zvezdano nebo

IZBOR IZ SVETSKE POEZIJE: 'Jedna od najromanticnijih pesama svih vremene je Preverova ‘Basta’ ' :

“Hiljade i hiljade godina
Ne bi bilo dovoljno
Da se opiše
Kratki sekund večnosti
U kome si me ti poljubila
U kome sam te ja poljubio
Jednoga zimskog praskozorja
U Parku Monsuri u Parizu
U Parizu
Na Zemlji
Na Zemlji koja je zvezda…”

Žak Prever

Toliko receno sa malo reci…Uz to bi se uklopila jedna nostalgicna pesma Zdravka Colica:

“Život je neshvatljivo čudo, jer se neprestano troši i osipa, a ipak traje i stoji čvrtso- kao na Drini ćuprija.”
― Ivo Andrić, The Bridge on the Drina

Bas kako kaze Andic: ‘zivot je cudo…’ Ali, bar kod mene NO REGRETS (nema kajanja) ni na peofesionalnom, ni na privatnom planu…

Profesionalno sam izabrala da studiram  nesto tezu nauku koja nije popularna u ‘sirokim masama’…Ta nauka mi je donela rad u razlicitim sredinama I puno lepog iskustva…Poceci, skoro decenija u mojoj maticnoj Prvoj kragujevackoj gimnaziji-sve poznato I savrseno, zatim rad u muskoj gimnaziji na Novom Zelandu, dosta nepoznanica, ali I lepih, strucnih izazova, zatim rad u najstarijoj Bg privatnoj gimnaziji koje mi je omogucio upoznavanje nacina nastave u privatnom sistemu…Dugogodisnji rad u srednjoj strucnoj skoli mi je doneo osim prosirenja strucnih I pedagoskih domena I pripadnost jednom izuzetno kompaktnom, dusevnom I empaticnom kolektivu, gde su ljudi uvek spremni svima da pomognu, kako se narodski kaze ‘I u dobru I u zlu’…

Sama struka mi je donela upoznavanje I nekih izuzetnih ljudi-erudita kojima se uvek ponovo vracam…Za jednog od njih , po svemu izuzetnog imam obicaj da kazem da mi se uvek ‘ponovo desi’…

Privatno sam takodje zadovoljna…Dobro uvek moze I bolje, mozda se na nekoj zivotnoj raskrsnici projuri na ‘crveno’ I kasnije shvati, da je bilo bolje bar sacekati ‘zuto svetlo’, mada je ‘zeleno’ najsigurnije, ali sta je tu je, nema kajanja…I tu je bilo I ima puno ljubavi…Dvanaestogodisnji brak koji mi je doneo radjanje sina, materinstvo I dr. Cetvorogodisnji zivot sa Novozelandjaninom Kevinom (poc) pamtim kao period u kome me je neko , da opet upotrebim narodski izraz ‘gledao kao malo vode na dlanu…’ Tekuca ‘otvorena veza’, koja iako neobavezna I nekonvencionalna  daje potpunu slobodu u svemu (free), a opet ispunjava na jedan poseban nacin…I naravno onaj sveprisitni NEKO, na koga neko vreme I zaboravim, a onda mi se ‘ponovo desi’ u jos lepsem emocionalnom naletu…

Zivot, kao zivot, doneo mi je I neka lepa prijateljstva sa ljudima svih meridijana, ‘celozivotna’ I ona kraca koja takodje nosim u srcu…Za mene je dobar covek uvek bio i ostao pravi covek nezavisno od  boje koze, nacije, verskog, politickog ili bilo kog drugog opredeljenja...Mozda je neskromno reci da sam od dosta vrlina i mana koje imam, kao i svako zivo bice, ipak uvek gajila i u prvi plan stavljala DOBROTU, koja podrazumeva dusevnost, prastanje, neosvetoljubivost, empatiju, bezuslovnu ljubav...Bas onako kako se cesto citira u psihologiji: 'Samo DOBAR covek je psihicki zdrav covek'....

Zivot 'preko okeana' mi je doneo i mnoga putovanja i mogucnost da uskoro zavrsim knjgu putopisa iz celog sveta koju vec duze pisem...

Moja pros-cons lista bi bila duga, ali se ovde ne bih na tome zadrzavala...Vazno je da sam zadovoljna ukupnim 'skorom' tj. rezultatom... Takodje mi je vazno da sam osim intelektualnih vrednosti i strucnog usavrsavanja uvek insistirala i na ljudskim kvalitetima...Naravno nisam 'svetica' (njima je mesto pod nebeskim oreolima i u manastirima), ali mogu slobodno reci da sam jedna jednostavna, obrazovana, dobronamerna i lepo vaspitana osoba (dragulj vaspitanja koji sam dobila od svoje primarne, slozne, plemenite, gradjanske porodice gde sam od oca-intelektualca sirokog spektra nasledila radnu disciplinu, istrazivacki duh, ali i pomalo nekovencionalno ponasanje, a od pokojne majke-'dobrice' plemenito srce, uvek spremno da se svakome nadje u nevolji, da prasta i opravdava skoro sve u nesavrsenostima ponasanja pojedinih osoba...)

Nadasve, moj pesnicki spirit me uvek odrzava optimistom,   'duhovno budnom' i zaljubljenom..., dovoljno da se otplovi u neke sopstvene 'vode' i da bude 'lepo u glavi', bas kao u pesmi: 

I da nismo hteli, cak I mi 'primerni' sto zivimo 'po propisima', koji obicno ranije lezemo moradosmo da pored ovolikih petardi I buke okolo ostanemo budni I docekamo hteli-ne hteli I Pravoslavnu Novu…

 U jednom letopisu pise:" Što se Srbije tiče, po običajnom kalendaru, za Pravoslavnu Novu večeras se ne spava. Običaj je da se u toku noći služi vruća rakija, kuvano vino i krofne."

S' obzirom da nikada nisam probala alkohol ja sam od svega gore navedenog veceras mogla da koristim samo krofne... 

Vec kad smo se razbudili opet je vreme za lepe I dobronamerne zelje I za svekoliko prastanje…Jos jednom da svima pozelim isto sto bih I sebi I svojim najdrazima: dobro zdravlje, puno radosti I bezuslovnu ljubav…Da svi nastavimo da zivimo zdravi u miru i slozi. Treba da prevazidjemo razlike, zavist, razmirice i sitne pakosti. Radujmo se jednostavnom zivljenju...Zivimo svoj zivot kako zelimo i najbolje mozemo i pustimo druge da zive kako oni zele...Znaci 'bez gledanja u tudje dvoriste...' Svako ce naci sta mu je srcu drago i onda svakome moze da bude 'lepo u glavi', bas kao sto je meni u ovoj slavskoj noći...

Opet o ljubavi… O cemu bi drugom pisala  ‘pesnikinja’ kako me je jednom nazvao NEKO koga ‘sam jednom  poznala kad sneg se topi…’ I bas kako dalje D. Maksimovic kaze: ‘s neznoscu gledah stopa mu trag, trag u snegu belom I znadoh da ce biti mi drag, drag u zivotu celom…’ Bas tako, kako skoro rekoh ‘TAJ POSEBAN NEKO’ mi se uvek ponovo desi…Svojim vrlinama I kvalitetima, svojom suptilnoscu i  iskrenoscu, svojim izuzetnim intelektom na mene deluje kao čarobnjak I ne da da ga zaboravim…Probam ja I to sa zaboravom, pogledam levo, pogledam desno, skrenem s pravog puta, pocnem da lutam I opet me na nekoj raskrsnici saceka upravo on jos bolji I primamljiviji…On je poput vina…Sa godinama postaje sve bolji… Uprkos dinamici vremena I svemu sto nas vise razdvaja nego spaja ja konacno moram da priznam da je  ON postao konstanta u jednacini mog zivota… Neuporediv je sa bilo kim drugim, jednostavno unikatan...Cini mi se da su sve drugo varijable  tj. za one koji nisu svikli na matematicku terminologiju (Eh pusta matematika svasta čini….ko da baca čini od njega na mene..), jednostavno promenljive… Ponekad pomislim da je dobro sto sam se vratila sa Novog Zelanda u Beograd, inace ga verovatno ne bih srela…. ( U stilu: 'sve je bilo sasvim slucajno, filmski nestvarno...' )

Evo, smirio se I vatromet u komsiluku… A meni pred ocima jos svetlucaju neke geometrijske figure... Pomesale se aksiome, ona o paralelnosti i ostale...Shvatim da bas volim geometriju...eh... 'Ne iznenađuje sto je iznad ulaza u Platonovu akademiju pisalo: „Neka ne ulazi niko ko ne zna geometriju“, dok je sam PLaton govorio da „Bog uvek stvara na geometrijski način“.' (O tome vise na stranici Pitagora )

 Polako, ali sigurno svetla se okolo gase, nestaje praznicna euforija I vecina je utonula u san…Vreme je da I ja to ucinim uz jos jednu misao na NJEGA… Meni bi sada vise odgovarala ruska romansa:

“Очи чёрные, очи жгучие,
Очи страстные и прекрасные,
Как люблю я вас, как боюсь я вас,
Знать увидел вас я не в добрый час…”

Ali ipak u ovoj novogodisnjoj noci, s obzirom da je I nas prvi susret bio u kafanskoj atmosferi  da se opredelim za pesmu, slusacu je na you-tubu 'za sve pare'...

IDI, IDI NESANICE - Kafanska verzija

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• POBEDA VERE, PRAVDE I ČOVEKOLJUBLJA
• PRED SPAVANJE...
• SLEDITI ANDRIĆA...
• KAKO SADA BIRAM CITATE...
• LETETI, LEBDETI...
• KAKO SE GRADI SISTEM VREDNOSTI...
• BLISKOST KAO ČAROLIJA
• TAJNA JE U NAMA ...
• LANIN PROGLAS
• SVE MOJE TREĆINE NEŠTO ZNAČE, NEČIM ZRAČE...

• Generalna [274]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom