zvezdano nebo

ŠUPLJA STENA NA AVALI...(Odlomak iz mog, autobiografskog romana: 'ZAHVALNOST' )

lana52 | 07 Novembar, 2020 12:00

Danas je “Šupllja stena rekreativni kompleks u opštini Voždovac, grad Beograd. Udaljena je 20 kilometara od Terazija, u šumi na Avali…” A NEKADA…

U moje srednjoskolsko vreme pomenuta Suplja stena je bila mesto gde su organizovane letnje skole za mlade matematicare (nesto poput danasnje Petnice, ali mnogo manje).

S’ obzirom da sam u toku svog osnovnog I srednjoskolskog skolovanja skoro svake godine osvajala prve nagrade na opstinskim I regionalnim takmicenjima iz matematike (Kragujevac, region Sumadije I Pomoravlja) moji profesori su odlucili jedne godine (posle drugog razreda srednje skole) da me posalju u tzv. letnju skolu matematike koja se odrzavala na Avali I trajala oko desetak dana…

Bila je to grupa od petnaestak nadarenih ucenika iz cele Srbije (ipak najvise iz Bg matematicke gimnazije). Moja malenkost je tada bila jedina iz Kragujevca…Predavaci su bili vec tada ugledni profesori: dr Zoran Kadelburg, dr Vlada Micic, Zika Ivanovic (jedan od autora Krugovih zbirki ) I dr.

Smesteni smo bili u trokrevetnim bungalovima I imali skoro celodnevnu nastavu matematike sa kracim pauzama za dnevne obroke…Kasno po podne je organizovana sportska rekreacija…

U to vreme mi u Kg nismo imali organizovane pripreme za takmicenja, uglavnom smo se sami, individualno pripremali, dok su ucenici Bg matem. Gimnazije vec tada imali sve pripreme po visokim standardima.

S’ obzirom da je gradivo koje su predavaci izlagali bilo fakultetsko, ja sam kao tadasnji srednjoskolac tek na polovini skolovanja morala da ulozim dodatni napor da ga razumem I provezbam…Sreca, u to vreme kad je nauka bila u pitanju nista mi nije bilo tesko, mogla sam uporno u kontinuitetu da vezbam I po 12 sati dnevno, da preskacem obroke I spavam svega po 3-4 sata, pa opet…Eh, mladost-ludost…

Secam se nekih tema iz pomenute skole kao sto su: ‘Dirihleov princip’, “Diofantove jednacine" I sl. Tada sam izgradjivala disciplinu uma , citala skoro sve sto je postojalo o mom srednjoskolskom idolu: Nikoli Tesli (otuda, kasnije I ime mog sina) I cesto citirala omiljenu Teslinu maksimu: “Meni ne treba pomoci, cim teze-to bolje, ja najbolje radim u borbi…”

Socijalni zivot u toj letnjoj skoli je bio ‘prosecan’…Uglavnom su se druzili ‘po grupicama’ oni koji su se poznavali od ranije…Ostali su, ukljucujici I mene bili ‘individualci’…Bilo je vise ‘decaka’ nego ‘devojcica’ I neki su kako bi se reklo u danasnjem zargonu: ‘furali neki svoj fazon prepotencije’ u stilu: ‘mi smo genijalci..’, a bilo ih je…Neki od njih su skratili srednjoskolsko skolovanje, sa 16-17 godina upisivali fakultete, rano doktorirali I dan-danas predaju koje-kuda po svetskim univerzitetima (N. Miljkovic I dr. )

Ja, onako ‘dusevna’, iskrena, ‘pricljiva’ kakvu me Bog stvorio, navikla da budem ‘omiljena’ u svojim Kg skolskim odeljenjima, ovde sam ipak bila ‘devojcica iz provincije’…samo je falio, a mozda je I postojao I ‘kofer pun ambicije…’

Bilo je I lepih, prijatnih dogadjaja, ali I sitnih ‘neprijatnosti’ kao jedne noci kada je neko usao kroz otvoren prozor u nas zenski bungalov I dok sam spavala razmazao mi kaladont po jastuku, tako da mi je budjenje bilo sokantno, a trebalo je na brzinu oprati I osusiti moju I tada ‘kovrdzavu’ kosu…Nikada se zvanicno nije saznalo ko je bio organizator tog ‘nocnog pohoda’, ali ‘po kuloarima’ se suskalo( a kako kaze nas narod: ‘gde se suska, tu nesto stvarno I ima...') da je to bas bio, gore pomenuti Miljkovic (moja generacija, ‘genijalac’ I jedna od pomenutih ‘zvezda’ Bg takmicenja ) da bi mi se osvetio jer na ‘nesto’ sto mi je jednom dobacio ‘u prolazu’ ja sam odgovorila veoma glasno da SVI cuju: ‘nemoj da si ‘krele’…’ sto mu valjda ni pre ni posle tih ‘dogodovstina’ niko nije rekao I sto je povredilo njegovu tadasnju sujetu 'zvezde'…Bilo, proslo, zaboravilo se, ipak je to tinejdzerski ‘nestasluk’…

Bilo, kako bilo, ja sam tog leta spoznala Gausovu istinu da je ‘matematika kraljica svih nauka’ I ‘prelomila’ se oko buducih studija…Kao ‘vanserijskom’ djaku, kako su neki moji profesori tada o meni govorili skoro sve mi je ‘islo od ruke’, pa su u opticaju kao moguci izbori za studije bili: matematika (prva zelja), a zatim knjizevnost (u to vreme je dosta mojih literarnih radova I pesama nagradjivano na drzavnim konkursima), filozofija (u gimnaziji sam iako ucenik matematickog smera bila predsednik naseg tzv. Filozofskog kluba I sa ‘drustvenjacima’ organizovala razne tribune o Aristotelu, Platonu, Kantu I dr.) U to vreme moje naucne ljubavi su bile I psihologija (posle treceg razreda gimnazije sam propustila deo letovanja sa vrsnjacima da bih procitala sabrana dela Frojda (oko 9 knjiga) koje mi je tata Sloba te godine kupio za rodjendan… Naravno u opticajuju je bio I ruski jezik koji sam veoma rano pocela da govorim fluentno, dok su drugi u to vreme slusali Bitlse, ja ‘ruske romanse’ koje sam obozavala I ‘francuske sansone’ koje je obozvala, tada fluentna u francuskom moja mama Vuka (poc.)

Posle ‘Suplje stene’ , odluka je skoro 99% donesena…”Alea iacta est ..” Ipak cu ja na studije matematike, tamo idu ‘retki’….

Mnogo vremena je proslo od tada…Nikada se nisam kajala za svoje izbore, ni u profesionalnom, ni u privatnom pogledu…Uvek su mi donosili puno lepih trenutaka….Ja sam za to da svaku emociju treba ‘izživeti’ ‘do kraja’, pa kako bude…Pa I ljubav prema nauci…Neko je davno rekao I to je postalo aksioma: „Čista matematika je, na svoj način, poezija, ideja logike…”