zvezdano nebo

ZAVRSNI ISPIT...

lana52 | 15 Januar, 2021 14:14

Ziveci I radeci skoro deceniju na Novom Zelandu u okviru postdiplomskih studija u obrazovanju koje sam radila da bih dobila njihovu nastavnicku licencu imala sam zavrsni ispit iz  dva dela: jedan TEORIJSKI gde sam branila napisani rad (tezu), a drugi-PRAKTICNI, zbog tada jos uvek nesavrsenog engleskog jezika  I akcenta meni tezi I zahtevniji…

Na prakticnom delu u jednoj od najboljih muskih gimnazija ne samo u Oklandu vec i na celom Zelandu, gde su ucenici postizali visoke akademske rezultate I upisivali najprestiznije fakultete dobila sam da u njihovom zavrsnom razredu (kao kod nas cetvri razred gimnazije) predajem: 'Primenu odredjenog integrala u izracunavanju povrsine figura' (u okviru predmeta 'maths with calculus' koji sam posle zavrsenih pomenutih studija nekoliko godina I sama predavala u tamosnjim srednjim skolama).

Naravno, imala sam tremu, najvise zbog engleskog, prethodne noci nisam spavala, uspela sam 3-4 minuta da zakasnim na pomenuti ispit…Utrcavsi u skolu videla sam vec punu ucionicu decaka u skolskim uniformama, a u prvom redu: troclanu komisiju koju su cinili direktor pomenute gimnazije I sam po struci matematicar, jedan profesor univerziteta(inace clan NZ ministarstva prosvete) I kolega koji je predavao kalkulus pomenutom odeljenju…

Mentor mojih postdiplomskih, kod koga sam vec odbranila teorijski rad je sedeo u poslednjem redu I smeskao se zastitnicki…Pola sata pre pomenutog dogadjaja ja sam ga telefonom obavestila da cu malo da zakasnim, da mi je muka, da sam neispavana, da sam celu noc proveravala u recniku ‘pronunciation’ tj. izgovor svake reci koju cu morati da izgovorim I da me strah da mi se od svega ne ‘sloši’..Rekao mi je da se opustim I ne brinem I da to nije, kako se izrazio ‘preki sud’ vec obicna komisija strucnih I empaticnih ljudi, a bas ako osetim da  mi je lose ili da ‘nesto ide po zlu’ da  zastanem ispred bele table po kojoj pisem podignem marker I mahnem nekoliko puta, pogledavsi u njega , a on ce pokusati da pomogne…S’ obzirom da je u toj gimnaziji jedan period tj. cas trajao 65 mnuta,(u razlicitim skolama casovi su razlicite duzine) a ja sam imala dvocas bez pauze, pomislila sam eto 130 minuta ‘belaja’…

Cas je proticao solidno…Ja sam se opustila, pricala, objasnjavala, crtala I pisala po tabli, imala odlicnu interakciju sa ucenicima jer je to bilo inace njihovo najace tzv. 'A odeljenje' I toliko su dobro bili pripremljeni, da su se javljali da odgovore I pre mog zavrsenog pitanja…Onako ‘zanesena’ objasnjavajuci nesto ispred table slucajno sam pogledala u ugao gde je sedeo moj mentor I zavrtela marker…On je odmah ‘skocio’ prisao komisiji I rekao: ‘Znam da nije obicaj da pravimo pauzu u toku ispita, ali s’ obzirom da nam koleginica dolazi sa drugog kraja sveta, ako je potrebno mozda bi smo, ako se slazete, mogli da napravimo za sve odmor od desetak minuta…’ Predsednik komisije je pogledao papir na kome su bili moji podaci I rekao: ‘Mi nemamo nista protiv ako to zeli Ms Mitrovic…’ Ja sam pocrvenela I napadno pocela da negiram: ‘Nema potrebe,  ja mogu bez pauze do kraja, bolje da pre zavrsimo…’ na sta se moj mentor zbunjeno I zacudjeno vratio na ‘svoje meste’…

Sve je proteklo u najboljem redu…Ispit sam uspesno polozila. Kasnije sam se mentoru  izvinila, objasnjavajuci da je pomenuti ‘dogadjaj’ bio slucajnost, na sta je on blagonaklono odgovorio: ‘Lana, desava se… nema potrebe da se toliko izvinjavate, uskoro cete dobiti nastavnicku licencu I uci u nase srednje skole kao predavac, sto verujte nikome nije nimalo lako, a posebno ce za Vas to biti veliki izazov, zato cuvajte energiju za  buduci posao..’ Bas tako je I bilo kada sam se zaposlila… A sta je posle sve bilo to je vec ISTORIJA…

I posle dosta godina pomenuti dogadjaj mi je ostao u secanju I to koliko blagonaklonost I empatija ljudi oko vas mogu da pomognu u mnogim situacijama…

(Koliko se nastava matematike u srednjim skolama razlikuje kod nas I na Novom Zelandu pisala sam na engleskom u svom radu: ‘Slicnosti I razlike matematickog obrazovanja na Zelandu I ex Yugoslaviji’, a na slicnu temu’Matematicko obrazovanje I etnomatematika na NZ’ odrzala sam pretprosle godine predavanje u Galeriji na Andricevom Vencu u okviru manifestacije: 'Maj, mesec matematike' koju su organizovali Centar za promociju nauke i Matematicki Institut-SANU (30.05.2019.) )

Neki od interesantnih materjala o Novozelandskom matematickom obrazovanju i njihovom matematickom kurikulumu mogu da se nadju na stranici: 

         

NZ Maths


 

Generalna | Permalink | Trekbekovi (0)

'TAKVA SAM, KAKVA SAM...' - PREVER

lana52 | 15 Januar, 2021 12:00

U ove, do skoro praznične dane kada se  usled ‘korona doba’ manje išlo okolo,a više čestitalo ‘on line’ I kada sam ja, inače sklona priči I telefoniranju vreme provodila najviše tako, počeh da preispitujem sebe I svoje emocije…Neki najbolji svetski psiholozi poručuju: ‘Analiza-paraliza’ I baš tako, ne treba to činiti često, ali ponekad je neizbežno…I taj ‘pusti telefon’, u stilu ‘…samo da mu čujem glas I razmenimo čestitke bezazleno…’ I onda  se ‘vrtlog’ vrati I taj ‘ringišpil u glavi’ ponovo okrene…

Naravno, meni,  pesničko-matematičkoj (nije baš laka kombinacija) duši naidju  razni stihovi u stilu: ‘A onda shvatim na prepad da TE volim ko nekad, vreme samo raspiruje plam…’ ili “Džabe mi sve ‘ljubavi bez broja…’ kad sam u srcu bila I ostala samo TVOJA…” -Namenjeno NEKOM posebnom, ko ima takvu intuiciju, intelektualno-matematički talenat (takvi su retki), mogućnost  vizuelizacije  koji ne mora ništa da pročita od pomenutih stihova, vec unapred SVE zna, uvek je za jednu misao ispred… NJEMU se intelektualno podvaliti I da hoću, jednostavno ne može, džentlimenski, sa osmehom, prihvati sve moje izgovore, a pravu istinu uvek zna… Nikad se ne ljuti, sve razume, pa i to da sam pomalo nagla i nepredvidiva, ali srećom, već je upoznao moje toplo i plemenito srce...Toliko je toga prošao i iskusio i uvek bio i ostao vrhunski u svemu što radi... Ništa mu ne zameram...Ako je u našoj 'relaciji' neko malo u nečemi i grešio, to sam bila ja...Uvek je praštao, onako ljudski i dostojanstveno kako to samo mogu plemeniti i u svemu veliki ljudi... Agnostik po ubedjenju, a u srcu je pun topline i bezuslovnog praštanja... (Proći će valjda jednom I ovo ‘doba korone’, samo da ostanemo živi I zdravi ehhh…, pa posle možemo da nastavimo I o emocijama tamo gde smo stali… )

Kako na početku pomenuh to kritičko preispitivanje I samoanaliziranje I ono me uvek dovede do poezije…  S’ obzirom da imam običaj da malo ‘lutam’, više platonski, pa da se vratim onima koje stvarno I bezuslovno volim, tako se vratih I Preveru…IZNENAĐENJE! U njegovoj poeziji pronadjoh pesmu koja kao da je pisana za mene..Verovatno je I Prever u  vreme dok je živeo u Parizu upoznao neku osobu sličnu meni I posvetio joj tu pesmu… Tekst pesme je sledeći ( a u donjem prilogu je jedno prelepo recitovanje iste pesme) :

“Takva sam kakva sam.
Baš takva sam stvorena.
Kad imam želju da se smejem,
Smejem se grohotom.
Volim onog ko me voli.
Pa zar sam za to kriva?
Što nije uvek isti onaj koga volim.
Takva sam kakva sam.
Baš takva sam stvorena.
Pa šta sad hoćete?!
Šta hoćete od mene?!
Stvorena sam da se dopadam
I tu se ništa ne može izmeniti.
Potpetica mi je suviše visoka,
Struk mi je suviše vitak,
A grudi suviše čvrste.
I koluti pod očima suviše modri.
A onda i zatim
Takva sam kakva sam!
Dopadam se onome kome se dopadam.
I šta se to vas tiče?!
Ono što mi se dogodilo…
Da, ja sam volela nekoga.
Nekoga ko me je voleo.
Kao deca što se među sobom vole
I znaju prosto da vole,
Da vole, vole, vole…
I zašto me onda ispitivati?!
Ja sam ovde samo da vam se dopadam
I ništa se tu ne može izmeniti!”

Žak Prever

 

Evo kako  zvuči kada se pomenuta pesma odrecituje na jedan inspiritivan način…

 

 

Žak Prever - Takva sam, kakva sam… 

 

Generalna | Permalink | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb