zvezdano nebo

JOS JEDNO PISMO IZ KANADE...

lana52 | 23 Januar, 2021 17:17

Redovno stizu pisma od prijateljice iz Kanade… Opet iznenadjenje..Posle njenih kratkih pricica I euforije ‘spajanja’ sa muzem usledio je razvod…Oboje su zakljucili da su bolje ziveli one dve godine dok su bili razdvojeni I cekali vize I papire za ‘spajanje’ nego ovo kratko vreme kolko su proveli zajedno od njenog dolaska u Kanadu…Rastali su se kao kulturni ljudi, intelektualci bez mnogo ‘pompe’ I gorcine I ostali prijatelji…Decu nisu imali, nesto zajednicke imovine su lako podelili I sa po par kofera svako na svoju stranu, da trazi svoju srecu, po principu: ‘kud koji mili moji…’ Kako nas narod kaze: ‘razvode se carevi I kraljevi’ nista novo I nista strasno… Medjutim, mojoj prijateljici je od skoro pocelo nesto da se desava I eto ponovo ‘belaja’ o kome mi pise I trazi savet… Evo njenog poslednjeg pisma:

“Lanče, razvod je dobro prosao ali sam ja skoro upoznala jednu osobu 5-6 godina mladju od mene I cinilo mi se da je to bila ‘ljubav u najavi’…Mnogo toga nas je spajalo, harizma, covekoljublje, empatija, duhovnost, oslobodjenost od predrasuda od ‘materjalnog’, slicni poslovi I dr. Taman smo ulazili u fazu onog obostranog ‘ringispila’ u glavi…Iako je veoma inteligentan covek on je ipak nekako emotivno, cini se pomalo 'nezreo' …Valjda su mu ‘zli jezici’ (ima ih cak I u Kanadi…! ) napunili glavu nekim ‘losim stvarima I netacnim tracevima’ o meni, stvorili i neku ljubomoru I on je nekako promenio ono predusretljivo I dostojanstveno ponasanje u koje sam pocela da se zaljubljujem I poceo da se ponasa, ne bas za nasu sredinu primeren nacin, da glumi ulogu ’'serijskog udvaraca’ tj. da se 'kao' udvara vecini nasih poznanica ‘okolo’ nezavisno od njihovih godina ili bracnog statusa…Prvo sam mislila da je sve to u sklopu njegove duhovitosti I harizme, da je bezazleno, a onda sam znas I sama vec godinama naviknuta na ‘zrele intelektualce’ kakav je I moj bivsi muz pocela da se povlacim, bezim, gubim simpatije I interesovanje, po principu: ‘Slobodan je covek, mislim slobodnih nazora, pa nek cini sta hoce I s kim hoce, sto bi se narodski reklo: ‘daleko mu lepa kuca’, to ipak nije 'moja solja caja'...Jedna poznanica mi je rekla da je to inace njegov dugogodisnji stil ponasanja da izdasno deli svoje simpatije ‘okolo’ I da nijednu ne izivi I zavrsi do kraja, pa eto mozda zbog toga Ima male frustracije…Ja tu poznanicu znam kratko, pricamo na engleskom jer moj francuski nije perfektan, a njen engleski nije savrsen, pa I nju mozda nisam dobro razumela…Kako dodjoh u Kandu sve nesporazum-do nesporazuma..Pomenuti poznanik mi je onako drag, mislim da je dobar I dusevan covek, moralan je, ali se eto tako pravi ‘frajer’ da bi se nesto nekome dokazivao I ne znam Lance kako da se postavim dalje prema njemu…Distancirala sam se potpuno u ‘zensko-muskoj’ relaciji, ali ipak povremeno imamo neke poslovne kontakte jer on cesto dolazi iz firme sa kojom saradjujemo…” Naravno, bila sam i ostala dostojanstvena, 'ne pada mi na pamet' da mu vracam 'milo za drago', pristojna distanca je sasvim dovoljna i ono kako si ti oduvek govorila: 'Ako igras da me izgubis, pusticu te da pobedis...' Veoma sam dobronamerna kao i uvvek, zelim da zadrzim relativno prijateljski odnos sa pomenutom osobom, da ga ne povredim ni na koji nacin i zelim mu u svakom slucaju sve najbolje da svoj zivot usmeri u najboljem pravcu i dozivi puno zivotnih radosti...Kazem ti plemenit je to covek, ali smo toliko razliciti i on je toliko podlozan 'uticajima sa strane', njegovo ponasanje je ko igranje 'ping ponga', jedan dan te 'uzdize u zvezde, poklanja ti svu paznju ovog sveta', a onda kad mu neko od okolnih manipulatora namerno nesto 'natukne' skroz se promeni i sutra dan bude sasvim druga osoba koju ne prepoznajes i tako 'u krug'...

Kao I obicno moja prijateljica se ‘zalece na vetrenjace’…Dugo se znamo, ja je volim I cenim I nikad mi nije dosadno da slusam njene price I ‘zalopojke’…Pa, saslusala bi I ona mene, ali ja vec duze I nemam potrebu da trazim savete od drugih, a I zivim u stilu, bas kako D. Maksimovic kaze: ‘Nemam vremena za Bogove tudje, ni svoga nisam dobro upoznala…’

Ipak uctivo, da je ne povredim, ali I ne ohrabrim u donosenju njenih uglavnom ‘ishitrenih’ odluka, napisah:

“Iako se dugo znamo, iako ja dosta poznajem psihologiju, ipak sam ja po vokaciji matematicar I ne mogu da ti dajem kompetentne savete u delikatnim situacijama kao sto je ona o kojoj mi pises…Nisam tamo, osim tebe ne poznajem nikoga u toj sredini, ni ljude koje pominjes…Ipak promisli dva puta…Ne prenagljuj ni u cemu…Znas onu poznatu izreku Sime Pandurovica: ‘Poneo vas gnev ili odusevljenja masa, cuvajte se provalije’ Razliciti ljudi na razlicitim prostorima se razlicito ponasaju u razlicitim zivotnim situacijama…Ako vec nekoga dobro ne poznajes kao ni datu sredinu (na zalost u svakoj sredini, u celom svetu ima onih koji spletkare I igraju ‘odredjene igrice’ da bi napakostili onima kojima iz nekih razloga zavide), ne mozes brzo da donosis sudove…Svakako je dobro da si se distancirala od pomenute osobe, ma koliko da je dobar I simpatican, tako opisano ponasanje je ‘infatilno’, a tebi sada najvise posle svega trebaju zrelost, ozbiljnost I postojanost, neko na koga mozes emotivno da se oslonis u ovim turbulentnim vremenima u ‘tom belom svetu’, a ne neko sa kim moras da vecito glumatas I uklapas se u razna scenarija njemu bliskih osoba tj. da igras tako reci 'pubertetske igrice' koje si davno prerasla…Ipak se posavetuj jos sa nekim I razmisli opet… ( Ja sreca u okruzenju imam ljude kojima godinama verujem i koji me uvek posavetuju na pravi nacin).Naravno, ne siri pricu jer pitanje je u pomenutoj sredini kome uopste mozes da verujes...Ti i ja se znamo skoro celi zivot, delimo slican sistem vrednosti, altruizam, prastanje, empatiju i dr. pa se nadam da ces naci najbolje resenje, kao sto ih ja nalazim u svojim zivotnim 'previranjima'...Jedino za razliku od tebe, ja imam nekoga ko je vec, kako imam obicaj da kazem konstanta u mojoj 'emotivnoj zivotnoj jednacini' tj. moja 'posebna osoba' (starija od mene desetak godina i vise), tako da iako pocne da mi iz nekih razloga 'dusa luta' ja se uvek ponovo vratim NJEMU , a to je kao da se vracam sebi, tu mo je sve poznato, znam nase vrline i mane, nista vise posebno ne ocekujem, ali mi bude 'lepo u glavi', ponovo mi donese smirenje, mogu da mu se obratim onim saljivim: 'Ej, care...'( uprkos godinama, bio je i ostao u svemu intelektualno nadmocan, a ja sam se zaljubila bas u tu snagu intelekta, a i iskren je i posten, nikad nista i ne obecava ako ne moze da ispuni...) i da se setim 'nase pesme' koja nam u mnogo cemu oboma odgovara, bas kao u sledecm duetu: