“Najbedniji je čovek koji živi u mržnjama na druge ljude; taj se prvi iseče noževima koje je sam izoštrio. Mržnje rаstu kаo proletаnje vode. Plаton je govorio: "Ljubаv umiruje ljude i stišаvа bure nа moru; ljubаv uspаvljuje vetrove." – Mudrаc nemа mržnjа. Naše mržnje škode nama više nego našem protivniku. Govorite rđavo o nekom čoveku pola sata, i vi ste posle toga nesrećni i otrovani; a govorite pola sata o njemu dobro, i kad to ne zaslužuje, i vi postanete mirni i blaženi, čak i ponosni na lepotu svojih osećanja, ili bar na lepotu svojih reči. Ako vam je neko učinio zlo, sačuvajte se da ga ne omrznete, jer će vas ta mržnja stati još jednog novog gubitka i novog nespokojstva i od neprijatelja trenutnog i slučajnog možete napraviti zlotvora stalnog i ubeđenog. Ukrstite mačeve i pobijte se, ali ne iz mržnje prema neprijatelju, nego iz poštovanja prema sebi.”

Na prethodni citat moze da se navede I biblijski: ‘Ne boj se ljudske mrznje, vec mrznje u sopstvenoj dusi…’

Bogu hvala, nikada nisam mrzela I ne umem da mrzim… Taj glagol ne postoji u mom vokabularu… Mogu da se naljutim, da kazem plahu rec (sada I to  sve redje kako me stize 'zivotna mudrost'…), da povremeno izvadim taj ‘naostreni noz’ koji mi se krije u ustima kao hladno oruzje I ‘recnem’, ali da mrzim to nikada…

Nije da me ljudi okolo nisu povredjivali svojom zaviscu, klevetanjem, podmetanjem svega I svacega na jedan podao I sto bi se reklo ulicnim zargonom koji inace ne volim, ‘kulovski’ nacin… Ali kao sto rekoh u jednom od svojih ranijih tekstova saznanja ko to I zasto radi su me prosvetlila I oslobodila svake emocije prema takvim situacijama I njihovim akterima… Ja nikada ni ranije nisam osecala zluradost ili mrznju… Uvek sam znala da neko to ‘od gore vidi sve…’ I prepustala njegovom sudu…(nije u pitanju religija ili fatalizam, jednostavno zivotno iskustvo I obrazovanje koje potvrdjuje delovanje ‘kosmickih’ sila…ko u njih ne veruje, neka saceka...'dug je zivot'...)

Do skoro sam imala negde u podsvesti jedan balast u smislu: ‘ne volim jedan prirodni broj veci od deset, a manji od dvadeset, iz nekih razloga...' sada sam I tom broju oprostila…(jos uvek osecam pomalo prezira, ali I to vremenom prelazi u ravnodusnost…) Hriscanski je prastati…(uverila sam se da ni tom broju-'muceniku' ni na jednom polju ne ‘cvetaju ruze’, pa sretno mu  bilo…(Sto bi Hrist rekao: “Oprosti im Oce, ne znaju sta rade…))

 Volela bih da svi ljudi, narocito mladi jer na njima svet ostaje, shvate da je lepota zivljenja u plemenitosti, dobronamernosti, prastanju I cinjenju dobrih dela I da ugase sve iskrice mrznje ukoliko su se u njima zacele I ne dozvole da se ikada razbukte jer mrznja prema bilo kome je ravna samoubistvu ili laganom umiranju…

Treba imati lepe, svelte, ciste misli I ciniti dobra dela ili bar ne ciniti losa…Jedino tako covek moze da potvrdi smisao postojanja I sopstvene egzistencije, ako odise ljubavlju I humanoscu I ne dopusti otrovu mrznje da mu udje kroz pore I oskrnavi dusu…   

 Valjda sa godinama dolazi zivotna mudrost: ‘Sto god dodje, ja sam mu naredan..’ ali I velika psiholoska ‘robusnost’ tj. tolerancija da se konzumira ‘sve I svasta..’ u stilu: ‘Znam, ali se pravim Tosa..’ (U recniku idioma moze se naci objasnjenje za sklop reci; 'Praviti se Tosa' na sledeci nacin: 'folira se da nista ne zna o pomenutom', 'simulira neupucenost'.. i sl. )

Tako I ja… Dok sam u ranoj mladosti ‘skakala na prvu loptu’, uvek bila spremna da kazem: ‘Bobu-bob, a popu-pop…’ sada me  u ovim zrelijim godinama, Bogu hvala stigla ‘zakasnela pamet’, ha,ha… pa umem da odcutim I ne pokazem sta znam… A do toliko sam saznanja dosla o nekim, nekada meni vaznim I misticnim, sad vec nevaznim jer su potpuno poznate stvari… Sada kada znam I ko radi , I sta radi, I zasto to radi( i koliko njih je 'upetljano' u neke 'ujdurme' i to osobe od svake fele) mogu da cutim, ne pokazavsi doticnim osobama sta sve znam, da demonstriram svuda ljubaznost I lepo vaspitanje I da se ‘pravim Tosa…’

Tako je najbolje… Cemu iskrenost, plahost, obelodanjenje onoga sto ste saznali, mnogi bi verovatno  I voleli takvu reakciju… Ovako cutke, uz lepo raspolozenje, prevazilazite sve pomenute situacije u stilu naseg pominjanog Tose..(uz onu dobro poznatu poruku: ‘Neko to od gore vidi sve…’ J ) U tom stilu moze da se sastavi I pesmica…

SADA SVE ZNAM, A PRAVIM SE TOSA…

Jer mi je ranije otkrivanje istine svima bila navika losa…

‘ONI’, o kojima mnogo znam se jadaju zasto nisu sretni

Zasto nisu ni pravi, ni zdravi…

Pa sami su krivi zbog nacina na koji se

Kod njih zivi…

Puni zlobe, zavisti I jada,

Gledaju kako ih malo-malo

Neka 'nesreca' savlada…

Ne moze onaj ko drugoga uhodi I kalja

Ni sebi ni drugima da valja…

U drevnim zapisima pise:

‘Ne diraj u coveka jer I ne slutis

Kakva te zbog toga kazna ceka….’

Kada bi brinuli brige svoje, a ne tudje

Mozda bi se oslobodili lose karme I sudje (sudjaje)…

Ehhh, ali oni to ne znaju I protiv sebe rade,

Pa se cude ko im srecu krade….

Meni je vazno, kao I obicno, da mi je savest mirna, da nikome

ne cinim, niti mislim bilo sta lose, da sam zadovolna sobom I

svojim zivotnim stilom, a to da se ‘pravim Tosa’ mi je ustavom

zagarantovano pravo, ha, ha… :)

Eto, ja upravo stigoh s' puta nadahnuta i puna utisaka, susreta , razgovora... i setih se Njegosa....Koliko istine u njegovoj pomenutoj  misli… Koliko smo u zivotu I sami imali bitaka u kojima srcanost pobedjuje…Samo cisto, plemenito srce neoptereceno mrznjom i pakoscu moze da bude hrabro srce I da pobedi u mnogim zivotnim bitkama…(Verovatno 'neko od gore' ko vidi sve, posmatra i srca... :) )

Prevazici osvetoljubivost, izbegnuti ‘govor mrznje’ voleti I prastati nesebicno - to moze samo veliko srce koje se ne da uplasiti nikakvim trivijalnim ‘dogodovstinama’ koje su uglavnom prisutne u nasoj svakodnevici…

Imati stila I hrabrosti da sa osmehom srcano nosite zivot bez kajanja I pakosti…bez ironije i zavisti, da vam nikada 'komad u tudjoj ruci' ne izgleda veci vec da slavite i postujete onaj u svojoj ruci ne vireci u 'tudja dvorista...' :)

A toliko smo toga prosli, videli, doziveli… Toliko se stvari izdesavalo… To nije ni morao da bude boj vec niz dogadjaja u kome nema porazenih ili pobedjenih, vec onih sa vecim ili manjim srcem…Nije meni ni trebalo da odem na kraj sveta, upoznam ljude sa razlicitih meridijana, govorim cetiri jezika i vratim se ovde, da bih shvatila tu 'kardiolosku' sustinu zbivanja...

Meni su u zivotu uvek bila draga I sveta neka dugogodisnja prijateljstva, koja bas izviru iz srca...… U njih sam unosila celu sebe I nisam se pokajala…Ostala je poznata istina: ‘Pravi prijatelj je onaj koji zna sve o tebi, a I dalje te voli…’, tj. onaj koji ima veliko, toplo srce puno razumevanja…I uvek su prijateljski nastrojeni I plemeniti ljudi bas svojim srcem pobedjivali, a oni ‘s’ druge strane’ bez obzira na ‘svijetlo oruzje’ upadali u ‘jame’ kojie su drugima kopali….(U nedostatku srcane sirine zaglavljivali su se u sopstvenim 'pretkomorama') 

S’ obzirom da sam oduvek bila okrenuta knjizi mene je sredina uglavnom dozivljavala kao svestranu intelektualku raskosnog kalibra, neki su me cak percepirali I kao ‘lepoticu’, ha, ha… (ne zalim se, ukusi su razliciti, ‘lepota je u oku posmatraca…’), ali ja znam svoju tajnu, to je bilo I ostalo -   to siroko, dobronamerno, pa I hrabro srce koje je mnoge situacije nadvladalo I u nedostatku ‘svijetlog oruzja..’

Ja, kao veciti optimista uvek sam gledala sve sa svetle strane I svuda ostavljala radost sopstvenog srca… Naravno kao I u svakom zivotu naidju situacije koje ne mozete da konzumirate radosni, ali I tada treba ostaviti prostora I vremena sopstvenom srcu da svojom velicinom, sto bi se narodski reklo I to ‘preboba’… 

Zato I sada u ovim ‘smutnim’ vremenima’ kada ima mnogo ‘mrzitelja’ okolo I kada je na zalost mnogima nepoznata ona cuvena Andriceva misao; “Jadan je onaj koji mora drugoga uniziti da bi imao iluziju da je sebe uzdigao..’ ja I dalje osecam bezgranicno covekoljublje I prastanje, puna sam onog cistog, hriscanskog; ‘voleti I one koji vas mrze..’ I glas dajem svakom toplom, plemenitom, neosvetoljubivom, dobronamernom srcu, (a takvo srce je uvek i hrabro) bilo odakle da dolazi, jer ono kako na pocetku rece mudri Njegos pobedjuje I bez mnogo ‘svijetlog oruzja…’ :)

Lepo je biti I sam mudar I pisati svoje ‘crtice’ pored puta, (u stilu: U sebi nalazim unutrasnji mir I prastanje, volim ljude, prirodu, zivot...Verujem u sve lepo oko sebe; mladost, dobrotu, radost...Iako su me cesto 'prodavali ispod cene, ja i dalje bezgranicno verujem ljudima...'ali u ovim godinama mi najvise prija ‘tihovanje’ kada se druzim najvise sa sobom, pisem, citam… ispunjena , srecna I zadovoljna svojim bivstvovanjem…(s' obzirom da je moj zivot jedno vreme bio velika avantura o kojoj bi mogla da se napisu bar tri 'bestsellera', sada mi vise prija mir...): ) Medjutim moje misli kao obicne, anonimne osobe (jedne Lane, ha, ha...) ostaju poput pesme: ‘Po meni se nista nece zvati… Prijatelji bivsi, prijatelji buduci, pamtite me po pesmama mojim…’  Zato je lepo  procitati mudrosti nekih hrabrih I umnih zena koje ce ostati upamcene u knjizevnosti i istoriji….

“Žena je poput vrećice čaja. Ne možete da kažete koliko je jaka dok je ne stavite u vrelu vodu.”

Elenor Ruzvelt

„Zahvalna sam svima koji su kroz moj život prošli i ostavili svoj trag… Upoznala sam sve što ljudsko srce treba da zna: poraze i uspehe, stid i bol, ljubav i gubitke, zablude i osvešćenja i, baš zbog toga, verujem da je vredno živeti, hteti i smeti, ne strahujući od onog što čeka…”

Ovim rečenicama Mira Stupica završava svoju knjigu „Šaka soli”.

“Pitaćeš me: da li mi je teško u zemlji kamenja, leda i siromašnih ljudi? Pitaćeš me: zašto sam opet na severu kad ima krajeva gde se gazi cveće, gde sunce i stenu može da užari, i čoveku pravo u srce sija! Zašto! Zato što volim muku i anatemu. Volim kad treba skakati za svaku mrvicu života i uspeha. Volim kad čoveka iz dana u dan glođe neki strah, a čovjek se ume isceliti; kad mu aveti svaki dan nešto uzmu, a on se ume odreći. Volim onoga koji kamen ore a ipak ima hleba. Onoga koji kaže da je sramota uvući jedrilo kad zatrube vetrovi i bure, i koji otvorenih očiju sme da gleda kako u peni talasa kotrlja brodolom...”

Isidora Sekulić

“Lepota je unutrašnji osećaj koji se vidi u ljudskom pogledu…
# Kada si majka, nikad nisi sama sa svojim mislima. Majka uvek mora da misli dvostruko, jednom za sebe, a drugi put za svoje dete.
# Nikad nisam pokušala da zaboravim detalje iz prošlosti, iako su neki bili bolni. Ne razumem ljude koji se kriju iza svoje prošlosti. Sve što proživiš ti pomaže da postaneš osoba kakva si sada.
# Ići napred u teškoj profesiji iziskuje veru u sebe. Zbog toga neki ljudi sa osrednjim talentom, ali sa velikim unutrašnjim pogonom idu mnogo dalje od ljudi sa daleko superiornijim talentom.
# Ako nikad nisi plakao, tvoje oči nikad ne mogu biti lepe.
# Greška je ako mislite da, kada završite sa školom, nikada više ne morate da naučite nešto novo…” Sofija Loren

“Ljubav i energija su najvece vrednosti naseg bica, raspravljati sa besnim, punim mrznje i zavisti znaci raditi protiv svog zdravlja i duse…” Isidora Bjelica

Davnih devedesetih, kako ja imam obicaj da kazem, u nekom ‘proslom zivotu’ kada smo odlazili na Novi Zeland ja sam se rastajala sa gimnazijom u kojoj sam sazrela prvo kao djak, a zatim kao profesor, sa divnim kolegama I prijateljima, sa predivnim djacima… Tamo sam ostavila lepe uspomene, svoje ‘suncokrete’ I svakako deo svog srca… U to vreme neposredno pre puta dobila sam jednu divnu knjigu “Biseri mudroasti” (sakupila Jasmina Puljo), od svog omiljenog odeljenja drugog SM (drugi razred, odeljenje talentovanih ucenika tzv. specijalno matematicko, radili su po program Matematicke gimnazije I ja sam im predavala analizu…) Na pocetku knjige je dirljiva posveta koju sam godinama setno citala I kojoj se uvek I ponovo vracam:

“I kada jednog dana budete dozivali uspomene, setite se da ste nekada, u jednom gradu imali jedno malo odeljenje koje ce Vas se uvek secati,

Ne zaboravite nas

Vase II SM”

Naravno da ih nikada nisam zaboravila, ali vreme je ucinilo svoje, danas su oni formirani ljudi koji imaju porodice I decu osnovno-skolskog uzrasta… Mnogi od njih su doktorirali prirodne nauke I rade sirom sveta (London, Njujork, Berlin…) Skoro svi su zavrsili fakultete…

Nisam sumnjala u njihove akademske sposobnosti, bilo je to najtalentovanijih petnaestak ucenika iz celog regiona… ali se nadam da su zadrzali ono sto mi je takodje bilo veoma drago kod njih: ljudskost, plemenitost, dobronamernost, lepo vaspitanje…

U pomenutoj knjizi su dubokoumni ‘biseri’ poznatih knjizevnika, naucnika…Evo jednog od njih:

‘Skroman covek je uvek vedar, dok u srcu oholog coveka vlada zavist I gnev.’ (Thomas  Kempis)  

Medjutim, vremena su se promenila, dok je tada bila popularna svila kao tanani prirodni materjal koji se nosi u vreme neznosti I covekoljublja, danas preovladjuje grubi teksas, pogodan za mocvarne predele…

Tako da se ja necu vracati na pomenute ‘Bisere mudrost’ vec cu da citiram tzv. ‘Bisere iz malog mozga…’ skupljane kojekuda u obliku aforizama i anegdota koji su pogodniji za danasnje vreme:

“-Sta radis?

-Gledam svoja posla, sto I tebi preporucujem…”

‘Ko me voli, voli, a ko me mrzi, dzabe se nervira…ha, ha…’

‘Ne treba zaliti za propustenim prilikama, one ustupaju mesto necemu jos boljem sto dolazi…’

‘Ironija je oruzje slabica’

‘Neko to od gore prati sve…’

‘Vuk je vuku covek…’

‘-Komsinice, sta ima novo kod mene…

-Ju, zar mene pitas, ne znam ociju mi…’

‘BOLJIMA SE TESKO PRASTA…’

‘Hej, haj bas nas briga, vozamo se na ‘taljiga’ zavidi nam neki sitan svet…’

‘E, moja Daro, sto si naivna, nista nije slucajno…’ (Ilija Cvorovic, ‘Balkanski Spijun’)”

“Soko zove orla, prijem… Orao pao, prijem…” (pomenuti Ilija)

‘-I znas sta Pankovicu, ovde me samo klevecu… Zovi naseg advokata, da o’ma dodje….

-Ne moze sefe odmah da dodje, on je na Kopaoniku..

-Il ga ja placam da se vere po planinu… kazi mu da sidje s’ planinu I o’ma dodje…’ (Srecko Sojic)

-I ja bi na neki koktelcic s njegovu esenciju… (pomenuti Soic)

A tek biseri iz apoteke: ‘Daj mi bombone za seks, lek protiv glave i Pavelićevu mast! Daj I nesto za zeludac, moze I za jetru, I ona me zeza…, ma i ledja me 'otkidaju'... Ma, daj sve sto moze bez recepta, da mi se nadje, a ti mala uzmi sta volis da pijes, stavi na moj racun…’ 

“ Samo vas gledamo… analizu ce dati ekspertiza…” :)

Knjiga koju sam duze pripremala je skoro zavrsena... Izdavac je obezbedjen...Bazirana je na kratkim pricama koje sam objavljivala na raznim sajtovima, ali ima i poetski i esejisticki prizvuk...

Obuhvatice i neke utiske sa mojih putovanja kao sto su:

  1. ‘Bele noci’ u Petrovgradu,

2. Crveni Trg u Moskvi,

 3.Katakombe u Kijevu,

4.Potemkinove stepenice u Odesi,

5. Restoran ‘Zlatno pile’ na plazi u Varni,

6. Orjentalne mirise od kamilje koze, pa nadalje u Tunisu,

7.Lancani most u Budimpesti (u stilu Balasevica ha, ha: “ Dal se bar ponekad seti? Plašim se da ne…Prosto… Ko u opereti… Sklopilo se sve: Violinist, tužni pajac, lepa žena i tokajac, A kulise… Zavejani grad…Vodila me kud je htela, Dobar sam ja gost
Verešmarti, Citadela, i Lančani most, Zavejani Trg Heroja… :) ),

8. Karlov most u Pragu,

 9.Grand hotel: ‘Pup’ u kome su se snimali neki kadrovi jednog Bondovog filma u predivnoj banji Karlove Vari,

10.Statua ‘muskarca sa slemom koji izviruje iz sahte’ u Bratislavi,

11. Palata Cvinger sa predivnim vrtom u Dresdenu,

12. dvorac Senbrun u Becu,

13. Mocartov muzej - kuca u Salcburgu,

 14.ekskluzivna ulica Banhof u Cirihu koja vodi do pristanista na Ciriskom jezeru,

15. crkva ‘Sagrada Familia’ (Gaudijevo remek delo) u Barseloni,

16. predivna plaza u LJoret de Maru (Kosta Brava),

17.Trg ’Puerta de Sol’ (Trg Sunca) u Madridu,

Biseri Azurne obale: 18.Kroazeta bulevar u Kanu,

19. cuvena Promenada u Nici,

20. Kazino u Monte Karlu,

Dragulji Italije: 21. Rim sa svojom fontanom zelja De Trevi,

22.katedrala Duomo u Firenci,

 23.crkva Svetog Spiridona u Trstu,

24. Lodja del Konsiljo u Veroni,

 25. docek Nove godine na Trgu Svetog Marka u Veneciji,

26. spustanje zicarom do plaze u Taormini na Siciliji,

27. Pantenon na vrhu Akropolja u Atini,

28. odavanje pocasti nasim stradalim vojnicima kraj ‘Plave grobnice’ na Krfu,

29. azijsko - evropska carolija na krstarenju Bosforom u Istanbulu,

 30.raznobojna svetla Pariza koja se razlivaju od Ajfelove kule preko avenije ‘San Elize’,

 31.Taura bridz u Londonu koji se oko ponoci podize za prolaz vecih brodova,

32. ( svi ti prelepi svetski aerodromi pocev od onog u Frankfurtu, preko Dubaia, do Hog- Konga, Bangkoka i Singapura…..),

putevi preko okeana, biseri Kalifornije: 33. ‘Most Golden Gate’ u San Francisku,

34. Universalni studio u Holivudu u Los Andjelesu,

35. plaza Santa Monika,

36. Nevada sa Las Vegasom i svim njegovim kazinima i fontanama,

 37.Havaji sa cuvenom Vaikiki plazom,

 a onda jedan drugi deo sveta: Australija sa svojom 38.Zlatnom obalom i

 39.rekom I gradom Brizben….

 40.Novi Zeland u kome je sve lepo i zeleno od metropole Oklanda do malih mesta sa predivnim plazama poput Whangarea………..

NASLOVI (SADRZAJ KNJIGE): 

 1.         Prijatelj je onaj koji zna sve o tebi, a i dalje te voli….

2.        Hiljadu ociju dr Mabuzea

3.        ‘God bless you… ‘ (posle treceg naslova je prilog: ‘Hajde da najbolji ne stradaju prvi’, vidi napomenu :) )

4.        DAMA

5.        Piano

6.        Prastanje i suncokreti

7.        As time goes by….

8.        Dva vuka

9.        Lanin pesnicki trenutak

10.      Zima, zima, pa neka je…

11.       Oprostila svima sve, dobrodusna kao i pre… (’Al neko to od gore prati sve….)

12.      Leteti, lebdeti….

13.      Oci su ogledalo duse….

14.      Charles Aznavour ‘SHE’

15.      Diplomatija

16.      Tatjana…( iz ‘Onjegina’)

17.      ‘Na Bogojavljensku noc….’

18.      ‘Laki svetovi’

19.      ‘Prolaze neke slike od price onolike…’

20.     ‘I never did mind about little things…’ (‘Point of no return’ )

21.      Karlov most, Prag

22.     Beograde, dobro jutro

23.     ANDRIC…

24.     POEZIJA…

25.     Emocionalna inteligencija

26.     Sanjajte I pamtite svoje snove…

27.     ‘Ja sa strane posmatram taj svet…’

28.     Davno je proslo vreme kad sam….

29.     ‘Tamo daleko, gde cveta limun zut…’

30.     ITALIJA…

31.      Ime: Lana ( Lana sasvim licno…. )

32.     Danas jedan deo Hriscana proslavlja Bozic…

33.     Magnovenje…

34.     NE TREBA ODAVATI NI SVOJE NI TUDJE TAJNE

35.     ‘Trazim pomilovanje…’ Desanka Maksimovic

36.     Prvi dan zime kod nas, a na juznoj hemisferi pocetak leta…

37.     Koliko lica imamo I pokazujemo…

38.     Ja sam jedna od onih osoba….

39.     Danas je Sveti Nikola Cudotvorac…

40.     Pariz je uvek dobra ideja…

41.      Kada ti zivot da limun, napravi limunadu….

42.     Praznicno vreme….

43.     ‘Ne pogani coveka sto ulazi u usta, nego sto iz usta izlazi…’

44.     Ovde smo kum I ja…

45.     Predstava je zavrsena, zavesa je pala…

46.     Svaki covek dnevno ima oko 60 000 misli….

47.     Ja bih…(jedna pesma iz Lanine zbirke poezije)

48.     ‘Jedna lepa, blaga rec, pre ce ganut srca tvrda…’

49.     Umne zene kroz vekove

50.     Lanina poezija

51.      Oprostila svima sve….

52.     Ljubav I energija su najvece energije naseg bica…

53.     ‘I da me puste, I da mi brane…’

54.     Traktat o prastanju

55.      Fly me to the moon…

56.     NEVEROVATNA PRICA MOJE PRIJATELJICE KIM

57.      NEFORMALNA BIOGRAFIJA JEDNE LANE

58.     U STA JA VERUJEM

59.     Lep, suncan dan…(kontemplacija jedne Lane)

60.     Prolog Laninog Romana (‘U pogresno vreme na pogresnom mestu’)

Dalje bez numeracije…

-Moja religija je ljubaznost

-Lepota je kako se osecate iznutra

-A, ja… ja se kockam s’ prevarantom zivotom

-Confirmation bias

-Klopke

-Put do jednostavnosti

-Poslednji susret

-Daljine…

-Memento

-Bas je skola zgodna

-Sve sam radila na svoj nacin

-Hajde da najbolji ne stradaju prvi

-Pogledaj sve sa svelte strane

-A poentu krije prvi cin

-‘Psihologija dobrote’ ili ‘Antropologija zla’ odlucite sami

-Danas sam pun neke Spanije…

-Sanjaj me nocas…

-Stare rezidencije

-Utisci sa mojih putovanja 

-Zvezdano nebo nada mnom I moralni zakon u meni

Ja volim Novi Zeland I njegove gradove (posebno  Auckland), jer sam tamo zivela skoro deceniju I vezuju me neke divne uspomene, volim Australiju s’ obzirom da mi je tamo sin, bila sam ocarana njihovom Zlatnom Obalom… Sa zadovoljstvom se secam San Franciska, svetlosti ogromne jelke na ‘Union square’, parka oko ‘Golden Gate’ I dr. Prijatno mi je bilo u mnogim evropskim gradovima Rimu, Londonu, Pragu, Cirihu, Istanbulu I td.Predivno je bilo cekati Novu Godinu na Trgu SV. Marka u Veneciji.... Ali Pariz je nezaboravan… Bas kao u citatu:
“Zaboraviš na mapu, prostor oko sebe i lavirint ulica, jednostavno se prepustiš lutanju. Udišeš umetnost! Stavljaš kravatu satkanu od inspiracije… I ideš kao prosjak bez misli o domu, lebdiš na oblacima notnog sistema i upadaš poput sene u najpoznatiji kabare na svetu da popiješ piće sa Edit Pjaf i Frenkom Sinatrom. Chat Noir u svom najvernijem crnom krznenom “odelu”, se umiljava oko kraka crvene vetrenjače… Moulin Rouge! Njegova svetla zaslepljuju, njegova energija osvaja, njegova vetrenjača ne prestaje da se vrti još od XIX veka. Mulen Ruž nije samo noćni klub, on je legenda koja je osvajala svet, stvarala romane, filmove i slavne ličnosti….”

Pariz se zivi I udise punim plucima… Sva ta predivna mesta: JELISEJSKA POLJA, TRIJUMFALNA KAPIJA, PANTEON, AJFELOVA KULA,  LUVR, OPERA GARNIER, MONMARTR, VERSAJ, CONCIERGERIE I NOVI MOST na Seni….. Od svega zastaje dah… Pariz je bajka kojoj se vracamo u mislima i ka osto je rekao Hajne : “Pariz je zapravo Francuska, Francuska je samo periferija Pariza…” (Pariz je uvek dobra ideja...)

Slucajno, premotavajuci tv kanale da pronadjem vremensku prognozu koja me iskreno na tv najvise zanima... naidjoh na neku emisiju: 'Paparaco lov...' koja je prikazivala jedan dan u zivotu skoro razvedenog para Lecic (Nine i Leke)... Pratili su ih 'u stopu', i gde idu, i sta rade, i kako se pozdravljaju sa detetom i sve ostalo.... Tim kamerama nista nije promaklo, njihovi automobili, gestovi, izrazi lica, susreti, rastanci i sl.

Posle toga dadose prilog o razmiricama Verice Rakocevic i njenog mladog izabranika Veljka opet pred kamerama... I ja dalje i ne gledah, uhvatih Bogu hvala vremensku prognozu... 

Posle uhvacenog delica te emisije ja odahnuh i zahvalih se na svom zivotu u potpunoj anonimnosti... Sada tek vidim kliko moj anonimni zivot ima prednosti, mogu da radim sta hocu, da idem gde hocu, da se vidjam i rastajem s' kim hocu i niko ne zna... Mogu , ako hocu da nastavim da budem nekadasnja 'mala od skandala' i nikom nista...

Tako srecna i zdovoljna poceh da uzivam u svojoj slobodi i privatnosti.... A, sta mi je sve 'na pameti', ehhh... krecem u nove avanture, a da to niko ne zna, ha,ha...

U potpisu: 

Anonimna intelektualka :)

Decje pesmice su pravo cudo... U njima ima toliko krilatica i latentnih istina... Mene je oduvek odusevljavala ona:

'Ima jedna pecina stroga, u kojoj zivi Baba Roga... A ja sam valjda razumete jedno veoma HRABRO dete, pa sam resio upravo stoga da prizovem kosmicke sile i Baba Rogi pokazem Boga.... Nudim joj limun, nudim joj krusku, a ona ni da pokaze njusku... Da li postoji il ne postoji uglavnom Roga se mene boji....'

Na kraju kada je Roga pomalo pocela da se pomalja iz pecine bila je toliko konfuzna i nepripremljena sa nekim 'otrcanim' metodama zastrasivanja dece, da joj je pomenuto hrabro dete iz pesmice, koje je medjuvremeno ucilo i engleski, porucilo uz osmeh:

'Ehh, Rogo, why did you bring a knife to a gunfight ? "

Tako je dete pobedilo Baba Rogu (pomogle su tu i pomenute kosmicke sile, da ne gresimo dusu :)  i Roga probala, probala... vikala, glumatala, saputala, prozivala, podmetala, presvlacila se, oblacila, precesljavala, prepipavala, dozivala, i na kraju sta ce onako vec postarela i obolela od tolkih pokusaja da zastrasi hrabro dete povukla se u svoju pecinu.... i tu ceka sta ce da je snadje.... A, pitate se sta radi dete... Dete, ko i svako hrabro dete, raste, raduje se zivotu i vise i ne razmislja o Baba Rogi... ehhh I dete naucilo znanje, ha, ha....

Ko razume shvatice, a ima ih i bistrih... :) (To su oni sto umeju da tumace sifre Njusicevih telegrama; 'Plava riba, kljukana dinastija... svastikin but...STOP...' :) )  

Pretpostavljam da svaka prosecna zena (filmske dive kao sto je Monika Beluci I sl. se ne racunajuJ) ima u svom poluvekovnom zivotu oko cetiri-pet ozbiljnih ljubavi… Sve su one drage I ostave pomalo tragova u srcu, ali postoji samo jedna za koju moze da se kaze poput one kardiovaskularne pesme: ‘Samo jednom se ljubi, sve je ostalo varka…’ J

Takva jedna unikatna, nikad zaboravljena ljubav u mom srcu je jedan Kevin sa Novog Zelanda(rodjeni Novozelandjanin, irskog porekla, lici pomalo na plavog Iv Montana..) Uvek kad pomislim na ljubav, romansu, radost bez obzira na svoj dvanaestogodisnji brak I neke druge drage ljude neprikosnoveno se kao broj jedan pojavi Kevin…

Zasto je to tako I zasto bas on, a ne neko drugi, ili treci verovatno da ima poznatih I latentnih razloga… Bilo je tu obostrane privlacnosti (fatalne), hemije, razumevanja, zaljubljenosti, ljubavi, postovanja, ali je presudio I zivotni trenutak u kome sam se nasal… Dosla iz svoje domovine iz jednog zaokruzenog profesionalnog I porodicnog zivota, drustveno veoma prepoznata u gradu u kome sam odrasla kao pripadnik gradske intelektualne ‘elite’ sa puno prijatelja I dragih ljudi oko sebe… Odjednom na kraju sveta, na pocetku svega….Usavrsavanje jezika, razvod, malo dete, studiranje I usputni rad na nekoliko poslova da bih se izdrzavala… Kada ste na pijadestalu okruzeni lovorikama, mnogo ljudi je oko vas, a kada dodjete u neke ‘druge vode’ prijatelji polako nestaju I proredjuju se I posle ostaje ono pitanje: ‘Gde si bio, kad sam bila niko….?’ :)  I bas u takvim trenucima se pojavio Kevin, visoko kotirani autoritet u struci kojoj sam pripadala I ‘pruzio mi ruku, tj. primio u svoju luku…’ :) 

Iako smo tako reci ziveli zajedno samo cetiri godine, za mene je to sve bilo poput bajke…Pomalo je licilo na pricu: ‘Pigmalion’… Voleo me je bezuslovno, sve mi je pruzio, a za uzvrat nije trazio nista…Pomogao mi je da ponovo radim u svojoj struci I da na Zelandu opet budem ‘neko’ I pronadjem izgubljeni identitet...I sve sto me I u uspomenama vezuje za njega bilo je divno, njegova plemenitost, iskrenost, intelekt, strpljenje, ljubav, nikada nije povisio ton, nikada nije pokazao ljutnju, iako sam ja shodno svom temperamentu umela ponekad pomalo I da predjem odredjene ‘granice’…

Ali nijedna bajka ne traje vecno…Dosta stvari se umesalo, a ponajvise njegove godine I pocetak borbe sa kancerom kome je tada lavovski odolevao… Sta je bilo, bilo je, ja sam odlucala da se vratim u svoju primarnu domovinu, kako ja to saljivo kazem: ‘Srusio se celi svet, odneo me preko okeana jambo-jet, od zivota dobila sam petu licnu…’ J

Odluku o mom odlasku je primio kao I sve: tiho, ljubazno, blagonaklono uz osmeh uctivosti…

Otisli smo da proslavimo ili ozalimo moj odlazak u jedan Irski pab (blizu ‘ferry building’-a odakle su polazili brodici za okolna ostrva koje smo nekada cesto cekali…) U tom pabu je bila svirka ‘uzivo’, a svirali su momci koje je Kevin poznavao (jedan mu je ranije bio student, a drugog je nekada trenirao u lokalnom ragbi timu)… On je prisao do bine I nesto im rekao, a onda je celi bend prisao do naseg stola I odsvirao I otpevao, gledajuci u mene pesmu koju pamtim celi zivot, a pamticu sto bi jedna meni veoma draga osoba rekla I kad ‘podjem gore kod andjelcica..’ :  "Wild World"(Cat Stevens)

Now that I've lost everything to you
You say you wanna start something new
And it's breakin' my heart you're leavin'
Baby, I'm grievin'
But if you wanna leave, take good care
I hope you have a lot of nice things to wear
But then a lot of nice things turn bad out there
Oh, baby, baby, it's a wild world
It's hard to get by just upon a smile
Oh, baby, baby, it's a wild world
I'll always remember you like a child, girl

You know I've seen a lot of what the world can do
And it's breakin' my heart in two
Because I never wanna see you a sad girl
Don't be a bad girl
But if you wanna leave, take good care
I hope you make a lot of nice friends out there
But just remember there's a lot of bad and beware
Baby, I love you
But if you wanna leave, take good care
I hope you make a lot of nice friends out there
But just remember there's a lot of bad and beware

Tako ostade ta zivotna istina: ‘Samo jednom se ljubi, sve je ostalo varka…’, a onda nastavak: ‘Ovaj zivot ide dalje, cudne poruke mi salje…’ ha, ha

Divno je kada imate cega I da se setite, a da vam bude I drago I lepo I setno…Neko mudar je zato rekao: ’secanje je jedini raj iz koga ne mozemo biti prognani…’ J

Poezija... Trenuci izmedju snova i jave... Trenuci kada se svest prazni i ogleda u ogledalu duse... Pesnici, ta cudna sorta, nekada obozavana, nekada omrzena, zavisi kad, kako i od koga...

Setimo se Bodlera i njegovog kratkog, tragicnog zivota... A toliku lepotu reci je ostavio...

' Šarl Bodler zauzima u francuskoj poeziji mesto prvog pesnika čija je poezija izvršila snažan prodor u druge evropske književnosti i uticala na dalje tokove evropske poezije. U svoje vreme nepravedno zapostavljena, Bodlerova poezija je nekoliko decenija kasnije doživela opšte priznanje, postala je uzor i inspiracija, na njenim temeljima je postavljena poetika simbolizma, najsnažnijeg i najprodornijeg književnog pravca evropske moderne...'

Jedna od Bodlerovih neprevazidjenih pesama je 'ALBATROS' :

Albatros

"Dokoni mornari od zabave love često albatrose, silne morske ptice, na putu nemarne, tihe pratilice ladja što nad ljutim vrtlozima plove. Na daske od krova spuste ih sputane. Kraljevi azura, nevešti, zbunjeni, belim i ogromnim krilima skunjeni mašu k’o veslima na obadve strane. Maločas prekrasan, a sad smešan, jadan, krilati se putnik bori s okovima; s lule jedan mornar duva mu dim gadan u kljun, drugi mu se ruga skokovima. Pesnik sliči caru oluja i bura.

Što se strelcu smeje sa oblačnog svoda;

Na tle prognan, gde ga svet s porugom gura,

Od džinovskih krila ne može da hoda...."

Sretnem poznanika 'iz proslog zivota' koga nisam videla 100 godina, a svasta sam cula o njemu od raznih 'pticica'... Posto ja nikome nista ne govorim iza ledja vec sve onako otvoreno: 'face to face', ja pocnem:

Gde si, moram da ti kazem sve sto sam cula... Prosto ne verujem... Ti si nekada bio divna osoba, dobar, obrazovan, vaspitan, plemenit...

Sad o tebi pricaju svasta, da si 'majstor skandala', da si zajedljiv, da si nepredvidljiv, da si se zamerio mnogima... Ja, prosto ne verujem... Mi se dugo znamo i za mene si bio i ostao 'role model'....

Kazem mu: 'Covece, svi koje znas i ne znas, pricaju o tebi svasta, neki sapucu po kuloarima, neki su bas glasni...' Sta se to dogadja...

Moj poznanik se nasmeja, isti kao sto ga oduvek pamtim, ljubazan, lep, duhovit, dobronameran, vidim ja covek je nepromenjen, naprosto blista i zraci pozitivnom energijom kao i uvek i jos bolje, steze mi ruku toplo, cvrsto, prijateljski i rece:

'NE BRINI... ŠTO JE VIŠE KLEVETA I LAŽI, ŽIVOT MI JE MILIJI I DRAŽI...' :)

Ja vise ne brinem, verujem mu i poznajem ga u 'dusu'.... A posle ovoliko iskustva i bivanja po svetu i koje kuda coveka mogu da procenim sto bi se u zargonu reklo: 'dok si reko keks..' :)

Vidim ja covek je na svom mestu, mozda i ima nekih promena ali na bolje, jos je lepsi i pozitivniji... E, sad sto pricaju 'zli jezici' nek pricaju sretno im bilo, kako nas mudar narod kaze: 'Za dobrim konjem, prasina se dize...' :) 

Kalendarski ima vremena do proleca, ali po meteorolizima vec smo blizu....

Pa evo lepih zelja za lep pocetak proleca...

 Prolece treba  da bude vreme lepih misli, lepih zelja, prastanja I lepih dela…Oprostimo ljudima oko nas nesavrsenosti, ‘sitne pakosti’, radujmo se zivotu I tome sto smo vec zokruzili jos jedan krug oko sunca I sto nas ceka  novi..U stilu onih poznatih poruka koje se pisu na cestitkama: “DA imaš zdravlja i DA imas sreće, DA se ostvare želje i manje i veće, DA zračiš vedrinom, a odbacis tugu, DA liniju života imaš dugu... DA ti se snovi ostvare na javi, DA lepe misli imaš u glavi, DA ti drage osobe budu deo sna i  DA ti se sve lepo desava I da ti lepo vreme  donese mir, spokojstvo I harmoniju…”

Treba voleti ljude onakve kakvi su I raditi svoj posao najbolje sto mozete, a ne mesati se u tudje, treba pomagati ljudima ili im makar ne odmagati I videcete posle par dobrih dela, kako svetlost sija na vasem putu…….Sunce je uvek tamo gde su dobra dela... Ne moramo da znamo sve odgovore, ne moramo da budemo savrseni, mozemo jednostavno slediti Rilkeovu misao:

 “Budite strpljivi prema svemu što je nerešeno u vašem srcu i pokušajte da se prema tome postavite kao prema zaključanim sobama ili knjigama napisanim nepoznatim jezicima. Ne tražite odgovore sa kojim bi kasnije zakomplikovali  život. A poenta je proživeti sve. Pitanja žive sada. Možda ćete ih naći postepeno, neprimetivši ih, a odgovor proživeti kasnije…..”

Ne budimo suvise radoznali... Radoznalost je lekovita, ako se uzima u manjim dozama... Ne trazimo odgovore za sve oko nas... Neka ostane i tajni, i nerazjasnjenog zarad opsteg mira... Vazno je postici ono za cime svi teze, a to je unutrasnja harmonija... Do nje se dolazi dobrim delima, lepim mislima, nekomparativnim zivljenjem i oslobadjanjem od svake sujete i pakosti... Kad lepo mislimo, lepo i zivimo... 

Skoro me srete stari poznanik i poce konverzacija:

- Sta radis?

- Pa, kao i obicno , ja ovako ljubazna, plemenita, dobronamerna, neosvetoljubiva radim svoj posao najbolje sto mogu (znam da 'neko to od gore prati sve...' pa kako se 'zalomi'... :) ) 

- A ONI (poznanik zna znanje i zna na koga misli, ha, ha....)

- Pa i ONI rade svoj posao najbolje sto mogu,  ehhh svaka im cast (nisu ni oni mutavi znaju da ih 'onaj od gore gleda' pa kako im se 'zalomi', nema posle 'e, nismo znali, nismo verovali, a vidis ima nesto....' )

- I koji je tvoj zakljucak na osnovu kontemplacije...(poznanik je akademski potkovan...:)) 

-Zakljucak je meni je dobro i lepo, ONI i ja se znamo vec dugo leta i prepoznajemo se sto bi se narodski reklo na 'kilometar', a ja sledim onu Cercilovu mudrost" 'Nista me vise ne raduje, nego kad me gadjaju , pa promase..., ha, ha (a tek kad cujem kako 'onaj od gore sto sve vidi odreaguje....' eto radosti...)

-E, pa drago mi je da je tako , lepo izgledas, lepo pricas..., sva si lepa....ehhh....

-Hvala ti, vazno je da se dobro osecam i da mi je od onih 60 000 misli koje dnevno imamo bar 59 800 pozitivno, a sto se lepote i dobrote tice, sta cu 'takva sam po celom telu..' ha, ha.... :) (Znaju to i oni, pa mi zato od svojih 60 000 misli posvete bar 50 000, tolko sam im vazna i znacajna, sta ces o boljima se misli, prica, prepricava, bolji su uvek u centru paznje tako da ONI s obziirom da su 'plitki ko plehani tanjir' da bi se bavili sobom imaju nekog znacajnog i za njih uzvisenog, nedodirljivog, da se njime bave...., ja im prastam, volim ih kao i sve ostale, zelim im sve najbolje...ha, ha) Vazno je da svako radi svoj posao, a ima ko 'posle' o nagradi odlucuje.... :)

“I da me puste, I da mi brane, ja I kad pamtim, pamtim samo lepe dane….”

Jednostavno u svojoj memoriji imam prostora samo za lepe stvari: divna prijateljstva, lepa putovanja, radost materinstva, unutasnje zadovoljstvo sopstvenog intelektualnog dozivljaja…Koristim opciju ‘Delete’ za sve ono sto se pojavi ruzno: za ljudske pakosti I zavisti, za crne hronike, za razna podmetanja cije aktere prezirem, smatrajuci da su sasvim bezvredni, ali ne mrzim jer to ne umem, za sitne izdaje I dr. Tako u svesti cuvam lepotu I mir…. Ne bavim se tudjim zivotima (ako se neko bavi mojim, sretno mu bilo, ha, ha…uglavnom se ljudi bave onima koji su bolji i pametniji od njih i imaju nesto sto oni sami nemaju... :) ) (jedan prijatelj mi je rekao: 'ti si meni toliko zanimljiva, da mogu ubacio bih 'skrivenu kameru' u tvoj stan da vidim sta radis po celi dan, ja sam uz osmeh odgovorila: 'pa ubaci, ja nemam tajni, uvek sam plemenita i lepa, takva sam po 'celom telu'...ha, ha.... :) ) ne radim nista lose I zivim u skladu sa onom poznatom I cesto citiranom krilaticom: ‘neko to od gore vidi sve….’ I cuvam u dusi taj ‘miris neba’, verujem u pobedu dobra nad zlim I veci deo zivota zivim svoju bajku…. Kao u svakoj bajci ima tu I dobrih vila I vilenjaka I vestica I carobnjaka I magicnih ogledala….a na kraju sve ima svoj ‘happy end…’ (moj je nadam se Zlatna Obala…)

Ne bavim se vise razmisljanjem zasto neko nesto radi, pa to ne mogu da utvrde ni najbolji psiholozi, a kamoli moja malenkost… Psiholozi kazu za neke stvari; ‘cine ih iz iracionalnih razloga…’ Pa, neka tako I ostane….Nek cine sta im se cini, svakog svoja zvezda nadgleda....

Osecam u sebi plimu emocija prema celom covecanstvu I volim I saosecam sve: kako filmske zvezde LA, tako I njihovih 250 000 beskucnika, volim I postujem ljude na celoj planeti nezavisno od rase, vere, materjalnog ili obrazovnog statusa… Jednostavno kako pesnikinja kaze, ako se nekome nesto lose desi” ‘Zao mi je coveka…’ Ako se lepo desi u mislima slavim sa svim srecnim I uspesnim ljudima I radujem se njihovoj lepoti, slavi, bogatstvu, uspesima….

Sa takvim filterom koji nosim u srcu lako mi je sto bi nas narod rekao da ‘prebobam’ mnoge stvari I da uvek vidim zrake svetlosti koje se razlivaju iznad mog neba…Skoro me je jedan poznanik pitao: ‘Zasto se ti nikada ne svetis, cak ni onima koji su ti mnogo pakostili…’ Moj odgovor je kao I obicno bio: ‘Ja se licno nikada ne svetim, ima ko brine o kosmickoj pravdi….’

I tako zivim od danas do sutra (retko mislim na prekosutra) u stilu: ‘Ne zali za onim sto je proslo I ne strepi zbog onog sto jos nije doslo…’ (A i ne slutimo koliko nas jos lepih stvari ceka iza coska....) Zato mi je srce uvek ‘puno’ jer ‘pamtim samo lepe dane, ja nisam kao mnogi da pamtim samo zlo… ne mogu to…’ Prastam, volim, radujem se, u sebi nalazim sve izvore dobrog, lepog, intelektualnog, altruistickog.... I znam da ‘neko to od gore vidi I slusa sve….’ :)

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• POBEDA VERE, PRAVDE I ČOVEKOLJUBLJA
• PRED SPAVANJE...
• SLEDITI ANDRIĆA...
• KAKO SADA BIRAM CITATE...
• LETETI, LEBDETI...
• KAKO SE GRADI SISTEM VREDNOSTI...
• BLISKOST KAO ČAROLIJA
• TAJNA JE U NAMA ...
• LANIN PROGLAS
• SVE MOJE TREĆINE NEŠTO ZNAČE, NEČIM ZRAČE...

• Generalna [274]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom