zvezdano nebo

'ZAUSTAVITE DUNAV I SKAZALJKE STARE...'

lana52 | 13 Januar, 2021 19:40

Po povratku sa Novog Zelanda, osim Beograda u kome sam se nastanila drugi za mene intrigrantni grad bio je NOVI SAD…

Jednom su me prijatelji iz najstarije BG privatne gimnazije u kojoj sam cetiri godine predavala poveli do carobnog, vojvodjanskog grada…

Prvo mi se nije islo, ali su rekli: ‘Lana, verovatno tamo davno nisi bila, videces usput najlepse suncokrete koje inace volis, znamo da ne pijes alkohol ali ces biti u drustvu ljudi koji piju najbolja vina, osetices magiju…’ Ja sam se nasmejala I rekla: ‘Dobro, za mene je magican bio Novi Zeland, hajde da vidim sta to jos ima u tom vasem Novom Sadu u kome sam davno boravila jos kao profesor Prve kragujevacke gimnazije…’

Pomenutog vikenda sam se uverila da me ponovo odusevljava Petrovaradinska tvrdjava I jos po nesto…

“Pogled s Petrovaradinske tvrdjave… Novi Sad obasjan suncem, sa svojim mostovima, Dunavom, treperi vazduh dokle pogled seže, kao da hoće da pokaže da je Novi Sad živ, ali tako posebno nežan. Petrovaradinska tvrdjava je gradjena u periodu izmedju 1692. i 1780. godine. Nakon prvog svetskog rata bila je predvidjena za rušenje, a zahvaljujući neizvršenju takve odluke, grad Novi Sad se danas ponosi delom sačuvane istorije kao jednom od najvećih atrakcija grada, mesto sa kog se pruža predivan pogled na ceo grad. Tvrdjava zajedno sa svim svojim obeležjima utvrdjenja, podzemnim prolazima i koridorima je danas osim deo prošlosti i svakodnevnica, uz šetalište, brojne kafiće, uredjene zelene površine. …”

Nekoliko godina posle opisanog izleta, bas u ovo januarsko vreme, blizu Pravoslavne Nove godine, negde oko ponoci, sticajem odredjenih profesionalnih okolnosti nasla sam se u jednom beogradskom restoranu u drustvu u kome je vecina bila Novosadjana… Tada sam otkrila da pored prelepe okoline mojih omiljenih suncokreta, Petrovaradinske tvrdjave I dr. znamenitosti Novi Sad ima I izuzetne ljude…Neki su veoma harizmaticni, a uz to I briljijantni matematicari…Odusevila me je jednostavnost tih izuzetnih ljudi koji se uprkos akademskim titulama, genijalnosti I ogromnom znanju kojim raspolazu ponasaju prirodno, jednostavno bez imalo prepotencije…To me je podsetilo na novozelandski mentalitet koji sam zavolela…Neka, tada neobavezna poznanstva uz caskanje ‘o svemu I svacemu’ prerasla su u prelepa prijateljstva…Pa, I dan danas u ovo ‘korona doba’ kada sam, kao I vecina limitirana u posecivanju drugih gradova I kada retko mogu da vidim neke drage ljude, preplavi me talas prijatnosti kada im cujem glas I razmenimo praznicna cestitanja…Izuzetni, harizmaticni ljudi, odlicni naucnici koji su dokaz koliko matematicari mogu da budu vrhunski intelektualci I koliko drugih zivotnih oblasti poznaju…Tu se setim ruskog pisca Maksima Gorkog koji kaze: ‘Do jednostavnosti treba narasti…’ Bas tako, slusate nekog izuzetnog, briljijantnog uma, vrhunskog ne samo u nauci kojom se celog zivota bavi vec I u nekim drugim vestinama I otkrijete koliko je neposredan, jednostavan, oslobodjen sujete, nadasve altruista…I opet ona latinska poslovica: ‘Simili similis gaudet’ I onaj lepi osecaj ljudske topline koji vam ulepsa dan I ucini ga posebnim…

Govoreci o Novom Sadu I njegovim ljudima ne mozemo da se ne setimo I one njihove pesme koja bi mogla da bude Novosadska himna: