zvezdano nebo

ČUDA MODERNE TEHNOLOGIJE

lana52 | 29 Novembar, 2020 09:59

Danas je mnogo toga ‘on line’…Tako da ne mozemo ni da zamislimo kako su se u vreme pandemija u srednjem veku ljudi snalazili bez telefona I ostalih komunikacijskih ‘spona’…npr. junaci Markesove knjige: ’Ljubav u doba kolere’ (“Izvanredna ljubavna priča o teškim vremenima I velikoj patnji… Pune je pedeset i tri godine, sedam meseci i jedanaest dana i noći Florentino Ariza čekao na romantično krstarenje rekom u društvu Fermine Daze - svoje ljubavi iz mlađih dana - ponosite lepotice bademastih očiju koja je pre pola veka odbila njegova udvaranja da bi postala žena doktora Juvenala Urbina... “ )

Danas, srecom, raspolazemo ‘čudima moderne tehnologije’ tako da nam sve ‘daljine’ ( i za one koji su tako ‘daleko’, a srcu tako blizu, a I za one koji su tako ‘blizu’ a tako ‘daleko’…) lakse ‘padaju’…Recimo moj sin I ja ( koji od malena zivi ‘preko okeana’, a zadnjih nekoliko godina radi u policijskim sluzbama Australije) mozemo da se cujemo I ‘gledamo’ kad god hocemo…Razmenjujemo utiske I fotografije… (Skoro sam mu poslala jednu od svojih ‘maskiranih’ fotografija s posla I komentar je bio: ‘mama, it’s scary…’ )

Pojedinci koji uvek I svemu nadju po neku zamerku, pa I modernoj tehnologiji prigovaraju da ona omogucava ‘slusanje’, pracenje I sl. Eh, ako bolje pogledamo kroz istoriju toga je oduvek bilo I u vremenu kada tehnika nije ni bila tako razvijena…Turisticka poseta Belom Dvoru u Beogradu obuhvata I tzv. ‘sobu šapata’ gde se nalazi mala fontana uz sveprisutni šum vode, gde je kralj Aleksandar obavljao, jos u predratno vreme, poverljive razgovore da ga ne bi ‘slusali’…U knjizi: ‘Istorija obavestajnih sluzbi’ objasnjavaju se razne ‘mere’ I metode koje su primenjivane jos u vreme faraona u Starom Egiptu…Ako neko ‘oce da te ‘slusa’ I ‘gleda’ ne mozes mu ‘umaći’, ali ga mozes nadmudriti, ali to je vec neka druga priča….

Da se vratim na primenu tehnike I komunikacije…

Jedan od mojih najlepsih profesionalnih, pa I privatnih perioda je bio skoro decenijski rad u mojoj maticnoj Prvoj kragujevackoj gimnaziji…Nismo imali mobilne telefone, samo fiksne, a I njih smo redje koristili…Secam se tog bezbriznog perioda kada sam imala 24-25 godina I manje obaveza jer, iako u braku, jos nisam imala dete…Nekoliko puta sedmicno smo posle skole sa sirim drustvom odlazili u obliznju, jednu od najstarijih KG kafanu: ‘Balkan’ I ostajali par sati u prijatnom ‘ćaskanju’…

Moj tadasnji suprug Peca je u to vreme intenzivno trenirao atletiku tako da je I on povremeno posle treninga odlazio u neki od kg kafea blizu stadiona sa svojom’ekipom’…

Nismo imali mobilne, a nismo ni imali potrebu da se stalno javljamo jedno drugome I da u svakom trenutku znamo gde se ‘onaj drugi’ nalazi, a tada smo odlicno funkcionisali u velikoj ljubavi I slozi…Ja sam oduvek verovala, a verujem I dan-danas da je svaka ljubav zasnovana na medjusobnom postovanju I poverenju…Kada iskreno volite, bar ja tako postupam, nikada ni na koji nacin necete da povredite ‘drugu stranu’ bilo kakvom gruboscu, ‘izdajom’ ili bilo kakvom drugom ‘neprijatnoscu’...To ne zavisi od frekfence vidjenja, javljanja I sl. Tada nisu potrebna nikakva proveravanja, niti ‘ispovedanja’, verni ste u ‘mislima’ sto je najvaznije… Kad jednom u tom tananom ljudskom odnosu NESTO ‘napukne’ tu vise nema ‘krpljenja’, popravki,mozete da se javljate jedno drugome 100 puta dnevno, da to nekada drago, a sada ‘strano’ lice gledate svako jutro pored vas kako se budi na’istom jastuku’ , a da mislite: ‘Boze, spasi me I odvedi me negde odavde, ovde mi vise nisu ni mozak, ni srce…’. Na zalost, posle velike ljubavi koju smo iskusili u veoma mladim danima Peca I ja smo dosli I do upravo pomenutog stadijuma, ali I to je neka druga prica…

Opet o tehnologiji…Kao sto cesto kazem, zivot me je odneo na Novi Zeland…Tamo sam daleke 98’nabavila prvi mobilni: ‘nokiu’, onako ‘poveci aparatic’..U pocetku mi je bilo interesantno jer nije bilo tekst-poruka vec tzv. ‘telefonskih sekretarica’…Secam se da mi se u skoli gde sam prvo radila veoma dopala poruka jedne koleginice, rodjene Novozelandjanke koja je na svojoj sekretarici snimila: ‘ Trenutno nisam u mogucnosti da se javim. Znate sta treba da uradite…’. Zamolila sam je da to isto svojim glasom ponovi I na ‘sekretarici’ mog mobilnig, sto je ona ljubazno ucinila. (Novozelandjani su inace po prirodi veoma ljubazan narod, uglavnom vam ucine sve sto ih pristojno zamolite.) Nisam ni slutila kakvu ‘zabunu’ njen glas na mom mobilnom moze da proizvede dok nisam jednog dana dok sam bila na casovima, pa mi je telefon bio iskljucen dobila takodje zvucnu poruku od jednog od svojih predavaca sa postdiplomskih studija koje sam prethodno zavrsila: ‘Zovem, da Vam, ako se jos niste snasli oko posla preporucim jednu skolu iz koje su me upravo zvali…Vasa struka je retka I mozda vec imate posao…Moram da priznam da sam veoma iznenadjen napredovanjem Vaseg engleskog, neverovatno je kako ste ga usavrsili za kratko vreme I potpuno izgubili ‘strani akcenat’ koji je, koliko se secam, kod Vas bio prepoznatljiv…’) (S’ obzirom da sam se vec ‘snasla oko posla’, nasa struka je retka u celom svetu, secam se u to vreme su profesori matematike koji poznaju engleski jezik bili deficitarni I u Japanu, odlucila sam da se po primljenoj poruci I ne javljam da ne bih ‘razuveravala’ pomenutu osobu oko svog ‘akcenta’…)

Posle skoro decenijskog boravka na NZ usledio je moj povratak u Beograd I rad u jednoj od najstarijih ondasnjih privatnih gimnazija…Tada sam umorna od SVEGA: avionskih letova, danonocnog kucanja na racunaru, dugih telefonskih razgovora(jedno vreme smo, dok smo radili u razlicitim gradovima jedan Kevin I ja pricali mobilnim po nekoliko sati dok se jednom od nas dvoje potpuno ne ‘isprazni baterija’… ), bukvalno odbijala da nabavim mobilni I celo prvo polugodiste radila u gimnaziji bez njega…Onda mi je jedan kolega pred punom ‘zbornicom’ u šali rekao: ‘Lanče, nisi ti bas ‘mala maca’ nego ‘svetska zena’…Kao nemas mobilni, ne mozemo da te zovemo, a u stanu ko zna kakve sve ‘zverke’ od ‘aparature’ imas I kome I gde ‘po belom svetu’ saljes ‘signale’…Ja sam odgovorila u svom stilu: ‘Ako neki misle da sam moderna Mata Hari, mozda su I u pravu, nikad se ne zna…ehh…’ U sebi sam pomislila: ‘Ćurko, nabavi sto pre mobilni kao ‘svi ostali’ da se nesto stvarno ne ‘iskonstruise’…I tako nabavim svoj BG mobilni u stilu: ‘apsolutno moj si broj, apsolutno ja sam tvoj…’, a sve ostalo sa ‘tehnologijim’ I drugim ‘sitnicama’ do danasnjih dana je istorija….