Kada me pitaju Ko sam i sta sam, ja odgovorim: ALTRUISTA...

To je za mene zvanje, zanimanje, svetinja... Nikakva saznanja, ;skriveni blagoslovi' i sl to ne mogu da promene... Ja volim ljude nezavisno od njihovih opredeljenja i porekla i volela bih svima da pomognem da budu srecni i zadovoljni...

" Altruizam je prosocijalni oblik ponašanja koji se smatra vrlinom u većini kultura i osnova je mnogih religija. Njime se označava nesebično ponašanje kojem je cilj pomaganje drugome bez ikakve naknade ili spoljašnje nagrade. Filozofski posmatrano altruizam je način osećanja, mišljenja, delovanja, koji su usmereni dobročinjenju kako za svoje bližnje, tako i za čovečanstvo.

...Pre nekoliko godina sam bila zacudjena i zbunjena nekim tokom dogadjaja i razvojem situacija oko mene.... Sto bi reko jedan moj poznanik koji mi nije bas naklonjen, ali je barem iskren ha,ha..., citiram ga: 'Ti si kao ptica feniks, dizes se iz pepela jos lepsa i bolja, taman smo mislili da su ONI postigli cilj....a ono iznenadjenje, ti ponovo blistas....'

Naravno to da blistam kao i uvek prijalo je mojoj sujeti, ali me je podstaklo da otkrijem ko su ONI i sta to rade, zasto su me uzeli na 'nisan'... I uz 'malu pomoc prijatelja' i par 'pticica' koje su mi nesto dosapnule, a kao student sam se bavila kratko i istrazivackim novinarstvom, nisam ni ja bas mutava... ha, ha... Ni inteligencija i intuicija mi nisu bas slabe strane , a prosla sam i izucavala sto sta od budizma, preko kazina, ha, ha.... Isla na kraj sveta i vratila se, prosla razne golgote o kojima moze samo da se 'sapuce' u kuloarima.... :)

Tako da ja i sama ne tako naivna otkrih celu pricu....(Sreca, zadovoljna i vec zaokruzena na svim zivotnim poljima, pa se ne pecam lako na njihove mizerne mamce....) 'Poentu drame obicno krije jos prvi cin....' I sve mi se razbistri i ko sta radi, i zasto, i kako, i kako su povezani, a Boze me sacuvaj ima ih od svake sorte, pa ako se sami i ne plase 'kosmickih sila koje sve ipak prate odozgo..' sretno im bilo....Prica je degutantna, da ne kazem ruzna, prljava, da ne upotrebim neku jacu rec jer sam i dalje altruista i 'dobrica' i ne zelim nikoga da vredjam....

Zalosno je sto su se u tu necasnu mrezu uplele i neke osobe koje su mi nekada bile drage i kojima sam,na zalost nekada verovala... Na radost, vise im ne verujem i nisu mi vise dragi i prepustam ih da se utapaju u taj 'sljam' i zabokrecinu u kojoj  se vecina od pomenutih davi, a neki su se vec i udavili.... Ostalima sledi......, a sta sledi, sta ko radi mozda nije trenutno svestan posledica, ali po Budistickim i mnogim drugim zakonima stigne ga kad se najmanje nada i jos se pita 'zasto'...Ehhh pa, zato....

Dakle, sva ta saznanja su meni dosla kao skriveni blagoslov da otvorim oci, postanem mudrija i opreznija i da ponovo zablistam jos jacim sjajem...('mudra ko zmija, bezazlena ko golub...; ehhh)

Prica je 'zamotana u oblandu' ali ko razume, shvatice, ima ih kojima sive celije rade efikasno....

Ja sam i dalje ljubazna sa svima,kao sto vec rekoh  'dobrica', altruista, neosvetoljubuva...., 'a neko od gore vidi sve....' pa se obicno desi po onoj narodnoj 'ko drugome jamu kopa sam u nju upada...' (onda se ljudi zacude zasto im se nesto desava, a nije za cudjenje...) Ja volim ljude i ne bih zelela da bilo ko upadne u bilo sta sto mu ne prija, ali se na zalost 'klopko-postavljaci' prvi uhvate u svoje klopke.... O cemu se stvarno radi je istorija, a istoriju pisu pobednici, pa eto i moje skromne malenkosti... :)

Svima zelim sve najbolje, pa i 'klopko-postavljacima, ha, ha (cujem da im kardiovaskularni sistem nije bas najbolji...a tek kako li je ostalim organima ehhh...)

Svi mi sretni mi bili i ziveli stotinu leta... ! :) 

Voli vas i postuje

Vasa uvek dobronamerna Lana 

“…‘Susret pod neobicnim okolnostima’ je nesvakidasnji roman Vladana Matijevica o ljubavi I veri, o posrnulom andjelu I demonima, o poimanju sudbinskog I nebeskog…”

Naslov romana me je podstakao na razmisljanje o svim tim susretima pod neobicnim okolnostima koji su mi se desavali sirom sveta… Bili su to obicni dani od kojih ne ocekujete vise od svakodnevne rutine, a onda su se desavale stvari poput carolije… Radeci postdiplomske studije na jednom od prestiznih novozelandskih univerziteta imala sam srecu da za mentora imam intelektualca (eruditu) svetskih dimenzija koji je na svim kontinentima drzao zapazena predavanja I koji mi je pomogao da usavrsim engleski jezik, prosirim sopstvene intelektualne vidike I upoznam zanimljive ljude sa svih meridijana…Bilo je mnogo razlicitih susreta, ali mi je jedan ostao u trajnom secanju… Uoci jedne od tematskih konferencija koje smo povremeno imali mentor mi je predstavio svog prijatelja I kolegu iz Singapura…Bio je to neobican covek fascinantnog poznavanja apsolutno ‘svega’ od filozofije preko umetnosti do matematike koja mu je bila struka… Upoznavsi me, primetvsi moj 'akcenat’ pitao je da li sam Italijanka jer sam ga podsetila na Izabelu Adjani… Posle saznanja da nisam ali i da se bivsa Jugoslavija ipak granici sa Italijom razgovor kome je prisustvovalo nas petoro- sestoro iz grupe mog mentora tekao je kao da se poznajemo vekovima… I sve je bilo blisko, prepoznatljivo I sve sto sam pomislila da kazem covek je vec uoblicio sopstvenom magijom reci I iskazao tako neposredno I jasno: pocev od budistickih istina koje sam vec duze izucavala posecujuci sa prijateljicom jedan Budisticki hram preko svakodnevne psihologije u stilu: ‘Kada imate problem, a neraspolozeni ste ostavite ga, nece pobeci I o njemu mislite sutra u boljem raspolozenju… Kada ste neraspolozeni problem postaje ‘grudva snega’ koja se kotrlja I raste…Sutradan, kad prespavate I pocnete da se radujete novom danu, isti problem je pahulja koja se lako moze istopiti sa prvim zracima sunca…’, do strucnih razgovora o etnomatematici ( grubo receno - razliciti pristup raznim narodima u nastavi matematike uz postovanje njihovih specificnosti…) Na kraju visecasovnog razgovora mi je poklonio jednu budisticku amajliju uz napomenu: ‘nema tu magije, sve je u mislima, protrljajte je, nasmesite se, mislite lepo I carolija pocinje…’ Dugo smo bili u mail-kontaktu, a ostalo je istorija.... koju bi u svom saljivom stilu najbolje opisao Balasevic stihovima poput onih iz ‘Katrin…’ : “ I mahala mi dugo sa prozora vagona. I pisala mi posle, da pamti sunce juga…I zvala me u jesen da dodjem do Dijona, al tamo ne bi bila ista nego neka druga….” ( Al’ u Singapuru ne bi bio isti, nego neko drugi, ha, ha…  J )

Lep, suncani dan, ja srecna, ispunjena, zadovoljna…Zavrsila deo radnog dana, prosetala, dosla u tisinu doma svoga…  Ono za cim sam celog zivota tezila: MIR, UNUTRASNJA HARMONIJA, DUSEVNA RADOST…Zahvalna  nebesima na svemu sto sam dobila…Jedan ritam zivota za kojim sam oduvek tezila, Bogu hvala, sada je dosao… (Zaokruzila skoro pola veka zivota, stekla solidno obrazovanje u prirodnim naukama uz koriscenje cetiri jezika, proputovala skoro sve kontinente I druzila se sa ljudima iz celog sveta,  kosmopolit, odgajila 25 godisnjeg sina… I nadasve u dusi ostala plemenita….) Oslobodjena svega, bez strepnje, slutnje, sete, radosna sto mi svaki novi dan donosi ovu vrstu spokoja… Neprocenjiv unutrasnji osecaj zadovoljstva I duhovne radosti… Vredelo je proci sve sto sam prosla da bi se doslo do ovog stanja ispunjenosti I dusevne nirvana… (Zahvaljujuci ‘radu na sebi , genetici I Bozjoj pomoci…’) Puna lepih I prijatnih emocija, oprostila svima sve, rasterecena… Taj skriveni blagoslov je dosao u pravi cas…. Ne preterano religiozna, ali postovalac vere i biblijskih misli…. (Poslanica Rimljanima 12:19 Knijga O Kristu:

¹⁹ Dragi moji, nikada se ne osvećujte. Prepustite to Bogu jer u Svetome pismu piše:
    '"Osveta je moja;
            ja ću vratiti onima koji to zaslužuju”)

Osecam da volim ovaj zivotni stil, nista ne bih menjala, osecam toplinu sunca u zenicama, u dusi, a najvise u mislima…Misli su mi vedre, prijatne, svelte, topple, suncem nadahnute… Jedan uspesni zivotni period zaokruzen postizanjem zrelosti i sopstveniog mira…(Ucila na iskustvima drugih, a najvise na sopstvenom u stilu: ‘Ne saplicem se dva puta na isti kamen’ ) Radost I zahvalnost..Plemenitost I altruizam….Zelja da zagrlim sunce na njegovoj svetloj putanji… Toliko lepog… Malo li je… Ne brinem, ne predvidjam, mislim dobro…,radim dobro…, imam svoj unutrasnji mikrosvet na koji sam koncentrisana I u kome sam veoma zadovoljna I veoma volim I postujem sebe…(‘Zivim zivot miran, tih,nekad bacim kartu il napisem stih, stvari teku, ja se drzim izvan njih….’ )
(Volela bih da svi ljudi, nezavisno od nacionalnosti, boje koze, politickog opredeljenja ili bilo cega drugog... budu zadovoljni I ispunjeni kao ja, zao mi je onih koji se jos uvek bore sa svojim frustracijama… Moraju da shvate -  sreca je samo u plemenitosti, prastanju, duhovnom davanju…Sve ostalo im ne pomaze…. Sreca je u NAMA SAMIMA, a mi svojim mislima oblikujemo sebe, svoj dan, a najvise svoj unutrasnji svet…. )

S' obzirom da su u mojoj dnevnoj kontemplaciji uglavnom prisutne misli o pobedi dobrog evo par lepih misli o dobroti:

 Uporna dobrota pobeđuje zlo.

LATINSKA POSLOVICA


Dobro delo leži u dobroj nameri, a ne u vrednosti stvari koja se daje.
SENEKA


Dobro daje, mnogo daje, onaj ko sa poklonom da je i nasmejano lice.
LATINSKA POSLOVICA


Dobro je teško videti a lako se pozna.
SRPSKA POSLOVICA


Dobro je govoriti, a još bolje ćutati: treba samo znati kad je čemu vreme.
RUMUNSKA POSLOVICA

“Dok god postoje večni antipodi - vruće i hladno; manihejsko nadigravanje svetla i tame; akcija i reakcija; centrifugalno i centripetalno; ljubav i mržnja; rat i mir - postojaće datost i njena suprotnost, ništavilo... Stalna borba suprotnosti na kojoj počiva kosmička ravnoteža….” ( sveprisutni antipodi: zivot I smrt….)

Ovih dana se dosta govori o smrti Fidela Kastra I naravno da smrt svakog coveka u meni budi setu I saosecanje, jednostavno mi je zao sto se neciji zivot ugasio bez obzira na njegovu starosnu dob, nacionalnost, versko ili politicko opredeljenje… Skorasnja saznanja su me takodje potresla: smrt supruge naseg kolege, smrt izuzetno nadarenog mladica I besednika poreklom iz Loznice, smrt Leonarda Koena, pa smrt plejade nasih poznatih glumaca pocev od nezaboravnog Gage Nikolica….Naravno sa godinama I taj fenomen smrti kao  I sve ostale fenomene: sam zivot, ljubav, radost, tugu, prolaznost, pobede, poraze primam mnogo drugacije nego u mladjim godinama, nekako tise, prirodnije, sa vise razumevanja I pomirenja u stilu tihog prihvatanja: ‘tako je moralo da bude….’ Naravno da bih sedamdesetih kada se Kastro nalazio na obroncima Sierra de Madre ili osamdesetih kada smo obozavali Koenovu pesmu: “Dance Me to the End of Love” (‘Ova pesma nastala je 1984. na sintisajzeru Kasio, koji je Koen našao u suvenirnici na Tajms skveru.’), ili u srednjoskolskim danima kada su me iste godine potresli: smrt divne osobe -  mog deke ‘po ocu’, smrt majke moje najbolje drugarice, smrt naseg tadasnjeg idola Tita, kazem naravno da sam tih godina sve primala burnije, emotivnije uz erupcije bola ili ako su radosni dogadjaji bili u pitanju kao antipodi ovde pomenutih uz euforiju I emotivni vatromet ushicenja…

Sada je drugacije… Valjda su godine, zrelost, zivotno iskustvo ucinili svoje… Dirnu me I tuzne I radosne vesti ali nekako tise… Nema vise tih burnih reakcija I prejakih emocija… I dalje volim ljude, radujem se njihovim uspesima, slavim zivot I osetim tugu pri pomenu bilo cije smrti, ali nemam te predjasnje jake reakcije… Osim godina, mozda je I ta zivotna mudrost, cesto potencirana u stilu: ‘Neko to od gore regulise sve…’ doprinela ovakvim reakcijama…

Pratim u medijima razlicite price… Na zalost mnogo je vise onih tuznih nego lepih…Nekada mi nije jasno kako ljudi mogu toliko da mrze I tako degutantno da se ponasaju u nekim situacijama.. Nikada nisam osecala mrznju cak ni prema onima koji su me povredjivali na razlicite nacine zeleci da me obezvrede nekim njima primerenim ‘jadnim I nedolicnim’ nacinima… Nikada nisam bila poseban ‘fan’ Isidore Bjelice, ali mi je zao kada cujem sta joj se sve desava, smatram da zena njenog ljudskog I intelektualnog kalibra to ne zasluzuje… Zato me je odusevila jedna njena recenica izgovorena u nekom od njenih skorasnjih intervjua, kada su je novinari pitali: ‘Sta je za Vas najveca sreca…’ odgovorila je (parafraziracu): ‘Sada kada sam prosla sve sto sam prosla, naucila sam da volim I  one koji me mrze, to je najveca sreca….’

Tako I ja razmisljam: volim sve ljude; one koji me vole I one koji me mrze…’ (a ima ih od svake ‘fele’…) Volela bih da su svi ljudi budu besmrtni ili bar da pozive 150 godina i da im zivljenje bude prijatno.... I smatram da su dva fenomena: zivot predivan, dragocen, kao antipod smrti, I ljubav sveobuhvatna, bezuslovna, Bozanska kao antipod mrznji uvek pobednici jer svetlost uvek pobedjuje tamu….

“… tako je moguće razmatrati poznatu misao Anselma Kenterberijskog: Verujem, da bih znao, odnosno (sada mi pitamo, a ne Anselm): Da li je znanje, zbilja vera, ili: znam, da bih verovao? Kako steći i osećanje i mišljenje ili, tačnije rečeno, kako ih u toku celog života sticati? Nije li nam ostavio Isus Hristos tajanstvene reči: Budite mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi, koje patrijarh srpski Pavle tumači ovako: „Budite mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi, znači, razvijajte svoje umne sposobnosti sve više, pod uslovom da paralelno razvijate u sebi dobrotu. No, um je hladan a dobrota topla, ali slepa. Stoga su nam potrebni i um i dobrota da jedno drugom drži ravnotežu, da um ne pređe u zloću, a dobrota da ne pređe u glupost“.

U sta ja verujem… Verujem u dobrotu, plemenitost, covekoljublje… U kosmicke zakone sveobuhvatne

pravednosti… Verujem u mladost, prijateljstvo, ljubav, prastanje, dobronamernost, u duhovnu I

fizicku lepotu… Verujem u ljude koji su spremni da suoceni sa istinom priznaju I kada su u pravu I

kada su pogresili…Verujem da razlicita iskustva oplemenjuju I sada ne mogu da se opredelim sta je

oblikovalo moju duhovnost I veru u lepo, pozitivno, ljudsko da li je to izucavanje etnomatematike,

pisanje poezije, bavljenje atletikom, ucenje stranih jezika, komunikacija sa ljudima sa svih meridijana,

pa cak I jedan kratak period rada na poslovima rullet krupijea…Verujem u sunce I njegovu blagodet, u

iskrenost, u bajke , u snove, u umetnost,  u magiju trenutka, u zivotnu radost,  u sadasnjost, u

buducnost, u uctivost I lepe reci, u postojanje duse I harmonije, u svetlost… Verujem u krilaticu

kojom me pozdravlja nas veroucitelj: ‘Pomoz’ Bog I svi sveci, svih 12 meseci…’ J Verujem da ima

mnogo vise dobrih ljudi nego onih drugih… Verujem u svoju porodicu, prijatelje, kolege, djake,

susede, dobronamerne slucajne prolaznike, verujem u TO sto volim da verujem I sto zelim da se svima

desavaju samo lepe, dobre I prijatne stvari…

Rano jutros zove me prijateljica da mi cestita Arandjelovdan, a posto zna dosta o slavama kaze:’Na ikonama se archangel Mihailo predstavlja sa krilima u vojvodskoj odezdi, kao borac sa macem u jednom I kantarom u drugoj ruci, jer , prema narodnom verovanju, on u casu smrti uzima ljudsku dusu…’

Ja joj se zahvalim na cestitkama I kazem: ‘Mozda ne znam toliko o andjelima I svecima, ali znam dosta o necemu sto se pretpostavlja da tezi oko 21 gram, a to je ljudska dusa koju upravo pominjes, pa posto se znamo 100 godina osecam da je tvoja dusa ‘uznemirena’, pa reci u cemu je stvar…’ I ona, divna zenica mojih godina – generacija (a to su najbolje godine J ) poce da prica, tj. otvori to pomenuto parce od dvadeset jednog grama….Naravno bilo je tu mnogo cudjenja, neverice, ushicenja, teskih reci u stilu: ‘Znas ko dira u privatnost coveka, po Hristu koji kaze: ‘Ne diraj u coveka..’ rizikuje neka prokletstva cak do treceg kolena….’ Na sta se ja najezih, ne volim takve prognoze, a I nisam duboko religiozna, pa joj rekoh: ‘Neko to od gore vidi sve, ostavi pravdu kosmickim silama, a ti mi ispricaj ovozemaljsku sustinu problema….’ I eto u najkracim crtama: Moja prijateljica I njen suprug, divni ljudi, intelektualci, ni bogati ni siromasni, pristojni I vredni u svojim strukama, postuju religiju I moralne vrednosti prosle godine su kupili veoma komforan, moze se reci luksuzan dvosobni stan od nekog ‘kontraverznog’ biznismena…. U stanu je lepo, okolina je lepa, ali su tek skoro saznali koliko je pomenuti biznismen bio ‘kontraverzan’ tako da su u stanu ostale skrivene kamere I prislusni uredjaji… Naravno moja prijateljica je opisivala stotine, nama ovde nevaznih detalja, kako su suprug I ona dosla do pomenutih zakljucaka uz opaske ‘ko prisluskuje tudje razgovore nikada o sebi ne moze cuti nista lepo ‘ ili ‘koji je to sljam koga zanima kada se suprug lli ja tusiramo, sta jedemo, sta pricamo I opet u njenom stilu religije pominje neka prokletstva… Ja onako kao svetska zena koja je iz vec ranije pomenutog ‘prosla sito I reseto…’ I koja vise nije majstor skandala kakav je u mladjim danima bila, kada su me zvali ‘Lana, nevolja’ ha, ha..., sada povucena, tiha intelektualka, zivi u stilu; “Usta imam, jezik nemam…, a sto znam - znam…, a pravim se da ne znam... J” da je smirim recima: ‘Dobro, to sto ste otkrili nije prijatno, ali koliko sam razumela nije bas potvrdjeno…’ (ona pisti u slusalicu: ‘jeste, jeste I ovo te zovem sa komsijskog telefona da me 'bagra' ne cuje…’ ) Ja nastavim: ‘Dobro, smiri se, pogledaj sve sa svetle strane ti I tvoj suprug zivite jedan relativno tihi, intelektualni zivot bez mnogo para, politickih funkcija, bilo kakvih strasti, ne mrzite nikoga, pa sta vam ko moze… Tvoj suprug je svojevremeno poznavao u supu dosta ljudi I inspektora tako da ce mozda moci da izdejstvuje zvanicni nalog za ‘obelodanjivanje’ vase situacije, pa ce pomenuti akteri koji su to, po tvojim recima instalirali, a I oni koji su gledali, slusali, a nisu prijavljivali imati problem sa zakonom, sada su I zakoni iz ove oblasti poostreni, verovatno ce neki zavrsiti u zatvoru, a neki sa velikim novcanim kaznama… Ti tu nista ne gubis..Dobra si, lepa, pa I suprug je slican tebi, mozda to dodje kao ‘skriveni blagoslov’ pa dobijete ne samo na popularnosti nego I ovako neke pozicije… Ajde sada lepo proslavi slavu, raduj se suncu I zivotu, a ti I bolje od mene znas da onaj ‘ko od gore vidi sve….’ polako, ali sigurno sve sredjuje I dovodi na pravo mesto… Mislim da su moje reci malo umirile moju prijateljicu jer je parafrazirala I Boru Corbu recima’Ma u pravu si, ravnodusan prema placu, a ne bas sasvim sam, nisam jos za ilovacu, ne moze mi nista sljam…’ Ja sam se nasmejala I rekla joj: “Lepo, smirila si se, ali ne preteruj, ti bar kao vernik I intelektualka biraj vokabular… Znas kako su nas ucili: ‘Samo akademske reci….’ J “        

Skoro sam cula deo konverzacije jednog mladog tv voditelja I gospodina Ivanovica (Desimir D. Ivanović dipl.ing, trener za ljudske resurse i učitelj kliringa - Majstor aikidoa 2.dan (Firenca 1974), diplomirani inženjer (Beograd 1975), specijalnost organizacija rada.Obuku iz kliringa je započeo u Londonu 1982. godine, a okončao u Adelejdu (Južna Australija) 1991. godine. Obučavan je još iz holističkog rebirtinga (London, 1985-88), transakcione analize (Beograd, 1990-91) i poslovnog savetovanja (Minhen, 1993). )

U stilu koje bi pitanje ‘otvorilo coveka ‘ I dodjose do simpaticnog pitanja:

‘’STA VAM SMETA DA ZASIJATE…?” Tu se setih prevoda omiljene pesme:

“Hajde zasijaj, zasijaj kao zvezda

Zasijaj tako jako kao zvezda koja zapravo i jesi

Zasijaj u budućnosti

Širi svoju svetlost gde god bila….”

Tako me pomenuto pitanje podstaknu na razmisljanje….Odgovor bi u prezentu, tj. sada bio: ‘Vise mi ne

smeta nista, sada mogu da zasijam svojim punim sjajem, uprkos bilo cemu jer imam puno iskustva u stilu

NJegosa: ‘Ja sam prosa sito I reseto, ovaj grdni svjet ispitao….’  , ali jos pre 5-6 godina dosta toga mi je

smetalo, a najvise poverenje u ljude koje sam u to vreme jos uvek imala u bezgranicnim kolicinama… Odrasla

u prosecnoj intelektualnoj gradjanskoj porodici, vaspitana u duhu covekoljublja I prijateljstva u stilu: ‘Cini

dobro….’, kasnije dobar djak, omiljena u krugu prijatelja I familije (bar sam ja tako tada mislila I osecala )

provela jedan divni profesionalni period u skoli u kojoj sam osecala da nesebicno dajem I za uzvrat dobijam

bezuslovnu ljubav…Takodje provela skoro deceniju u ‘belom svetu’ ceznuci za ‘nasim ljudima I nasim

prostorima’ koje sam ostavila….Vratila se u svoju domovinu u ocekivanju produzetka divnih prijateljstava,

pruzajuci ruku svakome - staroj Ili novoj osobi koja se pojavila u mom tadasnjem zivotu sa zeljom da se

druzimo, da razmenimo pozitivne emocije medjusobnog bilo emotivnog, bilo kolegijalnog ili  cak komsijskog

razumevanja I pomaganja….MIsleci da ako ja toliko volim ljude, radujem se tudjim uspesima, sirim fluid

topline, ljubavi, prijateljstva da ce ljudi oko mene da uzvrate slicnom merom… (Bila sam poput Dare u

‘Balkanskom spijunu’ (Mira Banjac ) koju suprug Ilija pita pokazujuci joj fotografije upravo uslikanih ljudi: ‘Sta

bi ti Daro rekla kada vidis ove slike…’, a ona odgovara: ‘Pa, nista ljudi setaju…’, pa je suprug prekorava: ‘E,

Daro sto si naivna…’ ha, ha )

Tako sam ja pocela, kao I uvek da sijam dobrotom, razumevanjem, svojom ‘ personality’ (sto bi Englezi rekli

J ) Otvorena, nasmejana spremna da pricam o svojim pobedama I porazima iz proslosti slucajno sam sretala

mnoge ljude oba pola, po meni dobre ‘dusice’ sa kojima mozete imati prijatnu konverzaciju….S’ obzirom da

su iskrenost, dobronamernost, druzeljubivost uvek bile I ostale glavne odlike moje licnosti tako sam se

ponasala svuda; na radnom mestu, medju starim I novim prijateljima, u komsiluku, na javnim mestima I sl.

Uvek spremna da pomognem, da se pristojno nasalim, da udjem u kratku neformalnu konverzaciju… I sijala

bih ja tako jos dugo, da mi nije zasmetao  sopstveni relativno visoki koeficijent inteligencije (bice da se opet

hvalim I smetam drugima sto sam svuda bila djak generacije, sto sam diplomirala matematiku u svojoj 23.

godini, sto sam magistrirala I predavala na engleskom govornom podrucju, sto se sluzim sa 4 jezika, sto

 odlicno poznajem knjizevnost, filozofiju itd.), ali to navedoh zbog pustog, pomenutog koeficijenta koji je poceo

da mi smeta ‘da sijam u punom sjaju’ I da mi salje razlicite signale u stilu: ‘Zaustavi se ovde, pocni da

analiziras neke situacije I neke ljude, ne budi I dalje Polijana ili Dara sa pocetka price… I tako ja upotrebih

svoje ‘male sive celije’ I ostala cula… Poceh bolje da gledam I slusam, a saslusah I neke druge umne ljude

koji mi ponudise poput ‘skrivenog blagoslova’ neke savete, uputstva za ponasanje I otvorise oci nekim novim

istinama koje bas nisu bile ruzicaste…Jedna osoba koju profesionalno veoma cenim mi jednom rece: ‘Cuti,

manje pricaj, vise slusaj... vidis da ovde skoro svako mrzi svakog, a ti ocekujes da te vole I postuju…’ To

jeste za mene bilo sokantno (jer ja sam bila ‘naivna, mislila sam da me svi vole I da sam im preko

potrebna…’ ha,ha...)

 Onda sam cula neke degutantne stvari o sebi od osoba koje karakterise fraza: ‘ko drugoga rado kalja,

taj sigurno malo valja…’, prepustila te uvrede I klevete Bozjem sudu u stilu : ‘Neko to od gore vidi sve…’ I

povukla se u mirnije vode ljubaznosti, ali smanjenog poverenja…Shvatila sam da nista nije bas slucajno (to

vise nije verovala ni vise puta pomenuta Dara J ) I dalje volim I postujem ljude, cinim dobro koliko mogu, ako

ne mogu, sklonim se u stilu: ‘Nemoj da neko strada od moje ruke…’, I dalje sam altruista ali mnogo oprezniji

I uzdrzaniji zahvaljujuci informacijama tj. tzv. ‘skrivenom blagoslovu’ J Ne pecam se vise na stare ‘fore’, a

mnoge situacije I osobe koje mi vredjaju inteligenciju, jednostavno ignorisem…postoji kosmicka pravda I oni

koji se time bave…. Tako da eto, vraticu se na pocetno pitanje o ‘sijanju’…Sada kada mnogo znam I svesna

sam na sta su sve ljudi spremni zbog neke materjalne, licne, politicke koristi ili cisto zbog pakosti I zavisti (I

kod nas se kao I svuda u svetu bilo kakav uspeh tesko prasta ili ne prasta uopste…) ja I dalje sijam ali

ogranicavam sopstveni sjaj do granica u kojima se osecam ‘na sigurnom’, preko tih granica mogu da budem

uljudna, ljubazna, ‘draga’ (kako je danas popularno reci J ), ali bez mnogo sjaja jer sto mislim - mislim I sto

znam - znam… (a saznala sam i naucila toliko toga...) Zadovoljna sobom, neopterecene savesti, radosna

zbog svega sto mi je zivot podario, (a to je toliko puno…),  ali mudrija za jednu nijansu, ne za jednu za vise

nijansi, verovatno za celi suncev spektar boja, ha, ha (ko razume- shvatice, a neko ce I osetiti…)

“Uuprkos toliko raznovrsnih domena za  izučavanje i uprkos toliko raznovrsnih kultura udaljenih u vremenu i prostoru, sunčev simbol je stalno isti, sunce je uvek centar svega…

 Ovo nam dozvoljava da tvrdimo isto kao i eruditi sa Sorbone iz Pariza, koji smatraju da "Gnoza (Spoznaja), jeste pojava koja se dešava unutar čoveka, Transcendentalna Mudrost koja stvara duboke promene u osobi. Može da se prikaže u bilo kojoj epohi i mestu, zato što se nalazi unutar samog čoveka".

Krug sa tačkom u centru bio je, jeste i biće naročit sunčev simbol,  unutar i spolja; iz ovog razloga vidimo onu konceptualnu sintezu Dijalektike ili Jezika Svesti, izraženu u ovom jednostavnom znaku.Sunce predstavlja Godinu, Svetlost, Kralja ili Realno Duboko Unutrašnje Biće, od kojeg takođe zavisimo i zbog kojeg postojimo, i kojem treba da se vratimo realizujući  ga unutar nas. Predstavlja stvaralačke misterije "Lingam-Yoni". Krug, receptivno (primalac)… Tačka je projektivno…. Ceo Univerzum je proizvod Stvaralačke Energije koja izvire iz sunca.

Kult SUNCA potice od drevnih naroda, npr. : kada su konkistadori (osvajači) stigli u Meksiko pitali su Maje ko je njihov Bog, a oni su odgovorili crtajući krug sa tačkom u centru, kazivajući: „Hunab-Ku".”

Prethodni citat govori dosta o simbolu sunca.. Za mene kao altruistu, pesnika, sanjara, vecitog optimistu (koji za zivotni moto ima: ‘pamtim samo srecne dane…. ja nisam kao mnogi da pamtim samo zlo, ne mogu to….’ J ) sunce predstavlja izvor svetlosti, dobrote, Bozanstva I zivota…. Zato sam mu posvetila jednu svoju pesmu:

JESENJE SUNCE

Belo je, kupoliko, miriše na groždje.

Svetlosnom vodom kroz oči teče…

Sliva se kao srebrasti med niz obraze.

Snagom slatkog vina klizi  grlom…

Utroba mu zlatom kuca…

bremenita nemirom plodova…

Prvo se oseti na vrhovima prstiju…

Kao svilena mreža prekrije telo,

od belog postaje crveno…

Besmrtno u svojoj igri,

živo, svekoliko, budno…

Diše dahom jesenje palete…

Pršti vatrometom lišća…

LJubi bakroreze dneva…

Ispuni zenice opojnim melemom

dovoljnim da se savlada zima…

Lana

Ceca je moja poznanica I koleginica (radile smo nekoliko godina zajedno ), ona je jedna divna I plemenita osoba (nekada je uredjivala rubriku ‘Kultura’ u ‘Politici’, u medjuvremenu je doktorila knjizevnost) tako da sam imala slobodu da joj ustupim da procita kratak izbor iz moje poezije (7- 8 pesama) I da mi napise jednu neformalnu recenziju….

Evo moje pesme na koju se Ceca osvrnula pitanjem u svojoj poslednjoj recenici, a zatim I njene cele recenzije:

NA STEPENISTU

Oci ti sive, vlazne,

od snova teske…

Na licu sve bore

u jednu zgusnute…

Odjek tvojih koraka

na stepenistu.

Osecam ih , bole u krvotoku…

Zvono na vratima…

Kratak I snazan zvuk,

prodoran, do srzi…

Cutim…

Znam, taj se zvuk ne ponavlja…

Kroz zid prodire pogled…

Tragovi tvojih zenica

na mom telu.

Cekas…

Ja stezem oci,

umesto suza, krv niz obraze…

Prosla je noc…

Jos uvek stojis u groznici…

Podne je…

Otvaram…

Prazno…

Samo tvoj trag

I jedan narcis…

Ja ga kidam, bacam na mermer

da mu se slede lati…

RECENZIJA:

“Lana,

Vec sami naslovi tvojih pesama upucuju na setno promisljanje sveta (pogubljenje, tama, bol…). U njima neko sanjalacki raspolozeno ‘ja’ obraca se drugom licu jednine (’ti’) ili mnozine (‘vi’ ) recima punim prekora, ironije ili, ponekad, recima sarkasticnog razumevanja.

Medjutim to drugo lice se nikada ne oglasava. Ono ostaje nemo, bez dodira I komunikacijskog  kontakta sa tvojim lirskim ‘ja’. Ono je namerno obezglaseno jer dovoljno govore njegova dela – bol, tuga, a mozda I zato sto je pretnja snu. Drugo lice je dzelat snova I lasta, nedovoljno doraslo daljinama do kojih doseze lirsko ‘ja’, drugo lice ima zmijski pogled I ne ume da zagrli sunce, da pregazi reku. Snovi u tvojim pesmama su u isto vreme I nezni, I surovi, a za lirsko ja predstavljaju I svet naslade I svet pakla.

Znacenski najbremenitiji simboli u ovim stihovima su SUNCE I KRV, slicno kao kod Branka Miljkovica. Sunce je simbol zudjenog smisla I obasjavanja zivota, a krv simbol ovozemaljskih rana koje se konstantno otvaraju. Ovi simboli deluju neobicno efektno u naturalistickim slikama zenica I krvarenja.

Poetski  najsnaznije pesme u ovom izboru su, po meni, pesme ‘Znam’ I ‘Nema mostova’, a najlepse pesnicke slike su:

‘trule breskve secanja’, ‘prostor krvari bezumlje’, ‘u zglobovima sarkazam tek udahnutog kiseonika’, ‘beli jezik mecave na oknu dana, ukrstile se dve zmije necijih pogleda’.

Pitanje za kraj:  < Zasto nisi otvorila vrata coveku koji ti je doneo narcis? > “

Ceca 

 (Ili pod drugim naslovom: ‘Kako se Alisa pomirila sa sobom I Bogom, a jadnike ‘Kekince’ sutnula nogom….’)

(‘Kekinci’ su posebna vrsta: pola ljudi, pola zabe, pa cesto krekecu… J )

Radnja se dogadja u dalekoj Tanzaniji (za neinformisane:   “Tanzanija, ili zvanično Ujedinjena Republika Tanzanija (svah. Jamhuri ya Muungano wa Tanzania) je država u istočnoj Africi. Graniči se sa Kenijom i Ugandom na severu, Ruandom,Burundijem i Kongom na zapadu, Zambijom, Malavijem i Mozambikom na jugu, i Indijskim okeanom na istoku. Ime je dobila po Tanganjiki, kontinentalnom delu države, i ostrvu Zanzibar” ) Glavna licnost je Alisa, fina, tiha zenica srednjih godina, suptilna intelektualka, poliglota, majka dvadeset petogodisnjaka, razvedena posle dvanaestogodisnjeg braka, setna posle zavrsene cetvorogodisnje ljubavi sa  Alekom koji ostaje da tesko bolestan umre na Floridi…. koja se posle duzeg zivota I studijskog usavrsavanja na suncanoj Kaliforniji vraca u rodnu Tanzaniju…. 

I CIN 

Otvorenog srca, rodjeni altruista, vaspitana u stilu: ‘psihologije dobrote’, da voli  I postuje sve ljude (majka joj je uvek govorila: ‘Ako neko I treba da strada, nemoj od tvoje ruke, skloni se I oprosti… ‘Neko to od gore vidi sve…’ ‘Ko ne plati na mostu, platice na cupriji…’ ) Tako razdragana I zeljna da obnovi stara prijateljstva sa dragim ljudima iz svoje otadzbine, nadahnuta pozitivnim razmisljanjem, mudrija za neko novo iskustvo kao sto je dugogodisnje izucavanje Budizma I ucenje stranih jezika, puna novih ideja za unapredjenje sopstvene struke I nadasve plemenita I covekoljubiva pocinje ‘novi zivot’ u svojoj staroj domovini… O radosti… …I tako je mislila Alisa, dosta je bilo avantura po svetu, vreme je da se u ovim ‘najboljim pedesetim’ posveti sebi, slobodnom vremenu, unutrasnjoj harmoniji I da vodi zivot: ‘miran, tih, u kome se nekad baci karta il napise stih…’ 

 II CIN

Medjutim, na scenu stupaju ‘Kekinci’ u raznim oblicima, ima ih svuda po Tanzaniji, svih uzrasnih grupa maltene od odojcadi I trudnica do onih koje za vikend pustaju iz starackog doma, svih polova I obrazovanja od djubretara do akaedemika…Jedan je otvorieno rekao Alisi: ‘Vi ste gospodjo bili IME u bivsoj Tanzaniji, uzivali ste, proputovali svet I mi smo tu (zvezde ‘potkrovlja I suterena…’) da vam smetamo jer nismo nikada mogli da postignemo sto I vi, a necemo moci ni za 100 godina….’(Nije ni znao da nekome ko je u Budizmu dosegao nirvana nista vise ne moze da zasmeta, on se smeska sa strane I prati njihove karme….) (mada im  je svima zajednicko da kopaju po ‘djubretu’ tu nalaze zanimacije za svoje frustrirane, napacene, jadne I izopacene duse….) Oni se javljaju kao ‘osvetnici’ neke ‘duhovno ruinirane grupe’ koja zeli da kaznjava za ‘grehe iz proslosti’ ili da pokusa da degradira neku osobu koja na bilo koji nacin smeta njihovoj grupi,narocito ako je bolja I uspesnija od njih….( davno je poznato da se u Tanzaniji uspeh ne prasta…) a naravno to rade na ruzan, necasan, prljav nacin, uvek u grupi (pojedinci su kukavice) I to u prisustvu svedoka… Glavna im je ideja da pokusaju da nekako, po njima ruzno I negativno uticu na onoga na koga su se namerili, tako da ne biraju sredstva, sluze se svim I svacim, kopaju po tudjoj privatnosti, ne mareci za ono Hristovo: ‘ne diraj u coveka’ I za sve posledice koje ih stizu ili ce ih stici… Tako da neduzna I na pocetku naivna, dobrodusna Alisa ‘upada’ u razne situacuje… Na putovanjima se bas tu dese da joj prave drustvo zenice ili ‘gospodicici’ Kekinci (joj, daleko su oni od gospode…ha, ha) Neka tamo dobronamerna ‘nazovi spisateljica’ iz komsiluka joj prica tuznu pricu svog devera u stilu: ‘Znate moj dever ima dobro placen posao, ali je umislio da ga neko prati I vec je mesecima na bolovanju, ne izlazi iz stana, nece ga dugo drzati na poslu…’ Alisi je zao coveka kad to cuje, u Tanzaniji nije lako naci posao, a kamoli tako dobro placen… Onda joj komsije pricaju: “Skoro je preminuo jedan divan mladi covek, bio je doktor filologije, ali je umislio da je oko njega teorija zavere, eto kad ceka gradski prevoz mislio je da ga uhodi bar petoro- sestoro osoba iz tog kruga olosa koji se time bave, cak je I za cistacice u zgradi mislio da ga uhode I nije sa njima pricao…, srce ga jadnika izdalo….’ Alisi je opet bilo zao, kako to u ovoj njenoj voljenoj Tanzaniji ispade da malo, malo nekoga uhode… A tek od taksista cije je usluge povremeno koristila s’ obzirom da nikada nije vozila svega se naslusala… Cak je od njih dobijala I pokloncice, na primer jedan joj je po zavrsenoj voznji poklonio kukicu za kacenje uramljene fotografije uz poruku: ‘Evo gospodjo da uramite I cuvate sliku svog muza’ Ona je naravno odgovorila u svom duhovitom stilu : “Neka, hvala Vam puno. Zadrzite kukicu mozda ce Vam zatrebati da zakacite sliku pokojne supruge…” a taksista je odgovorio: “Juu, pa moja supruga nije pokojna….”  (jadnom coveku je ,posle cuje, stvarno u roku od 5-6 meseci umrla supruga, Alisa je to slucajno cula, ali nema nista s’ tim…) Alisa se nasmesila, a njeni osmesi cesto nose sudbinska prorocanstva: ‘Zadrzite ipak, nikad se ne zna sto se u nekim Budistickim spisima tvrdi: za tri dana, za tri meseca ili tri godine…. Zivot je nepredvidiv, zato; “cini dobro ne kaj se, cini zlo nadaj se”, sve najbolje I hvala jos jednom na poklonu u pokusaju dragi gospodine…. Ha, ha…’
Culi su to Kekinci, jer je I dragi gospodin taksista njihove ‘gore list’ pa se naostrili sa ‘psihodramama’ u pokusaju, daj da probaju sve sto su iskopali iz Alisine proslosti I kako se razvodila I kako je morala da ostavi umirucu ljubav svog zivota I s kim je pila kafu I koje su boje znacajne za nju…( a sve joj boje dobro stoje, ha,ha… J) Tu su se jadni ‘Kekinci’ lomili, trudili, prerusavali, a Alisa onako kratkovida, kad ne stavi naocari ne vidi prst pred okom, a kamoli Kekince I sta ce ona, onako vesele prirode, ‘indigo osoba’ kako je Bogu hvala pre pola veka rodjena, spremna za salu, pesmu I prastanje porucila im :’DZaba vam novci moji sinovci, dzaba vam bilo dobre volje I pogledi cvrsti I lepljivi prsti, ja ipak varam malo bolje… a vi mozete da vrtite koliko hocete svoje stare fore…pa, daaa…’ ili jednostavnije: ‘Dzaba ste krecili… ne pecam se vise na vase fore I fazone od pre nekoliko godina, na svasta sam ja naisla, sve sam to prevazisla, ha, ha…’

III CIN

I tako Alisa, (nije bas ni ona mutava, prosla je i ona  sveta) poce malo da skuplja informancije o poznatim Kekincima iz bliskog okruzenja: ko se cime bavi, ko koga ima ili nema, ko od cega boluje, a boluju mnogo vala… od raznih bolesti, za njih nema leka, ne bi im pomogla ni cela tanzanijska drzavna apoteka… (valjda od neke zlobe I muke unutrasnje poboljevaju, a onaj ‘od gore’ vidi sve, to sto oni rade nije u stilu mafije koja bar ima I neke kodekse casti I omertu, oni to rade u stilu sitnog ulicnog sljama, uvlaceci u svoju mrezu okolne droce I maloletne delikvente….), ko od njih ima I koliko ‘putera na glavi…. (a imaju ga ohoho…) (jedan Alisin poznanik inspektor vec je o nekima ‘iskopao’ I dosijea….)
Tako se Alisa opustila, nasla svoj unutrasnji mir, pustila Kekince da rade svoje, sta ce valjda I oni jadni dobiju neku materjalnu korist od toga, makar za lekove da im se nadje…Alisa je to dozivela I kao ‘skriveni blagoslov’… Ojacala je, postala opreznija, a I zabavlja se, nikad joj nije dosadno… ha, ha… Divila se u Kaliforniji poznatim glumicama koje jure ‘paparaci’ I kopiraju obicni ljudi gutajuci price iz njihovog privatnog zivota…Nije ni slutila da ce kada se vrati u svoju rodnu Tanzaniju I ona da bude tako popularna I slavna u stilu: ‘da te mrze a da ti se dive…’ Tako je odlucila da se zabavlja u stilu: ‘ljubaznost je moje srednje ime’ (a sta ce da te snadje tek videces u dogledno vreme.. (za 3 dana, 3 meseca ili 3 godine…ehhh…))  Tako Alisa I dalje zivi u rodnoj Tanzaniji omiljena I slavna, zadovoljna sobom (oduvek je sebe obozavala, a sada jos vise) I misli: ‘Mora  da su moja licnost I harizma posebno zanimljivi ljudima okolo kada trose toliko vremena, verovatno I novca na mene…’ A Kekincima je cak I pesmicu sastavila.. Pa kaze: ‘Opustite se Kekinci, bez imalo zla dal’ bi neko mogao da prasta kao ja…’ Jedino ponekad pomisli koliko su Kekinci nekreativni kad se stalno ponavljaju I koriste iste fazone, to pomalo vredja inteligenciju, ali I zabavlja, toliko njihovo utroseno vreme da bi od Alise napravili legendu I junakinju o kojoj se prica…..A uvek je u centru paznje I uvek se o njoj prica, tako I treba, tesko onome ko je toliko bezlican da se onjemu ne prica….Sto se vise prica, to bolje, cena slave se I placa sto jes, jes, ali Alisu vec zovu neki producenti da o njenom zivotu snime film (Kekincima ce davati autograme I poljupce posle premijere…. J )

EPILOG 

A neki od Kekinaca kad ih nesto ruzno stigne sete se onog Hristovog: ‘Ne diraj u coveka…’ ali kasno...

LANINA PUTOVANJA

“Putovanja su učinila da postanem svesnija sebe. Više naučim o sebi na putovanjima nego bilo gde drugde. Uverila su me da se mogu da utičem na to da se stvari dešavaju…” (Džesika Džonson, američka novinarka)

U detinjstvu me nisu privlacala putovanja… Secam se tih ekskurzija kada sam morala na svakih par sati da uzimam ‘pilule za otklanjanje mucnine prilikom voznje…’ (Jedna od najtezih – put do Budve preko Cetinja…). Tako sam mislila da cu ususkana poput Kanta koji se nije celog zivota pomerao iz svog rodnog gradica I ja slicno provesti ‘vek’… Ali, kao sto to obicno biva: ‘zivot je ono sto nam se desava, dok mi imamo druge planove…’ I meni su pocela da se desavaju ne samo putovanja nego zivljenje I rad na razlicitim kontinentima….Taj osecaj ne moze da se preprica… U svakom mestu se pojavi nesto znacajno od cega zastane dah od krupnijih stvari kao sto su muzeji sa velelepnim eksponatima I divni pejzazi do sasvim sitnih poput boja, mirisa kratkih konverzacija sa ljudima cijih se imena vremenom I ne secamo ali pamtimo obris, rec, ispricanu anegdotu…

I kada, eto, napunimo pola veka pricamo, secamo se… Ja retko pricam o svom braku ili ljubavima (pa toga su puni tabloidi, svaka starleta govori o raskidu ili braku ‘u najavi’ u stilu: ‘bilo je lepo dok je trajalo, ali su obaveze ucinile svoje tako da smo sve manje vremena provodili zajedno i posli razlicitim putevima, ali ne govorimo ruzno jedno o drugome… ha, ha, ne govorimo, a sta mislimo, to je druga prica… J ), Ponekad pricam o odraslom, skoro 26- godisnjem sinu koji zivi sa svojom verenicom I radi u Australiji… Retko govorim o svom obrazovanju, ovde je vec prevazidjena institucija ‘djaka generacije’ kakav sam bila u gimnaziji,  jer se obistinjuje Balasevic: ‘A losi djaci svetom su vladali…’, vec pominjati magistarsku diploma sa engleskog govornog podrucja je ‘passé’… I onda mi ostaju putovanja… Neko stavi ‘„ružičaste naočare“, a ja skinem svoje naocare za kratkovidost I sve mi lepo, vidim samo sto hocu I kako hocu da vidim u stilu: ‘I da me puste, I da mi brane, ja I kad pamtim pamtim samo lepe dane…’ Naravno malo je vremena I prostora za pravi putopis, ali dovoljno da se kratko pomenu tj. citiraju bar osnovne znamenitosti svih mesta koje sam posetila (ne bas svih, neka su sigurno preskocena…) :

Tunis (Hammamet, Kartagina, rad Tunis, Sidi Bu Said)
Rusija  (Moskva, ST Peterburg (Lenjingrad) )
Ukrajina (Kijev, Odesa)
Bugarska (Varna, Zlatni Pjasci)
Rumunija (Konstanca, Kostinesci)
Ex Yugoslavia (Ljubljana, Lipice, Portoroz, Bled, Plitvice, Zagreb, Rijeka, Pula, Opatija, Split, Dubrovnik, Rovinj, Hvar, Brac, Omis, Karlovac, Sarajevo, Mostar, Visegrad, Podgorica, Tivat, Cetinje, Budva, Herceg Novi, Ulcinj, Milocer, SV. Stefan… Kotor, Subotica, Palic, Novi Sad, Vrsac, Zrenjanin. …. Skoplje, Ohrid, Kosovska Mitrovica… Beograd, Zemun, pozarevac, Zdrelo, Gornjak,  Kragujevac, Topola, Mladenovac, Aradjelovac, Oplenac, Soko Banja, Vrnjacka Banja…. Zlatibor, Tara, Goc, Kopaonik I td. I td. …)
Azurna Obala – Rivijera (Nica, Kan, Monte Karlo)
Spanija (Barcelona, Kosta Brava – Ljoret de Mar, Madrid)
Italija (Venecija, Verona, Padova, Milano, Trst, Firenca, Rim, Vatikan, Tivoli, Sicilija, Katanija, Taormina, Letojani…. )
Grcka (Solun, Katerini, Paralija, Atina, Krf) 
Madjarska (Budimpesta, Sent Anreja, Segedin…)
Austrija (Bec, Salzburg)
Nemacka (Dresden)
Slovacka (Bratislava)
Ceska (Prag, Karlove Vari)
Svajcarska (Cirih)
Francuska (Rivijera, Pariz, Versaj)
Engleska (London)
Emirati (Dubai)
Turska (Istanbul)
Samo aerodrome, po nekoliko sati (Frankfurt, Minhen, Bangkok, Hong – Kong, Singapur – celodnevni obilazak, Kuvajt, Melburn , Sidnej)
USA (Kalifornia – Los Andjeles, San Francisko, Nevada – Las Vegas, Havaji –Honolulu, Vaikiki….)
Australija (Brisben, Zlatna Obala)
Novi Zeland (Okland, Velngton, Nju Plimit, Vangarei, Rotorua, Hamilton, Nelson, Krajscurc… etc. )

Tunis,  Hammamet, kratak opis: Hammamet (oko 160 000 stanovnika):
Muzej u tradicionalnoj Tuniskoj kuci;Katakombe; Odmaraliste PORT; Ostaci Kartagine; Duge pescane plaze sa modernim hotelima; Bazari (kamilja koza, srebro, tkanine, cebad); Sidi by Said obliznje mesto umetnika gde su kuce u belo plavom stilu; Dva sata voznje do glavnog grada Tunisa: na putu Arheoloski muzej, stari grad Medina u Susu;

 Rusija, Moskva (0ko 9 miliona stanovnika): Kremlj; Crkva sv Vasilija sa raznobojnim kupolama; Lenjinov mauzolej; Podzemna zeleznica (Metro);Crveni Trg;Prestonica Rusije od Oktobarske revolucije 1917. ; Grad je nazvan po reci Moskvi;Za vreme Napoleonovih ratova izgorelo je ¾ grada ali je obnovljeno;

Rusija,St Peterburg: (oko 5 mil. Stan.) Muzej ERMITAZ;Manastir Aleksandra Nevskog; Dvorac Peterhorf;  Zimski dvorac (dug 200 m ) 1703. Osnovao Car Petar Veliki; Mesto gde se reka Neva uliva u Finski zaliv u Baltickom moru; Palata carice Jelisavete; Katarina Velika je 1764. sagradila Ermitaz; Glavna ulica je Nevski prospect; Ruska nacionalna biblioteka;Manastir Aleksandra Nevskog; Dve katedrale I 5 crkava;Tu su grobovi Musorskog, Cajkovskog, Dostojevskog;Ruske bele noci od 23. Maja do 21. Jula; Od juna do oktobra se oko 5 ujutru podizu mostovi da bi prosli veliki brodovi;

Ukrajina,KIjev: Katedrala Svete Sofije sa pozlacenim kupolama;Crkva Bogorodicnog vaznesenja; Manastir Kijevsko-Pecerski; jevrejska cetvrt sa recnom lukomMestani koji zimi svakonevno plivaju u zaledjenom Dnjepru tzv. morzevi; Mongoli ga porusili1349.; 1990 tekao nezavisnost Ukrajina

Odesa: Luka na Crnom moru; Gradjevine na primorskom bulevaru; Hotel Krasnaja, nekadasnji Bristol (Puskin; tu mozete osetiti Evropu) Muzej lepih umetnosti; Opera sa italijanskom fasadom; Muzej Jevrejskog nasledja; (Vojvoda Riselje je bio prvi guverner) ; Otvorena pijaca duga 7 kilometara; Grad Heroja (1945); Potemkinove sepenice duge 142m ;Odesa je biser crnog mora podignuta 1792. Kada se na ruskom dvoru govorio francuski stoga Francuski Bulevar

Bugarska,Varna (Zlatni Pjasci) (oko 400 000 st)  Arheoloski muzej sa najstarijom riznicom zlata; Srednjovekovni manastir Alodza; Crkva Bogorodicnog Vaznesenja (xvii vek); Morska basta sa alejom kosmonauta; Botanicka basta; Brod: ‘Demetra’(Horor roman; Drakula Abraham isplovio iz Varne; Konstanca (oko  350 000 stanovnika); 4. Po velicini luka u Evropi; Velika Mahmudova dzamija; Kuca sa lavovima (Kasa ku lei); Letovaliste Mamaja; Akvarijum sa 60 vrsta ribe Crnog mora I delte Dunava;Raskosni kazino; Nazvana po Konstancijani, polusestri rimskog cara Konstantina;

Ex Yugoslavia (Puno gradova, banja, planina, morskih letovalista I td. ) Izdvojiti Dubrovnik sa svojim prelepim obalama I plazama I znamenitostima kao sto su Knezev dvor I Katedrala Uznesenja Blazene Device Marije na nebo….

Dragi gradovi u Srbiji….Beograd: Prestonica, lezi na uscu reke save u Dunav, ima 5 velikih mostova… Znamenitosti: Kalemegdanska tvrdjava (ostaci iz turskog doba) sa velikim parkom Kalemegdanom, Glavna ulica Knez Mihajlova sa spomenikom Knezu Mihajlu, akademijom nauka, fontanom I dr.Skadarlija… Topcider sa dvorskim kompleksom; Mnostvo crkava I Hram Svetog Save, jedan od najvecih pravoslavnih hramova na Balkanu…

. Zemun: Zemunski kej pored Dunava, Plaza Lido, Zemunski park, Gospodska ulica(pesacka), Crkva Sv. Nikolaja, Crkva svete trojice (trojerucica), Katolicka crkva Sv. Marije, Sinagoga,Karamatina kuca (najstarija), Zgrada kapetanije (muzej), Zgrada magistrata, Kula Gardos sa otvorenom letnjom scenom…
Kragujevac: Memorijalni park Sumarice I muzej ’21 oktobar’, Sumaricko jezero, Jezero ‘Bubanj’, Amidjin konak (muzej), Galerija Rima, Nova crkva (katedrala Majke Bozje ) u samom centru grada, Veliki park sa kompleksom bazena I sportskih igralista, Zgrada Skupstine grada, Stari Lepenicki most, Spomenik: ‘kod krsta’ u pesackoj zoni…Zgrada Prve kragujevacke gimnazije, Novo univerzitetsko zdanje, Sokolana, Trzni centar: ‘Plaza’ (na 15 km od Kragujevca poznati manastir Draca)…

Azurna Obala, Rivijera:Nica(400 000 st.);  Englesko setaliste pored Mediteranskog mora (Promenada);Zaliv Andjela u obliku potkovice;Crkva svetog Nikolaja, Cuvena poslasticarnica’Glasje’ sa 70 vrsta sladoleda;Zuta vila na brdu; Matisov I Sagalov muzej;

KAN: (75 ooo st) Kroazeta bulevar I duga pescana plaza;Primorski grad na Azurnoj obali poznat po majskom filmskom festival sa preskupim hotelima kao sto je ‘Karlton’; ruska crkva Aleksandra II; Pijaca na forvilu; Izlet camcem na obliznja ostrva; Festivalska palata.

Monte Karlo( 40 000 st); Cim se udje u ovo malo mesto sve je pokriveno kamerama. Veliki Kazino sa raskosnim hotelom I fontanom.Grobnica porodice Grimaldi (grob princeze Grejs Keli); Katedrala Svetog Nikole;Plaza Lavoto; Gran pri trkacka staza za prestiznu trku Gran pri Monaka; Avenija Ser Marten; Okeonografski muzej princa Alberta;Spada u jednu od cetiri opstine Knezevine Monako; Egzoticni vrt iznad luke u kojoj su usidrene najraskosnije jahte sveta;

 Spanija, Barselona(1800 000 st.); Palata I Park Guelj; Glavni grad oblasti Katalonije; Palata katalonske muzike;Sagrada Familia (Gaudi radio na projektu katedrale 40 god, gradi se vec 120 god, oko 12 kula, jedan deo lici na pescani hram svaki od tornja je oblozen raznobojnim keramickim plocicama) . A kameni fremovi su poput vostanih, kao da sa njih kaplje vosak….Setaliste Las Ramblas;Na obali Sredozemnog mora; Gotska cetvrt; Katalonski modernizam (Art Nuvo)(Uneskova lista svetske bastine); Kuca ‘kasa Mila’; Cetvrt ‘Spansko selo’, Spomenik Kolumbu; Brdo ‘Monzuik’

Spanija, LJoret de Mar se nalazi u juznijem delu Kosta Brava obale, (oko 75km od Barselone), ima predivne pescane plaze koje osvajaju nagrade sirom sveta, zanimljiv nocni zivot, puno prodavnica i kafica, relativno je blizu spansko- francuske granice na jednoj strani, a Barselone na drugoj.. Zovu ga 'divlji cvet' na 'divljoj obali'... U blizini je mali srednjovekovni zamak... 

Spanija,Madrid(3 mil. St. ): Pozoriste Real; MUzej Prado sa cuvenim delima Goje I dr. Centralni trg’Major’ (borbe bikova – korida) Madridska Kraljevska palata;Park Bueno retiro;Arheoloski muzej; Reka Manzanares; Od glavnih gradova Evrope nalazi se na najvisoj nadmorskoj visini; Centar Pirinejskog poluostrva;Trg ‘Puerta Del Sol’ (Kapija Sunca) (Casovnik otkucava vreme do pocetka Nove godine I tradicionalno se jede grozdje za srecu;Zlatni umetnicki trougao: na temenima trougla: Muzej Prado, muzej kraljice Sofije, muzej Tisen

Italija, Rim (2,6 mil st.); ‘Svi putevi vode u Rim; Usce reke Arijene u Tibar; Najbolja shoping ulica; Via Veneto; Vise od 900 crkava I bazilika; Crkva Svetog Jovana Krstitelja;Vatikan kao posebna suverena drzava sa Crkvom sv. Petra, jednom od najvecih na svetu;Sikstinska kapela ciju je tavanicu oslikao Mikelandjelo;Galerija Borgeze; Pantenon; Biseri Rima; Koloseum, Fontana de Trevi, Spanski trg sa spanskim stepenicama (138 stepenika); Brezuljak Palatin; U podnozju Kapitolo jednog od 7 rimskih brezuljaka je rimski forum;(Trg gde je Marko Aurelio odrzao govor posle Cezarovog ubistva);Kastel Sandjelo; Vrtovi Borgeze;Kvart Trastevere 9preko Tibra0 je stari grad nekadasnjih Rimljana;U anticko doba su se u koloseumu odrzavale borbe gladijatora, sada je tu ispred Park- Cirkus Maximus- podnozje brda Palatin

Italija,Firenca (370000 st. ): Katedrala: DUOMO, moze da primi 30000 ljudi;Crkva santa Maria Del Fione (Ima kupolu visoku 114m- vidikovac) Cuvena umetnicka galerija Ufici (Mikelandjelo, Rebrant, Da Vinci); Palata Piti; Basilika Santa Kroce;Predivni vrtovi Boboli;To je kulturni centar zapadnog sveta u srcu Toskane;Pjaca dela Sinjorija; Neptunova Fontana; Reka Arno; Most Vekio sa pesackom zonom iz 1345, izgradili ga Medici, puno zlatarskih I zan. radnji;

 Sicilija,Taormina- Oko 50 km od Katanije I oko 10 km od Letojanija….Sam položaj Taormine je jedinstven i fascinantan jer se nalazi u brdu i do grada se dolazi strmim serpentinama ili žičarom. Preporučuje se da se iz drugih gradova dolazi u Taorminu busom jer je stanica u gradu,… Gradić je stvarno prelep, održavan i ušminkan, prepun cveća, ušuškan i nekako nežan. Pogled na vulkan  Etnu je spektakularan.

Italija, Venecija: (oko 270 000 st) Kroz centar grada se prostire veliki kanal (Kanal Grande). Duzdeva palata (most uzdaha). Trg Sv. Marka sa crkvom sv. Marka… Ostrvo Torcelo u Venec. Zalivu sa crkvom. Santa Marija Austina… Ven. Festival pod maskama (februar) Opera Fenice…

Grcka, Atina (oko 4000000 st); nacionalni arheoloski muzej;Rimska Agora sa kulom vetrova; Trgovi Omonija I Sintagma;Restorani: Rebetadiko… Pogled s brda Likavitos; Kolevka zapadne civilizacije, statue Atena, Sokrat, Platon, Aristotel.. ) Pantenon na vrhu AKROPOLJA…Plaka- deo grade gde su tavern belo- plave kucice…Tu je Pirej – najveca luka u Evropi…(Plaza Glifada) Bazar Monastiraki.. Moderna ulica Ermu;

Grcka, Ostrvo KRF I grad Krf… – Grcko ostrvo u Jonskom moru (ima ih 7) Sam grad je pun lepih prodavnica, kafica, crkava…Na padini grada Krfa je cuvena ‘Plava grobnica’ gde pocivaju srpski ratnici- Solunci…
Nedaliko od grada Krfa su manja mesta sa lepim plazama kao sto su Ipsos, Dasia…

Madjarska, Budimpesta (oko 1 600 000 st); Velika Sinagoga, brdo Gelert; Trg Heroja; Andrasi bulevar;Lancani most; bazilika Sv. Istvana; 1873 se ujedinili Budim, Pesta, Obud…Cuvena zgrada parlamenta; Margitino ostrvo na dunavu (Japanski vrt sa muzickim fontanama)

Austrija, BEC (1700 000 st.);Palata Hofburg (cuva blago Habsburske dinastije)Belvedere kompleks palata;Panoramski pogled sa Dunavskog tornja visokog oko 352m; ‘Frojdova kuca; Kolevka Strausovog valcera (Na lepom plavom Dunavu )Dvorac Senbrun;Spanska skola jahanja; Katedrala Sv. Stefana;Zabavni park Prater (250 tobogana sa panoramskom vrteskom); Kazini; Jedan od najzelenijih gradova Evrope;U becu je od 1907 do 1913 ziveo Hitler kda je pokusavao da upise akaemiju lepih umetnosti;Blizu je izletnicko ostrvo na Dunavu; Najpoznatija bečka ulica RING STRASSE okružuje centar grada.. Glavna uliica je Kertnerstrasse…Poznata Stepnans’ katedrala (Stefil)

Austrija, Salzburg (50 000 st) Mocartovo rodno mesto gde je njegova rodna kuca pretvorena u muzej;Pogled sa Salcburske tvrdjave; Nastao kao rimski grad na reci Salcah (so ) (rudnici soli) Barokna palata residence dvorac Helbrun… Dvorac Mirabel okruzen predivnim parkom I fontanama, unutar je spomenik Mocartu.. Radnje sa Mocart kuglama…

Ceska, Prag (1200 000 st); Stari grad gde se nalazi stara gradska skupstina sa astronomskim satom 9na svaki sat izlazi povorka od 12 apostola 0 Jevrejska cetvrt sa 6 sinagoga;Dvorac Hadcin; Zamak Visehrad iznad reke Vltave…Statue duz Karlovog mosta (statua Jovana Nepomuka); Katedrala SV. Nikole; Grad se nalazi na 7 brezuljaka na pola puta izmedju Berlina I Beca;Karlov most je dug 516m spaja stari grad I malu stranu preko Vltave;Praski dvorac (Hadcin) na 18 hektara, najveci dvorac na svetu; Katedrala sv. Vitusa; valenstajn, basta iza dvorca; Jevrejski kvart (kvart Jozehof – tu je sahranjen Kafka Zid Djona Lenona; Kafkina zlatna ulica; Krstarenje Vltavom;

Ceska, Karlove Vary 960 000 st) Jedna od najlepsih banja ne samo u Ceskoj  (oko 130 km od Praga) vec I u svetu, oko 120 km od nemacke granice;Zastupljena neorenesansa;Mlinska kolonada u italijanskom stilu; Kolonada Vridelni mlaz vode izlazi 14m uvis Temperatura normalnog izvora je oko 73 c; Duga glavna ulica u kojoj su predivne vile; Grand hotel ‘Pup’ (snimanje Djems Bond scena); Rakija Beherovka, liker..Karlsbad (kalova banja)..Osim clanova kraljevske porodice ovde su boravili Betoven, Mocart, Kafka…Danas je uglavnom veci deo u vlasnistvu bogatih Rusa;U dolini reke Teple;12 izvora topple vode; Tu je dolazilo 7% populacije, a imali su u vlasnistvu oko 85% Evrope;

Nemacka, Dresden (950000 st.) Nekada lepi srednjovekovni gradic poznat po proizvodni sira I porcelana porusen 1945. Britanskim I americkim bombama Pripadao Istocnoj Nemackoj do ujedinjenja 1990. Ima lepu Bogorodicnu crkvu  iz xviii veka; Palata Cvinger sa parkom I fontanama;Srednjovekovni zamak; Muzej Saksonije; Zgrada Zenperove opera; Lezi na reci Elbi; Hofkirhe katedrala; Kao agent KGB-a Putin bio stacioniran u Dresdenu osamdesetih;

Slovacka, Bratislava (450 000 st. )  Katedrala Svetog Martina;Trg Hvijezdoslavov; Ulica Miholka;Razne statue:’Muskarac sa slemom koji izviruje iz sahte; Stari dvorac ‘HRAD” na 100m od Dunava; Franjevacki trg;Mihailov toranj, osmatracnica;

Svajcarska, CIRIH (400 000 st.) Grad je podignut na mestu gde reka Limat izvire iz Ciriskog Jezera; Ekskluzivna, najskuplja ulica Banhof; Kafici I poslasticarnice (konfiren I Sprigl), prodavnice cololade na Parada Place;Crkva Fraumins (5 Sagalovih vitraza) Krstarenje Ciriskim jezerom gde su nekretnine po vise miliona dolara; U Cirihu je sahranjen Djems Djojs; Mnostvo banaka;

Francuska,Pariz (oko 2 mil. St. ) Muzej Luvr sa cuvenom slikom Mona Lize I dr.; Avenija Montenj; Bastilja Trg;Luksemburska basta; Krstarenje rekom Senom, prolazi se pored Sorbone; Muzej Orsej; Katedrala Notr Dam; Ajfelova kula (toranj konstruisao Gustav Ajfel 1887.) (700 stepenica, lift ); Trijumfalna kapija na pocetku Jelisejskih polja (San Elize avenija) Bazilika Svetog Srca;Momnmartr; Opera Garnije; La Fajet robna kuca; Mulen ruz kabare;

Engleska,London(Oko 8 mil st. ); Parkovi Ridzents;Katedrala Sv. Pavla; Hajd park; Zgrade Parlamenta;Rut master- otvorenicrveni autobus; nelsonov spomenk;Muzej nauke; Tejt modern muzej; West End pozorista;Sekspirovo pozoriste Glob na juznoj obali Temze;Trg Pikadili; Taura Bridz(most I kula); grinic; velika botanicka basta;Vestminsterska opatija; Palata, crkva Sv. Magdalene;Bakingemska palata;Toranj sa stom , oko 110m visok Big- Ben;London Eye(Panoramski tocak)

Emirati,Dubai; - Kuća Šeika Saeed Al-MaktoumaKuća Šeika Saeed Al-Maktouma jedna je od najstarijih kuća u gradu te ujedno i jedan od najboljih primjera tradicionalne arhitekture. Vodeni park; Otoci Palmi; Velika Dzamija.; Dubai muzej;     Džamija JumeirahDžamija Jumeirah jedna je od najfotografiranijih zgrada u gradu i ujedno impresivan primjer moderne islamske arhitekture. Sagrađena duž srednjovjekovnih Fatimid linija, u potpunosti je od kamena. ; 

Turska, Istanbul (oko 10 mil. Stanovnika);Izlet brodicem po Bosforu-vile duz obale Jali;Saraj Dolmabalce;(Palata sa najvecim lusterom u Evropi); Egipatska pijaca zacina;Luka (oblast Karakoj a Balik bazarom; DZamija Ortakoj;Most izmedju Evrope I Azije (Carigrad); Plava DZamija;Palata Topkap(xv vek)Aja Sofija (majka svih crkava, sa muzej)Kapali carsija sa velikim bazarom;Sulejmanova dzamija;Most Galata;DZadesi- glavni Bulevar;Trg Taksim;

Svetski aerodromi… Od mnogo aerodrome sirom sveta od Frankfurta, Kuvajta, Tajlanda, Hon- Konga preko Singapura, Sidneja, Melburna do Oklanda jedan od najlepsih je u Singapuru….Aerodrom Changi u Singapuru jedan je od najlepših u svetu. Nagrada za najbolji aerodrom na svetu po izboru putnika u 2014. godini po pet put zaredom od strane Skytrax-a to i dokazuje. Aerodrom Changi se poslednjih godina nalazi u samom svetskom vrhu. Singapore Changi nalazi se na 20 km udaljenosti od grada Singapura. Changi ima četiri putnička terminala, a aerodromom za godinu dana prođe oko 40 miliona ljudi. Osim šoping centra, ovaj nedavno obnovljeni aerodrom u ponudi ima nekoliko konferencijskih dvorana, bazen, restoran i hotel za putnike. Uz to, tu su i prostori za molitvu, stolice za dremanje, kabine za spavanje, jacuzziji, spa, masaže, video igre, bioskopi i restorani….

Amerika, Kalifornija, LOS ANDJELES(oko 4 mil stanovnika) Nad gradom dominira brdo Hollywood;Tu je Universal studio gde se snimaju filmovi;(Simulacije ajkule, mumije, king kong-a I sl. ); Graumanovo Kinesko pozoriste gde se vrse nominacije I dodele Oskara, a ispred je staza slavnih sa utisnutim zvezdama mnogih slavnih glumaca…)Okolna brda I plaze sa prekrasnim vilama poznatih. Kroz drvored palmi vozi se do cuvenog predgeradja na okeanu Santa Monika; Sunset bulevar I sunset streep;Rodeo drive; Grad andjela; Kineska cetvrt; Mali Tokio; Venis b. Beverly Hills;

Amerika, San Francisko (oko 4 mil st.); Most Gold Gate I istoimeni park; Trg Union; Dok 39 (pear 39) sa morskim morzevima (lavovima0, ribarsko pristaniste; Kineska cetvrt; Muzej modern umetnosti; Palata legije casti; Linkolnov park; Kula Kolt Nob Hill;Nekadasnji zatvor pretvoren u muzej na obliznjem ostrvu Alkatraz; Botanicka basta (krdo bizona); voznja brodicem do Oucklanda; Kastro deo grada sa mnogo kafea I mnogo homoseks. ;Cetvrt’Mala Italija’

Amerika, Nevada,Las Vegas se nalazi u pustinjskoj obalsti Mohave u američkoj saveznoj državi Nevada. Omiljena je svetska destinacija zabave i grad koji je i podignut za zabavu! Osnovan je 1905. godine kada je američka mafija u pustinji Mohava, na potpuno neadekvatnom prostoru za koji niko nije vereovao da je moguć za život, otvorila prvi turistički kompleks „Mirage“ sa čuvenim Kazinom koji i danas radi. Danas u Las Vegasu živi oko 600.000 stanovnika i ovo je jedan od retkih gradova na svetu koji gotovo u potpunosti žive od turizma i kocke. Tokom boravka u ovom čudesnom gradu kocke, sjaja, bogatstva i sreće, moguće je venčati se na svakom koraku u brojnim matičarskim uredima koji na zabavan i jedinstven način mogu organizovati venčanje.U Las Vegasu obavezno treba videti: glavnu gradsku aveniju , STRIP dug svega oko 7 kilometara;(Las Vegas Strip), čuvene kockarnice: „Zlatni orah“, „4 kraljice“, „Plaza“, „Mirage“, „Golden Gate“, „Frimont“, itd, hotele poput „MGM“- najveći hotel na svetu i dr. U okolini treba posetiti idiličnu pustinju Mahave. Zvezde kao Salin Dion, Elton DZon imaju stanove apartmane kupljene tako da pripadaju nekom od hotela.

Amerika, HAVAJI
četiri Havajska ostrva: Oahu, Kauai, Maui i Big Island. (usred Pacifika- Tihog okeana, leti se avionom oko 5 sati od San Franciska)

Oahu: dom glavnog grada Havaja Honolulua  i većine stanovništva havajskih ostrva. Oahu je spoj prirode i kulture. Videti talase na severnoj obali,  kao I brojne muzeje i parkove. Predivna plaza Waikiki.

Na Oahuju nemojte da propustite: plaža Waikiki, Pearl Harbor, Hanauma Bay, vidikovac Nuuanu Pali, Severnu obalu.
Kauai, otok vrta, Big Island, Maui, ostrvo dolina –oko 8 glavnih Hav. Ostrva-осам тзв. главних острва Нијхау, Кауај, Оаху,Молокај, Ланај, Кахолаве, Мауи и Хаваји. )

Pearl Harbor, ratna luka u istoimenome zaljevu na otoku Oahu, Hawaii, SAD. Jaka vojno-pomor. baza. Memorijalni centar. – Iznenadnim napadom 7. 12. 1941. jap. pomor.-zračne snage potopile su, odn. onesposobile gotovo ukupnu am. pacifičku flotu usidrenu u luci. Taj prepad izazvao je SAD da stupe u II. svj. rat.

·         Ostrvo Oahu – Honolulu (u prevodu zasticeni grad) (oko million sta.) je glavni grad Havaja. Ovo je politički, kulturni i poslovni centar države. Ovo je grad u kome posetioci mogu da dožive mnogo toga. Honolulu odlikuje mešavina prošlosti i sadašnjosti. U arhitekturu grada su lepo uklopljne viktorijanske građevine i moderni i visoki objekti. U centru grada se mogu videti Kraljevska palata, zgrada vlade, crkva Novoengleskih misionara i Gradska kuća nastala u španskom stiliu. Palata Lolani je jedina kraljevska palata na teritoriji SAD – a. U njoj se nalazila rezidencija kralja Kalakaua i kraljice Kipolani, kao i kraljice Liliuokalani. Nakon svrgavanja monarhije palata je imala više namena, a danas se u njoj nalazi muzej. Katedrala Naše Gospe od mira je najstarija katedrala u SAD – u. Izgrađena je 1843. godine od koralnih blokova. Aloha toranj je orijentaciona tačka Honolulua. Reč je o desetospratnici izgrađenoj 1926. Na tornju se nalazi natpis „ Aloha “. ž

Vaikiki (duga plaza) sa skupim hotelima je prva turistička destinacija na Havajima. (10 km od Honolulua)  Do danas je Vaikiki lider u turističkoj ponudi ove države. Karakterišu ga veliki broj hotela i predivne plaže sa belim peskom. Ovde živi oko 25 000 stanovnika, a broj posetilaca se svakog dana kreće oko 65 000.

AUSTRALIJA -  BRIZBEN

Australija je država koja zauzima kontinent Australiju, otok Tasmaniju i brojne manje otoke uIndijskom i Tihom oceanu na Zemljinoj južnoj polutki. Susjedne države su Indonezija, Istočni Timor i Papua Nova Gvineja na sjeveru, Solomonski otoci, Vanuatu i Nova Kaledonija na sjeveroistoku te Novi Zeland na jugoistoku.

Australski domoroci Aboridžini su nastanjivali kontinent najmanje 40 000 godina prije dolaskaEuropljana. Nizozemci su otkrili Australiju 1606., a Velika Britanija ju je prisvojila 1770. Godine 1778. osnovana je kolonija Novi Južni Wales koja je isprva služila kao kažnjenička kolonija.^{[nedostaje izvor]}

Šest australskih kolonija se  1901. ujedinilo u federaciju i tako je stvoren Australski savez. Otada je Australija zadržala liberalnodemokratsko političko uređenje te je ostala dijelom Commonwealtha. Do danas je broj stanovnika narastao na gotovo 22 milijuna, a više od 60% stanovništva je koncentrirano u obalnim gradovima od kojih su najveći Sydney,Melbourne, Brisbane, Perth i Adelaide^{[nedostaje izvor]}. Glavni grad je Canberra, koja se nalazi u Teritoriju australskoga glavnog grada

BRIZBEN

Brizbejn je glavni grad i najbrojniji grad države Kvinslend. Ima 2.2 miliona stanovnika i treći je grad po broju stanovnika u Australiji.

On je nazvan po reci Brizbejn na čijoj se lokaciji nalazi a koja je dobila svoje ime po škotskom guverneru Novog Južnog Velsa od 1821. do 1825. godine, ser Tomasu Brizbejnu.

Brizbejn se brzo razvija kao raznovrsni i energetski globalni grad sa privredom vrednom 114 milijarda dolara.

On je deo australijskog najbržeg rastućeg metropolitanskog regiona Jugoistočni Kvinslend, sa stanovništvom za koje se očekuje da se udvostruči do skoro 4 miliona do 2056. godine.

Ovaj grad uživa suptropsku klimu sa toplim do vrelim i vlažnim letima sa prosečnom temperaturom od 28 stepena i suvim umereno toplim zimama sa prosečnom temepraturom od 23 stepena.

Novi Zeland (engl. New Zealand, izgovor: maor. Aotearoa, izgovor: [je ostrvska država u jugozapadnom delu Tihog okeana. S

‘Zvezdano nebo nada mnom….’ Kant

NOVI ZELAND

(Zovu ga zelenim rajem na kraju sveta...)

“Na sasvim suprotnom kraju planete od nas prostire se Novi Zeland ili Aoteaora kako ga nazivaju starosedeoci Maori, što u prevodu znači "Zemlja dugih belih oblaka".

Udaljen je 2000 kilometara od Australije (skoro 20 000 kilometara od nas), a čine ga dva velika ostrva Severno i Južno. Prvi Evropljanin koji ga je ugledao 1642. godine bio je Abel Tasman, a prvi koji je stupio na njegovo tlo oko 200 godina kasnije Englez DŽems Kuk.Na površini od oko 270 000 kvadratnih kilometara (slično površini bivše Jugoslavije) danas živi oko 4 miliona stanovnika. Glavni grad je Velington, a najveći (oko 1,5 miliona stanovnika) Okland (Auckland).

Novozelandjani se trude da očuvaju sva ona preimućstva koja imaju u odnosu na ostali svet: najčistiji vazduh, najlepšu prirodu (ima pra šuma, a nema zmija) odsustvo uobičajenih bolesti civilizacije. Jedinstveni su u antinuklearnom opredeljenju čak i kad su izvori energije u pitanju.

Kult prirode vidljiv je i u gradovima, a u njima žive 2/3 stanovništva. (Po glavi stanovnika imaju najviše na svetu fakultetski obrazovanih stanovnika.)

Gradovi su prepuni zelenila, ogromnih parkova,fontana i vodoskoka.

Područje je trusno,pa su privatne stambene zgrade tradicionalno niske,

gradjene od drveta. Poslovni delovi gradova poslednjih godina plaćaju danak civilizaciji. Počinje da preovladjuje tzv. "steel style"-" čelični stil" sa visokim zgradama čeličnog kostura. Poslovni deo Oklanda liči na poslovne delove Njujorka ili Pariza.

Ljudi su topli, srdačni iako anglosaksonskog porekla naginju mediteranskom mentalitetu. Oko 12% je starosedeoca Maora koji su pre 200 godina bili Hanibali, tako da se uprkos svemu što im je civilizacija donela bore da održe rituale svoje stare kulture (naravno ne hanibalstvo). Možete ih u centru grada sresti u svojoj nošnji, nalik indijanskoj, namazane ratničkim bojama. Uglavnom žive od socijalne pomoći koje im država obezbedjuje.

Kada je u Evropi podne, ovde je ponoć sledećeg dana. Zvezde "Velikog medveda" nalaze se na drugoj strani neba...Samo ovde u bujnoj vegetaciji možete da vidite jedno kraj drugog drvo ogromne jelke i eukaliptusa.Toliko je toga drugačije od onog na šta smo navikli na starom kontinentu da se čovek često oseti kao da je na kraju sveta. A Novi Zeland upravo to i jeste kraj: sveta ili možda početak.”

NZ romansa

I bas tamo na kraju sveta gde se spajaju nebo I okean, gde se Bozja ruka poigrala zelenilom, uvalama I predivnim pejzazima Lani se desila: ‘ljubav zivota’ ( a to se, morate priznati desava jednom ili nijednom u ljudskom zivotu…)

Dosavsi sa prostora gde je bila miljenica Bogova, sve je funkcionisalo do savrsenstva: najbolji djak, uspesni profesor, omiljeni prijatelj, solidan brak… puno lepih trenutaka uz stalne lovorike na NZ Lana shvata da je Remark bio u pravu rekavsi: ‘Nebo nema miljenike…’ Tamo u tom zelenom raju na kraju sveta je pocela golgota: usavrsavanje jezika, profesionalno usavrsavanje uz dano-nocno ucenje,(tih godina nikada nije spavala vise od 3-4 sata, a ostalih dvadesetak sati je ucila I radila) raspad 12-togodisnjeg braka, egzistecijalna borba uz odgajanje 5-togodisnjeg deteta….Lanin vedri duh je slutio da posle svih teskoca dolazi sunceva svetlost koja ce doneti nirvanu… Tako je I bilo… Iznenada, bez najave, posle trenutaka tame pojavio se ON, poput iznenadne svetlosti…Sve se promenilo na bolje…Lana je uspela da profesionalno zaokruzi sve sto je zapocela, da usavrsi jezik I radi u svojoj struci… On je bio sveprisutan kao stalna podrska, kao neko ko sve razume, ko sve daje, a nista ne trazi, uvek vedar I nasmejan, dobar poznavalac filozofije, prirodnih nauka ali I engleske knjizevnosti (cesto je citirao Sekspira na starom-engleskom)…Rodjeni Novozelandjanin, irskog porekla, superiorni intelektualac I sportista, ali nadasve plemeniti I dobrodusni kosmopolit pojavio se kao luconosa, kao duga posle kise, kao zivotna ljubav….

Prvi put je Lana osetila da je neko potpuno razume, da nekome moze potpuno da veruje, da je prihvacena sa svim vrlinama I manama I da je dobila bezuslovnu ljubav… Zlatan cetvorogodisnji period Laninog zivota… Od njega je mnogo naucila I profesionalno I uopste o zivotu… Proputovali su skoro celi Novi Zeland i svuda je od njega naucila po nesto novo o posecenom mestu, cula neku drevnu pricu ili legend…Sve je gledao sa pozitivne strane… Nikada se nije ljutio… Nikada nije povisio ton glasa...Zbog nje je ostavio bolje placenu poziciju I iz Velingtona presao u Okland(oko 800 km je udaljenost izmedju ovih gradova…) Cesto su zajedno posecivali Velington, grad poznat po stalnim vetrovima koji neprestano duvaju… On je objasnio: ‘Pogledaj to sa svelte strane, ovi vetrovi nisu razorni, oni donose blago osvezenje u letnjim danima, a mozda I neku magiju koju osecamo u vazduhu kao blazenstvo sto smo zivi I sto smo tu da uzivamo u ovom trenutku…’U dugim setnjama obalom pored okeana od njega je cula toliko toga divnog, sto inspirise I nadahnjuje…Znala je da su takvi trenuci neponovljivi, da traje njihova bajka, pruzio joj je sve od neznosti, paznje, ljubavi, sigurnosti do bezuslovnog razumevanja da je uvek, nezavisno od situacije, ‘na njenoj strain…’ To sto je osecala prema njemu bilo je vise od zaljubljenosti I ljubavi, vise od postovanja I divljenja, preraslo je u caroliju…Ali kako to obicno biva bajke ne traju vecno, pojave se I surovi duhovi stvarnosti…Posle divnog zajednickog cetvorogodisnjeg perioda ON se tesko razboleo… Lanina zelja je bila da ostane uz njega ali je njegova zelja bila da sa ljudima treba biti dok mogu da fukcionisu srecni I zadovoljni, nije zeleo da ona bude svedok razvoja njegove bolesti vec da ga pamti u najboljem ‘svetlu’ kada su bili najsrecniji… Bilo je tu I drugih okolnosti, neke stvari su se ‘skockale’, neke ‘raskockale’ I Lana je donela za nekoliko dana brzu, mozda I ishitrenu odluku da se vrati u svoju domovinu….

Oboje su zeleli da rastanak bude kratak, bez tuge I analiziranja, da jedno drugome ostanu u najlepsoj uspomeni…

U avionu, tokom skoro tridesetcasovnog puta, letevsi iznad okeana Lana se setila reci Tonija Parsona: ‘Kada sam otisao tamo nisam ni znao da ona postoji, a kada sam se vratio ovamo nisam znao kako cu da nastavim bez nje……’ Lana je nastavila bez NJega, bilo je na tom putu mnogo prepreka, ali je znala da moze I mora, uvek nadahnuta ljubavlju svog zivota koja je nekomparativna, posla je stazom: ‘preko trnja sve do zvezda…’ I nasla svoju unutrasnju zvezdu mira I harmonije kada oseca samo plemenitost, unutrasnje zadovoljstvo I kada je uspela da ‘voli I one koji je mrze’, prasta, zivi zivot miran, tih I zna da kada njen roman bude zavrsen njemu ce biti posveceno poglavlje…. Divne uspomene, prelepo prozivljeno vreme I nadahnuce da se voli I prasta I pamte ‘samo lepi dani’….   

Lep, suncani dan, ja srecna, ispunjena, zadovoljna…Zavrsila deo radnog dana, prosetala, dosla u tisinu doma svoga…  Ono za cim sam celog zivota tezila: MIR, UNUTRASNJA HARMONIJA, DUSEVNA RADOST…Zahvalna  nebesima na svemu sto sam dobila…Jedan ritam zivota za kojim sam oduvek tezila, Bogu hvala, sada je dosao… (Zaokruzila skoro pola veka zivota, stekla solidno obrazovanje u prirodnim naukama uz koriscenje cetiri jezika, proputovala skoro sve kontinente I druzila se sa ljudima iz celog sveta,  kosmopolit, odgajila 25 godisnjeg sina… I nadasve u dusi ostala plemenita….) Oslobodjena svega, bez strepnje, slutnje, sete, radosna sto mi svaki novi dan donosi ovu vrstu spokoja… Neprocenjiv unutrasnji osecaj zadovoljstva I duhovne radosti… Vredelo je proci sve sto sam prosla da bi se doslo do ovog stanja ispunjenosti I dusevne nirvana… (Zahvaljujuci ‘radu na sebi , genetici I Bozjoj pomoci…’) Puna lepih I prijatnih emocija, oprostila svima sve, rasterecena… Taj skriveni blagoslov je dosao u pravi cas…. Ne preterano religiozna, ali postovalac vere i biblijskih misli…. (Poslanica Rimljanima 12:19 Knijga O Kristu:

¹⁹ Dragi moji, nikada se ne osvećujte. Prepustite to Bogu jer u Svetome pismu piše:
    '"Osveta je moja;
            ja ću vratiti onima koji to zaslužuju”)

Osecam da volim ovaj zivotni stil, nista ne bih menjala, osecam toplinu sunca u zenicama, u dusi, a najvise u mislima…Misli su mi vedre, prijatne, svelte, topple, suncem nadahnute… Jedan uspesni zivotni period zaokruzen postizanjem zrelosti i sopstveniog mira…(Ucila na iskustvima drugih, a najvise na sopstvenom u stilu: ‘Ne saplicem se dva puta na isti kamen’ ) Radost I zahvalnost..Plemenitost I altruizam….Zelja da zagrlim sunce na njegovoj svetloj putanji… Toliko lepog… Malo li je… Ne brinem, ne predvidjam, mislim dobro…,radim dobro…, imam svoj unutrasnji mikrosvet na koji sam koncentrisana I u kome sam veoma zadovoljna I veoma volim I postujem sebe…(‘Zivim zivot miran, tih,nekad bacim kartu il napisem stih, stvari teku, ja se drzim izvan njih….’ )
(Volela bih da svi ljudi, nezavisno od nacionalnosti, boje koze, politickog opredeljenja ili bilo cega drugog... budu zadovoljni I ispunjeni kao ja, zao mi je onih koji se jos uvek bore sa svojim frustracijama… Moraju da shvate -  sreca je samo u plemenitosti, prastanju, duhovnom davanju…Sve ostalo im ne pomaze…. Sreca je u NAMA SAMIMA, a mi svojim mislima oblikujemo sebe, svoj dan, a najvise svoj unutrasnji svet…. )

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• POBEDA VERE, PRAVDE I ČOVEKOLJUBLJA
• PRED SPAVANJE...
• SLEDITI ANDRIĆA...
• KAKO SADA BIRAM CITATE...
• LETETI, LEBDETI...
• KAKO SE GRADI SISTEM VREDNOSTI...
• BLISKOST KAO ČAROLIJA
• TAJNA JE U NAMA ...
• LANIN PROGLAS
• SVE MOJE TREĆINE NEŠTO ZNAČE, NEČIM ZRAČE...

• Generalna [274]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom