‘MRZNJA ME NIKADA NIJE FASCINIRALA…’

“Mržnja je osećanje intenzivne odbojnosti prema nekome ili nečemu. Kroz istoriju, različiti filozofi su davali različite definicije mržnje i njenih uzroka. Još je indijski filozof Sidarta Gautama istraživao poreklo mržnje, zaključujući: »Mržnja se nikad ne smiruje mržnjom, već jedino njenim odsustvom. Ovo je večni zakon. U psihologiji, Sigmund Frojd je definisao mržnju kao stanje ega koje želi da uništi izvor svoje nesrećnosti…. mržnja se opisuje kao „duboko, trajno, jako osjećanje koje izražava animozitet, ljutnju i neprijateljstvo prema osobi, grupi ili predmetu“. Pošto se smatra da je mržnja dugotrajno osećanje, mnogi psiholozi smatraju da je to više trajni stav osobe nego (privremeno) emocionalno stanje…Korelacija osjećanja mržnje sa nervnim sistemom je istraživano pomoću metode fMRI. U tom eksperimentu su skenirani mozgovi osoba u isto vreme dok su im prikazivane slike stvari koje mrze. Istraživači su zaključili da postoji poseban šablon u moždanoj aktivnosti kad se oseća mržnja..”

Evo kako se pojam mrznje tretira u Budizmu: “Mržnja ili bes (pal. dosa, sansk. dveṣa) je budistički pojam koji označava jedan od tri glavna otrova uma. Buda je tvrdio da je mržnja najveće zlo.  On je kao protivotrov mržnji preporučivao razvijanje ljubavi prema svim bićima, uključujući i same sebe. „Ne odgovarati na bes rečima punim besa znači dobiti bitku u kojoj se pobeđuje jako teško. To znači da postupaš za svoju i dobrobit onog drugog, iako će oni koji ne poznaju darmu misliti da si budala.” — (Sidarta Gautama)

’ Cilj Budinog učenja je oslobođenje uma napuštanjem mržnje, žeđi i neznanja i dostizanje nirvane, stanja najveće sreće i okončanja patnje… Ko na ruci nema ranu, može nositi otrov na dlanu. Otrov ne prodire gde nema rane; nema zla za onoga ko ga ne čini…”

Pomenuti citati mozda pomazu da se pomalo shvati pojam mrznje I destruktivnost takvog osecanja…U svom skromnom zivotu u kome sam se trudila da kao djak generacije na svim nivoima, uprkos akademskim rezultatima (diplomiranje prirodnih nauka u 23. Godini I zavrsetak magistarskih studija na engleskom govornom podrucju uz poznavanje vise stranih jezika) da prozivim vek bez mrznje, sujete I pakosti…Pomagala sam drugima koliko sam mogla, nikada se nisam svetila ili mrzela…Zato je meni to negativno osecanje toliko strano I nepojmljivo, a sagledavsi koliko je razorno na svim poljima smatram da najvise razara bas same ‘mrzitelje’…

Takav stav sam pokusala da izgradim I kod svog 27. godisnjeg sina koji posle zavrsene Akademije uspesno zivi I radi u Australiji…

“Za ljubav, ne za mrznju ja sam stvorena…” Bas tako…Svakodnevno se uveravamo koliko oni koji mrze gube na svim poljima licnim, emotivnim, zdravstvenim, socijalnim, politickim I mnogim drugim,… Mogu da razumem da svi ljudi ne mogu da budu jedni drugima simpaticni I dragi…Pa, u jednoj porodici ne gaje svi podjednaku naklonost jedni prema drugima, a kamoli na istorijskoj sceni…Znam da je bilo ratova, ‘zle krvi’, svadja, podela, razlicitih ideologija I stavova, ali zar to sada u 21. veku kada se osvaja kosmos, otkrivaju nove planete, stvaraju tehnoloska I elektronska cuda ne moze da bude prevazidjeno I da stvari krenu da se resavaju mirnim putem bez ‘zadnjih misli’ I ‘otrovnih strela’ kakve su koristili jos urodjenici na pocetku nase ere…Pisala sam ranije koliko me je porazila u Pragu legenda o konstruktoru cuvenog Astroloskog casovnika, koga su u srednjem veku gradske vlasti oslepele da ne bi tako lep casovnik napravio u drugom gradu…Koliko je bolan taj cin zavisti, pohlepe , pa I mrznje…Nadala sam se da smo davno prevazisli srednjovekovni nacin razmisljanja, ali nikad se ne zna…

Zivela sam I radila skoro deceniju u jednoj maloj prekookenskoj drzavi u kojoj vlada altruizam…Zhvaljujuci tome I proputovala sam ‘pola planete’…Tamo, u toj maloj drzavi ‘na kraju sveta’ se ljudi postuju I vole bez obzira na boju koze, nacionalna,  verska ili ideoloska opredeljenja…Svuda sam se osecala dobrodoslom…Volela bih da je I ovde tako: da se prihvati pruzena ruka pomirenja, da se jednom zauvek zakopaju ‘ratne sekire’ da se ugasi retorika mrznje, pakosti I netrpeljivosti na svim nivoima pocev od komsijskih, preko kolegijalnih do medjudrzavnickih odnosa…Jedino su mir, uzajamno postovanje, ljubav prema coveku I pravdi put u boljitak I srecniju buducnost…Jedino tako mladom pokoljenju mozemo da ostavimo nasledje za bolji zivot…Uvek sam na strani mira, kompromisa, postovanja, prastanja I na stazi koja vodi do svetlog cilja da ‘covek coveku bude COVEK…’ Da je sto vise ovakvih stavova prevazisli bismo razlike I nesuglasice I nas svet bi postao bolji, nadahnutiji, pun prosperiteta I harmonije za kojom hteli ili ne hteli to da priznamo svi ceznemo….  

GRADOVI U SRCU:U kratkim putopisama opisivala sam delove sveta koje sam posetila u okviru svojih putovanja…Bilo ih je dosta…Ovde bih izdvojila neke gradove koji posle posete ostanu zauvek u srcu….PARIZ je grad koji zadovoljava sva čula, Pariz je inspiracija, a kako reče Hajnrih Hajne: "Pariz je, u stvari, Francuska. Francuska je samo periferija Pariza." 'Četiri pariske destinacije su obavezne: Notr Dam, "Sveto srce", Ajfelova kula i Muzej Luvr…'Ostalo su setnje po mestima koja su  smeštena na Šanzelizeu, Trokaderu, Sen Žermenu...:) (Versaj je svega 25km od Pariza I treba ga posetiti)  ‘Svi putevi vode uRIM’ I nastavljaju pored Fontane zelja di Trevi, Spanskih stepenica, Foruma… do Tivolija koje je u predgradju Rima sa svojim srednjovekovnim zamkovima, predivnim fontanama I nepreglednim parkom….LONDON je grad koji nikada ne spava i koji vam može ponuditi sve (’Ko je umoran od Londona , umoran je od zivota’)..Big Ben, Bakingemska palata, Londonsko oko I td…MADRID -“Iz Madrida u raj…”: Muzej Prado, “Puerta de Sol” (Vrata sunca), Park Buen Retiro…Plaza Major, Kraljevska palata…(uvek sam puna neke Spanije…) BEC- Grad valcera, umetnosti, kulture ('ne kaže se bez razloga “Bečka škola” '):Dvorac Senbrun, katedrala SV. Sefana… I obliznji SALZBURG koga zovu ‘Rim Svera’sa Parkom Mirabel I Mocartovom kucom …PRAG -‘Zlatni grad’, gde sve odise legendom, setnja po Karlovom mostu ili obilazak Hradcani Zamka, Katedrala Svetog Vida, Kafkina ulica I dr.(150 km od njega je jedna od najlepsih banja sveta-Karlove Vary)..ISTANBUL 'je uzbudljiv, multikulturalan grad prepun znamenitosti': Aja Sofija, Sultan Ahmedova dzamija, Topkapi Saraj, Bosforski zaliv koji spaja Evropu I Aziju….Napoleon ga je nazvao; ‘prestonicom sveta’…A onda tamo daleko, preko okeana divni gradovi kao sto su SAN FRANCISKO sa svojim Uniom trgom, Dokom 39, Ostrvcetom Alkatraz…kao u pesmi: ‘Ja ostavih svoje srce u SF..’, zatim LOS ANDJELES sa cuvenim Holivudom I Beverli Hilsom gde se ‘svako kad dodje bar na kratko oseti pomalo kao ‘zvezda’, LAS VEGAS u kome po otmenim kockarnicama tipa: ‘Cirkus-cirkus’ svako svakoga prati I nista ne prodje neprimeceno….Oko 5 sati leta od San Franciska I stize se u HONOLULU prestonicu Havaja sa svojom carobnom plazom Vaikiki I ostalim ‘cudima’…Ako se nastavi jos dalje stize se do Australije I gradova kao sto je BRIZBEN u kome se uvek nesto desava, bilo na kopnu, bilo na istoimenoj reci I obliznje ‘Gold Coast’ (ZLATNA OBALA-75km od Brizbena) koju zovu ‘okeanski raj’….I na kraju - sam kraj sveta-Novi Zeland I njegov najlepsi I najveci grad OKLAND gde je SVE dozivljaj od setnje glavnom Kraljicinom ulicom do obilaska  Mt Eden- kratera ugasenog vulkana koji se nalazi u srcu grada do obilaska obliznjih ostrva kao sto je Rangitoto ili jednostavno suncanje na gradskim plazama na okeanu…Kao sto je neko nekada snimio film pod naslovom: ‘Vidi Napulj, pa umri’, ja bih nesto slicno ponovila u stilu: ‘Vidi Okland, pa umri’…:)   

IZREKE KOJE ZIVOT ZNACE:

“Ko me jednom proda,nikad više ne može da me kupi…”:) :)”Neko to od gore vidi SVE…”:):) “Ne treba zaliti za onim sto je proslo niti strepeti zbog onog sto jos nije doslo”:) :) “Cini dobro, ne kaj se, cini zlo, nadaj se…”:):) “Ne treba zaliti za propustenim prilikama, jer sve sto je propusteno, propusteno je s’ razlogom da bi ustupilo mesto necemu boljem i kvalitetnijim sto ce doci..”:):) “Nikad ne slusajte svoje strahove jer je sva tajna egzistencije nemati strah”:):) “Videcu koliko si blizak Bogu po tome koliko si ljubazan”:):) (stara Hriscanska poslovica) “Ne zali za prolivenim mlekom, ionako je bilo 3/4 vode”:):) “Ne svetite se sami dragi moji, osveta je moja-kaze Gospod, niko nije izbegao Bozjem gnevu…” :) :) (Biblija, Poslanica Rimljanima) “Boljima se tesko prasta” :) :) “Gubitak se podnosi lakse nego kajanje…” (M. Selimovic):) :) “Zivot je jedno duhovno vojevanje “ (Vladika Velimirovic):):) “Sto se mora desiti, ne moze se spreciti i pobedjuje samo onaj ko zna da ceni moc sudbinske neizbeznosti”:):) (Sekspir) “Ima mnogo cuda i na nebu, i na zemlji, o kojima Vasa visost i ne sanja moj Horacije..” :):) (Hamlet) “Ne znas koliko si jak , sve dok ‘biti jak’ ne postane tvoj jedini izbor”:):) “Kada dobijes Bozju milost, srce ti se ispuni neizrecivim mirom i radoscu i niko ti vise ne moze naskoditi, jer si ogradjen, vodjen duhom svetim…”:):) (Otac Tadej) “Bolje je biti sam nego u neadekvatnom drustvu (bolja je bezbedna distanca, nego neizvesna i opasna bliskost)”:):) “Carpe diem, iskoristi dan, ne veruj sledecem….”:):) “Do naseg oslobadjanja doci ce brzo kada shvatimo da ZLO nema nikakve moci i da DOBRO pobedjuje” :):) “Pobeda se dobija kada je mac u koricama” (Samurajska izreka) :):) “Svaku istinu srca treba proveriti razumom” (Dekart):) :) “Na kokoske ne pucas iz topa, njima samo kazes: ‘IS!’ ”(Mark Tven) :):) “Ako covek ne pronadje ravnotezu u sebi, uzalud ce je traziti bilo gde..”:):) “Ako zlo nece da bezi od tebe, bezi ti od zla…”:):) “U cutanju je sigurnost” ( Andric, treba ga ponekad poslusati, bio je mudar, godinama u diplomatiji, Nobelovac…)):):)”Sto ne boli, to nije zivot, sto ne prolazi to nije sreca…” :) :) “Kada odlazis, ne rusi sve mostove, mozda pozelis da se vratis…”:):) “Divno je biti ZIV, zahvalan sam Bogu za sve sto mi je podario”:):) “Samo DOBAR covek je psihicki zdrav covek”:):) “Odnos prema stvarnosti je vazniji od same stvarnosti”:):)… “ “Da sam drukčiji, da život nosim kao tegobu, da sam ogorčen, počeo bih da se gubim, da pijem, da mrzim, postao bih nezadovoljnik koji se okreće protiv cijelog svijeta. A ne mogu to. Usprkos svemu, živim kao i drugi ljudi, koji su bez moga biljega, veseo i tužan zbog običnih stvari, veseo zbog dobrih ljudi koji su pomalo zli, tužan zbog zlih ljudi koji su rijetko dobri…”(Meša Selimović):):)”ZVEZDANO NEBO NADA MNOM I MORALNI ZAKON U MENI” (Kant):):)………“Nikad se nisam kajao za ono što sam prećutao; međutim mnogo puta sam se pokajao što sam dopustio da mi pobegnu reči koje nisam trebao izgovoriti….”:)- Darije, Persijski kralj

MENI ZNACAJNI DATUMI

Prolaze dani, meseci, godine…Toliko stvari se desava, toliko zivotnih situacija… Neki datumi zbog neceg posebnog, nekad lepog, nekad manje lepog zauvek ostanu u secanju…(Godine su razlicite I trenutno nisu ni bitne…):) Meni su to sledeci:

21. mart – pocetak proleca koji se tako reci poklapa sa mojim rodjenjem…

30. decembar – dan kada sam rekla jedno brzopleto ‘da’ (gresku ispravila posle dosta godina)

4. januar – ulazak posebnog luconose u moj zivot…:)

16. oktobar – dan kada sam shvatila na sta su spremni ljudska pakost I mrznja udruzeni sa necovestvom I zlonamernoscu (Bogu hvala, pobedila taj osecaj I prevazisla te ‘pakosnike’, naucila lekciju da manje verujem ljudima)

3. jun – dan kada su se neke ‘kockice slozile’ I zivotne enigme resile…Dosla do osvescenja, isceljenja, prosvetljenja I od tada nosim samo svetlost u ocima…

12. maj – dan kada sam, u ranoj mladosti, shvatila da postoje nepravde I da nisu svi ljudi potpuno dobronamerni…tada me to nije mnogo ‘dodirnulo’, ali sam kasnije analizirajuci situaciju shvatila poreklo takvog ponasanja…Objasnicu I detalje:

U studenstskim danima sam veoma uspesno I aktivno pisala poeziju…Secam se nekog konkursa sa filozofskom tematikom kada su svi oko mene Iz naseg Knjizevnog kluba I sire verovali da cu dobiti prvu nagradu…Medjutim dobila sam drugu nagradu zato sto je presudio sud predsednika zirija-jednog naseg uglednog knjizevnika koji je davno preminuo, pa mu ime ne bih pominjala (o mrtvima sve najbolje…) Njegovo obrazlozenje je bilo da je moja pesma zrela I kvalitetna, ali neprimerena mojim godinama…’Uhvatio se’, kako su mi preneli, za jednu moju metaforu: ‘Jedem trule breskve secanja’ I prokomentarisao: ‘Kako neko u dvadesetim godinama moze da pise o takvoj vrsti secanja..’ (Naravno njegovi motive su bili druge prirode, ali necemo o tome, oprosteno, prevazidjeno, ali ne I zaboravljeno…)

Evo I te moje pomenute pesme u celini:

ZNAM…

Znam da ne laže Zaratustra…

Nož u sunce…

Prostor krvari bezumlje…

Pesnik obešen o sopstvenu misao.

U zglobovima sarkazam tek udahnutog kiseonika.

Svest abortira nadu.

Mrtva žita traganja…

Suša…

žedni duhovi gutaju kaplje ustajalog besanja…

Glad duše maštu u kostur pretvara.

Gole oči traže skinuti pogled…

Večnost se sveti čekanjem…

U naprslim čašama umiru pijane tuge…

A NEKO od mene traži ditiramb, čist, zvonak, svetao..

Smejem se do vriska…

Jedem trule breskve sećanja,

Bole u želucu…

Grizem nekadašnje oriole.

Davim poslednje osećanje…

Znam da ne laže Zaratustra.

Skoro, listajuci TV kanale, s’ obzirom da nisam fan fudbala, ni fudbalera:), pogledah neku modnu reviju kupacih kostima…Mlade, prelepe devojke I sto mi se veoma dopalo sa stavom I biografijom: odlicni djaci, govore strane jezike I isticu svoj zivotni moto u stilu: ‘ostvari snove..’, ‘uzmi sve sto ti zivot pruza’ I sl. Tako poceh da razmisljam o lepoti I zivotu…’Lepota je u oku posmatraca’, tako da sam nekako dozivljavala, narocito u svojim tridesetim da me na prekookeanskim prostorima dozivljavaju u anglosaksonskoj, pa I u  azijatskoj kulturi kao zenu ‘dramaticne lepote’ I harizme…U Singapuru su mi govorili da tako kako ja izgledam zamisljaju evropske glumice…U to vreme njihovi komplimenti su me iznenadjivali jer sam oduvek o sebi imala predstavu kao o harizmaticnoj intelektualki, a nikada, sto bi rekao Bora-Corba: ‘lutki sa naslovne strane…’:)

 Kao sto rekoh, sebe nikad nisam dozivljavala kao izuzetno  lepu, vec kao obrazovanu,  sarmatnu I pametnu zenu…I pametne zene prave greske, sta da se radi, vazno je da se isprave na vreme…Ne zalim se, bilo je vise pozitivnih ishoda…Jezikom rullet- krupijea, koji mi je takodje blizak,  ako crvena polja posmatramo kao svetla, a crna kao tamna uvek je , bar kod mene, pobedjivala svetlost…Jos uvek igram na crveno, pa sta bude…ha, ha…:) (Da se, ne daj Boze ne naljute 'oni s druge strane..', a ima ih...:))

Dakle,hamletovska dilemma:  da li ‘lepota’ pomaze ili odmaze u zivotu?-pitanje je sad…Na primerima svetskih lepotica kao sto su: Merlin Monro, Grejs Keli, Princeza Dajana… mozemo zakljuciti da ni najlepse zene sveta nisu bile veoma srecne, imale su svoje krize, svoje uspone I padove, mnoge su bile sklone uzimanju raznih  sedativa…Ali ipak su ostavile blistav  trag medju zvezdama…Celi svet ih je slavio I pamtio…Postale su legenda…

Meni licno, u mladjim godinama, je ta sopstvena  ‘simpaticnost’ pomagala u odredjenim kontaktima, narocito dok nisam usavrsila engleski jezik…Imam utisak u pocetku su me na tim dalekim prostorima  neki ljudi vise gledali nego sto su razumeli moj ‘tezi akcenat’…Kasnije je sve doslo na svoje I mogla sam da se dokazem intelektualno kao sto sam to uvek cinila u svojoj primarnoj domovini…(To sto sam kao djak generacije na svim nivoima dobijala sve moguce nagrade u prirodnim naukama, u literarnom stvaralastvu, u atletici I sl. ne bih i ovde isticala jer se odmah pogresno  podvede pod jednu vrstu arogancije…Jednom mi je jedna zavidna persona rekla: ‘pa to je bilo pre 30 godina..’Jeste, ali pretpostavimo da Novak Djokovic pozivi bar 80 godina, ako ne I vise I prica o svojim teniskim uspesima koji ostaju za sva vremena , neko zlurad moze I tada kaze: ‘To ti je bilo pre 50 godina…’Ostvaris neke rezultate u bilo kom zivotnom dobu I oni se pamte…

Oduvek mi je moto bila Cehovljeva poruka: ‘Na coveku treba da je lepo SVE: I lice, I odelo, I misli, I dusa…’ Sada,  u ovim godinama, kada vec imam predjenu znacajnu zivotnu  kilometrazu(bez obzira sto mi ponekad neki  tako reci vrsnjak u busu kaze: ‘devojko il' bi ste seli..’, ja se ljubazno zahvalim: ‘Neka ciko, uskoro izlazim’ (inace iz svake 'guzve' brzo izlazim, ne volim da se 'guram'), ha, ha), kako rekoh, u ovim godinama se  bavim najvise lepotom misli I duse…Dobronamerna sam, zivim u hriscanskom stilu: ‘Ne cini drugima ono sto ne zelis da oni cine tebi, na sitne ljudske pakosti okoline ‘zazmurim’, nasmejem se I sve redje ‘uzvracam udarce’…Znam da ‘neko to od gore prati SVE..’ (kada  je na ‘ovozemaljskim merama’ covek se navikne, neobicno je samo u pocetku, a posle ‘tera po svom’, ali na tim ‘nebeskim merama’, nije lako SVE se pamti I belezi…, pa kad dodje 'finale', 'sta se kome zalomi'...:))

Volim I postujem lepotu mladih osoba…Divno je videti prelepe devojke, fizicki  negovane I duhovno izgradjene…Imam rodjaku koja je vrsnjakina mog sina, uskoro doktorira stomatologiju, bavila se i modelingom, prelepa i pametna  mlada osoba ispunjena I ostvarena u svim oblastima…Kada pokazujem prijateljima fotografije sa njene svadbe imam obicaj da kazem: ‘Ona mi je kao cerka..’

Treba biti kompletno lep I spolja I iznutra, a to nije tesko…Za spoljasnji izgled- malo fizickog  vezbanja, a za unutrasnji : lepe misli, dobronamernost, plemenitost, kosmopolitizam, ljubaznost I vera u DOBRO ….NIkada zlurada i pakosna osoba ne moze da zraci lepotom...Naravno umesa se tu ponekad I kosmos sa svojim zracima o cemu svedoci dr Vladeta Jerotic koji je na pitanje kako odrzava fizicku I duhovnu vitalnost I u devedesetim godinama rekao: ‘U tome velike uloge imaju rad na sebi, genetika I Bozja pomoc..’ 

Na moj način

I sad....

I tako suočavam se s poslednjim zastorom

Prijatelju moj, reći ću ti jasno

Izložit ću svoj slučaj u koji sam siguran

Živio sam život koji je ispunjen

Putovao sam svakom pojedinom stazom

I više, još puno više od ovoga,

Činio sam to na svoj način

Žaljenja, imam ih nekoliko

Ali onda opet, premalo da bi se spominjalo...

Radio sam što sam morao raditi

I činio to bez iznimke

Planirao sam svaki smer letenja

Svaki oprezan korak uz sporedni put

I više, još puno više od ovoga, činio sam to na svoj način

Da, bilo je vremena, siguran sam da si znao

Kad sam odgrizao više nego sam mogao prožvakati

Ali kroz sve to, kad je bilo sumnje

Sažvakao sam to, i ispljunuo

Suočio sam se sa svime, i stajao ponosito

I činio to na moj način…

Voleo sam, smejao se i plakao

Imao sam svoj udeo-dobitke i svoju dozu gubitaka...

I sad, kad suze odlaze…

Nalazim to sve zabavnim

Kad pomislim, napravio sam sve to, i - smem li dodati

Ne na skroman način

"Oh ne, oh ne, ne ja

Činio sam to na svoj način"

Jer šta je čovek? Šta on ima?

Ako ne sebe, nema ništa

Da kaže stvari koje istinski oseća

A ne reči onoga koji kleči

Zapisnik pokazuje, primao sam udarce

I činio to na svoj način…

Da, bilo je to na moj način….

·        

English

My Way

And now, the end is near,

And so I face the final curtain.

My friend, I’ll say it clear

I’ll state my case of which I’m certain:

I’ve lived a life that’s full,

I’ve traveled each and every highway,

And more, much more than this,

I did it my way.

Regrets, I’ve had a few,

But then again, too few to mention.

I did what I had to do

And saw it through without exemption.

I planned each chartered course,

Each careful step along the by way;

And more, much more than this, I did it my way.

Yes there were times, I’m sure you knew,

When I bit off more than I could chew.

But through it all, when there was doubt,

I ate it up, and spit it out.

I faced it all, and I stood tall

And did it my way.

I’ve loved, I’ve laughed and cried;

I’ve had my fill, my share of losing.

And now, as tears subside,

I find it all so amusing.

To think, I did all that, and – may I say,

Not in a shy way.

“Oh no, oh no not me,

I did it my way.”

For what is a man? What has he got?

If not himself, then he has naught.

To say the things he truly feels,

And not the words of one who kneels.

The record shows, I took the blows

And did it my way.

Yes, it was my way.

Svako, verovatno, ima svoje omiljene destinacije, zivotne dogadjaje, filmove I dr. a evo ukratko koji su moji favoriti:

ZIVOTNI MOTO: ‘O TOM CU MISLITI SUTRA’

ZIVOTNA FILOZOFIJA: Budizam

COVEK ‘MOG ZIVOTA’: Jedan Kevin (na zalost, davno je ‘medju zvezdama’, nadam se u raju))

PRIJATELJICA ZA SVA VREMENA: Koreanka Sing Hwa

DOGADJAJ ZIVOTA: Rodjenje sina

ISTORIJSKI DOGADJAJ: Spanska revolucija

KOSMICKI ZAKON: 'Neko to od gore vidi sve' :) 

DRAGE USPOMENE: Proglasenje za djaka generacije dva puta: jednom po zavrsetku osnovne skole I drugi put po zavrsetku gimnazije

INTELEKTUALAC: B. Barton

DIPLOMA: Master diploma u obrazovanju stecena na NZ

DESTINACIJA: Sicilija

KONTINENT: Australija

ZNAMENITOST: Trijumfalna Kapija u Parizu (valjda zbog onog Napoleonovog: ‘Generale, ja nikad nisam slusao svoje strahove’)

CARSKA PALATA: Palata Ilioni-Honolulu, Havaji

VRT: Ispred palate Zvinger u Dresdenu

VRLINA KOJU POSEDUJEM: Plemenitost

MANA KOJA MI JE DRAGA: Otvorenost tj. receno u zargonu: ‘neposedovanje dlaka na jeziku’

LJUDSKI KVALITET KOJI CENIM KOD DRUGIH: Intelekt udruzen sa dobronamernoscu

GLUMICA : Michelle Pfeiffer (posebno njen lik u filmu: ‘Grad Andjela’)

POSLASTICA: Sladoled (narocito onaj  na Trgu Svetog Marka u Veneciji)

PESNIK: Rilke

KNJIGA: Andricevi ‘Znakovi pored puta’

ROMANSA: Ruska narodna pesma: “Очи чёрные” ( ‘Очи чёрные, очи страстные… Очи жгучие и прекрасные… Как люблю я вас, как боюсь я вас… Знать, увидел вас я в недобрый час...’:))

SLIKARSKI PRAVAC: Impresionizam

HEROJ/HEROINA: Moja majka

DRUSTVENA IGRA: Rulet

FILM: ‘Ako docekam sutra’ (Snimljen po istoimenom Seldonovom romanu)

REZISER: Hickok

BOJA KOSE: Plava, naravno (kao I svaka plavusa kada se tusiram skidam vrata od kupatila da me ne bi gledali kroz kljucaonicu, ha, ha)

AMAJLIJA: Dream catcher

PORUKA: ‘ONAJ ko prisluskuje tudje razgovore nikada nec cuti nista lepo o sebi I uvek ce posle ‘transkripta’ biti tuzan I frustriran, ha, ha..’

NESTO STO ME UVEK NASMEJE: LJudska zloba udruzena sa sujeverjem, iako je 21. Vek! (Pomislim, ako si vec zlurad/a, sto se plasis, ‘trpi kartu’, pa sta te  snadje…:) (a neke bas snadje..) Skoro me iznenadi tip koji nalete na mene u dvoristu crkve recima: ‘Il ste Vi na mene bacilli neke cini..?’ Nisam imala komentar nego pomislih sto bi Soic rekao: ‘Nesreco jedna, vidis da sam na sebe sopstvenom negativom  bacas negativnu energiju koju zoves 'cini..'..’-ima ih raznih, iz raznih grupica, princip im je isti, ostalo su nijanse, ha, ha…)

STRATEGIJA U BORBI: ‘Na kokoske ne pucas iz topa, njima samo kazes IS’:)

STRANI JEZIK: Ruski (iako se fluentno sluzim engleskim I ‘parlam’ po malo italijanski, ruski je zakon zbog melodicnosti I pevljivosti, valjda me ‘vuce’ ‘moja prosta dusa slovenska’)

PESMA I SPOT: “No Matter What" (Boyzone): “ I can’t deny what I believe…. I can’t be what I’m not..” 

UVEK GLASAM ZA DOBROTU…BOG MI JE SVEDOK (INACE NE VERUJEM U DRUGE SVEDOKE…MENI JE CAK JEDNA OSOBA REKLA: "ZNATE< MI SKUPLJAMO SVEDOKE>"JA SAM POMISLILA:'PA, SKUPLJAJTE, KO VAM BRANI...'), DAKLE, KAKO REKOH, BOG MI JE SVEDOK DA SU MI MISLI, NAMERE, DELA, SNOVI… ISPUNJENI DOBROTOM…JA DRUGIH OPCIJA NEMAM I NE ZELIM DA IMAM…:)

A evo sta nauka kaze o dobroti: ‘Istrazivanja pokazuju da dobri ljudi imaju bolje mentalno zdravlje, žive duže i zdravije….’

“Sokrat je smatrao da se vrlina može naučiti, da je vrlina znanje. To znači da mi nismo rođeni sa nekim ograničenim kapacitetom za dobrotu, već da je tokom života razvijamo i neprestano učimo šta je to što je dobro i kako možemo da delujemo u pravcu razvoja svoje dobrote. Zanimljivo je da ovaj stav odgovara i današnjim zagovornicima humanizma koji smatraju da vrlina i ljubav nisu nešto što je naprosto dato, već da smo pozvani da te osobine razvijamo….

 Hrišćanski filozofi su smatrali da je vrhunsko dobro Bog i da je zadatak čoveka da se tom dobru približava, kroz voljenje bližnjeg i vrlinski život. Sličnog mišljenja su bili i filozofi etičari, kao na primer Kant, koji je zagovarao život sa što više vrlina…

Postoje ljudi za koje kažemo da su dobre osobe. One imaju neke zajedničke osobine kao što su: tolerantnost, razumevanje za druge, nesebičnost, iskrenost, osjećajnost, integritet. Znate da vas neće zlonamerno povrediti. Možete da im se poverite. Čak iako vas ne razumeju potrudiće se da budu pored vas. Ima takvih…

Dobrota se druži i sa drugim vrlinama: ljubavlju, osećajnošću, poštenjem, hrabrošću. Ipak, ima onih koji će reći da nije ni lako ni dobro biti dobar. Da će nas iskoristiti, da živimo u vremenu surove individualnosti, da postajemo narcisoidni i hladni, da je bolje da se okoristimo nego da pružimo itd.

Na nama je da učimo, utvrđujemo i otkrivamo šta je, gde i kada odgovarajuće da bismo bili u skladu sa svojim najvažnijim vrednostima, posebno ako je dobrota među njima. Na primer, ako ogovaramo, to često znači da osećamo zavist, a umesto da sebe popravljamo, mi druge pokušavamo da na taj način omalovažimo da bi nama bilo lakše, makar malo. A tako samo sebe još više zatrujemo. Dobrota nekada zahteva napor i promenu, što nam ne pada lako. Hoćemo sve i odmah i nemamo strpljenja da se menjamo nabolje postepeno. Da rizikujemo. Kaže se da je mnogima bolje poznato zlo nego nepoznato dobro. I za dobrotu je potreban rizik i put upoznavanja sebe na iskren i nekada neprijatan način….

Dakle, ako smo smatrali ranije da je čovek čoveku vuk i odlučili da ne želimo više tako da mislimo, moramo biti spremni na rizik i neka nova iskustva. A svako novo iskustvo ipak zahteva takozvani „leap of faith“ – skok u veru. To znači da ne znamo tačno kako će nešto izgledati i kako ćemo se mi osećati, ali smo odlučili da to uradimo jer verujemo da će biti dobro…

Po Bibliji je važno da razvijamo dobrotu i prema sebi i prema drugima. Da bismo u tome uspeli možda je korisno da pomenemo tri važne životne okosnice: Prvo, da moramo biti iskreni prema sebi, ko smo, šta želimo, koje su naše mane i vrline, „ono što je istinito je isceljujuće“… Zatim, važno je da naučimo da budemo trpeljivi ili kako se moderno kaže rezilijentni. Kada je neko tolerantan, ne znači da je on „sa svime što se dešava oko njega cool i opušten“, već znači da je naučio da bude trpeljiv, strpljiv, da može da podnese neprijatne stvari…I na kraju važno je da imamo smisao. Smisao je nešto veće od nas samih, za šta se vredi boriti i šta vredi čuvati kod sebe i drugih. Biti dobra osoba je za neke ljude smisao života….”

Kao sto sam istakla u uvodu, ja nemam dileme, za mene je DOBRO-PRIORITET, a vi odlucite sami…:) 

Evo ima skoro pune cetiri godine (mali jubilej, ha, ha:)) kako sam srela jednog poznanika-tadasnjeg magistra, a sadasnjeg ni manje, ni vise doktora-svaka cast (on je doktor, al ne leci nista, ha,ha) koji mi je, onako magistarski  u SVE upucen, verovatno ni sam ne znajuci koju ce  buducu  lavinu informacija da pokrene rekao: ‘Gledam te, ti si cudo…Slamali su ONI I jace od tebe, a ti se ne das..’!(Ja se jos tada setih NJegosa: 'Tvrd je orah-vocka cudnovata, ne slomi ga al' zube polomi...':)) Tako mi je otvorio oci ili 'probusio' jedno staklo na ruzicastim naocarima koje godinama nosim…I ja sa dosta izgradjenim EGOM bivseg ‘vunderkinda’ i djaka generacije na svim nivoima (vidim sad oni prvi ulaze u muzeje:)) I sa masterom sa engleskog govornog podrucja  ( ‘I mi diploma za trku imamo..’:) ), maltene poliglota, ostala 'znamenja' I da ne pominjem da ne bude: ‘ eto lako je njoj, harizmaticna, vitka,  obrazovana, situirana, prosla celi svet, skolovala I ozenila sina, svestrana, uspesna na mnogim poljima, elokventna (u prevodu ‘sece jezikom’) I sad se jos hvali…’:) Uh, moglo bi tu jos superlative da se doda, ali sam ja skromna, pa se vracam na temu….:)

Dakle, pomenuti ‘naucnik’ otvori meni oci I ja uz pomoc starog drugara  Pere-bezbednjaka (svi se pitaju iz koje je on ‘sluzbe’, a ja odgovorim ‘narodski’: ‘zini da ti kazem’, ha, ha) I jos nekih dobronamernih ljudi iz ‘proslog zivota’ (nisam ni ja bas ‘repa bez korena’:)) otkrih istinu u lancu, u to vreme, cudesnih koencidencija I svakakvih likova od ‘dvojnika’ do ‘bednika’…Da ne otkrivam podatke (Pera bi se drzao Andriceve: 'u cutanju je sigurnost’, a ja 'lanem' I kad mu vreme nije..)...Ukratko shvatih da je to jedna prljava igra-'kvazi lustracija' sitnih I pakosnih, u stvari potpuno izgubljenih I prodanih dusa koji nemocni I frustrirani da bilo sta promene u svojim mizernim zivotima idu po principu: ‘Ajde da ‘slamamo’ dobre, casne, plemenite ljude koji su bili I ostali u svemu bolji I uspesniji od nas..’(Takvih 'vitezova tame' ima odavno u Juznoj Americi...:)) Uvek mi je bila cudna, da ne kazem bolesna ta 'Gebelovska psihologija' mrzitelja koji postoje ne da bi se radovali sopstvenom zivotu nego da bi ziveli komparativno,  mrzeli I ‘slamali’ druge, ne osecajuci pri tome koliko su jadni I sami ‘rastureni u komade’ tj. odavno ‘slomljeni’…(Masala, ko takve uspe da sastavi, svaka mu cast...ehhh..:) Kasnije kad ih od tolike mrznje, nezadovoljstva i besa snadju i neke neprijatnosti oni to pripisuju 'crnoj magiji' i drugim 'glupostima'(gledala me ona vestica 'urokljivim ocima':))..., a ne znaju da su svojim losim cinjenjem prizvali sopstveni urok i  propast... Zalosno je sto ti patoloski umovi u svoje kandze uzimaju I mnoge mlade-neduzne ljude kojima manipulisu…I kako ce sutra te generacije da se zdravo  razvijaju? One ekstremno stare u tim ‘krugovima’ ne bih komentarisala, tu je demencija vec zapocela svoje…I tako shvatih ko su ONI- osobe  bez vizije I ideala,(ovde obrazovanje, materjalno stanje, inteligencija  i uzrast ne igraju veliku ulogu:)- sve ih spaja jedno veliko 'zlo') nauceni samo da mrze I da se svete drugima-razlicitim od njih u ime sopstvenih gresaka, frustracija  I neuspeha…Metode su im uglavnom transparentne (cas se otkriju, npr. Pera-bezbednjak je sa par kolega za nekoliko dana posmatranja tog 'mog okruzenja', skockao ‘mnoge stvari’..., dobro jeste da se njegove kolege neprimetno inflitriraju u odredjene sredine i brze od obicnih ljudi dolaze do informacija...a tu je i tehnika...) Osobe iz tzv. 'Pisi propalo' grupe, zabludelih i zaludelih 'osvetnika'- ha, ha se  ponavljaju  u pokusaju nekih navodno ‘psiholoskih igrica’ koje bi predskolarci bolje izneli…:) (Koriste lazne, pa i prave glumce, perike, prerusavanja i sl. i pokojni Carli Caplin bi im pozavideo na talentu i domisljatosti, a tek kad se dokopaju nekih fraza i kako ONI  to zovu: 'pikanterija', vrte pomenuto do iznemoglosti dok ne popadaju onako jadni i izmuceni  u svoje svetove pilula za smirenje, alkohola, da ne kazem i nekih jacih stvari jer TAKVIMA treba supstanca da prezive dan, a tek noc, tad zovu sebi slicne 'u pomoc'...ha, ha)

Elem, sve je postalo  mnogo lepse, svetlije kada sam ja dobila pomenute informacije , shvatila sve I nastavila da zivim u skladu lepih hriscanskih vrednosti, svesna da ne samo Pera-bezbednjak sa svojom ‘sluzbom’ vec I ‘onaj od gore’ prati sve....'Kad si ogradjen, vodjen Duhom Svetim' (ovo ni moj Duhovnik ne bi bolje srocio:))('Onda dodje i biblijska poslanica:Pazi sta radis jer 'Niko nije izbegao Bozjem gnevu'...) Naravno decenijsko izucavanje Budizma I poznavanje budistickih mantra mi je takodje pomoglo…Nadasve pomaze plemenito, dobronamerno srce spremno da SVE razume I mnogo prasta (prasta, ali ne zaboravlja, nego uci iz iskustva)….Stil zivota da se nikome svesno ne naskodi, a sve sto cini ona druga strana se lako zaboravlja, kad je cista savest i miran um 'gubitak se podnosi lakse od kajanja..':)

Sreca da postoje  PRAVI LJUDI  slicni meni, plemeniti, pravdoljubivi, hriscanski prosvetljeni (a ima ih jos dosta Bogu HVALA, samo u sredini gde ja radim i zivim prepoznajem puno takvih dobronamernih i plemenitih i to mi uvek uliva nadu u DOBRO...Imam neke divne kolege, prijatne susede, postojane prijatelje i oni mi uvek svojim ponasanjem salju poruku da je ziveti lepo...) LJudi  koji cine dobra dela I ne cine nista lose su antipod onima iz gore opisane ‘Pisi Propalo’ grupe, sitnih I zavidnih dusa, spremnih na (ne)dela I pakosti…MI  smo sasvim razliciti  od NJIH, setimo se definicije: ‘Samo dobar covek je psihicki zdrav covek’:), a zna se da dobar covek nece da mrzi I  radi drugima ono sto ne zeli da se cini njemu I njegovim bliznjima, nece da pokusava da 'slama' bilo koga (ima tu I karme, ali o njoj drugi put..) DOBRI LJUDI ne pakoste, ne prete, ne ismejavaju,(setimo se Oskara Vajlda koji kaze: 'Cinizam i i ronija su oruzje slabih'):),  ne cine nista lose drugome iza ledja..., ne stvaraju pakosne, grupne, necasne 'zavere', za njih su LJubav, VERA i Nada svetinje i zivotne konstante... Tako mozemo zakljuciti recenicom iz naslova: “MI smo ovde SVETLOST, a ONI uvelo lisce…:)"

Ja celi zivot zivim BAJKU (ima tu kao I u svakoj bajci I dobrih vila I vilenjaka I zlih vestica I vestaca, kojih je vise, odlucite sami, ha,ha, zavisi iz kog se ugla gleda, a moj je uglavnom ‘ruzicast’...:))

Odgovor na pitanje iz naslova: ‘Lako, kupite kartu u jednom pravcu, promenite nekoliko aviona, preletite nekoliko okeana I posle tridesetak sati ‘uzivanja u letu’ (za ‘uzivanciju’ se staraju ljubazne I nasmejane stujardese, sto bi mali Perica rekao ‘sestra-Dese’) stignete na Zeland (zeleni raj na kraju sveta), budete desetak godina I ponovo kupite kartu u jednom pravcu I vratite se u nas prelepi Beli grad tj. Beograd….

Elem, sta se pre, posle I za vreme tih ‘letova’ desavalo -  to je vec ‘privatna stvar’ dovoljna da se popune dva romana ‘bestsellera’, ha, ha…

Moja biografija je vec  uveliko ‘okolo’ poznata… Dobro dete, djak generacije na svim nivoima, osvaja mnogobrojne nagrade u prirodnim I drustvenim naukama, kao I obicno ‘laje na zvezde’ tj. pobedjuje na mnogim oratorskim takmicanjima… Dete za SVE: matematika, poezija, filozofija, atletika...  I strucnjaci iz pomenutih oblasti preporucuju dalje u savrsavanje u stilu: ‘Mozes da budes Tesla u zenskom obliku ili druga Orijana Falaci ili ovo ili ono, kako to vec sa prognozama o ‘vunderkindima’ I talentovanom decom biva, mozda se 'malo vise I sniva…':) Onda mali skandal-vencanje u dvatesetoj godini, tek da se napravi za tadasnje  vreme sitna ekstravagancija, a onda utabana staza: diplomiranje na jednom od najtezih fakulteta u 23. godini, polaganje strucnog ispita u 25. godini, desetak godina predanog I uspesnog profesorskog  rada sa talentima u prestiznoj gimnaziji, ‘lovorike na sve strane’, osecaj da su ti 'zvezde naklonjene', da te skoro svi vole, da si svuda dobro dosao I omiljen…Naravno, solidan brak, radjanje deteta u 27. godini, divan krug prijatelja u stilu 'dok sunce greje svi su sa tobom…' :) Onda se umesa Remark sa svojim naslovom ‘Nebo nema miljenike’ I pomenuta idila se  prekida odlaskom na ‘kraj sveta’ u lepom pocetku mojih tridesetih godina…Zatim se sve vrtoglavo brzo odvijalo u stilu turbo folka: ‘Prodje leto trideseto, napunih pedeset, ha, ha..’

Skoro decenijski boravak na Novom Zelandu meni je doneo I dobitke I gubitke, sreca vise od ovog prvog…Upoznavanje sa novom kulturom I ljudima iz svih delova sveta, usavrsavanje engleskog jezika, sticanje, zavrsavanje postdiplomskih studija I sticanje master diploma u njihovom srednjoskolskom obrazovanju koja mi je omogucila da dobijem NZ nastavnicku licencu I predajem u njihovim srednjim skolama- naporno, ali I lepo iskustvo… ( U toku studiranja bilo je raznih 'dogodovstina', npr. rad u kazinu na poslovima rulet krupijea i dr...) Na privatnom planu bilo je takodje  raznih desavanja, posle razvoda 12-togodisnjeg braka desila se jedna prelepa romansa koja je potrajala oko cetiri godine do mog povratka u zavicaj… (Kako bi to rekao Balaseic: ‘bila je to ljubav-bas ‘love story’ na nacin nas, nikad necu sresti neku slicnu…ehhh :)’)

Povratak u zavicaj je doneo ‘pros I cons’…Ostalo je iza mene jedno lepo iskustvo, profesionalno usavrsavanje, poznanstvo I prijateljstvo sa izuzetnim, iskrenim I nesebicnim ljudima koji su bili uvek spremni da pomognu, da saslusaju da saosete, da razumeju…divne intelektualne komunikacije u kojima mnogo moze da se cuje i nauci... mnogobrojna putovanja na skoro svim kontinentima, a najvise: Australija, Novi Zeland, Amerika, Azija, Evropa….U medjuvremenu moj, sada vec 27. godisnji sin, je odrastao, stekao svoje obrazovanje u Australiji gde se ozenio, ‘skucio’, gde I sada zivi I radi…Naravno s’ obzirom da je od trece godine odrastao na pomenutim prostorima usvojio je mnogo od njihove kulture I zivotnog stila…

Da se vratim povratku u zavicaj…Stevan Sremac je rekao: ‘Kad jednom negde odete I vratite se posle duze vremena, nikada necete zateci ono isto sto ste ostavili..’ Mnogo stvari se promenilo I ljudi su se promenili ili su oduvek takvi bili, a meni se samo cinilo da su nekada bili ‘idealni’..Naravno nastavio se zivotni stil sa puno lepih, ali I manje lepih trenutaka…Posle obnovljenih kontakata sa dobrim drugarom  iz ‘proslog zivota’ Perom-bezbednjakom saznajem I za likove iz neke ‘Pisi Propalo’ grupe koja kao sprovodi neku ‘kvazi-lustraciju’, ali ne bas uspesno I kao sa svakom ‘sitnom buranijom’ treba postupiti po savetu Marka Tvena: ‘Na kokoske ne pucas iz topa, njima samo kazes IS’…:) ( U stilu: 'Sto je vise kleveta i lazi, zivot mi je miliji i drazi, ili sto je vise onih sto ti pakoste i bave se tobom, a ne sobom  -  znaci da vise vredis..:)  Ja nekada pomislim: ‘pa gde ‘braco I sestre’ u svojim ‘izopacenim delovanjima koje samo bolestan I frustriran um moze da osmisli’  na mene da 'natrcite', ne znajuci da mene od detinjstva prati neka AURA koja je prepoznavala ‘negativu okolo’ I ostavljala poruku: ‘To ste nekad radili, a sad ‘trpite kartu’, pa kom opanci, kom obojci..’ Moje poznavanje Budizma I njihovih obicaja I mantra sa pomenutim nema nikakve veze… (Ko razume-shvatice, a uvek tvrdim osim zlobnih I pakosnih ima I bistrih koji mnoge stvari shvate na vreme..)

Rezimirajuci odgovor na pitanje iz naslova: 'Kako je to otici da zivite na kraju sveta i vratiti se...?' dodala bih: Nisam se pokajala…:) Mozda su neke ‘stvari’ mogle da se odrade na nesto bolji nacin, ali zivot je kao Tamni Vilajet: ‘Ako uzmes kajaces se , ako ne uzmes kajaces se…’:)  I dalje zivim u stilu lepih hriscanskih vrednosti, da drugima ne naskodim (Cesto citiram mudrog Mesu Selimovica: ‘Kako zivim-DOBRO…Srecan sam sto sam vek proziveo, a nikome nisam naskodio, a ono malo stete sto je meni ucinjeno brzo se zaboravilo, gubitak se podnosi, lakes nego kajanje…') Naravno sledim I Biblijsku poslanicu Rimljanima: ‘Ne svetite se sami dragi moji, moja je osveta-kaze gospod, niko nije izbegao Bozjem gnevu..’ Tu se kao lajt-motiv provlaci Adric sa onim: 'Sto ne boli-to nije zivot, sto ne prolazi-to nije sreca...’:) kao I ona njegova istina koju pokusavam da usvojim (valjda cu jednom I uspeti): ‘U cutanju je sigurnost’...:) A sad ‘da ne nacinjem ozbiljne teme’: ko sta radi, za sebe radi I to najbolje govori o njemu samom…(neko ostaje upamcen po svojoj plemenitosti i svetlosti koju svuda donosi kao luconosa, a nekome zbog nekih 'nedela' tragovi celog veka 'smrde necovestvom') Ja I dalje volim ljude (cak I kad mi pogresno sude I ponekad se neki I neprimereno ponasaju), trudim se da cinim dobra dela ako mogu, ako ne mogu sklonim se da ne smetam I ne pakostim po principu po kome sam vaspitana: ‘ako neko I mora da strada, nemoj od moje ruke’, a oni ‘s druge strane-vitezovi tame I sl’ moraju da znaju’: ‘ko se maca lati, od maca I strada’, u prevodu ‘ko se necim necasnim bavi, necasno I strada’ jer vazi ona kosmicka istina: ‘Neko to od gore vidi sve...’:) (Njegovo oko je preciznije od najmodernijih kamera, nista mu ne promakne i nista ne moze da se sakrije...)

Na kraju, nikad se ne zna, mozda jednom ponovo kupim kartu u jednom pravcu za neki deo sveta, a mozda I ne, sto bi rekao Sekspir: ‘Najsrecniji je onaj koji zna da podnosi moc sudbinske neizbeznosti...':) Dotle i ovako je dobro, ne zalim se...:)

 “Iz straha da bi Mikulaš mogao da izgradi veći, bolji i lepši sat za neki drugi grad, poslanici su briljantnog časovničara oslepili komadom gvožđa, kako bi bili sigurni da će praški Astronomski sat ostati jedini takav na svetu…”

Cesto se vracam zlatnom gradu-Pragu…Tamo me najvise privlace Karlov most I astronomski sat…

“Sat postavljen 1410. treći je najstariji astronomski sat na svetu i najstariji koji još funkcioniše. Otkad je napravljen, šire se legende o njemu....

Fascinatna procesija figura Hristovih apostola odvija se svaki puni sat. Predvodi je sv. Petar, držeći veliki ključ u ruci. Dve po dve figure se izmenjuju na prozorima, a prate ih sa strane još četiri figure koje prozivaju savest svakog posmatrača. Na jednoj strani su Škrtac koji, procjenjujući težinu kese s novcem koju drži u ruci, predočava pohlepu, a pored njega Umišljenost, prikazana kroz čoveka koji se divi svom liku u ogledalu. Obe figure klimaju glavom u znak samoodobravanja.

Na drugoj strani su Smrt – kostur koji jednom rukom zvoni, a drugom okreće peščani sat, otvarajući i zatvarajući vilicu klima u pravcu Turčina – simbola invazije, koji odmahuje glavom pokazujući da ne želi poći s njim. Simbolično, figura Smrt meri vreme. Figure astronoma, hroničara, filozofa i anđela ostaju nepomične. Nakon pojavljivanja i poslednje dvanaeste figure apostola, zakukuriče pozlaćeni petao i označi puni sat. Prozori se zatvaraju. 

Po mračnoj priči iz petnaestog vijeka, sat je napravio sjajan časovničar Mikulaš iz grada Kadanja, koji je stekao veliki ugled zbog svoje veštine, pa su mnogi gradovi želeli da i njihove trgove krasi veliki astronomski sat.

Mikulaš je odbio da pokaže plan izrade svog remek-dela, ali su glasine o njegovoj popularnosti stigle do praških poslanika.Iz straha da bi Mikulaš mogao da izgradi veći, bolji i lepši sat za neki drugi grad, poslanici su briljantnog časovničara oslepili komadom gvožđa, kako bi bili sigurni da će praški Astronomski sat ostati jedini takav na svetu. (citat sa pocetka teksta)

 Dugo se verovalo da će Pražani patiti ukoliko zapostave Astronomski sat, da će figura skeleta klimanjem glave potvrditi da za Čehe stižu teška vremena i da je jedini spas dečak koji će biti rođen za Novu godinu i oterati zlo..."

Na nasim prostorima je obicaj da se ljudi tese negativnim primerima…Narocito u vreme polaganja skolskih testova, ako neko nesto losije uradi, daju se utesni saveti: ‘Sta ce tebi u zivotu, na primer, matematika…I ja je nikad nisam znao, pa sta mi fali , vidis dokle sam ‘dogurao’ I sl..’(Neki bi najradije vaskrsli pokojnog imperatora Justinijana koji je u srednjem veku spaljivao na lomaci  ljude koji su se  bavili  matematikom, kao ‘vestice’ jer je smatrao da su verovatno ‘demoni’ usli u one koji se razumeju u te komplikovane stvari…’)

Tako se navode primeri materjalnog blagostanja poznatih fudbalera u stilu: ‘Sine, samo ti ‘sutiraj’ loptu, sta ce ti skola..’ ili zestokih momaka: ‘Vidis koliko stanova, dzipova, miliona evra ima, a pitanje je dal’ je I kako zavrsio osnovnu skolu..’ A tek starlete I lokalne ‘pevaljke’-lepe, uspesne, bogate, u jednacini zivota resavaju nepoznate ‘na svoj nacin…’

Sledeci prethodne obrasce ponasanja neki mladi ljudi budu u totalnoj ‘konfuziji’ oko sistema vrednosti…Uspeo ovaj na onaj nacin, uspela ona na ‘poseban’ nacin…Nadju se tu I ljudi bez etickih kodeksa koji vole sve I svakoga da ismejavaju u stilu: ‘Ne moze mi karma nista, jaci sam od sudbine jer imam para, veze, ‘ekipu’  ili nesto drugo…’, a onda kada I takve neki kosmicki zakon ‘cvrkne po glavi’ pitaju se: ‘Sta me snadje, dal’ mi to neko ‘baca magiju..’..”, a ne znaju  da su celog veka mucenici svojim nedolicnim ponasanjem prema drugima  bacali  sami sebi negativnu ‘magiju’ na glavu…

Dakle, da rezimiramo:  bez svega se moze…: I bez znanja, I bez pameti, I bez morala…A ta ‘doguravanja’ u pomenutom maniru su diskutabilna…Kako bi bilo lepo da ljudi vole I postuju jedni druge, da su svesni svojih kvaliteta I nedostataka I da uce mladje da ‘rade na sebi’ u svakom pogledu I u obrazovnom, I u duhovnom I u etickom…kao sto je govorio Cehov: ‘Na coveku treba da je lepo sve I misli, I odelo ,I lice, I dusa..’

Ja, iako sam na svim nivoima skolovanja bila ‘djak generacije’ (danas nepopularno ‘zvanje’), iako poznajem I prirodne I drustvene nauke, govorim nekoliko stranih jezika, uvek saljem poruku mladima da moze I bolje…Na primer, ja ne vozim I nikada nisam imala dozvolu I smatram da je to ‘greska’, da mlad covek treba da nauci da vozi u sastavu svog opsteg obrazovanja…Ne kazem: ‘Ma sta ce ti voznja, vidi mene, ne vozim, a prosla sam ‘pola sveta’  I vidi dokle sam ‘dogurala’, ha, ha..’

Covek treba da bude kompletan, da uci sve, da izgradi pravi sistem vrednosti koji se ne zasniva samo na materjalnom bogastvu…Naravno ne mogu bas svi da budu ‘djaci generacije’, ali mogu ako se potrude da steknu solidno opste obrazovanje, da razvijaju plemenitost, dobronamernost I covekoljublje…Tako vaspitani, dobronamerni I obrazovani ljudi bez zlobe, zavisti I ‘zadnjih misli’ mozda nece postati ‘milioneri’, ali ce casno I zadovoljno proziveti svoj vek bez straha od karme I drugih ‘posasti’…

Znaci rukovodimo se lepom hriscanskom poslovicom: ‘Ne cini drugome ono sto ne zelis da on cini tebi ili tvojim bliznjima..’, obrazuj se za sebe I zbog sebe da jednom, kad vreme prodje, osim novca imas I neku unutrasnju, moralnu satisfakciju, a to dokle ces I kako da ‘doguras’ sam, uz malu pomoc prijatelja, uz dobijeni 'vetar u ledja’ uprkos mnogim vetrovima koji ce da ti duvaju ‘u grudi’, to je vec ‘privatna stvar’… 

“Zašto je kompas važan instrument i u kom smislu se može uporediti sa savešću?

"MORNAR za kormilom upravlja brodom koji seče talase nepreglednog okeana; jedan čovek pešači kroz pustinju; pilot upravlja avionom koji se diže iznad gustih oblaka. Znaš li šta je zajedničko svima njima? Svako od njih bi se mogao naći u velikoj neprilici ako ne bi imao kompas, a naročito ako mu ne bi bili dostupni još neki savremeni uređaji.'( "Kompas je jednostavan instrument s magnetnom iglom koja pokazuje sever. Kada je ispravan i kada se koristi zajedno s preciznim kartama, može nam spasti život. Slicno kao I savest-kada ne bismo imali savest, bili bismo beznadežno izgubljeni….”) 

Mada nisam duboko religiozna verujem u lepe Biblijske citate: “ Setimo se da je Isus rekao: „Ne sudite, da vam se ne sudi“ (Matej 7:1). Niko od nas ne treba da pravi sporno pitanje oko stvari koje se tiču savesti. Svi treba da gledamo kako da u skupštini unapređujemo ljubav i jedinstvo i kako da izgrađujemo, a ne da obeshrabrujemo jedni druge (Rimljanima 14:19). A u Poslanici Rimljanima (19;20) kaze: “Nemojte se svetiti dragi moji, osveta je moja-ja cu se osvetiti, niko nije izbegao Bozjem gnevu, kaze gospod”:)

Bas tako ne treba se sam  svetiti, ima ‘ko od gore prati sve’….U praksi imamo toliko primera ‘neciste savesti’ kada ljudi ohrabreni time sto su kao u zivotu ‘nesto postigli’, recimo imali su par funkcija u nekoj fabrici gde dugo rade, dozvoljavaju sebi ‘sve I svasta’ I mobinguju druge neduzne ljude koji su tu krace, nisu bili na mnogobrojnim funkcijama ali su zbog svojih moralnih,obrazovnih, intelektualnih, pa cak I materjalnih kvaliteta navukli gnev I zavist drugih koji se 'svete' na jadan I nedolican nacin, uglavnom napadaju u paru ili  ‘u coporu’ kao I svi slabici, retko ko je spreman na duel ‘jedan-jedan’ jer tu zna da sigurno gubi….Ironija je inace oruzje slabica, da ne upotrebim neki narodski, jaci izraz..Kada se takvim osobama, ne daj Boze kaze da nemaju bas ‘cistu savest’ zbog tih nedolicnih medjuljudskih odnosa koje podgrevaju godinama oni se ljute I pravdaju, pa I prete..Sto bi Balasevic reko: ‘Pa svi sto gube se ljute, to je poznata stvar…’:)

  Ja, licno kao pravi Hriscanin sve prastam I tolerisem jer verujem u kosmicke zakone da se svakome SVE vrati na pravi nacin, bas kako zasluzuje, ali zato moja prijateljica Vanja, bas ne prasta, ona je lepa, obrazovana, samouverena zena koja ‘Popu kaze pop, a bobu-bob” (Znam da je dugo zivela u Africi, pa se prica da nesto 'mantra' sa nekim Vudu lutkucama, ali u to ne ulazim..)Dakle, Vanja ima neki malo neprijatan komsiluk, narocito nekog Djuru koji je jadan vec preziveo neki mozdani udar, a drugi je po njegovom ponasanju  u najavi…Tako da mi isprica kako je skoro rekla Djuri: ‘Cuti, pusti ove ostale babe iz komsiluka, ni ti nemas cistu savest’, nasta se jadni Djura ljutio, ‘hvatao za srce’, a Vanja mu odbrusila: ‘Sta mislis da ja ne znam o toj vasoj ‘pisi propalo’ organizaciji, da se nasmejem, politickoj ‘paraformaciji’ koja se bavi uhodjenjem I provociranjem neduznih ljudi i neistomisljenika…Iz raznih, pouzdanih izvora SVE dobro znam Djuro, a ti pazi, dobro, zena ti je umrla, al imas sestru koja je doduse starija, ali I cerku koja je jos mlada, pa zamisli u buducnosti kada, ne daj Boze, nekome  od njih pocne da se priredjuje ovo sto vi ovde meni priredjujete..’ Ja smirujem Vanju, pusti tu mizernu 'grupicu' i Djuru- stariji je covek, on je svoje ‘odigrao’ a o njegovima neka brine ‘onaj od gore’ a ne ti, svakome ko nema cistu savest sve se kad-tad vrati na pravi nacin po kosmickim zakonima, osetice to i on sam i clanovi 'grupice', a neki su verovatno vec osetili….Ali Vanja nece da cuje, ionako je u ovo vreme ranjiva (otac koga obozava je veoma tesko bolestan, sta cemo star covek-bolest, slabost i godine cine svoje)  I kaze: ‘Zapamtice oni mene.. Ja cu se vratiti u Afriku (tamo je u nekoj zdravstvenoj misiji kao prevodilac), a njima ovde ‘kom opanci, kom obojci’…’Ali, kaze Vanja ima u tom komsiluku I dobrih I finih ljudi ciste savesti, nisu svi kao Djura I njemu slicni…Tim dobrim ljudima koji su mi izasli u susret  cu se oduziti na pravi nacin  da im se dobro- dobrim vrati…Ja ne znam mnogo o pomenutom, o savesti, Bozanstvu, DJuri-('moberu'ha, ha,)  I njemu bliskima, ali znam da imam plemenitu dusu I mirno spavam, svima mislim dobro, (sledim biblijsku poslovicu koja kaze: ‘Ne diraj u coveka, jer je to najveci greh’, znaci  ako zivis ispravno I gledas svoja posla, sacuvaces cistu savest, a to je najvaznije, onda postanes ogradjen, vodjen Duhom svetim…) pa kako bude, ne bih da nacinjem vise ‘ozbiljne teme’, da ih neko ne shvati ‘preozbiljno’ jer svi  sve vec znaju I bez mene: ‘Sve se vraca, sve se placa, kada dodje cas…’:), kad, kome i kako-to je samo pitanje vremena...:) A mi svi I moja prijateljica Vanja I ja I nesretnik  Djura, I njegovi istomisljenici iz 'grupice' poziveli 100 leta u zdravlju I veselju. Ziveli!:) 

GRADOVI U SRCU:U kratkim putopisama opisivala sam delove sveta koje sam posetila u okviru svojih putovanja…Bilo ih je dosta…Ovde bih izdvojila neke gradove koji posle posete ostanu zauvek u srcu….PARIZ je grad koji zadovoljava sva čula, Pariz je inspiracija, a kako reče Hajnrih Hajne: "Pariz je, u stvari, Francuska. Francuska je samo periferija Pariza." 'Četiri pariske destinacije su obavezne: Notr Dam, "Sveto srce", Ajfelova kula i Muzej Luvr…'Ostalo su setnje po mestima koja su  smeštena na Šanzelizeu, Trokaderu, Sen Žermenu...:) (Versaj je svega 25km od Pariza I treba ga posetiti)  ‘Svi putevi vode uRIM’ I nastavljaju pored Fontane zelja di Trevi, Spanskih stepenica, Foruma… do Tivolija koje je u predgradju Rima sa svojim srednjovekovnim zamkovima, predivnim fontanama I nepreglednim parkom….LONDON je grad koji nikada ne spava i koji vam može ponuditi sve (’Ko je umoran od Londona , umoran je od zivota’)..Big Ben, Bakingemska palata, Londonsko oko I td…MADRID -“Iz Madrida u raj…”: Muzej Prado, “Puerta de Sol” (Vrata sunca), Park Buen Retiro…Plaza Major, Kraljevska palata…(uvek sam puna neke Spanije…) BEC- Grad valcera, umetnosti, kulture ('ne kaže se bez razloga “Bečka škola” '):Dvorac Senbrun, katedrala SV. Sefana… I obliznji  SALZBURG koga zovu ‘Rim Svera’sa Parkom Mirabel I Mocartovom kucom …PRAG -‘Zlatni grad’, gde sve odise legendom, setnja po Karlovom mostu ili obilazak Hradcani Zamka, Katedrala Svetog Vida, Kafkina ulica I dr.(150 km od njega je jedna od najlepsih banja sveta-Karlove Vary)..ISTANBUL 'je uzbudljiv, multikulturalan grad prepun znamenitosti': Aja Sofija, Sultan Ahmedova dzamija, Topkapi Saraj, Bosforski zaliv koji spaja Evropu I Aziju….Napoleon ga je nazvao; ‘prestonicom sveta’…A onda tamo daleko, preko okeana divni gradovi kao sto su SAN FRANCISKO sa svojim Uniom trgom, Dokom 39, Ostrvcetom Alkatraz…kao u pesmi: ‘Ja ostavih svoje srce u SF..’, zatim LOS ANDJELES sa cuvenim Holivudom I Beverli Hilsom gde se ‘svako kad dodje bar na kratko oseti pomalo kao ‘zvezda’, LAS VEGAS u kome po otmenim kockarnicama tipa: ‘Cirkus-cirkus’ svako svakoga prati I nista ne prodje neprimeceno….Oko 5 sati leta od San Franciska I stize se u HONOLULU prestonicu Havaja sa svojom carobnom plazom Vaikiki I ostalim ‘cudima’…Ako se nastavi jos dalje stize se do Australije I gradova kao sto je BRIZBEN u kome se uvek nesto desava, bilo na kopnu, bilo na istoimenoj reci I obliznje ‘Gold Coast’ (ZLATNA OBALA-75km od Brizbena) koju zovu ‘okeanski raj’….I na kraju - sam kraj sveta-Novi Zeland I njegov najlepsi I najveci grad OKLAND gde je SVE dozivljaj od setnje glavnom Kraljicinom ulicom do obilaska  Mt Eden- kratera ugasenog vulkana koji se nalazi u srcu grada do obilaska obliznjih ostrva kao sto je Rangitoto ili jednostavno suncanje na gradskim plazama na okeanu…Kao sto je neko nekada snimio film pod naslovom: ‘Vidi Napulj, pa umri’, ja bih nesto slicno ponovila u stilu: ‘Vidi Okland, pa umri’…:)   

IZREKE KOJE ZIVOT ZNACE:

“Ko me jednom proda,nikad više ne može da me kupi…”:) :)”Neko to od gore vidi SVE…”:):) “Ne treba zaliti za onim sto je proslo niti strepeti zbog onog sto jos nije doslo”:) :) “Cini dobro, ne kaj se, cini zlo, nadaj se…”:):) “Ne treba zaliti za propustenim prilikama, jer sve sto je propusteno, propusteno je s’ razlogom da bi ustupilo mesto necemu boljem i kvalitetnijim sto ce doci..”:):) “Nikad ne slusajte svoje strahove jer je sva tajna egzistencije nemati strah”:):) “Videcu koliko si blizak Bogu po tome koliko si ljubazan”:):) (stara Hriscanska poslovica) “Ne zali za prolivenim mlekom, ionako je bilo 3/4 vode”:):) “Ne svetite se sami dragi moji, osveta je moja-kaze Gospod, niko nije izbegao Bozjem gnevu…” :) :) (Biblija, Poslanica Rimljanima) “Boljima se tesko prasta” :) :) “Gubitak se podnosi lakse nego kajanje…” (M. Selimovic):) :) “Zivot je jedno duhovno vojevanje “ (Vladika Velimirovic):):) “Sto se mora desiti, ne moze se spreciti i pobedjuje samo onaj ko zna da ceni moc sudbinske neizbeznosti”:):) (Sekspir) “Ima mnogo cuda i na nebu, i na zemlji, o kojima Vasa visost i ne sanja moj Horacije..” :):) (Hamlet) “Ne znas koliko si jak , sve dok ‘biti jak’ ne postane tvoj jedini izbor”:):) “Kada dobijes Bozju milost, srce ti se ispuni neizrecivim mirom i radoscu i niko ti vise ne moze naskoditi, jer si ogradjen, vodjen duhom svetim…”:):) (Otac Tadej) “Bolje je biti sam nego u neadekvatnom drustvu (bolja je bezbedna distanca, nego neizvesna i opasna bliskost)”:):) “Carpe diem, iskoristi dan, ne veruj sledecem….”:):) “Do naseg oslobadjanja doci ce brzo kada shvatimo da ZLO nema nikakve moci i da DOBRO pobedjuje” :):) “Pobeda se dobija kada je mac u koricama” (Samurajska izreka) :):) “Svaku istinu srca treba proveriti razumom” (Dekart):) :) “Na kokoske ne pucas iz topa, njima samo kazes: ‘IS!’ ”(Mark Tven) :):) “Ako covek ne pronadje ravnotezu u sebi, uzalud ce je traziti bilo gde..”:):) “Ako zlo nece da bezi od tebe, bezi ti od zla…”:):) “U cutanju je sigurnost” ( Andric, treba ga ponekad poslusati, bio je mudar, godinama u diplomatiji, Nobelovac…)):):)”Sto ne boli, to nije zivot, sto ne prolazi to nije sreca…” :) :) “Kada odlazis, ne rusi sve mostove, mozda pozelis da se vratis…”:):) “Divno je biti ZIV, zahvalan sam Bogu za sve sto mi je podario”:):) “Samo DOBAR covek je psihicki zdrav covek”:):) “Odnos prema stvarnosti je vazniji od same stvarnosti”:):)… “ “Da sam drukčiji, da život nosim kao tegobu, da sam ogorčen, počeo bih da se gubim, da pijem, da mrzim, postao bih nezadovoljnik koji se okreće protiv cijelog svijeta. A ne mogu to. Usprkos svemu, živim kao i drugi ljudi, koji su bez moga biljega, veseo i tužan zbog običnih stvari, veseo zbog dobrih ljudi koji su pomalo zli, tužan zbog zlih ljudi koji su rijetko dobri…”(Meša Selimović):):)”ZVEZDANO NEBO NADA MNOM I MORALNI ZAKON U MENI” (Kant):):)……… “Nikad se nisam kajao za ono što sam prećutao; međutim mnogo puta sam se pokajao što sam dopustio da mi pobegnu reči koje nisam trebao izgovoriti….”:)- Darije, Persijski kralj

Davno, u jednom drugom zivotu na jednom dalekom kontinentu neko (ko mi je u to vreme puno znacio) mi je poklonio knigu Rilkeove poezije (prevod na engleski) i podvukao naslov jedne pesme...Sada, posle toliko godina ja je citam na nasem jeziku: 

Da Umrem Šta Ćeš Ti

"Da umrem, šta ćeš ti, moj Bože?

Ja sam tvoj stalak i tvoj stožer;

ja sam tvoj krčag pun do vrha

(pa da se prospem? da se skrham?);

Ja sam ti smisao i svrha,

ti sa mnom gubiš razlog svoj.

Imati nećeš posle mene

nijednu kuću gde ti mogu

šaptati reči zanesene

topao pozdrav, prisno hvala.

Ja ću sa umornih ti nogu

spasti ko somotna sandala.

Spašće ogrtač golem tvoj.

Tvoj pogled, što ga vazda čeka

moj obraz kao jastuk mekan,

doći će tada iz daleka

da mene traži i ne nađe

i klone kada Sunce zađe

kraj stranog stenja, tuđih smreka.

U meni zebnjom zvoni jeka:

šta ćeš da činiš, Bože moj.."

 Tada me je ta pesma navela na ozbiljno razmisljanje o tome sta se desava ako se tesko razbole nama drage osobe...S' obzirom da sam sa veoma dragom osobom koja mi je pesmu poklonila morala da se rastanem razumela sam smisao njegove strepnje koja je tako suptilno izrazena navedenim Rilkeovim stihovima...Ziveci na drugim prostorima, crpeci snagu iz sopstvenog intelekta i kreativnosti shvatila sam sta covek sve moze i kolika je njegova unutrasnja snaga....U to vreme sam bila verovatno nesto slabija i ne bih mogla da dam odgovor na postavljeno pitanje iz naslova pesme....Sada posle SVEGA i svih saznanja mogla bih da odgovorim da bih znala sta cu...Zivot se nastavlja u svim njegovim oblicima i posle tezih rastanaka... Covek shvati sta sve moze ako pokrene unutrasnje snage svoje svesti i ako nauci da opstaje u plemenitosti i 'tihovanju' sopstvene duse... Znam neko ce da se nasali, citirajuci Balasevica: 'A duša ko duša, svog gazdu ne slusa...' Odgovor bi bio, kao sto se sve izvezba i uvezba, nauci se i duša da sluša..:)

Postoji nesto zbog cega bi mnogi ljudi preplivali '7 mora i presli 7 gora', zbog cega bi se milioneri sa Menhetna odrekli svog bogatstva, zbog cega bi mnogi zrtvovali sopstvene dragocenosti...Pitamo se: 'Sta je to..?' Odgovor je jednostavan: 'Unutrasnji mir...' U mnogim umetnickim delima je ova tema maestralno obradjena... Moze da se vidi traganje za mirom na platnima velikih slikara, preispitivanje sebe i trazenje istog u delima knjizevnika-nobelovaca... na primer u filmu: 'Djavolji advokat', mladi covek dobija materjalno bogatstvo, glamur, slavu, blistavu karijeru, a gubi sopstveni mir i ostaje potpuno prazan...

Za unutrasnjim mirom se traga, ide se na hodocasca, posecuju se vrhunski psiholozi, a njegova tajna je jednostavno i najbolje opisana u poruci oca Tadeja:

" Ne uznemirujte se ni po koju cenu. U srcu treba da vlada mir,tišina,ćutanje,tihovanje. Misleni haos je stanje palih duhova(demona,duhova koji su otpali od Boga). Naš um,međutim,treba da je sabran,jedinstven,pažljiv..."

Jednostavno receno ako covek zivi u skladu sa lepim zivotnim vrednostima, ne misli i ne cini zlo ni sebi ni drugima (jer ciniti zlo drugima je ekvivalentno razaranju sopstvene licnosti i duse... ), tada ce bez mnogo napora smiren i spokojan u svom 'tihovanju' u sebi pronaci samo bozanstvo tj. unutrasnji mir za kojim, hteli ili ne hteli to da priznaju tragaju svi ljudi na svim meridijanima...Unutrasnji mir oslobadja od strahova, od zlih demona misaonog haosa i stvara u coveku harmoniju u kojoj je prijatno ziveti... Nema unutrasnjeg mira bez lepih i dobrih misli i namera...Kada se jednom postigne treba ga odrzavati 'tisinom' u sebi, postovati i uzdizati na pijadestal sopstvene svesti...To je znak da su vasi sopstveni demoni, kao i oni demoni koji dolaze od drugih cije su duse nemirne i haoticne, pobedjeni i da mozete mirno bez bure da brodite morem svog zivljenja...

Neki ce reci: 'Lako je monasima kad se osame da pronadju mir, a ja treba da se izborim sa sopstvenom zenom i decom ili sa kolegama ili sa komsijama ili sa ovim ili sa onim....' Mogao bi taj pola dana da nabraja sve sta mu smeta, a treba samo malo da promeni ugao posmatranja, podje od sebe samog, bude plemenit i dobronameran, ignorise 'zle, pale demone, otpale od Boga' koje prepoznaje okolo i pokaze kako svojim unutrasnjim vrednostima pobedjuje i postize mir...

Svako ce pronaci nacin da ostvari unutrasnji mir, ako to stvarno zeli... Budisti pale svece 'pozitive' i mislima prizivaju mir...Samani se osamljuju u nepristupacnim planinskim predelima...Maori imaju svoje plesove oko vatre gde 'spaljuju duhove zla' i dolaze do isceljenja i prociscena...A svaki covek moze da pocne traganje samim tim sto ce misliti i ciniti DOBRO...

Od ranog detinjstva imam veoma razvijenu ituiciju da predosetim koji su ljudi dobronamerni, a koji ne...Predosecam i neke druge stvari, ali o tome drugi put... Mozda zato sto sam bila neko vunderkind-dete, naucilo da cita i cirilicu i latinicu u cetvrtoj godini, takodje u to vreme racunalo do 1000 i td. Kasnije su se 'multi-talenti' smirili i izrasla sam u prosecnu mladu osobu koja je bila zadovoljna sobom i oduvek volela ljude i pomagala im...

Zato me je neprijatno iznenadila skorasnja  opaska slucajnog prolaznika koga nikada ranije nisam videla u stilu: 'Dabogda umrla..' Nasmejala sam se i pomislila da svako mora da umre jednog dana, pa i ja, a kako japanska poslovica kaze: 'Niko nije umro na tudji dan..' Prethodnih dana mi je takodje nepoznati tip na ulici dobacio: 'Gospodjo, sto imate dobro d..e" (ne mogu ni da ciotiram neumesne izraze) Obojica su izgledala pristojno i normalno, ne bih rekla da imaju problem sa psihom, vec sa zlobom, pakoscu, mrznjom, provokacijom i nevaspitanjem...

Tako da s' obzirom na intuiciju uglavnom 'nanjusim'- 'ko je ko', ne osvrcem se i idem dalje...Onom prostom koji dobacuje, kada je to tri puta ponovio, rekla sam: 'Mogla bih da vas tuzim za seksualno uznemiravanje', a onom drugom koji pominje umiranje nisam nista odgovorila pomislivsi: 'Ima neko od gore ko ce da mu sudi kad dodje vreme..' :) Ja svima prastam...

Ponekad me iznenadi tolika negativa pojedinih ljudi iz okruzenja, po meni ni sa cim izazvana...Kazem iznenadi, ali ne obeshrabri.. I dalje volim i postujem sve ljud, nezavisno od njihovih namera, hriscanski prastam i o svima mislim lepo i pozitivno ne zeleci nikome zlo...

Sve manje pisem poeziju, ali sam inspirisana pomenutim dogadjajima i uopste ponasanjem nekih ljudi iz okruzenja napisala pesmu:

VOLETI LJUDE...

 Voleti ljude, cak I kad ti nepravedno sude..

Hriscanski  je oprastati svima kad u srcu dobrote ima..

Voleti ljude I kad su losi, zavidni I grubi…

Toplina duse I plemenitost nikoga ne ubi…

Voleti ljude u svim njihovim oblicima I stanjima

I onda ces biti srecan danima…

Voleti ljude I kad ti pakoste I mrze

Tvoje misli neka budu ko svetlost ciste I brze…

Voleti ljude I kada to ne zasluzuje po zakonu logike ove

Jer jedino tako mozes dosegnuti snove…

Voleti ljude I kada su ne–fer I od zlobe ruzni

Svako se moze popraviti I zato ne budimo tuzni… :)

Ova pesma bi bila poruka i mladima i starima, prastajmo drugima, volimo ih nezavisno od njihovog ponasanja, budimo dobri, plemeniti, dobronamerni, a ima kako ja to obicno kazem 'ko to od gore prati', tako da cemo dobrotom podstaci pozitivnu energiju i dostici unutrasnju harmoniju, a neko takvo stanje duse i uma, mirno i sredjeno naziva srecom... 

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• POBEDA VERE, PRAVDE I ČOVEKOLJUBLJA
• PRED SPAVANJE...
• SLEDITI ANDRIĆA...
• KAKO SADA BIRAM CITATE...
• LETETI, LEBDETI...
• KAKO SE GRADI SISTEM VREDNOSTI...
• BLISKOST KAO ČAROLIJA
• TAJNA JE U NAMA ...
• LANIN PROGLAS
• SVE MOJE TREĆINE NEŠTO ZNAČE, NEČIM ZRAČE...

• Generalna [274]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom