zvezdano nebo

CENIM TRENUTKE NECIJE ISKRENOSTI

lana52 | 01 Novembar, 2020 20:21

Pre vise od desetak godina bila sam duze vremena kako se to zargonski kaze: ‘zatelebasana’ u nekoga koga sam u to vreme veoma idealizovala…’ Osecalo se da je u pocetku NJEMU sve to prijalo, ljubazna, a umerena prepiska, moje obozavanje nejmu, njegovi komplimenti meni…Javljali smo se jedno drugome sa razlicitih destinacija koje smo u to vreme obilazili u stilu Bjelog Dugmeta: “Ipak pozelim neko pismo, ipak mada zajedno nismo…Pisi, mada je guzva I mozda nece stici, opisi mesta gde nas dvoje nikada necemo ici…” I tako smo jedno vreme ziveli u iluziji…Onda sam ja shvatila ‘neke stvari’ (1000 ociju dr Mabuzea I sl.) I pocela da se distanciram, izvinjavam, udaljavam…On je pokusao da malo pojaca tek razgoreli plamen, a onda smo ga precutno ‘ugasili’, ostavljajuci ‘zeravice’ da svetlucaju u mraku…Shvatili smo da su nam putevi divergentni, da se izrazim jezikom nase struke… A u nasoj struci su inace ‘retki’… (‘Samo retki nadju retke..’ I sl. sto bi reko Balasevic…)

Ostalo je prijateljstvo, retki susreti ‘u prolazu’ kad svako od nas negde kao zuri na neku svoju stranu…

‘Posebna’ osoba ponekad malo vise popije ( Samo kad je tuzan, u stilu: ‘a gde je tuga, onda mora da se cuga…’ ) U tim trenucima po onoj ‘in vino-veritas’ nadodje iskrenost…Tako da se poverio jednom nasem zajednickom prijatelju (opet iz struke) koji mi je to preneo na diskretan nacin tj. poverio mu je kako je protekla ‘prica’ sa mnom, parafraziram reci svog prijatelja (ipak je sve to prepricano I pitanje koliko je tacno, ali ipak…)

Dakle ON mu je ispricao:

“Ona (moja malenkost) mi je slucajno ‘zapala za oko’, u neko ‘nevreme’ u svakom pogledu…Tek smo se upoznali I nisam ocekivao da ce da se ‘zatelebasa’ u mene…Meni je bila simpaticna I draga, ali grupi ljudi koji su mi bili dugogodisnji prijatelji I od kojih sam na neki nacin ‘zavisio’ bas I nije…Smislili su plan da je ‘navucemo’ I da se malo ‘poigram njenim emocijama’…Pomislio sam: ‘Nije to sve bas lepo, ali nije ni ona bas svetica, pa sto da ne…’ Ja cu zaduziti svoje prijatelje (protivusluge uvek dobro dodju), a njoj necu mnogo nauditi, posle mene krenuce dalje… I desilo se cudo, sve je nekako krenulo u obrnutom smeru… Onda smo dosli u emotivni tesnac u stilu: ‘spasavaj se dok mozes’…Bila je drugacija, od ocekivanog, razlicita od svih onih prica koje su o njoj ispredali po kuloarima, hteo-ne hteo morao sam da priznam da je po necemu ‘posebna’, a to je vec postajalo opasno…Moja grupa se uznemirila…Rekli su mi: ‘Ocekivali smo da ti manipulises njenim emocijama I utices na nju, a ne da sam potpadnes pod njen uticaj…’ Najbolje je bilo posle SVEGA ucutati su, a tu su godine I svi ostali problemcici koji nam inace nisu isli ‘na ruku’…

Zahvalila sam pomenutom prijatelju na ‘prepricanoj prici’, mada licno nisam naklonjena ‘pricama’ I ‘prepricavanjima’…

Ipak cenim trenutke iskrenosti…Iako sam vec davno intuitivno naslutila celu pricu I krenula dalje, ipak upozorenje prijatelja I oprez nisu na odmet…

Odavno mi je ‘lepo u glavi ‘ zbog neke sasvim ‘druge I drugacije price’, nadam se mnogo iskrenije…Pomenutoj osobi sam SVE oprostila I dalje imam lepo misljenje o NJEMU, divim se njegovim mnogim dostignucima I mislim da je dobar I plemenit covek…Pa I dobri ljudi nekad naprave ‘grescice’ koje srecom nisu neoprostive…

Sada sam emotivno, srcem u nekoj ‘drugoj prici’, a sta ce tu biti, nikad se ne zna, vazno je da ta ‘vrteska u svesti’ traje ‘od sumraka do svitanja…’ , u glavi I srcu je lepo, pa sta bismo vise…malo li je…