Ne cujem nekog mesecima, ne vidim ga godinama I onda jedan kratki telefonski razgovor bude ‘okidac’ za nekadasnje snove, mastanja….

Onda shvatim da su neke povremene ‘ustreptalosti’ bile obicne zamene, tj. ‘surogati’ za onu jaku, prelepu emociju koju osecam prema NJEMU…

Iako smo vec duze u svojim vezama: ja u neformalnoj, ‘otvorenoj’, on u nesto zatvorenijoj, duzoj I odgovornijoj varijanti shvatim  da ‘gde ima dima, ima i vatre…’

Uvek me razoruzaju njegova iskrenost,  neposrednost i plemenitost, spremnost da sve razume i oprosti…Znam da sam gresila I bezeci od njega, zapravo bezala od sebe I te suptilne emocije…Nije to bilo hrabro od mene..Naprotiv, uvek na njegovo: ‘sacekaj, odmah se vracam...’ i sl. koristila sam priliku da negde ‘odleprsam’ jer sam znala da bi  odsanjani san do kraja sa njim bio toliko upecatljiv da nikada vise ne bih pozelala da se probudim….Zato sam se uvek budila na vreme, onako racionalno, sto je I svojstveno ‘nasoj retkoj struci’…

Davno me je ‘kupio na prvi pogled’ onim svojim stidljivim I sarmantnim: ‘Ja nisam odavle…’

Slusajuci ga I upijajuci to ogromno znanje kojim je plenio, mislila sam, pa on stvarno I nije ‘odavde’…Briljijantni um, genijalnost u jednoj tihoj ambalazi skromnosti i nenametljivosti...

Zivot nas je spajao na kratko I razdvajao na dugo…Onako, poput meteora dodirnemo se na ‘zajednickom parcetu naseg neba’, a onda rasprsnemo I krenemo svojim divergentnim putevima I opet, I tako ‘u krug’…Nekako to ,vrcenje u krug je vise podsecalo na 'Circulus vitiosus' za koji smo oboje znali da ne vodi na pravi put...

Sarmantan, harizmatican, a nenametljiv…Umeo je da cuti I da me dugo slusa…A onda kada bi konacno progovorio ja bih zanemela…

Intelektualna igra dvoje ljudi  slicnih interesovanja, slicnog intelektualnog sklopa, ali na zalost razlicitih generacija, obaveza I zivotnih puteva…

Oboje smo imali neku ‘zadrsku’… On se bojao da me na bilo koji nacin ne povredi…Ja sam se bojala bliskosti zbog drugih stvari….

To čarobno veče naseg prvog susreta mi je I posle skoro decenije ostalo u secanju kao nesto neponovljivo…Oko nas je sedeo, bukvalno ‘trust mozgova’, mladi prijatelj koji me je predstavio NJEMU bio je I ostao jedan od najvecih nasih, naucnih  mladih talenata…Svi ostali su bili u svetu  nase nauke sa znacajnim ‘backgroundom’…Tih nekoliko sati razgovora za ‘punim stolom’ naroda (nas desetak ) mi je tako brzo proteklo, poput pet minuta…Konobar je nekoliko puta rekao ‘fajront’, prigusio svetla, muzika je prestala, a mi smo I dalje pricali I pricali, cini se  nesvesni prisustva ostalih, a ostali su cekali da mi zavrsimo razgovor…

Veoma sam iskrena osoba, tako da mi je I dan danas zao, sto sam na njegovo pitanje na rastanku: ‘Videcu Vas sutra na predavanju?” potvrdno odgovorila I slagala jer mi je posle tako lepe veceri bilo besmisleno da objasnjavam da sam na to veče svratila da se vidim sa svojim prijateljima tj. zemljacima I da se uopste nisam prijavila za ‘radni deo’ tako da se sutra na tom skupu necu pojaviti…I kasnije se nisam pojavljivala na mestima gde me je ocekivao,  ne zato sto nisam zelela, vec sam smatrala da ne treba da produzavam ‘iluziju’…Mislila sam da je za oboje tako bolje I bezbednije…Tek u ovo ‘doba korone’, kada covek preispituje sebe o mnogim stvarima shvatila sam da sam gresila bezeci jer se od sopstvenih emocija tesko moze pobeci…

Bilo kako bilo..ON MI SE UVEK PONOVO DESI… Njegov glas podstakne magiju… Jednostavno uvek ponovo nekako 'procvetam', usred snega, osetim proleće i znam da je TO- BAŠ TO...Buducnost je nepredvidiva, nikad se ne zna sta nosi dan, a sta noc...Vazno je da je 'lepo u glavi' i u srcu, da je prijatno kad na nekoga pomislite i onako slucajno...Poslovica kaze da nista nije slucajno i da se sve desava sa razlogom, verovatno i neka poznanstva...

I eto ponovo talas, plima... sve naidje nekako ponovo u stilu pesme:

Imelda May - Falling in love with you again (lyrics) 

Po povratku sa  Novog Zelanda, osim Beograda u kome sam se nastanila drugi za mene intrigrantni grad bio je NOVI SAD…

Jednom su me prijatelji iz najstarije BG  privatne gimnazije u kojoj sam cetiri godine predavala poveli do carobnog, vojvodjanskog grada…

Prvo mi se nije islo, ali su rekli: ‘Lana, verovatno tamo davno nisi bila, videces usput najlepse suncokrete koje inace volis, znamo da ne pijes alkohol ali  ces biti u drustvu ljudi koji piju najbolja vina, osetices magiju…’ Ja sam se nasmejala I rekla: ‘Dobro, za mene je magican bio Novi Zeland, hajde da vidim sta to jos ima u tom vasem Novom Sadu u kome sam davno boravila jos kao profesor Prve kragujevacke gimnazije…’

Pomenutog vikenda sam se uverila da me ponovo odusevljava Petrovaradinska tvrdjava I jos po nesto…

“Pogled s Petrovaradinske tvrdjave… Novi Sad obasjan suncem, sa svojim mostovima, Dunavom, treperi vazduh dokle pogled seže, kao da hoće da pokaže da je Novi Sad živ, ali tako posebno nežan. Petrovaradinska tvrdjava je gradjena u periodu izmedju 1692. i 1780. godine. Nakon prvog svetskog rata bila je predvidjena za rušenje, a zahvaljujući neizvršenju takve odluke, grad Novi Sad se danas ponosi delom sačuvane istorije kao jednom od najvećih atrakcija grada, mesto sa kog se pruža predivan pogled na ceo grad. Tvrdjava zajedno sa svim svojim obeležjima utvrdjenja, podzemnim prolazima i koridorima je danas osim deo prošlosti i svakodnevnica, uz šetalište, brojne kafiće, uredjene zelene površine. …”

Nekoliko godina posle opisanog izleta, bas u ovo januarsko vreme, blizu Pravoslavne Nove godine, negde oko ponoci, sticajem odredjenih profesionalnih okolnosti nasla sam se u jednom beogradskom restoranu u drustvu u kome je vecina bila Novosadjana… Tada sam otkrila da pored prelepe okoline mojih omiljenih suncokreta, Petrovaradinske tvrdjave I dr. znamenitosti  Novi Sad ima I izuzetne ljude…Neki su veoma harizmaticni, a uz to I briljijantni matematicari…Odusevila me je jednostavnost tih izuzetnih ljudi koji se uprkos akademskim titulama, genijalnosti I ogromnom znanju kojim raspolazu ponasaju prirodno, jednostavno bez imalo prepotencije…To me je podsetilo na novozelandski mentalitet koji sam zavolela…Neka, tada neobavezna poznanstva uz caskanje ‘o svemu I svacemu’ prerasla su u prelepa prijateljstva…Pa, I dan danas u ovo ‘korona doba’ kada sam, kao I vecina limitirana u posecivanju drugih gradova I kada retko mogu da vidim neke drage ljude, preplavi me talas prijatnosti kada im cujem glas I razmenimo praznicna cestitanja…Izuzetni, harizmaticni ljudi, odlicni naucnici koji su dokaz koliko matematicari mogu da budu vrhunski intelektualci I koliko drugih zivotnih oblasti poznaju…Tu se setim ruskog pisca Maksima Gorkog koji kaze: ‘Do jednostavnosti treba narasti…’ Bas tako, slusate nekog izuzetnog, briljijantnog uma, vrhunskog ne samo u nauci kojom se celog zivota bavi vec I u nekim drugim vestinama I otkrijete koliko je neposredan, jednostavan, oslobodjen sujete, nadasve altruista…I opet ona latinska poslovica: ‘Simili similis gaudet’ I onaj lepi osecaj ljudske topline koji vam ulepsa dan I ucini ga posebnim…

Govoreci o Novom Sadu I njegovim ljudima ne mozemo da se ne setimo I one njihove pesme koja bi mogla da bude Novosadska himna:

Cesto se na nekim mrezama, recimo FB pojavljuje: ‘STATUS VEZE’  , pa se nudi opcija za tzv. ‘relesionship’ u stilu: u braku, veren, u vezi, u otvorenoj vezi I td.

S’ obzirom da odavno nisam u braku moj partner I ja smo se opredelili za tzv. ‘otvorenu vezu’, sto nije tako cesto za ljude na Balkanskim prostorima.

Nama su I zivotne okolnosti diktirale sam status veze. Oboje smo u ‘srednjim godinama’ (on je par godina stariji od mene), oboje iza sebe  imamo dugogodisne brakove I odraslu decu iz tih brakova... I ranije smo se redje vidjali,  a s’ obzirom da on zivi I radi u inostranstvu u ‘doba korone’ ti susreti su jos proredjeniji.

Kako se definise otvorena veza… Recimo: ‘Tip ovakve veze (setite se, sve zavisi koga pitate) može biti da postoji samo neko interesovanje za određenu osobu ali ne želite da se stvari zakomplikuju prebrzo i zato ostavljate da to traje neko vreme dok se ne upoznate dovoljno. U međuvremenu ostavljate slobodno vreme i prostor da mozete biti zainteresovani I za druge ljude..’

Pretpostavljam da bi bilo fer dati drugoj osobi dovoljno vremena da me upozna i vidi da li bi mogao da bude srećan sa mnom. Kao odrasli, moramo da budemo realistični i da stvorimo neke ciljeve u životu. Ako ta osoba ne odgovara tim ciljevima i ne želi čak ni da proba da pomogne pri njihovom ostvarivanju, prava odluka je neophodna….Zasto da se zavaravamo, ako upoznamo nekoga ko nam u svemu vise odgovara mozemo u ‘otvorenoj vezi’ da svom trenutnom partneru na kulturan nacin bez dizanja tenzije Ili ljubomore objasnimo da smo naisli na nekog ‘posebnog’, ko nam u trenutnoj zivotnoj situaciji vise odgovara I sa njim zelimo da idemo dalje…Sa prethodnim partnerom ostajemo u lepom, prijateljskom odnosu bez povredjene sujete, bez prekora ili bilo kakvih negativnih emocija…To sto je bilo-bilo je lepo I kao takvo treba da se pamti, a u emotivnom smislu nastavljamo dalje sa drugom osobom…Ne znaci da je nova osoba po bilo cemu lepsa, pametnija, kvalitetnija od prethodne, jednostavno je ona sada ta koja nam u odredjenim zivotnim okolnistima odgovara…

Ja sam svom partneru rekla da bih jedino volela da znam ako se pojavi nova osoba u njegovom zivotu, da mi  kaze, kao sto sam I ja obecala da bih isto rekla prvo njemu…Nravno, i dalje bi smo ostali dobri prijatelji, razgovarali, druzili se, ali ta veza ne bi vise bila emotivna ili bar onakva kao ranije...

Sve se zasniva na bezgranicnom POVERENJU…  Vecina ljudi obicno ne razume, a cak i osudjuje takvu vrstu odnosa…Neki ih, ne daj Boze, podvode u kategoriju promiskuiteta, o kome, bar o slucaju o kome ja govorim nema ni govora…Cak mi se cini da je nasa ‘otvorena veza’ I bliza ‘platonskoj’ oslobodjena mnogih ‘posasti’ tzv. jakih-fizickih veza u kome se insistira na svemu zajednickom: deci, imovini, prijateljima, prihodima u stilu: ‘Ti si moja/moj za vijek I vekova I samo smrt moze da nas rastavi..’ Kapa dole pomenutim vezama ili brakovima (takav je bio I brak mojih roditelja I potrajao je sve do smrti moje majke, nesto vise od 50 godina I ja im se jos uvek divim).

Ziveci dugo na Novom Zelandu, navilkla sam na velike slobode u svemu, narocito u privatnom zivotu…Obicno kazem, kada mi se tako reci slucajno desio moj sadasnj partner, da nas je kako se narodski kaze, jednostavno Bog spojio…I on je dugo u inostranstvu, obrazovan, castan, davno razvedeni intelektualac, koji postuje tradiciju (I na strani obelezava Krsnu slavi svoje familije) I koji mi po svemu odgovar u intelektualnom, emotivnom pogledu.

Za razliku od mene ‘poetske duse’, moj partner  stoji cvrsce nogama na zemlji I zivi ‘japijevskim’ tempom u svetu gde se radi po dvadesetak sati dnevno I nikada ne staje…

Nase poznanstvo je pocelo u jednom zajednickom drustvu neobaveznim razgovorom o nasoj spisateljici Isidori Sekulic, koja je inace jedna od mojih miljenica…Rekao mi je da ga pomalo podsecam na Isidoru, po matematickom duhu, sklonosti ka pisanju, poznavanju stranih jezika, nekovencionalnosti u ponasanju…Nasalila sam se: ‘Za razliku od Isidore koja je za svoje savremenike uglavnom bila: ‘divljac za odstrel’, pa su o njoj ispredani tracevi I druge pakosti, ja sam u svojoj sredini poput pripitomljene srne ili bolje reci LANETA koje svi vole i o kome niko nikad nista nije ni ruzno pomislio, a kamoli rekao…eh, radosti..”Pocev od skolskih dana, prko nekoliko radnih sredina, do danasnjeg dana sa svim ljudima korektno saradjujem i trudim se da odrzim prijatan, kolegijalan, sluzbeno-ljubazan odnos i nailazim na puno razumevanje i slicno njihovo ponasanje...

..'Nasa, gore opisana; "OTVORENA VEZA” traje… Nemamo garancije, nista ‘veliko’ nismo jedno drugome obecali…Ne planiramo zajednicki zivot jer smo oboje ‘idividualci’ I te ‘porodicne zivote’ smo vec iziveli u svojim, kako moj partner kaze: ‘proslim zivotima’…Dokle ce ova carolija da traje ne znamo…Ja obicno kazem, vazno je da sam zaljubljena I da mi je ‘lepo u glavi’,  da mogu da slusam romanticnu muziku, da imam inspiraciju za kreativno pisanje, da i dalje uzivam u lepoj poeziji, pa dok traje-nek traje…Mozda jos  deset dana, a mozda jos deset godina, bas u toj neizvesnosti je draz… Kao sto sam ranije citirala Miroslava Antica, poput 'zmurki', 'sve je nase dok zelimo i trazimo...'

Volela bih da svi ljudi oko nas budu zadovoljni, emotivno ispunjeni u vezama koje su izabrali I koje im odgovaraju… Kao sto se moj parner I ja volimo BEZUSLOVNO, tako bih pozelela svima da imaju dugotrajnu, lepu, inspirativnu, bezuslovnu ljubav, bas kao u pesmi Donne Summer:

Donna Summer - Unconditional Love - 1985 - 

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• POBEDA VERE, PRAVDE I ČOVEKOLJUBLJA
• PRED SPAVANJE...
• SLEDITI ANDRIĆA...
• KAKO SADA BIRAM CITATE...
• LETETI, LEBDETI...
• KAKO SE GRADI SISTEM VREDNOSTI...
• BLISKOST KAO ČAROLIJA
• TAJNA JE U NAMA ...
• LANIN PROGLAS
• SVE MOJE TREĆINE NEŠTO ZNAČE, NEČIM ZRAČE...

• Generalna [274]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom