zvezdano nebo

RAZUMEVANJE, PRAŠTANJE, ZAHVALNOST...

lana52 | 13 Novembar, 2020 09:13

Oduvek me je zanimala ljudska priroda I psihologija…Iako su mi ‘background’ prirodne nauke, psihologija je bila I ostala u ‘zizi mojih interesovanja’….Jedan od nasih zavrsnih ispita na PMF-u bio je:’Pedagogija sa psihologijom ‘ koji sam duze pripremala sa posebnim interesovanjem. Tada, vec pred penzijom, na zalost odavno pokojni, nas uvazeni prof. dr Canovic (tadasnji prorektor naseg univerziteta) me je ispitivao skoro sat I po I na kraju rekao: ‘Vi ste izuzetno spremili ovaj ispit, s’ obzirom da ja desetke ne dajem, dobili ste moju najvisu ocenu I upisao mi devet…’ Radeci postdiplomske u oblasti obrazovanja na Novom Zelandu imala sam srecu da mi mentor bude jedan od pet svetskih eksperata za filozofiju I psihologiju matematickog obrazovanja, tako da sam uz njegovu pomoc I preporuke I tamo iscitala I ‘esejski’ obradila mnoge ‘materjale’ iz pomenute oblasti…Davno sam usvojila postulat: ‘Samo je DOBAR covek psihicki zdrav covek’ I trudila se da prozivim ‘vek’ kao dobra I plemenita osoba koja je u centar svojih misli stavila: ‘Razumevanje, prastanje I zahvalnost’ I to je uglavnom bilo prepoznato u svim mojim radnim I zivotnim sredinama….Sad negde manje, negde vise, ‘princip je isti…’Neke ‘grescice’ koje sam u zivotu, kao I svako od nas, mozda I cinila pocinjale su I zavrsavale se u mom srcu, nikada sa predumisljajem, nikada iz koristoljublja, osvete ili ne daj Boze, bilo kakve lose namere…

Jos na pocetku moje profesure koje se cesto I rado secam u jednoj od najstarijih gimnazija u Srbiji moji ucenici su prepoznali, kako su imali obicaj da kazu, to moje ‘zlatno srce’ koje nikada ne osudjuje, prasta, tolerise, pomaze…Kasnije na Novom Zelandu u jednoj od najtradicionalnijih muskih gimnazija kada sam svake druge srede u mesecu menjala naseg ‘dina’ tj. sefa matematickog ‘departmenta’ I primala ucenike koji su ‘nesto zgresili’ na casovima matematike kod raznih kolega na vaspitni razgovor, taj dan je bio omiljen I bilo je molbi ucenika: ‘Saljite me kod one nove Miss... Ona je ‘full of understanding’….Po povratku u zemlju, I u najstarijoj Bg privatnoj gimnaziji gde sam cetiri godine predavala, uglavnom sam kod ‘dece’, a I kod vecine kolega bila omiljena kao ‘profesorka Lana’….I u sadasnjoj skoli u kojoj sam vec pola svog radnog veka, uvek sam spremna na odredjene kompromise, naravno do odredjenih ‘granica’…

Na privatnom planu sam takodje oduvek pokazivala razumevanje za slabosti ljudi iz okruzenja, prastala povremene neprijatnosti koje su mi priredjivali I bila zahvalna za SVE sto mi je zivot podario, a podario mi je toliko toga lepog…Posle razvoda koji me je ‘potresao iz korena’ brzo sam oprostila bivsem suprugu I zarad dobrobiti svog deteta bila I ostala u kulturnim I prijateljskim odnosima sa njegovom novom suprigom I njihovom decom…Druga supruga oca mog sina je tada bila veoma mlada, tako reci ‘dete’…(moja malenkost je u vreme naseg razvoda imala vec 32 godine) , trudila sam se u zajednickim razgovorima uz kafu ili rucak da I njoj I svima olaksam ta nasa tadasnja ‘turbulentna vremena’ u ‘belom svetu’. I dan-danas sam joj zahvalna sto je uvek pokazivala razumevanja za nasu tadasnju porodicnu situaciju, pomagala je koliko je mogla, a I kad nije mogla, bar nije odmagala.

Uvek sam potpuno razumela ljude oko sebe I prva prastala neke ‘nesporazume’ koji su se u svim, pa I u mom zivotu povremeno desavali…Prvo, ako ja dozvolim sebi da se sa nekim uopste zblizim I da ga prvo smatram za dobrog prijatelja, a posle na neki nacin zavolim, to znaci da je ta osoba dobra I vredna paznje…U tome se nikada nisam prevarila…Mogu da postoje zivotne okolnosti koje sprece ljude koje zavolimo I koji zavole nas da odreaguju onako kako bi smo mi zeleli (a I oni sami) u nekom trenutku, ali to su neke ‘vise sile’ koje sam razumela, pokusavala da prevazidjem, a ako su te sile bile ‘jace od nas samih u tom trenutku’ blago sam se distancirala trudeci se da nikoga ne povredim…Tu mi je bila I ostala omiljena misao Mese Selimovica: ‘Gubitak se uvek podnosi lakse nego kajanje’… I posle odredjenih obostranih ‘gubitaka’ na emotivnom planu ostajala sam u prijateljskim odnosima sa nekada veoma dragim osobama, postovala njihovu licnost I dostojanstvo…Trudila sam se da nikoga nikakvom gruboscu ili ironijom ne povredim u trenucima kada sam znala da je njemu bilo I jos teze nego meni samoj…

Cuvala sam svoja dugogodisnja prijateljstva takodje razumevanjem I prastanjem…’Ni drvo bez grane, ni covek bez mane’…Moja najveca prijateljstva, kumstva I sl. poticu jos od davnih srednjoskolskih dana, tako da sam bila svesna da se ljudi sa godinama I prezivljavanjem ‘svega I svacega’ menjaju I trudila sam se da razumem I opravdam njihove promene…

Kao sto cesto isticem: ‘na uvrede, pakost, ironiju…’ I druge posasti kojih ima okolo, srecom ne puno, ne odgovaram istom merom…Trudim se da ostanem dostojanstvena I ljubazna sa svima I sve ostalo prepustam nekim ‘kosmickim sudovima’…

Oduvek sam mislila da ako ja svakome pruzim ‘ruku prijateljstva’ da ce ljudi tako odreagovati…Mnogi su tako odreagovali, narocito na Novom Zelandu I zato sam im ‘zahvalna do neba’. Na zalost,na nasim prostorima ima mnogo vise zavisti, da ne kazem zlobe I pakosti koje verovatno poticu od nekih ljudskih’frustracija’ I nezadovoljstva prvo samim sobom, a zatim okolnim svetom( I onom losom zivotnom filozofijom: ‘uvek je komad u tudjoj ruci veci’… ) Mozda su nekima zasmetali moji profesionalni uspesi iz rane mladosti koji mi nisu smetali da rano zasnujem i porodicu I dokazem se na mnogim razlicitim ‘poljima’…Mozda je neko zavideo na tome sto sam dugo zivela u inostranstvu I sticajem okolnosti proputovala skoro ‘pola planete’…Mozda nekome nisu prijali moja urodjena harizma I inteligencija… A mozda su to samo osobe koje I nemajuci sta drugo da rade u zivotu: ‘do podne mrze same sebe,a od podne citav svet…’ Mozda, mozda, to su samo pretpostavke, a nista nije potpuno tacno dok se ne dokaze…A dokaz, tj. obrazlaganje tacnosti nekog tvrdjenja moze da bude dugotrajan process I nekad zahteva metodu ‘ reductio ad absurdum’ tj. po naski: ‘svodjenje na protivrecnost’ gde se uvodi pretpostavka suprotna datom tvrdjenju I dovodi u kontradikciju sa necim vec dokazanim I tako dalje, I tako blize…S’ obzirom da SVE razumem I SVE prastam, nema potrebe da SVE pomenuto I dokazujem….

Meni je najvaznije ono da mi je ‘lepo u glavi’ ili kako D. Maksimovic kaze:

“Osećam večeras,dok posmatram laste,

Kako srce moje polagano raste…

Da ima u meni cela nežna plima
Reči nerečeni;
Da bih srce mogla poklanjati svima,
I da opet mnogo ostane ga meni…”

Bas, kako gore pomenuta pesnikinja kaze, u meni postoji plima dobrote, razumevanja, prastanja…. A I neke lepe ‘reči nerečene’….Moje srce je zahvalno za sve sto je prozivelo I dalje se I u ovim ‘ne bas lakim vremenima za citavo covecanstvo’ raduje svakom novom danu, dobrim ljudima I svakom zraku sunca koje se ‘uvek ponovo radja’….