zvezdano nebo

NO REGRETS...

lana52 | 14 Januar, 2021 09:09

“Život je neshvatljivo čudo, jer se neprestano troši i osipa, a ipak traje i stoji čvrtso- kao na Drini ćuprija.”
― Ivo Andrić, The Bridge on the Drina

Bas kako kaze Andic: ‘zivot je cudo…’ Ali, bar kod mene NO REGRETS (nema kajanja) ni na peofesionalnom, ni na privatnom planu…

Profesionalno sam izabrala da studiram nesto tezu nauku koja nije popularna u ‘sirokim masama’…Ta nauka mi je donela rad u razlicitim sredinama I puno lepog iskustva…Poceci, skoro decenija u mojoj maticnoj Prvoj kragujevackoj gimnaziji-sve poznato I savrseno, zatim rad u muskoj gimnaziji na Novom Zelandu, dosta nepoznanica, ali I lepih, strucnih izazova, zatim rad u najstarijoj Bg privatnoj gimnaziji koje mi je omogucio upoznavanje nacina nastave u privatnom sistemu…Dugogodisnji rad u srednjoj strucnoj skoli mi je doneo osim prosirenja strucnih I pedagoskih domena I pripadnost jednom izuzetno kompaktnom, dusevnom I empaticnom kolektivu, gde su ljudi uvek spremni svima da pomognu, kako se narodski kaze ‘I u dobru I u zlu’…

Sama struka mi je donela upoznavanje I nekih izuzetnih ljudi-erudita kojima se uvek ponovo vracam…Za jednog od njih , po svemu izuzetnog imam obicaj da kazem da mi se uvek ‘ponovo desi’…

Privatno sam takodje zadovoljna…Dobro uvek moze I bolje, mozda se na nekoj zivotnoj raskrsnici projuri na ‘crveno’ I kasnije shvati, da je bilo bolje bar sacekati ‘zuto svetlo’, mada je ‘zeleno’ najsigurnije, ali sta je tu je, nema kajanja…I tu je bilo I ima puno ljubavi…Dvanaestogodisnji brak koji mi je doneo radjanje sina, materinstvo I dr. Cetvorogodisnji zivot sa Novozelandjaninom Kevinom (poc) pamtim kao period u kome me je neko , da opet upotrebim narodski izraz ‘gledao kao malo vode na dlanu…’ Tekuca ‘otvorena veza’, koja iako neobavezna I nekonvencionalna daje potpunu slobodu u svemu (free), a opet ispunjava na jedan poseban nacin…I naravno onaj sveprisitni NEKO, na koga neko vreme I zaboravim, a onda mi se ‘ponovo desi’ u jos lepsem emocionalnom naletu…

Zivot, kao zivot, doneo mi je I neka lepa prijateljstva sa ljudima svih meridijana, ‘celozivotna’ I ona kraca koja takodje nosim u srcu…Za mene je dobar covek uvek bio i ostao pravi covek nezavisno od boje koze, nacije, verskog, politickog ili bilo kog drugog opredeljenja...Mozda je neskromno reci da sam od dosta vrlina i mana koje imam, kao i svako zivo bice, ipak uvek gajila i u prvi plan stavljala DOBROTU, koja podrazumeva dusevnost, prastanje, neosvetoljubivost, empatiju, bezuslovnu ljubav...Bas onako kako se cesto citira u psihologiji: 'Samo DOBAR covek je psihicki zdrav covek'....

Zivot 'preko okeana' mi je doneo i mnoga putovanja i mogucnost da uskoro zavrsim knjgu putopisa iz celog sveta koju vec duze pisem...

Moja pros-cons lista bi bila duga, ali se ovde ne bih na tome zadrzavala...Vazno je da sam zadovoljna ukupnim 'skorom' tj. rezultatom... Takodje mi je vazno da sam osim intelektualnih vrednosti i strucnog usavrsavanja uvek insistirala i na ljudskim kvalitetima...Naravno nisam 'svetica' (njima je mesto pod nebeskim oreolima i u manastirima), ali mogu slobodno reci da sam jedna jednostavna, obrazovana, dobronamerna i lepo vaspitana osoba (dragulj vaspitanja koji sam dobila od svoje primarne, slozne, plemenite, gradjanske porodice gde sam od oca-intelektualca sirokog spektra nasledila radnu disciplinu, istrazivacki duh, ali i pomalo nekovencionalno ponasanje, a od pokojne majke-'dobrice' plemenito srce, uvek spremno da se svakome nadje u nevolji, da prasta i opravdava skoro sve u nesavrsenostima ponasanja pojedinih osoba...)

Nadasve, moj pesnicki spirit me uvek odrzava optimistom, 'duhovno budnom' i zaljubljenom..., dovoljno da se otplovi u neke sopstvene 'vode' i da bude 'lepo u glavi', bas kao u pesmi: