VEST O SMRTI GLUMCA MIRKA BABIĆA...
lana52 | 12 Novembar, 2020 13:28
Tuzna vest, za nas rodjene Kragujevcane, a I sve ostale ljubitelje umetnosti....
“Glumac Mirko Babić, koji je javnosti najpoznatiji po ulozi Dragojla u seriji "Selo gori, a baba se češlja", preminuo je u 72. godini.
Mirko Babić je bio prvak drame najstarijeg pozorišta u Srbiji, Knjaževsko-srpskog teatra u Kragujevcu.Gledali smo ga kao Šekspirovog Kralja Lira, Ivana Karamazova Dostojevskog, u Mihailovićevim "Tikvama" i kao Čedu u Nušićevoj "Ministarki".
Kao ucenica Prve kragujevacke gimnazije matematickog smera, ucestvovala sam na mnogim srednjoskolskim takmicenjima, pa I u recitovanju… Tako sam davno na jednom od pomenutih takmicenja upoznala gospodina Babica koji je kao ‘prvak drame’ naseg pozorista bio predsednik zirija… Dobila sam prvu nagradu za recitovanje Jesenjinove pesme: “Sve sto zivi neki oziljak ima” (u donjem prilogu) I preporuku da bih mogla da svratim u pozoriste (zgrada se skoro ‘naslanja’ na zgradu nase gimnazije ) da malo vise vezbam I da razmislim o potencijalnim dramskim studijama…Gospodin Babic mi je tada rekao da sam veoma talentovana…
Nikada nisam, po gore pomenutoj preporuci, svratila u pozoriste jer sam u to vreme zelela da izživim neke svoje druge talente, a ponajvise matematicki…
Pisanje I recitovanje su ostali kao nesto poput mojih ‘zivotnih hobija’…
Tako se danas, cuvsi tuznu vest o smrti naseg velikog umetnika I boema setih I gore pomenute Jesenjinove pesme:
“Sve
što živi ožiljak ima
još iz detinjstva, poseban, ran.
Da nisam pesnik, ja međ svima
bio bih hulja i lopov znan.
Mršav i rasta odveć malena,
međ decom bio sam uvek heroj,
često, često nosa razbijena
vraćo sam se pod krov svoj.
Uplašenoj majci, kad pred nju
banem,
reč ceđahu usne krvavo-tmaste:
«Ništa, de! Spotakoh se o kamen,
a već sutra sve će da zaraste.»
Pa i sada, kada se bez traga,
onih dana krv vrela smirila,
nespokojna neka drska snaga
na poeme moje se izlila.
Na već zlatne literarne hrpe;
i u svakom retku što se vije
ogledaju se nekadanje crte
kavgadžije, nemirka, delije.
Ko i nekad imam hrabrost
mušku
al nov korak moj se drukče sluša…
Dok mi nekad razbijahu njušku,
sada mi je sva u krvi duša.
Ne velim više majci
okrvavljen,
već tom šljamu što cereć se raste:
«Ništa, de! Spotakoh se o kamen,
a već sutra sve će da zaraste.»
Trekbekovi (0)Meni
Pretraži
Kalendar
| « | Novembar 2020 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||