zvezdano nebo

'HAVE I TOLD YOU LATELY..."

lana52 | 10 Januar, 2021 13:05

Kad bi me pitali do cega mi je najvise stalo, odgovorila bih do sopstvenog identiteta. Oduvek sam se trudila kao jedan od najboljih djaka da sve zavrsavam na vreme, profesionalno, skoro do perfekcionizma. S’ obzirom da sam diplomirala u redovnom roku I odmah pocela da radim, u vreme odlaska na Novi Zeland sam imala skoro deceniju radnog staza, sto mi je pomoglo da I u njihovim skolama, vec na pocetku rada dobijem status I platni razred tzv. profesora senior, sa svojih trideset I nesto godina…Tamo sam se radeci i strucno usavrsavala, ucila strane jezike i neke druge vestine...

Oduvek sam osecala postovanje I empatiju prema zenama kao sto je bila moja pokojna majka koje su sve podredile braku I porodici, oduzile studije, posao odradjivale onako, tek da ide radni staz, a glavno im je bilo da su udajom promenile prezime I dobile novi identitet I status u drustvu prema statusu svog muza. To su vredne I plemenite zene, ali nedovoljno jake da se same uhvate ‘u kostac’ sa zivotom, da ‘zagrizu’ , da se bore za svoju 'unikatnost'...

Ja se svog prezimena nikada nisam odrekla, vencanjem sam samo 'prikacila' ono drugo (kako se kaze u Sali: ‘kako se prikaci, lako moze I da se otkaci…', i dan danas ga cuvam u produzetku, kao onaj sporedniji dodatak...). Naravno moja predobra I izuzetna majka bi me zbog toga prekorila jer je njen stav oduvek bio da zena treba skoro sve nedace da ‘pretrpi’, da prati muzevljevu karijeru, da se zrtvuje za porodicu, po cenu gubljenja sopstvenog identita. Iako je bila I ostala jedna od najdragocenija osoba u mom zivotu, jedino oko pomenutih stavova se nikada nismo slagale.

Ja sam imala srecu da od rane mladosti u radnim sredinama imam veoma jake, profesionalno izuzetno uspesne zenske figure koje su mi bile uzori I davale podrsku u mnogo cemu. ‘Simili, similis gaudet’ , kako bi rekla jedna od pomenutih jakih i izuzetnih zena prof. Varga, moja direktorka iz privatne gimazije...(‘Slican se slicnome raduje’ ) .

Jedna od mojih ranih uzora, koju I dan danas izuzetno postujem I sa kojom sam ostala u tako reci celo-zivotnom prijateljskom kontaktu je profesorka moje gimnazije Slavica Petkovic. U vreme dok sam bila djak gimnazije bila je profesor psihologije…Kada sam pocela da I sama predajem matematiku u istoj gimnaziji bila je skolski psiholog, a zatim pomocnik direktora… Tada smo se intenzivnije druzile I saradjivale.(Skoro me je podsetila da je posle mog porodjaja dolazila kuci da nas poseti, zajedno sa vecom grupom mojih koleginica, kolega i tadasnjih djaka....). Posle mog odlaska na Novi Zeland bila je u nekoliko mandata direktorka gimnazije (posle njenog odlaska u penziju, na tom mestu je ‘nasledila’, njena imenjakinja, takodje izuzetna osoba I dan-danas jedna od mojih najboljih drugarica jos od davnih skolskih I studentskih dana Slavica Markovic, dok smo radile u gimnaziji sedele smo jedna pored druge i u to vreme bile nerazdvojne kao 'Bozic i Badnji dan', govorili su:"... evo je Slavka (Markovic), sad ce sigurno da naidje i Ceca (Mitrovic-moje drugo prezime tada niko nije koristio)')

Slavica Petkovic je bila I ostala lepa, umna zena, briljijatne spoljasnosti I briljijantnog duha, tako da sam uzela slobodu da ovde citiram neke njene zivotne savete I mantre koje preporucije svima u predstojecoj godini:

“- Radi nesto da ne tracis vreme na brige - svoje i tudje.

- Ne zali za ucinjenim. Sta radis sa slomljenom casom? Bacis je.

- Ako te 'neki' uzmu za metu- opusti se!( Ignorisi ih! Tako se strelice njima vracaju kao bomerang!) (Moja pimedba i dodatak: 'Bogu hvala, oko mene su svuda svi dusevni i blagonakloni, niko me nikada ne uzima za metu, o radosti! ')

- Svaku osobu proceni i odredi joj cenu. Ne preplacuj je!

- Ako mracim - mracno mi je. Ako vedrim - vedro mi je. Do mene je.

- Ljudskoj zahvalnosti se obraduj, ali je ne ocekuj.

- Ceni dobra koja imas i ne placi za Mesecom.

- Budi svoj! Budi ono sto jesi! Ne cene se kopije, vec originali

- Nered oko tebe - nered u tebi. Sredi jedno, sredices i drugo.

- Kad u zivotu dobijes limun, napravi limunadu - sa secerom.

- Kad ucinis dobro drugome, najbolji osecaj priustis sebi

- Ne bacaj bisere pred svinje . Nikad.!

- Nepravednu kritiku na jedno uvo primi - na drugo izbaci. Bez zadrzavanja.

- Ljubav je energija jaca i od nuklearne.

- Nijedan dan nema reprizu. Ustani, udahni duboko i zivi danas…”

Dalje nasa draga Slavica kaze da mali potoci stvaraju velike reke, do cilja se stize korak po korak I kao psiholog preporucuje neke poznate, a delotvorne afirmacije:

“- I ovo ce proci, jer sve ima pocetak I kraj

- Biram da budem zdrava I srecna

- Prihvatam sve ono sto ne mogu da promenim

- Najbolje tek dolazi

- Ne tugujem sto se zavrsilo, osmehujem se sto se dogodilo

- Problem koji ne mogu da resim nije moj problem

- Taj most cu preci kad stignem do njega

- Boje su u meni I one boje moj zivot

- Pamtim samo srecne dane

- Uvek je prerano za odustajanje

- Moj dom je u tvom srcu

- Sve izgleda nemoguce dok sama ne uradim

- Najvaznije mi je da sacuvam svoj mir

- Korak po korak I stvar je gotova

- Znam gde je granica samo ako je sama predjem

I ona omiljena:

- Ko hoce, nadje nacin - ko nece, nadje izgovor….”

Iz izlozenog jasno zasto mi je Slavica Petkovica, draga koleginica I prijateljica bila I ostala jedan od najomiljenijih sagovornika…

Posle nje je tesko kazati nesto novo…(Imam obicaj da kazem: 'ja inace kao matematicar, nisam od 'velikh reci', ono sto osecam, ja ne umem reci...' )

Ipak bih na sve prethodno dodala da pored svega uvek treba verovati u dobro, u humanost, u lepe misli, u empatiju u prijateljstvo (naravno ne pocenu bilo kakvog 'nametanja', tu se drzim one mudrosti:'ko me voli, uvek ce da mi veruje i da me voli i postuje jer 'ako treba da te 'zadrzavam', necu vise da te 'zadrzavam' ) Treba uvek gajiti bezuslovnu ljubav i verovati u nju u stilu pesme:

Have I Told You Lately (Lyrics) - ROD STEWART