zvezdano nebo

DOČEKASMO I PRAVOSLAVNU NOVU...

lana52 | 14 Januar, 2021 03:15

I da nismo hteli, cak I mi 'primerni' sto zivimo 'po propisima', koji obicno ranije lezemo moradosmo da pored ovolikih petardi I buke okolo ostanemo budni I docekamo hteli-ne hteli I Pravoslavnu Novu…

U jednom letopisu pise:" Što se Srbije tiče, po običajnom kalendaru, za Pravoslavnu Novu večeras se ne spava. Običaj je da se u toku noći služi vruća rakija, kuvano vino i krofne."

S' obzirom da nikada nisam probala alkohol ja sam od svega gore navedenog veceras mogla da koristim samo krofne...

Vec kad smo se razbudili opet je vreme za lepe I dobronamerne zelje I za svekoliko prastanje…Jos jednom da svima pozelim isto sto bih I sebi I svojim najdrazima: dobro zdravlje, puno radosti I bezuslovnu ljubav…Da svi nastavimo da zivimo zdravi u miru i slozi. Treba da prevazidjemo razlike, zavist, razmirice i sitne pakosti. Radujmo se jednostavnom zivljenju...Zivimo svoj zivot kako zelimo i najbolje mozemo i pustimo druge da zive kako oni zele...Znaci 'bez gledanja u tudje dvoriste...' Svako ce naci sta mu je srcu drago i onda svakome moze da bude 'lepo u glavi', bas kao sto je meni u ovoj slavskoj noći...

Opet o ljubavi… O cemu bi drugom pisala ‘pesnikinja’ kako me je jednom nazvao NEKO koga ‘sam jednom poznala kad sneg se topi…’ I bas kako dalje D. Maksimovic kaze: ‘s neznoscu gledah stopa mu trag, trag u snegu belom I znadoh da ce biti mi drag, drag u zivotu celom…’ Bas tako, kako skoro rekoh ‘TAJ POSEBAN NEKO’ mi se uvek ponovo desi…Svojim vrlinama I kvalitetima, svojom suptilnoscu i iskrenoscu, svojim izuzetnim intelektom na mene deluje kao čarobnjak I ne da da ga zaboravim…Probam ja I to sa zaboravom, pogledam levo, pogledam desno, skrenem s pravog puta, pocnem da lutam I opet me na nekoj raskrsnici saceka upravo on jos bolji I primamljiviji…On je poput vina…Sa godinama postaje sve bolji… Uprkos dinamici vremena I svemu sto nas vise razdvaja nego spaja ja konacno moram da priznam da je ON postao konstanta u jednacini mog zivota… Neuporediv je sa bilo kim drugim, jednostavno unikatan...Cini mi se da su sve drugo varijable tj. za one koji nisu svikli na matematicku terminologiju (Eh pusta matematika svasta čini….ko da baca čini od njega na mene..), jednostavno promenljive… Ponekad pomislim da je dobro sto sam se vratila sa Novog Zelanda u Beograd, inace ga verovatno ne bih srela…. ( U stilu: 'sve je bilo sasvim slucajno, filmski nestvarno...' )

Evo, smirio se I vatromet u komsiluku… A meni pred ocima jos svetlucaju neke geometrijske figure... Pomesale se aksiome, ona o paralelnosti i ostale...Shvatim da bas volim geometriju...eh... 'Ne iznenađuje sto je iznad ulaza u Platonovu akademiju pisalo: „Neka ne ulazi niko ko ne zna geometriju“, dok je sam PLaton govorio da „Bog uvek stvara na geometrijski način“.' (O tome vise na stranici Pitagora )

Polako, ali sigurno svetla se okolo gase, nestaje praznicna euforija I vecina je utonula u san…Vreme je da I ja to ucinim uz jos jednu misao na NJEGA… Meni bi sada vise odgovarala ruska romansa:

“Очи чёрные, очи жгучие,
Очи страстные и прекрасные,
Как люблю я вас, как боюсь я вас,
Знать увидел вас я не в добрый час…”

Ali ipak u ovoj novogodisnjoj noci, s obzirom da je I nas prvi susret bio u kafanskoj atmosferi da se opredelim za pesmu, slusacu je na you-tubu 'za sve pare'...

IDI, IDI NESANICE - Kafanska verzija