstu prljavstine, podmetanja i zla bez obzira na inteligenciju i diplome da se tretira kao potpuno psihicki zdrav jer kako su nasi stari govorili: 'Neka mu Bog oprosti, nije on svoj, ima u glavi neku falinku...' Naravno ovde ne ubrajamo sasvim malu predskolsku decu koja nisu svesna bilo cega i rade i pricaju ono sto im njihovi bliski rodjaci-odrasli naloze...Kasnije ako se nastavi sa takvim modelom ponasanja i nagovaranja takva deca imaju problema u odrastanju i obicno u tinejdzerskom dobu postaju, agresivni ili depresivni, skloni supstancima i delikventskom ponasanju... Pa sasvim je logicno da ako vi detetu od 8 godina kazete obuci to i to i protrci pored onog cike i kazi to i to da mu napakostis da bi mama i tata od toga imali koristi, takva deca kasnije grade sistem poremecenih vrednosti u stilu: 'treba da budem bezobrazan, bucan, nevaljao i zloban da bi moja porodica profitirala'...

U clanku se naglasava da negde 'vitezovi tame' uspevaju da prvenstveno psihicki 'slome' ljude koji su im 'meta za odstrel', a psihicka propast povlaci sve druge,(cilj je dovodjenja ljudi do paranoicnih psihoza i paranoja proganjanja, da bi se kasnije zlobnici koji verovatno nisu vredni tim ljudima 'ni cipele da obrisu' bili u mogucnosti da se javno slade iscudjavaju: 'ju, sta mu bi odjednom, a bio je tako divan covek', a drugi dodaje: 'ma znas, imao je neki cudan sjaj u ocima..') ali negde i ne uspevaju zavisi od gradje coveka i od stofa od koga je satkan sto bi po naski citirali NJegosa: 'Tvrd je orah, vocka cudnovata, ne slomi ga al zube polomi...' (Pa, masala,  upade u jamu koju si drugome kopao...) Ima u toj organizaciji kazu dosta i bezubih koji su zube izgubili iz pomenutih razloga...Uporni su i tesko odustaju sve dok ih nesto ne 'zvizne po glavi', a svakog drugog obicno i 'zvizne', pa se onako neveran i zloban cudi ko mu salje 'kanarinca' sa negativnom energijom... A ne zna mucenik/mucenica da je svojim ponasanjem i slusanjem 'vitezova tame' povredio nebesa, a kad to uradis nema dalje, sto bi u zargonu rekli: 'tad si burazeru (ako je muskarac) ili slatka sestro (ako je zena) ugasio ili ugasila...' ehh :)

Pomenuti tekst me je fascinirao time dokle moze da dosegne ljudska pakost, zloba i prljava masta (pa tu bi se postideo i Hitlerov psiholog i filozof Gebels, on je bar javno pravio konc - logore i tamo mucio zatvorene i obelezene ljude, a 'vitezovi tame' sve zakulisano, nista javno, izgleda da se ipak plase zakona koji ce kad-tad da ih stigne gradjanski ili nebeski, dug je zivot videce i sami...) Tako ja pomislih: 'Bogu hvla sto se navedena prica odvija na prostorima Juzne Amerike, a ne kod nas..' Tamo, na tom mracnom jugu Latinske Amerike vladaju narko klanovi, i zlobnici, pa je omoguceno 'vitezovima tame' da vrsljaju... Kod nas je red i mir, ljudi su dobronamerni i pitomi, spremni na svim nivoima pocev od suseda, rodjaka, bliskih prijatelja,  preko slucajnih prolaznika, do kolega da pruze ruku prijateljstva, pokazu toplinu, razumevanje i podrsku... Hvala im na tome.. Imam i licni primer: 'moja majka koju naravno mnogo volim je skoro delimicno uspesno savladala jednu  kancerogenu krizu' i ljudi iz mog okruzenja su bili puni razumevanja i saosecanja, to su 'vitezovi svetlosti'...Zato su ljudi oko mene uglavnom srecni i zadovoljni, imaju prijatna lica i lep, prijateljski osmeh, pa se nadam da ce tako i da ostane a tim 'vitezovima tame' iz Juzne Amerike bih porucila onako kolokvijalno: "Daleko vam lepa kuca...'

Sve manje citam razne clanke gore navedene prirode po principu Lale iz dobro poznatog vica: 'Ako nesto lose  ima u 'belom svetu' bolje je da ne saznam, a ako i saznam samo da se ne jedim...'ha, ha :) 

Putopis moje prijateljice sa  Novog Zelanda koji je Politika objavila podstakao me je da evociram uspomene iz te egzoticne zemlje u kojoj sam duze zivela... 

" Plaže, divne i čiste, gotovo netaknute u svojoj prirodnosti i lepoti. Svaka je pomalo drugačija, bar za nijansu, a neke su drastično različite. Jedne deluju pitomo, a druge divlje. Na zapadnoj obali Novog Zelanda su uglavnom divlje.

Kada sam prvi put ugledala jednu takvu koja se zove Piha, imala sam asocijaciju na grotlo Danteovog „Pakla”. Taj dan je bio poseban za hrabre plivače na pomamnim Pihinim talasima. Surferi tu dolaze kao na hodočašće, kad su talasi najveći i najuzburkaniji. To im povećava nivo adrenalina i takvom užitku ne mogu da odole.

Pesak može biti od gotovo čiste bele boje, do potpuno crne. Na Muruvaj plaži je crni, svetluca, ali strašno peče, mnogo više privlači sunce zbog tamne boje. Jedino na njega nisam mogla stati usred podneva bosom nogom.

Neke plaže su tako divne, sa sitnim peskom u svim nijansama, od ekstremno svetle do već pomenute crne boje peska, a druge znaju biti stenovite, opet sa najrazličitijim oblicima stena. One su izazov da se po njima uspinje i istražuje...."

I sama sam se setila predivnih plaza u okolini Whangarea malog mesta na samom severu ostrva u kome sam provela mesec dana ziveci u skolskom internatu jedne ondasnje srednje skole u sklopu svoje profesionalne nastavnicke prakse (Da bih dobila NZ nastavnicku licencu morala sam da zavrsim postdiplomske studije i steknem NZ masters diplomu u srednjoskolskom obrazovanju..Studije su imale naizmenicne cikluse teorijskih predavanja i obavljanja profesionalne prakse u okviru koje sam u pojedinim skolama po nekoliko sedmica pratila nastavu njihovih nastavnika, a zatim i sama drzala nastavu u poslednjoj sedmici koju su ocenjivali moji profesori sa koledza koji je ovaj program sprovodio... )

Tako me je jedna od poslednjih 'praksi' dovela do pomenutih Whangarea...Bila sam odusevljena srdacnim prijemom i gostoprimstvom direktora skole i celog kolektiva...Za razliku od Oklanda koji je metropola i gde se stranci srecu 'na svakom koraku' u ovom malom mestu oni su 'retka pojava'... Strepela sam da li ce mala, prilicno konzervativna sredina prihvatiti osobu koja dolazi sa drugog, njima uglavnom nepoznatog kraja sveta... Pruzili su mi ne samo materjalnu podrsku (smestaj i ishranu) vec i moralnu podrsku, tako da sam upoznajuci njihov obrazovni sistem i sama postajala deo njega... Nisu imali predrasude, iskreni, topli, puni razumervanja...Koleginica cije sam casove u pocetku pratila me je jedne veceri ugostila u svojoj kuci upoznavsi me sa svojim suprugom i decom u zelji da vidim kako izgleda jedna mala NZ farma na kojoj su oni ziveli...Bila su to lepa iskustva... Djaci su saradjivali, mada sam im u pocetku bila veoma interesantna i postavljali su dosta pitanja o mom poreklu.....Cula sam da jedni drugima objasnjavaju: 'Miss dolazi iz Evrope, zato se tako lepo oblaci..' (inace oni su nosili uniforme). Nekoliko punoletnih mladica, stipendista vlade Bruneja koji su bili ucenici zavrsnog razreda su me jedan vikend odvezli do Oklanda da bih za tih mesec dana provela par dana sa svojim sinom koji je zbog svoje, tada osnovne skole u to vreme tamo boravio...

Bila su to lepa profesionalna iskustva, ali i upoznavanje sa Novozelandskom kulturom...Posetila sam Maorsko selo (Marae) i upoznala se sa nekim njihovim obicajima...Prisustvovala sam ragbi utakmici gde se na pocetku izvodi ratnicki ples 'haka'... Na pitanje sta odredjeni gestovi i pokreti znace, npr. 'isplazeni jezik' njihov trener mi je objasnio da je to bila davna pretnja neprijatelju, jos iz hanibalskog vremena da bi mogao da bude pojeden... Ja sam mu objasnila da mi imamo izreku u Srbiji: 'Ma sta mi moze, me moze da me pojede, nisam za jelo...' na sta je on odgovorio: 'Ne brinite, vi ste ovde prijatelj, a za prijatelje smo spremni sve da ucinimo...' Nekoliko godina posle, kada je bilo bombardovanje Srbije prijatelji iz Whangarea su se setili mene, (ja sam vec duze radila u jednoj gimnaziji u drugom gradu) zvali telefonom i slali telegrame: 'Zao nam je, uz tebe smo i tvoj narod..'

Ganula me je prijatnost i dobronamernost ljudi sa drugog kraja sveta, iz potpuno drugacije kulture...Nikada nisam osetila zlobu ili pakost, samo naklonost i zelju da se pomogne...

U naslovu sam rekla: 'Surferi tu dolaze kao na hodocasce...' zato sto sam se tada osecala kao surfer na uzburkanom okeanu zivota (u stilu one decje pesmice: 'covek je kao na moru ladja koju od bure cuva samo cvrsta gradja'...) Sreca je da su mi mnogi pomogli da odlicno savladam te surfersko-zivotne vestine... Naravno tu su i neki dragi prijatelji-Nz budisti, ali o tome vise u mojoj nedovrsenoj knjizi putopisa koju pocinjem onom poznatom anegdotom o desetogodisnjem decaku i starijem coveku kome bi mogao taj decak da bude unuk....Na pitanje: 'Sta je najvaznije u zivotu?' covek odgovara: 'Najvaznije je kad dodjes u moje godine da imas o cemu da pricas...' Tako bih i ja kao Seherezada iz 1001 noci mogla da ispricam hiljade svojih zivotnih prica...Svaka od tih prica u meni pobudi neko posebno osecanje ili secanje, svaka ima svoju boju, miris, zvuk...i pouku...Sve se pouke svode na onu dobro poznatu: 'Neko to od gore vidi sve...', mada bi moglo da se doda jos nekoliko:

-'Budi dobar i plemenit jer se dobrota najvise isplati...(neko je u literaturi rekao: 'Samo dobar covek je psihicki zdrav covek...') 

-''Ne zali za onim sto je proslo i ne strepi zbog onog sto jos nije doslo..." (uvek se kockice 'skockaju' kako treba, ima ko o tome brine...)  

Sada u ovim srednjim godinama krcatim zivotnim iskustvom i saznanjima konacno sam postigla  unatrasnju harmoniju do koje se stize preko zabluda i osvescenja...Zivim u Beogradu i volim ga svim svojim srcem... Volim zelenilo Zemunskog keja i blizinu reke, urbani dah Knez Mihajlove, pomalo divlje mirise Topcidera...I kada me poznanici iz 'belog sveta' gde sam provela jedan deo zivota pitaju: 'Kako ti je u tom Bg, s' obzirom na turbulentnost naseg vremena o kojima citaju...', ja odgovaram: 'Dobro, ne zalim se...' Grad je lep, zraci, konacno mogu potpuno da se izrazim na maternjem jeziku, volim ljude i prastam skoro sve...Ljudi su uglavnom dobri i blagonakloni, ali ima i onih drugacijih, pomalo zavidnih i zlobnih... Ja pomislim nikad oni ne mogu da poseju toliko zlobe i malicioznosti koliko ja mogu da podarim prastanja, ljubaznosti, dobrote i ljubavi... (Skoro mi je jedna divna i kako kaze sama blagonaklona prijateljica napravila mali poklon, a ja posto zivim skromno ne mogu svima da uzvratim poklone, pa sam najblagonaklonije rekla: 'Neko to od gore prati sve, pa za dobrocinstva ukazana meni vraca blagonaklone poklone tom divnom svetu oko mene koji mi ukazuje ljubav i postovanje...' :)) Tako ja zivim u skladu sa lepim hriscanskim nacelima (mada nisam duboko religiozna) u stilu pozitivnih i dobronamernih misli koje upucujem svima u nasem predivnom Beogradu i sire u mojoj dragoj domovini Srbiji koju nosim u srcu i uvek joj se vracam... Nemam u sebi nimalo gorcine, niti zlobe, radim najbolje sto mogu, ne osecam ni trunku osvetoljubivosti ni prema kome i opstajem u skladu sa nacelom: 'Ako mozes da pomognes pomozi, ako ne mozes skloni se... Ako neko i treba ne daj Boze da strada nemoj od tvoje ruke jer svi znamo onu poznatu istinu: 'Ko se maca lati, od maca i strada' (ovde mac moze da bude i simbol zlobe, pakosti, necasnog podmetanja,podsmeha i svake vrste zlonamernosti..) Slazem se da ljudi mogu i treba da imaju razlicite ideje i ciljeve, ali za ostvarenje tih ciljeva treba da izaberu cist i castan put bez povredjivanja i 'namestanja' drugih...Pa, bar na ovim prostorima, a i u celom svetu znamo za istinu: 'Ko drugome jamu kopa, sam u nju kad-tad upada...' :) Toliko o mojoj sadasnjoj zivotnoj filozofiji i zivotu u Beogradu gde najvise volim izlazak sunca kada se na nebu pojavi zlatno-rumeni blesak koji obecava lepe misli i lep dan...

Kada sam vec kod misli, cesto se u mislima vracam Parizu i mom omiljenom citatu:"Zaboraviš na mapu, prostor oko sebe i lavirint ulica, jednostavno se prepustiš lutanju. Udišeš umetnost! Stavljaš kravatu satkanu od inspiracije… I ideš kao prosjak bez misli o domu, lebdiš na oblacima notnog sistema i upadaš poput sene u najpoznatiji kabare na svetu da popiješ piće sa Edit Pjaf i Frenkom Sinatrom. Chat Noir u svom najvernijem crnom krznenom “odelu”, se umiljava oko kraka crvene vetrenjače… Moulin Rouge! Njegova svetla zaslepljuju, njegova energija osvaja, njegova vetrenjača ne prestaje da se vrti još od XIX veka. Mulen Ruž nije samo noćni klub, on je legenda koja je osvajala svet, stvarala romane, filmove i slavne ličnosti….”Pariz se zivi I udise punim plucima… Sva ta predivna mesta: GARNIER, MONMARTR, VERSAJ, CONCIERGERIE I NOVI MOST na Seni…..U Parizu moze da se najbolje ostvari moja sanjalacko-pesnicka priroda koja lebdi izmedju jave i sna...

I tako dok zivim u Beogradu, u mislima se cesto vracam Parizu, a  iz nekih veoma licnih razloga cesto sanjam NZ, Australiju i Brizben... Evociram uspomene na krstarenje brodicem: 'City Cat' po reci Brizben sa koje je moguce videti sve prelepe znamenitosti:

• Queensland Cultural Centre,South Bank Parklands,Brisbane Powerhouse,Gallery of Modern Art
• Alma Park Zoo,D’Aguilar Range National Park,City Botanic Gardens,Mt Coot-tha Reserve
• Brisbane City Hall,The Valley and Chinatown,Roma Street Parkland

Sve sam mogla da pretpostavim: da ljude uvredi ruzan gest ili ruzna rec, podmetanje, namestanje, uhodjenje, klevetanje, ironija I sl, ali mi je skoro neko u poverenju rekao: ’Trudi se da ne pominjes svoju biografiju ili ako bas negde moras napravi skromni sazetak jer neke ljude ljuti kad cuju uspesne biografije… verovatno imaju kompleks jer sami nisu bili dovoljno uspesni…. i td.’ Iako sam mislila po NJegosu: ‘Sto god dodje ja sam mu naredan…’ :) I da me nista ne moze iznenaditi, prethodno me je fasciniralo…Ja se licno radujem kad cujem biografije uspesnih ljudi, da su stekli odlicno obrazovanje, da imaju dobro placene poslove, da lepo izgledaju, da su im porodice uspesne, da imaju odlican zivotni standard... Nikome ne zavidim, ni na koga se ne ljutim ako je u bilo cemu uspesan, volim ljude, volim da se druzim sa njima i pokazujem iskrenu odanost u kolegijalnim ili prijateljskim relacijama....Postujem ljude koji imaju razlicito misljenje od mene, prihvatam konstruktivnu kritiku i nikoga ne vredjam...Volela bih da svi ljudi na planeti budu uspesni, srecni i zadovoljni... 

Pomislila sam: pa ja sam veoma skromna osoba koja posteno radi za jednu sasvim prosecnu platu, nemam neki veliki imetak, skromno I relativno tiho zivim, gledam svoja posla I u tudja se ne mesam, trudim se da budem kulturna I ljubazna sa svima, da radim svoj posao najbolje sto mogu, postujem razlicitost drugih, I sto bi nekoga ljutilo ako cuje deo moje biografije, na primer: da sam bila djak generacije u osnovnoj skoli, djak generacije u jednoj od najstarijih gimnazija na jednom od najtezih matematickih smerova gde sam kasnije I predavala skoro deceniju, zavrsila fakultet u 23.godini u redovnom roku (polozila tzv. strucni ispit u 25. godini),  u toku studiranja se bavila atletikom, pisala poeziju, vencala u 20. godini, bila sekretar saveza studenata I td. (Pa niko meni nije nista poklanjao,(sto bi rekao Kapor: 'uvek sam placala stvari dva puta vise nego sto vrede...' :)) bilo je i talenta, ali su svi rezultati postignuti marljivim i upornim radom!) Kasnije u tridesetim magistrirala sam na engleskom govornom podrucju, dobila licencu da predajem u zemljama Komonvelta gde sam 5-6 godina I predavala…(sticajem zivotnih okolnosti proputovala sam 'pola sveta', bila na skoro svim kontinentima...) Posle decenije boravka u inostranstvu vratila se u domovinu (koju od srca volim i postujem sve ljude u njoj nezavisno od njihovih opredeljenja po onom hriscanskom: 'Postuj svakog i ne diraj u coveka...') gde sam nastavila da predajem u privatnoj gimnaziji I srednjoj strucnoj skoli, zaokruzila oko 20 godina prosvetnog rada u Srbiji I oko 5 godina u inostranstvu… Imam 26. godisnjeg tako reci ozenjenog sina, sluzim se sa 4 strana jezika, iako sam magistar prirodnih nauka izucavala sam dugo i filozofiju i psihologiju.... po opredeljenju sam kosmopolit I altruista…., Nisam duboko religiozna, ali sam 'verujuca' osoba,savest mi je cista i mirna da nikome nikada nisam 'naudila', a ako mi je neko i cinio neko 'zlo' prastala sam i sklanjala se po principu: 'Neko to od gore vidi sve, nisam ja 'pozvana' da bilo kome sudim...'  Na razne provokacije kojih ima okolo oho-ho :) uglavnom ne odgovaram ne zato sto sam 'mutava' vec zato sto sam lepo vaspitana i kako pomenuh hriscanski opredeljena, pa mi to ne dozvoljava da i ja 'secem okolo' tim 'naostrenim nozem' koji zahvaljujuci inteligenciji i obrazovanju nosim u ustima preventivno kao 'hladno oruzje', ali ga ne upotrebljavam, jer da JA ne daj Boze, kako se narodski kaze: 'pustim jezik' to bi vec bio 'pokusaj ubistva..', ha, ha... :)  

Posle ovakvog rezimea tj. biografije, ne vidim sta bi tu nekoga moglo da ljuti…. Ipak, kad bolje razmislim, da ne bi smo izazivali zavist, pakost, klevete... mozda je u ovim kako cesto kazem 'smutnim' vremenima  najbolje slediti misao naseg dragog i mudrog nobelovca Andrica: "U CUTANJU JE SIGURNOST...." 

Cesto su me pitali oni koji su bili upuceni u ‘neke stvari’…. : ‘Kako ti tako nezna, krhka, plemenita, emotivna…’ opstajes u ovim ‘smutnim’ vremenima gde se mnogi ponasaju bez skrupula, gde mnogi na putu do cilja ne biraju sredstva, gde se igraju: ‘stret plays’, koriste lazi I klevete, gde je cesto borba ‘jedan na deset..’, ‘deset na jednog…’ I sl.

Na pomenuta I slicna pitanja u stilu: ‘Kako uspevas da zadrzis osmeh, dobro raspolozenje I covekoljublje…’ ja sam kao intelektualka, (sto bi jedan moj prijatelj rekao: ‘oho-ho kalibra':))  prvo davala odgovare filozofski, recimo kako bi mudri Jerotic rekao : ‘rad na sebi, genetika (tata je uvek veseo… :) ) I Bozja pomoc …’ a sada kazem u stilu ovih serija-sapunica citirajuci jednu Samantu: “ I love you Richard, but I love  me more…’ :)

Naravno da I dalje volim I postujem ljude I zelim svima dobro da bih kao ‘krhka zena’ opstala u ovim ‘olujnim vremenima’ moram prvo da volim sebe I ugadjam sebi, uzdam se I u one ‘kosmicke sile’ koje 'od gore' prate sve I na kraju se sve 'skocka' kako treba uz lepe, pozitivne misli, prastanje I plemenito delanje dodje do mira I boljitka u stilu: ‘Nemoj da brigas, brigas, zivot se stara….’

Eto toliko od jedne nekadasnje mudre ‘okorele’ crnke koja je zakljucila da je zarad sebe same I opsteg dobra bolje da se  transformise u bezbriznu i  ‘neznu’ plavusu, a nikad se ne zna, sto bi, ne bas tako naivna, Merlinka rekla: ‘Mozda neko ‘ozbiljan’ voli I plavuse….” :)

“Ljubav i energija su najvece vrednosti naseg bica, raspravljati sa besnim, punim mrznje i zavisti znaci raditi protiv svog zdravlja i duse…”

Kada bi mene neko intervjuisao, evo kako bi to izgledalo... :)

“Kada biste dobili priliku da se obratite celom svetu u 30 sekundi, šta biste rekli?”

Odgovor: Rekla bih : ‘Prastajte ljudima I budite plemeniti….’

Da imate sav novac ovog sveta i ipak morate da radite, čime biste se bavili?

Odgovor:’Pa verovatno bih radila isto sto I sada ucila decu, pomagala mladima, volela ljude….’

Da li se bojite smrti? Ako se bojite, imate li razloga za strah?

Odgovor: ‘Ne bojim se… Nema razloga za strah… Ko zivi I radi ispravno zna da ce ona mala masa od 21.-og grama (tako zovu dusu) uvek biti zadovoljna…. Nikada nikome nisam cinila lose, nisam namestala ili uhodila ljude, nisam pisala ‘gnusne stvari’ da se nekome uskrati pravo na egzistenciju I zivot… Nisam se oblacila u boje pakosti , zluradosti, mrznje prema bilo kome na bilo kom kontinentu… Uvek sam bila verna bliskim ljudima, prijateljima, idejama, nikada nikoga nisam izdala, a ako su mene ponekad i izdavali prastala sam sirokog osmeha i otvorenog srca...Prijatele sam volela,  (ne)prijatelje postovala i  bez ikakvih osvetnickih pretenzija...Postovala sam tudju razlicitost...

Ako sam nekada nesvesno nesto rekla ili uradila sto je moglo drugoga da povredi iskreno sam se I izvinila I pokajala… Dusa mi je cista… ‘Mirise na nebo..’

Šta biste promenili da sada saznate da ste besmrtni?

Odgovor: Nista, trudila bih se, ako se to uopste u ovom svetu moze da jos vise prastam I budem jos ljubaznija I plemenitija…(Praktikovala bih i dalje ono sto moja majka obozava i zivi, a to je: 'Psihologija dobrote…’ )

Recimo da ste pred vratima raja i Bog vas pita:”Zašto da te pustim unutra?”, šta biste odgovorili?

Odgovor: Uvek sam mislila da Ti od gore vidis sve, pa sam odluci… (Zadovoljna bih bila i da me zadrzi u cistilistu... :) )

Kada ćete sami za sebe biti dovoljno dobri? Šta treba da se desi pa da sebe u potpunosti prihvatite?

Odgovor: Nista vise ne mora da se desi, u ovim recimo ‘najboljim godinama’ sam sve sto sam zelela zaokruzila privatila  sebe ovakvu kakva sam, pomirila se sa sobom... dok sam u mladjim danima mozda mislila da bih mogla da budem jos lepsa, jos vrednija, jos obrazovanija…jos, sada nemam takve zahteve, volim sebe bas ovakvu kakva sam, a ko me od preostalog dela covecanstva jos voli, postuje ili ne voli, to je vec njihova privatna stvar, to me ne zanima…. (misljenje meni nebitnih ljudi za mene je inace nebitno misljenje ili nesto duhovitije: 'KO me voli-voli, a ko me mrzi dzabe se nervira... :) )

Da li je zemlja u kojoj živite zemlja po vašoj mjeri?

Odgovor: Ja zvanicno imam dve domovine… Ali naravno mnogo volim ovu u kojoj sam rodjena I odrasla… Ona je lepa I meni draga… Naravno u zivotu ne moze uvek sve da nam bude po ‘najboljoj meri’ ali ni mi sami nismo savrseni, zato prihvatam stvari onakvim kakve jesu I verujem da ce uskoro da bude jos bolje… Meni je ok, ja se ne zalim… Verujem u ljude koji vode zemlju napred...Volim ljude oko sebe i prastam im nesavrsenosti... Optimista sam i znam da pruzim, ali i da prepoznam pozitivnu energiju...U zivotu me najvise i obicno raduju sitnice: lep suncan dan, iskren osmeh na necijem licu, harmonija medju bliznjima.... Mir je najvazniji....EH, sad standard uvek moze da bude i bolji, ali sve treba sacekati strpljivo, raditi marljivo, postovati ljude oko sebe, doprineti slozi i boljitku, mrznjom i destrukcijom se nista ne postize... Da bi zemlja bila uspesna svi ljudi treba da budu vredni, tolerantni i korektni i da pomognu u slozi i ljubavi... Nije zalud receno: 'Samo sloga spasava...' :) Iako postoji kritika treba da bude odmerena i dobronamerna, da se nicije dostojanstvo ne vredja... Treba ziveti i delati u hriscanskom stilu: 'Sto ne zelis sebi, ne cini drugome...'

Šta biste želeli da ljudi pričaju o vama kad odete tamo ‘gde mobilni zauvek nema domet’ (kod nekog ‘gore’ sveca koji tada bude dezurni….)

Odgovor:  Kad se to vec jednom desi , za jos jedno 50 godina,(sad sam tek na pola puta...), ja planiram da docekam stotu, ha, ha...Ne moraju nista da pricaju… Bolje da cute…('Nek mi ne drze govore, nek drugom pletu lovore...') Dosta smo se ispricali za zivota, kako se kaze…("Malo je bilo, a ipak dovoljno i sto smo rekli, i sto smo precutali.." ) Jedino bih volela ako se desi da bas neko ‘pusti suzu’ da ta suza bude od srca, iskrena…. :)

Uvek se radosti broje za prave izbore…. ( Recenica je antipod onom stihu nase omiljene estradne plavusice: 'Samo se tuge broje za pogresne izbore...' :) )

Zivot je kao pozorisna scena… Obicno je na jednoj strani euforija, slavlje, a na drugoj po neko ‘place’ iza zavese….('The winner takes it all...' )   Realnost je da i kod ‘pametnijih’ telefona cim baterija spadne na 15% daje se poruka da je ‘slaba’ I da je treba puniti…

Ja imam obicaj da kazem: ‘Vise se ne bavim politikom I valjda ne smetam vise nikom…’ (ali nikad se ne zna, uspeh se kod nas ne prasta ni posle 20 godina… :))

Ponekad I ja dam svoj glas nekome i negde iz lojalnosti lepim idejama iz mladosti… (‘A ko behu oni divi koji su nas odrzali, koji su nam snagu dali, to bejahu ideali…’- Hvala puno i hvala jos jednom :) svima koji su pomogli da i dalje verujem u lepe ideale altruizma, plemenitosti, socijalne pravde i td.  )

Cesto kazem da kao altruista volim ljude nezavisno od njihove nacionalne, verske ili politicke pripadnosti.... Retko pratim medijske prenose u celini, (uglavnom slusam samo one 2minuta-vesti :)) osim u nekim izuzetnim situacijama kao sto su bile ove skorasnje….Ehhh, 'suprise...' ! JA  tako otkrih nesto sto me je stvarno obradovalo I podiglo 'do neba', a to je kome je moja malenkost iz nekih, njima, a I meni znanih razloga jos uvek zanimljiva… Kada vam na kraju svojih vaznih govora neke ‘zverke’ internacionalnog kalibra metaforicno daju do znanja da ste im u mislima vi I sami procvetate… Ja, po svemu prosecna: prosecna plata, prosecan izgled, prosecne godine, prosecan reproduktivni status - majka jednog deteta, prosecno zanimanje, jedino natprosecna inteligencija (sta cu ‘taku’ me majka rodila bas na dan kad je pocinjalo prolece, a mozda su I moje babe iz Homolja malo tu nesto ‘uvracale’, u stilu ‘ciri bu, ciri ba..’ ha, ha…:), salim se u 'vracke' kao magistar prirodnih nauka svakako da ne verujem... eto ne plasim se kad mi crna macka predje put, ha, ha, a koliko je tih 'maca' okolo... :) ), dakle ja kako naglasih prosecna I obicna vidim da sam u zizi interesovanja (’lepo je meni govorio bivsi muz: ‘mani ideje, vazna je lova…’ , a ja nisam tada mogla bez nekih snova….) Tako da  ‘love’ nikad nije bilo mnogo, ali mi snovi i harizma (sto bi reko jedan moj mudri poznanik: 'Ima nesto ima, ima... ima u tebi i u tvojim ocima..'ehhh :) ) donese popularnost, da o meni misle ‘zverke’… Tako ja srecna I zadovoljna cestitah sebi jos jednom u stilu: ‘Bravo, duso ides 5, tvoj je celi svet, zasluzila si da castis sebe vecerom u nekom ‘noble’ restoranu, moze recimo ‘Madera’ ('otmenost obavezuje..' :)), a zatim da izaberes neko vozilo na sajmu automobila koje ces voziti kad jednog lepog dana polozis voznju, a dotle: Ciao, ciao... vidimo se u nekoj sledecoj predstavi…ha, ha :) …Mozda vec sutra, a mozda tek za neku godinu… nikad se ne zna, zavisi I od onog gore ‘koji vidi I prati sve…’)

Za kraj ovog saljivog traktata 'o ko zna cemu' (ko razume, shvatice, a ima ih i koji brzo kapiraju...) svima lepe zelje za puno zdravlja, uspeha, srece u zivotu, a nadasve da svi postignu onaj unutrasnji mir I harmoniju, da dusa ne trpi vec ‘uziva’ u miru I radosti… Ehhh, 'a dusa, ko dusa, svog gazdu nekad i ne poslusa...' :)     PS. Nadam se da sam sve lepo i duhovito napisala i da se, ne daj Boze niko nije ljutio jer ja izbegavam teske reci , da ne bude: 'ubi me prejaka rec' :) (Vise nisam mudra crnka kakva sam bila u mladosti-'intelektualni vulkan', ha, ha :) vec sam zbog satiranja pramenova i 'foliranja' postala prosecna plavusa koja gricka cips, sladi se napolitankama (uz redovno brisanje papirnom maramicom da se karmin ne razmaze..., a i 'suzice' ako podju nekad prave, a nekad i malo 'namestene', po potrebi, zavisi od situacije i od toga ko gleda i slusa, (uvek sam govorila da sam 'praznik za oci' i melem za usi' :) ) a 'gledatelja' uvek ima, ha, ha...('just in case...' :) ) jer sam 'emotivka', ha, ha- takva sam 'po celom telu...'(ljubaznost je moje srednje ime :)) i onako standardno, prvo zauzmem pozu: namestim kosu, (ponekad 'opasem' pantalone jer imam manekenski strukic, pa mi ponekad 'spadnu', ha, ha...) podizem ponekad sebi, a ponekad i drugima inace nizak pritisak osmehom, soljicom  crne kafe i casom vodice ili sokica, ha, ha... :) ) By the way,  zamisljam da sam gost na mojoj omiljenoj 'HAPPY' televiziji gde me sarmatni Maric (oduvek smo bili na 'slicnoj' talasnoj duzini ha, ha..) i njegove prelepe voditeljke intervjuisu i nude kafom i raznim 'prislackama', a ja se onako pred kamerama rasplacem od tolike paznje i kazem: 'Hvala puno...Vi ste ovde predivni...' uz suze radosnice, a njihovi  gledaoci odusevljeni, prave snimak emisije da ponovo gledaju u slobodno vreme.., ha, ha.. :)

Vazno je da sam ja unutar sebe zadovoljna, ponekad ipak protrljam i onu svoju 'kristalnu kuglu' da pogledam sta ce 'da bidne', :) sad kako se  kome 'zalomi', moje misli su uvek lepe i svetle i dobronamerne prema SVIMA, a sad 'kugla, ko kugla...', nesto kaze, a nikad ne laze... ha, ha... :) 

I thank all those

“Senbazuru (japanski: 千羽鶴), ili hiljadu origami ždralova je skup od jedne hiljade origami ždralova, povezanih jednom niti. Jedna stara japanska legenda govori da će, onome ko uspe izraditi 1,000 origami ždralova, ždral ispuniti jednu želju. Neki smatraju kako, namesto jedne želje, onaj ko ih izradi dobija večnu sreću, bilo u obliku dugog života ili oporavka od ozede ili bolesti. Ždral je u Japanu jedna od mitoloških, odnosno svetih životinja (ostale su zmaj i kornjača), te se govori kako može doživeti 1,000 godina; zbog toga se, za svaku godinu po jedan, izrađuje 1,000 ždralova. U nekim verzijama priće smatra se kako se ždralovi moraju izraditi u jednoj godini…”

 Pa, shodno prethodnoj legendi napravimo 1000 zdralova I pozelimo mir, srecu, prosperitet svim ljudima sveta… Da deca na celoj planeti budu radosna, sita I zadovoljna… Da se ljudi na obe hemisfere raduju svakom novom izlasku sunca… Da nigde nema ratova, gladi, nesreca… Pozelimo iz srca svim ljudima da svet bude bolji, pravedniji I lepsi…. Da planeta bude oaza za sva ljudska srca bez obzira na njihove razlicitosti u bilo kom pogledu…Da bude mnogo vise 'volitelja' od 'mrzitelja'... S’ obzirom da hteo, ne hteo svaki covek ima dnevno oko 60 000 misli, neka bar 55 000 bude svetlo, lepo, pozitivno, posveceno prethodno navedenim zeljama…Ako su misli svelte, dusa cista, savest mirna, srce ispunjeno ljubavlju I altruizmom, ako zivimo u stilu da ugadjamo sebi i ljudima oko nas, a ne u stilu da prkosimo i unistavamo... mozda nam nece trebati 1000 zdralova I 10 ce biti sasvim dovoljno… (Blagostanje ce doci sa lepim mislima i delima i bez zdralova... :) )

Tako se moze realizovati onaj duh beskrajnosti o kome govori Mika Antic u svojoj ‘Besmrtnoj pesmi’… :

“Znaš, ja sam stvarno sa zvezda.
Sav sam od svetlosti stvoren.
Nista se u meni neće
ugasiti ni skratiti.
Samo ću,
obično tako,
jedne slučajne zore
svom nekom dalekom suncu
zlatnih se očiju vratiti.
Kažnjavan za sve što pomislim,
a kamoli što počinim,
osumnjičen sam za nežnost
i proglašen sam krivim
što ljubav ne gasim mržnjama,
već novom, većom ljubavlju
i život ne gasim smrtima,
već nečim drukčije živim.
Poslednji rubovi beskraja
tek su početak beskrajnijeg.
Ko traje dalje od trajnijeg
ne zna za kratka znanja.
Nikad se nemoj mučiti
pitanjem: kako preživeti,
nego: kako ne umreti
posle svih umiranja….”

“Zar uvreda nije uvreda, bez obzira kome je upućena, zašto je samo u Srbiji patnja politički obojena?”

 Skorasnji tekst Ratka Dmitrovica na temu ‘govora mrznje’ podstakao me je da se osvrnem I oslusnem okolo….

Gospodin Dmitrovic kaze: “JAVNE ličnosti su adresa poštovanja, obožavanja ali i zavisti, mržnje, uvreda, povremeno i direktnih verbalnih, ponekad i fizičkih napada. …”

Ja ne bih rekla da su samo javne licnosti izlozene ‘govoru mrznje’ I uvredama latentnim ili javnim, ima toga I kod obicnih ljudi u obicnim zivotima… Naravno da je javnim licnostima najteze jer se cela prica ruzna I prljava provuce kroz tabloide tako da je na zalost I porodica ugrozena I povredjena…

Ja sam zivela desetak godina ‘na strani’ I necu da kazem da je tamo sve ‘zlatno’ ali mi se cini da se vise vodi racuna o kulturi komunikacije… Ima I tamo neistomisljenika, zavisti I sl. ali ljudi ipak u nekoj svojoj borbi malo bolje biraju reci I sredstva…

Ne mozemo svi mi da se volimo I da budemo simpaticni jedni drugima, niti da delimo ista misljenja I ideje o mnogim stvarima… Narocito je tesko u borbi za vlast koje ima na svakom poslu pocev od obicne trafike gde verovatno radnik sa vise staza zeli da dominira nad pocetnikom, pa do najvisih akademskih I politickih krugova… Ali treba birati reci, ako se nesto kritikuje moze da se mnogo toga kaze u kulturnoj I uctivoj formi…

Radeci godinama sa mladima pokusavam da koristim asertivnu komunikaciju I da ih vaspitam koliko je moguce u tinejdzerskim godinama to realizovati, da shvate da je lepa komunikacija kljuc svega I da nikada ne treba da kazu ili ucine nesto drugome sto ne bi zeleli da drugi kaze ili ucini njima…

Tizno je slusati I citati u medijima uvrede na racun ljudi koji su dobar deo zivota posvetili nekoj ideji I ipak hteli ili ne hteli mnogi to da priznaju borili se za opste dobro I opsti napredak… Narocito je vredjanje porodice neoprostivo, kao I koriscenje nakaradnih, perojativnih reci… Nazivati nekoga najgorim imenima I pripisivati mu najperveznije osobine je neoprostivo u ljudskom, hriscanskom, pa ako hocete I politickom smislu… Ja imam obicaj saljivo da kazem: ‘Vise se ne bavim politikom I ne smetam vise nikom…’, ali ponekad to nije tako… Uspeh u bilo cemu u Srbiji se ne prasta ni posle 20 I vise godina… Uvek ima zavidnih, pakosnih, frustriranih ljudi kojima je stalno, bez obzira sta sami rade ili imaju, ‘komad u tudjoj ruci veci’ I koji pokusavaju da se na neki prizeman, nedolican, (da ne upotrebim ‘tezi izraz’ jer ja ne volim da vredjam, vec koristim pomenutu asertivnu komunikaciju…) nacin vredjaju druge za koje misle I znaju da su bolji I uspesniji od njih u bilo cemu…. Ti (ne)ljudi se ponasaju poput Cankarovog opisa iz ‘Kralja Betajnove’: ‘Ici preko toplih ljudskih leseva…’ ili jos gore: oni pokusavaju da  zakopaju zive I zdrave ljude svojom sramotom I sopstvenim mracnim porivima… Mudri Andric je to tako dobro definisao: ‘Jadan je onaj koji mora drugoga uniziti, da bi imao iluziju da je sebe uzdigao…’

Ja licno ne krijem da su mi od rane mladosti bile bliske lepe socijalisticke ideje, ali postujem ljude koji su imali I imaju razlicite ideje I cestitam svakome ko je bilo na kom polju postigao uspeh I dobre rezultate… Za sve je potrebno strpljenje… Uspeh se nigde u svetu ne postize preko noci, treba raditi, biti korektan prema sebi I drugima I doprineti sveopstem boljitku… Pomenuti boljitak se ne postize vredjanjem, arogancijom, ruznim gestovima, da upotrebim moderan izraz ‘mobingovanjem’ druge razlicite strane ili iznosenjem uvreda I neistina na bilo ciji racun…

Cesto ponavljam da nisam duboko religiozna, ali postujem hriscanske vrednosti I verujem u onu kosmicku istinu: da “Neko to od gore vidi sve…”

Kao altruista, intelektualka, dobronamerna sa svojim porukama: “Ugasite mrznju, ljubav nam je potrebna..” I sama sam povremeno bila meta I imala sitne neprijatnosti od nekih ‘mrzitelja’… Cak su mi neki otvoreno, da ne kazem pretili: “Ma lako cemo mi s tobom ti si 'sama zena' (aludirajuci na moj razvod, tako se valjda kod nas naziva zena koja se razvede, a onda joj se 'lepe' etikete i lazi koje ni 'pas s maslom' ne bi progutao...ha,ha :)) ili aludirajuci na to sto sam jedinica, bez brace I sestara da me ‘brane’ ili na to da moj odrasli,tako reci ozenjeni sin zivi u Australiji I nije pored mene da me ‘stiti’…

Na takve zlurade upadice uvek sam odgovarala: ‘Meni nikada nije trebao bilo ko pored mene da mi potvrdi identitet, ja sam jos od vremena kada sam svuda bila najbolji djak izgradila sopstveni identitet… Cak Iako sam udajom dobila dva prezimena to drugo skoro nikada nisam koristila osim tamo gde se moralo u zvanicnim dokumentima….’ Uvek sam bila ponosna na sopstveno ime I prezime, na svoje obrazovanje I harizmu, a nadasve na svoje covekoljublje, plemeniost, mogucnost da bezuslovno volim ljude bez obzira na njihovo socijalno poreklo, obrazovanje, politicko, religiozno ili bilo koje drugo opredeljenje… Za mene je covek, ako je pravi covek sa velikim C bio I ostao svetinja bez obzira koje je boje koze, koje je skole zavrsio, u koju crkvu ide, kojoj politickoj stranci pripada…

Imam veliki kapacitet prastanja I bez obzira na mnoge uvrede I ruzno ponasanje nekih osoba iz okruzenja, Bogu hvala nije ih bilo mnogo, ima I dalje predivnih ljudi… ja sam skoro SVE oprostila… Ima tu I onoga: ‘Ko sam ja, obican smrtnik da nekome sudim, ima tu ‘visih sudija’…

Zato se setimo citata sa pocetka ovog teksta: “Zar uvreda nije uvreda, bez obzira kome je upućena…” I ne vredjajmo ljude oko nas, pokazimo razumevanje, kulturu, plemenitost… jer cemo samo tako stici do boljeg zivota, boljih rezultata, pa I onoga cemu svako tezi do unutrasnje harmonije I stabilnosti koja je najvrednija I ne moze novcem ili bilo cime drugim da se kupi… Drugim recima, budimo dostojanstveni, ne vredjajmo, ne izgovarajmo klevete I lazi, ne ‘mobingujmo’ druge, ne prljajmo tudje neduzne porodice necijim necasnim namerama, jer se to sve vraca u bilo kojoj formi, vec budimo ljudi sa velikim LJ u imenu…Setimo se velikog NJegosa i 'ČOJSTVA I JUNAŠTVA...' :)

Kada napunite oko 50 godina (eh nikad se ne zna, mozda je to 49, 50 ili 51, ha, ha…), prodjete pola sveta sa onim popularnim utiscima koje povremeno navedem, da se podsetim:

- ‘Bele noci’ u Petrovgradu, -Crveni Trg u Moskvi,  -Katakombe u Kijevu, -Potemkinove stepenice u Odesi....

- Restoran ‘Zlatno pile’ na plazi u Varni,- Orjentalne mirise od kamilje koze, pa nadalje u Tunisu, Lancani most u Budimpesti (u stilu Balasevica ha, ha: “ Dal se bar ponekad seti? Plašim se da ne…Prosto… Ko u opereti… Sklopilo se sve: Violinist, tužni pajac, lepa žena i tokajac, A kulise… Zavejani grad…Vodila me kud je htela, Dobar sam ja gost
Verešmarti, Citadela, i Lančani most, Zavejani Trg Heroja… :) ),

- Karlov most u Pragu, -Grand hotel: ‘Pup’ u kome su se snimali neki kadrovi jednog Bondovog filma u predivnoj banji Karlove Vari, -Statua ‘muskarca sa slemom koji izviruje iz sahte’ u Bratislavi, - Palata Cvinger sa predivnim vrtom u Dresdenu...

-dvorac Senbrun u Becu, -Mocartov muzej - kuca u Salcburgu,  -ekskluzivna ulica Banhof u Cirihu koja vodi do pristanista na Ciriskom jezeru, -crkva ‘Sagrada Familia’ (Gaudijevo remek delo) u Barseloni, -predivna plaza u LJoret de Maru (Kosta Brava), -Trg ’Puerta de Sol’ (Trg Sunca) u Madridu, -Biseri Azurne obale: Kroazeta bulevar u Kanu...

-cuvena Promenada u Nici, -Kazino u Monte Karlu, -Dragulji Italije:  Rim sa svojom fontanom zelja De Trevi,

-katedrala Duomo u Firenci, -crkva Svetog Spiridona u Trstu,-Lodja del Konsiljo u Veroni,

 - docek Nove godine na Trgu Svetog Marka u Veneciji, -spustanje zicarom do plaze u Taormini na Siciliji...

-Pantenon na vrhu Akropolja u Atini, -odavanje pocasti nasim stradalim vojnicima kraj ‘Plave grobnice’ na Krfu...

-azijsko - evropska carolija na krstarenju Bosforom u Istanbulu...

 -raznobojna svetla Pariza koja se razlivaju od Ajfelove kule preko avenije ‘San Elize’, -Taura bridz u Londonu koji se oko ponoci podize za prolaz vecih brodova...

- ( svi ti prelepi svetski aerodromi pocev od onog u Frankfurtu, preko Dubaia, do Hog- Konga, Bangkoka i Singapura…..), putevi preko okeana, biseri Kalifornije: ‘Most Golden Gate’ u San Francisku, -Universalni studio u Holivudu u Los Andjelesu, -plaza Santa Monika, -Nevada sa Las Vegasom i svim njegovim kazinima i fontanama...,

-Havaji sa cuvenom VAIKIKI plazom....

  a onda jedan drugi deo sveta: Australija sa svojom-Zlatnom obalom,  rekom I gradom Brizben…. -Novi Zeland u kome je sve lepo i zeleno od metropole Oklanda do malih mesta sa predivnim plazama poput Whangarea………..

Znaci, kada u tim divnim zrelim godinama zaokruzite sve, imate 26. - to godisnjeg, tako reci ozenjenog sina, dobili ste sve sto je u vasoj struci moglo da se dobije pa I master diploma u nastavnickoj oblasti na engleskom govornom podrucju koja je omogucila licencu da se predaje matematika u zamljama Komonvelta, kada govorite nekoliko jezika, pristojno izgledate… (lepota je u oku posmatraca, ili po recima bozanstvene Sofije Loren: ‘ “Seksipil čini 50% onoga što imaš i 50% onoga što drugi misle da imaš….” :) ) shvatite da se vas dosadasnji zivot stvarno isplatio… Isplatilo se sve kroz sta ste prosli I mnogo rada, ucenja I truda da se na najacem matematickom smeru bude djak generacije I napor da se uprkos mnogim aktivnostima: atletika, udaja tj vencanje u dvadesetoj, :) omladinski rad, poezija, drama… Prirodno matematicki fakultet zavrsi u redovnom roku u 23. godini… Isplatile su se golgote usavrsavanja jezika na kraju sveta, strucno usavrsavanje, upoznavanje ljudi I kultura iz celog sveta…

Ja se kao intelektualka sa svim pomenutim epitetima ne libim da kazem da sam na Zelandu u toku studiranja postdiplomskih da bih se izdrzavala jedno vreme posteno radila I poslove koji nisu cvrsto vezani za struku, npr. bila sam nekoliko meseci klrupije na rulletu u najvecem kazinu na juznoj hemisferi I nije mi ponekad bilo lako da ostanem nasmejana I vedra I dok me dva supervizora ‘popreko’ gledaju jer nisam 'leptir formaciju' zetona gurnula levom, vec desnom rukom (ovde sve mora kao u vojsci da bude po pravilu) I dok nervozni tzv. ‘pit-boss’ dolazi da pita zasto sam zakasnila sa okretanjem rullet tocka tako da kuglica nije napravila propisana, puna tri kruga pre nego sto je pala ili kada sam cekala izvestaja ‘Surveillance’ ako je doslo do ‘Dispute’ I td…. (Tada sam naucila ono sveto pravilo sto vazi u svim pozorisnim predstavama, ali i u obicnom zivotu, uprkos teskocama, klopkicama koje su vam cesto postavljenje i bilo cega drugog, da ne nabrajam, ima ga sijaset, ha, ha, vazi: "THE SHOW MUST GO ON...." :) ) 

Sve se isplatilo I smeh I suze, I znoj, I rad, I krv… (u plivanju s ajkulama mora se izgubiti malo krvi, ha, ha…)

Sada ne moram puno toga… I tu je moja prednost… Veoma mi je simpaticna I draga, lepa voditeljka, cini mi se da se zove Tea ili Dea ili tako nesto (mnogo ih je lepih, slatkih, mladih, ko ce sva imena da popamti :)) koja je rekla da voli Rusiju, ali ne moze da otputuje tamo za vikend jer mora da radi... (I ja isto volim... narocito zbog pesme: “Очи чёрные, очи страстные, Очи жгучие и прекрасные! Как люблю я вас, как боюсь я вас! Знать, увидел вас я в недобрый час!...)

To me je podsetilo da ja bas nista ne moram u tom i tolikom stepenu, nisam nezamenljiva ni u jednom sektoru zivota…

Tako da ne nabrajam vise prednosti onoga kad si oko 50, :) a toliko si toga prosao, I ucenja, I poslova, I brakova, i gajenje deteta, I ljubavi, I pobeda I poraza I lepote davanja I gorcinu izdaja… tako da si preko ‘skrivenih blagoslova’ saznao/la sve sto ti treba za jedan harmonican I komforan zivot… Naravno znas onu cesto ponavljanu istinu: ‘Neko to od gore vidi sve…’ I stalno se uveravas u njeno otelotvorenje…

Ponavljam SVE se isplatilo, a nasa sarmantna pevacica (desetak godina starija od mene) divno to otpeva na nacin koji cu ipak da citiram:

“Stvarno se isplatilo...

Vise ne hodam tvojim mrakom
sad sam bolje, to mi vjeruj
u pogledu svakom

Sto bi' zbog tebe bila luda
da se spasim trebalo je
samo malo truda

Ref.
Stvarno se isplatilo
nikad se ne vratilo
ono vrijeme od ocaja
mojoj sreci sad zato nema kraja

Stvarno se isplatilo
sve mi se pozlatilo
otkada smo rastavljeni
od ruke mi sve ide blago meni

Vise ne hodam tvojom stranom
ti ces nastaviti tamom
ja cu dalje danom

Sto bi' zbog bilo koga bila ljuta
da se spasim trebalo je
samo par minuta…  “

Eto, Neda, pa ja, :) spasle smo se, kako ko: neko za par minuta, neko za par sati, neko za par godina.... :) I uz pomoc ‘skrivenih blagoslova’ idemo dalje, naravno svako na svoj nacin….A kod mene je uvek vazilo i vazi ono: 'I DID IT MY WAY...' :)  

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• POBEDA VERE, PRAVDE I ČOVEKOLJUBLJA
• PRED SPAVANJE...
• SLEDITI ANDRIĆA...
• KAKO SADA BIRAM CITATE...
• LETETI, LEBDETI...
• KAKO SE GRADI SISTEM VREDNOSTI...
• BLISKOST KAO ČAROLIJA
• TAJNA JE U NAMA ...
• LANIN PROGLAS
• SVE MOJE TREĆINE NEŠTO ZNAČE, NEČIM ZRAČE...

• Generalna [274]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom