zvezdano nebo

"NE DAJ SE INES!" :)

lana52 | 12 Novembar, 2020 10:59

Skoro sretoh jednu drugaricu iz svoje generacije koja je dugo zivela u Italiji I koju bas dugo, dugo nisam videla I zapocesmo pricu….A prici nikad kraja…Zajednicke uspomene iz skole, udaje , razvodi, deca, moji utisci sa Novog Zelanda, njeni utisci iz Italije, proslost, sadasnjost, buducnost, korona I ostale ‘posasti’, zivot I ljudi oko nas….Nije se mnogo promenila od srednjoskolskih dana…Naravno, njena lepota je zrelija, njena harizma pojacana godinama, obrazovanjem I iskustvom, a oči su ostale iste pitome, radoznale, dobronamerne, ‘oči srne’….

Jedino sto je meni ‘upalo u oci’, da ona menja neke mobilne 2-3 komada…(Ja, Bogu hvala koristim samo jedan, kod mene je u svemu tako, ja kad se ‘zakacim’ za nesto-jedno-jedino, to bas potraje…) Cas zove sa jednog, cas se javlja na drugi, u pripremi je I treci… Okrece se cesto okolo I posmatra okolinu, menja naocare, cas za blizu, cas za diljinu…Ja se I tu razlikujem, uprkos pozamasnoj ‘kratkovidosti’ ja retko stavljam naocare, na javnim mestima skoro nikada, tako da vidim osobu koja je blizu mene I kojoj se obracam, a sve ostalo su ‘siluete’, njih inace stavim na ‘ignore’, pa sto moram ‘okolo’ da zagledam, ko me prepozna I zeli da se javi prici ce, zasto bih ja ‘gledala okolo’….Zato ja vidim ‘na blizu’ odlicno, citam ‘sitna slovca’ bez naocara, a ponekad citam I ‘izmedju redova’…ehh..(to je vec prirodna intuicija koja me retko prevari).

Ja sam uvek iskrena u duzim komunikacijama sa retkim osobama sa kojima bas zelim da komuniciram, kao sto je pomenuta drugarica…(Sa svima ostalima sa kojima moram da obavim ‘small talk’ praktikujem lakonsko javljanje u prolazu bez duzeg zadrzavanja ako to ne zahtevaju poslovne obaveze…) Tako da ne izdrzah da je ne pitam: “Nesto mi izgledas uznemireno, sta se okreces I sta ce ti toliko mobilnih….”

Moja pomenuta, skolska drugarica odgovori, nadam se iskreno ali paranoicno: ‘Znas I u Italiji nije bilo ‘med I mleko’, ali ovde ‘cure informacije na sve strane’ I mnogi te ‘slusaju’ sa strane, zato sam veoma oprezna, menjam ‘kartice’ mobilnih, gledam okolo, imam ‘ekipu’ koja me izvestava I sl.

Ja ostadoh, narodski receno ‘zapanjena’, da ne kazem zargonski ‘frapirana’ I rekoh: ‘Znas, ziveci I radeci dugo na Novom Zelandu, navikla sam da su ljudi opusteni, iskreni, druzeljubivi, dobronamerni, ali gledaju ‘svoja posla’ I to sam vremenom bas poprimila od njih…Verovatno je kod tebe u Italiji sve bilo drugacije…Drugo, zivim prilicno transparentno, nemam sta da krijem, nikome ne zelim niti nanosim bilo kakvo zlo, nemam neki veliki novac, imam prosecnu egzistenciju, trudim se da se nikome ne zameram I kako u šali cesto kazem: ‘ne bavim se politikom I ne smetam vise nikom…’ tako da ne znam sto bi neko profitirao slusanjem ‘mene’…Takodje, danasnja tehnika je toliko napredovala da nije vise potrebno ‘1000 ociju dr Mabuzea’ iz pedesetih godina proslog veka da bi se nesto saznalo…Ko hoce, pomocu visoke tehnologije I ‘male pomoci prijatelja’ moze apsolutno SVE da sazna o zivotu bilo koga ne samo na nasim prostorima, vec na celoj planeti…Onda, logicno cemu ‘paranoisanje’ I skrivanje bilo cega…Nemoj da se ljutis, ti ces draga moja drugarice, uskoro poceti da koristis ‘golube pismonose’ I Morzeovu azbuku, ali da te utesim, moj pokojni deka po majci-vazduhoplovni oficir mi je pricao da su jos sezdesetih I pomenuti ‘golubovi’ bili ‘presretani’….

Moja drugarica tuzno odmahnu glavom I rece: ‘Znam ja sve to o cemu mi pricas, ali ipak ovako se osecam sigurnije…’

Ja se nasmejah i odgovorih: ‘Onda je u redu, svako treba da cini ono sto mu stvara sigrnost I lep osecaj ‘u glavi’, pa maker da koristi I golubove ‘pismonose’…ehhh…

Posle pomenute ‘neobicne konverzacije’ pocele smo da ‘caskamo’ o lepsim temama I vreme je brzo ‘proletelo’…U dobrom drustvu vreme inace brzo prolazi…

Kada sam stigla kuci razmisljala sam o pomenutoj drugarici I ‘njenim problemima’…Pomislih da joj posaljem, neku ohrabrujucu poruku, ali mi je ona rekla da je ne zovem I ne saljem poruke na broj koji mi je dala (Ili da pisem u nekim siframa, za sta ja bas I nisam ‘pristala’ ), jer bi me ONI (tako ih zove, a meni ni sada nije jasno koji su to njeni: ‘oni’) stavili na listu ‘njenih kontakata’ I proveravali…Ako bude trebalo rece naci ce ona mene, ali ne telefonski vec na neki drugi ‘diskretniji nacin’…Odlucih da ispostujem njenu volju, a sama prelistah poeziju koja bi odgovarala nasem skorasnjem susretu I s’ obzirom da smo generacija setih se Arsena Dedica, Serbedzije I cuvene recitacije: ‘Ne daj se Ines’ I sve o tome pripremih za nju ako me nekako opet ‘diskretno nadje’…. Tada cu joj ispricati I odrecitovati sledece:

“Autor i prvi izvođeč pesme Ne daj se Ines je Arsen Dedić, mada je i izvođenje glumca Rada Šerbedžije, veoma popularno….Evo jedne zanimljivosti o pesmi Ne daj se Ines! Pesma, kao što se zna ima romantičnu pozadinu. Arsen je u mladosti, u Beogradu upoznao izvesnu Ines Barezi, iz Splita. Neko vreme su se zabavljali, ali njihova ljubav nije potrajala do kraja života. Ines se kasnije preselila u Milano, gde se udala, ali je ostala da živi i u Arsenovim stihovima.

Stihovi pesme su ušli i u svakodnevni govor. Kada je nekome nešto teško, iz nama slične generacije, obično mu u žargonu kažemo: ,,Ne daj se Ines!”.

NE DAJ SE INES

“Ne daj se Ines
Ne daj se godinama, moja Ines
drukčijim pokretima i navikama
jer još ti je soba topla
prijatan raspored i rijetki predmeti
imala si više ukusa od mene
tvoja soba divota
gazdarica ti je u bolnici
uvijek si se razlikovala
po boji papira svojih pisama,
po poklonima
pratila me sljedeceg jutra
oko devet do stanice
i ruši se zeleni autobus
tjeran jesenjim vjetrom
kao list niz jednu beogradsku padinu
u večernjem sam odijelu
i opkoljen pogledima

Ne daj se mladosti moja,
ne daj se Ines

Dugo je pripremano naše poznanstvo
i onda slucajno uz vruću rakiju
i sa svega nekoliko rečenica,
loše prikrivena želja
tvoj je način gospodje
i obrazi seljanke
prostakušo i plemkinjo moja
pa tvoje grudi, krevet
i moja soba objesena
u zraku kao narandža
kao narandžasta svjetiljka
nad zelenom i modrom vodom Zagreba
Proleterskih brigada 39 kod Prkovic
pokisla ulica od prozora
dalje i sum predvecernjih tramvaja
lijepi trenuci nostalgije, ljubavi i siromaštva
upotreba zajednicke kupaonice
i molim vas, ako netko traži.

Ne daj se Ines

Evo me ustajem
tek da okrenem ploču
da li je to nepristojno
u ovakvom času
Mozart Requiem Agnus Dei
meni je ipak najdraži početak
raspolažem s još milion nježnih
i bezobraznih podataka naše mladosti
koja nas pred vlastitim očima vara,
i krade, i napušta.

Ne daj se Ines

Poderi pozivnicu, otkazi večeru, prevari muža
odlazeci da se počesljaš
u nekom boljem hotelu
dodirni me ispod stola koljenom
generacijo moja, ljubavnice.

Znam da će još biti mladosti,
ali ne više ovakve
u prosjeku 1938.
ja neću imati s kim
ostati mlad ako svi ostarite
i ta ce mi mladost
teško pasti
a bit će ipak
da ste vi u pravu
jer sam sam na ovoj obali
koju ste napustili i predali bezvoljno
a ponovo počinje kiša,
kao što već kiši
u listopadu na otocima
more od olova
i nebo od borova
udaljeni glasovi koji se miješaju
glas majke, prijatelja, kćeri,
ljubavnice, broda, brata
na brzinu pokupljeno rublje pred kišu
i nestalo je svjetla
s tom bjelinom
još malo šetnje uz more
i gotovo.