zvezdano nebo

I OPET MI SE NEKO PONOVO DESI...

lana52 | 13 Januar, 2021 22:55

Ne cujem nekog mesecima, ne vidim ga godinama I onda jedan kratki telefonski razgovor bude ‘okidac’ za nekadasnje snove, mastanja….

Onda shvatim da su neke povremene ‘ustreptalosti’ bile obicne zamene, tj. ‘surogati’ za onu jaku, prelepu emociju koju osecam prema NJEMU…

Iako smo vec duze u svojim vezama: ja u neformalnoj, ‘otvorenoj’, on u nesto zatvorenijoj, duzoj I odgovornijoj varijanti shvatim da ‘gde ima dima, ima i vatre…’

Uvek me razoruzaju njegova iskrenost, neposrednost i plemenitost, spremnost da sve razume i oprosti…Znam da sam gresila I bezeci od njega, zapravo bezala od sebe I te suptilne emocije…Nije to bilo hrabro od mene..Naprotiv, uvek na njegovo: ‘sacekaj, odmah se vracam...’ i sl. koristila sam priliku da negde ‘odleprsam’ jer sam znala da bi odsanjani san do kraja sa njim bio toliko upecatljiv da nikada vise ne bih pozelala da se probudim….Zato sam se uvek budila na vreme, onako racionalno, sto je I svojstveno ‘nasoj retkoj struci’…

Davno me je ‘kupio na prvi pogled’ onim svojim stidljivim I sarmantnim: ‘Ja nisam odavle…’

Slusajuci ga I upijajuci to ogromno znanje kojim je plenio, mislila sam, pa on stvarno I nije ‘odavde’…Briljijantni um, genijalnost u jednoj tihoj ambalazi skromnosti i nenametljivosti...

Zivot nas je spajao na kratko I razdvajao na dugo…Onako, poput meteora dodirnemo se na ‘zajednickom parcetu naseg neba’, a onda rasprsnemo I krenemo svojim divergentnim putevima I opet, I tako ‘u krug’…Nekako to ,vrcenje u krug je vise podsecalo na 'Circulus vitiosus' za koji smo oboje znali da ne vodi na pravi put...

Sarmantan, harizmatican, a nenametljiv…Umeo je da cuti I da me dugo slusa…A onda kada bi konacno progovorio ja bih zanemela…

Intelektualna igra dvoje ljudi slicnih interesovanja, slicnog intelektualnog sklopa, ali na zalost razlicitih generacija, obaveza I zivotnih puteva…

Oboje smo imali neku ‘zadrsku’… On se bojao da me na bilo koji nacin ne povredi…Ja sam se bojala bliskosti zbog drugih stvari….

To čarobno veče naseg prvog susreta mi je I posle skoro decenije ostalo u secanju kao nesto neponovljivo…Oko nas je sedeo, bukvalno ‘trust mozgova’, mladi prijatelj koji me je predstavio NJEMU bio je I ostao jedan od najvecih nasih, naucnih mladih talenata…Svi ostali su bili u svetu nase nauke sa znacajnim ‘backgroundom’…Tih nekoliko sati razgovora za ‘punim stolom’ naroda (nas desetak ) mi je tako brzo proteklo, poput pet minuta…Konobar je nekoliko puta rekao ‘fajront’, prigusio svetla, muzika je prestala, a mi smo I dalje pricali I pricali, cini se nesvesni prisustva ostalih, a ostali su cekali da mi zavrsimo razgovor…

Veoma sam iskrena osoba, tako da mi je I dan danas zao, sto sam na njegovo pitanje na rastanku: ‘Videcu Vas sutra na predavanju?” potvrdno odgovorila I slagala jer mi je posle tako lepe veceri bilo besmisleno da objasnjavam da sam na to veče svratila da se vidim sa svojim prijateljima tj. zemljacima I da se uopste nisam prijavila za ‘radni deo’ tako da se sutra na tom skupu necu pojaviti…I kasnije se nisam pojavljivala na mestima gde me je ocekivao, ne zato sto nisam zelela, vec sam smatrala da ne treba da produzavam ‘iluziju’…Mislila sam da je za oboje tako bolje I bezbednije…Tek u ovo ‘doba korone’, kada covek preispituje sebe o mnogim stvarima shvatila sam da sam gresila bezeci jer se od sopstvenih emocija tesko moze pobeci…

Bilo kako bilo..ON MI SE UVEK PONOVO DESI… Njegov glas podstakne magiju… Jednostavno uvek ponovo nekako 'procvetam', usred snega, osetim proleće i znam da je TO- BAŠ TO...Buducnost je nepredvidiva, nikad se ne zna sta nosi dan, a sta noc...Vazno je da je 'lepo u glavi' i u srcu, da je prijatno kad na nekoga pomislite i onako slucajno...Poslovica kaze da nista nije slucajno i da se sve desava sa razlogom, verovatno i neka poznanstva...

I eto ponovo talas, plima... sve naidje nekako ponovo u stilu pesme:

Imelda May - Falling in love with you again (lyrics)