zvezdano nebo

“Prestani da brineš, biće sve u redu! "

lana52 | 15 Decembar, 2020 13:05

Davno, jos kad smo,  kao studenti PMF-a, polagali ‘Informacione sisteme’  kod prof. Pejovica sa FON-a naucila sam onu osnovnu definiciju: ‘Informacija je nesto sto ukida neodredjenost, treba da bude tacna I precizna…’

Bas tako…A koliko okolo kruzi svakakvih informacija I dezinformacija o svemu I svacemu…Skoro me zove prijateljica…Izuzetno stvorenje, dobro, lepo I spolja I iznutra, obrazovano, ali pomalo naivno…Poce onako malo uznemirenim glasom: ‘Imam nesto da ti picam..’ (Pomislim, samo ne daj Boze da nije korona, sve cu ostalo da ‘istolerisem’…) I kazem ‘Pa, eto pricaj…’ Suprug joj vec duze zivi u Kanadi, a ona, posto nije na vreme dobila ‘papire’, a pocela je ova ,posast' na planeti sedi ovde, raducka nesto I ceka da joj ‘svane’…Ona nastavi: ‘Znas imam jednu sasvim obicnu, a u stvari neobicnu komsinicu, sve zna okolo sta se radi, ja se ne druzim s njom, nikad mi nije usla u stan, a tako reci zna raspored mog namestaja…..’ “Skoro me srete I rece: ‘Vidim da ste malo rasejani u zadnje vreme, il nadjoste one kljuceve sto ste trazili pre neki dan (ja ih stvarno, bila zagubila, zapali iza fotelje….’ Ja onako pocrvenela, zbunjeno rekoh: ‘Gospodjo, ako delimo zidove ne moramo da delimo I informacije…’, a ona se nasmeja I rece bas recenicu koju sam licno ja rekla svom mužu u skorasnjem telefonskom razgovoru: ‘Nemoj da ti neko ukrade šou…’ Ja nastavih u svom stilu” ‘Od kad smo Vi I ja na per tu…’ Ali, ona nista, ne zaustavlja se nego citira moju poslednju 'viber poruku' opet upucenu muzu: ‘Sve je ok, a ti se čuvaj, koliko mozes…’ I ja prosto pobegoh od te da se perojativno izrazim opake ‘spodobe’…

Slusam je, a mnogo znam jer sam ‘prosla sito I reseto, ovaj grdni svet ispitala..’  i odlucim da je posavetujem u svom stilu:'Slusaj, okolo kola I valja se ‘sve I svasta’, pa I informacije…Nekako, od 'negde'(ne ulazim u  ta cuda tehnologije) o nekim interesantnim osobama nesto procuri, pa se prenosi dalje, naravno usput se mnogo toga promeni, iskrivi, oduzme, doda, eto ne bi me iznenadilo da neko cinjenicu da ti je suprug u Kanadi preobrazi u to da si recimo udovica I da ti je pokojni muz nestao npr. u Paraćinu I sl.

Nego, glavu gore, oduvek si bila ‘par ekselans’ intelektualka, dama, altruista…Tim ‘spodobama’ okolo sto (dez)informacije skupljaju po mracnim kuloarima, a zatim ih zloupotrebljavaju ‘kljuckajuci kao čavke tvoje loše prepričane reči...’ ima sledeci put da kazes nesto u stilu: ‘Gospodjo, npr. vi odlicno pravite ‘sitne kolače’ mada ste skloni drami I dramatizovanju svega I svacega prestanite da glumite ‘intelektualku u pokušaju’ jer to nikad niste bili niti mozete biti…’ Ako je ta osoba sklona ‘čeprkanju po bašti’, kazes joj nesto kao: ‘Pa dobro, lepo je kad o nekome brinu, kad se nesto I cuje u stilu one narodne: ‘za dobrim konjem, prasina se dize..’ , a vi gospodjo draga ako zelite I dalje u vasoj bastici čeprkajte po prethodno pomenutoj prašini, ali pazite da se od nje ne zagrcnite I ne dobijete ne daj Bože, neku alergiju, asmu ili slicno…’

‘Lepo kazes, ako hoces, nasmesis se I odes…’ Ako, kao prava dama, ne zelis nista da kazes I sledis mudrog Andrica sto I nije tako lose u onome: ‘U cutanju je sigurnost’, pustis, kako kaze Balasevic I taj ‘komsiluk, nataknes ih na čiviluk…’, stavis sve na ‘ignore’, svako od njih ‘mučenik’ ima po neku muku koja ga tisti I nagriza I to sto hoce kao tebi, navodno da malo napakosti I da ti da do znanja poput De Nira u onom kultnom filmu: ‘Im Watching You ‘ je iz puste bespomocnosti, pakosti I frustracije koja je proizasla iz prestanka ‘radovanja sebi samom’….

Moja prijateljica se odmah oraspolozila I rekla: ‘Ti me uvek prosvetlis, utesis, nasmejes jos od nasih skolskih dana… E, Lanče, jesi svetska žena, 'za sva vremena'...U pravu si, tako cu, kako me savetujes…’ I na kraju se seti da upita: ‘A kako si ti..’


Ja odgovorih: ‘Za sada je sve ok, zivim I radim najbolje sto mogu, za razliku od tebe imam veoma dobro I prijateljsko okruzenje, ukljucujici I kulturan I fini komsiluk…Znas, ti mene, ja oduvek mnogo volim sve ljude, mnogo prastam, veoma sam tolerantna, ali zahvaljujuci kako ja cesto kazem svojoj ‘pesnickoj prirodi’ (da malo ‘podvalim’ onom unutrasnjem, ostrom matematičaru koji tu negde ‘vreba’ iz podsvesti) odlutam u neki svoj svet sanja, vizuelizacije I dr. Setim se vremena provedenog na Novom Zelandu, listam slike koje mi sin salje iz Australije, pogledam svoje albume ispunjene fotografijama sa raznih kontinenata: Okeanija: omiljeni Okland gde sam provela jednu zanimljivu deceniju, zatim Brizben I Zlatna Obala…zatim pogledam Amerika: Kalifornija, San Francisko, Vegas I dr. Azija: Singapur I sl. Afrika: Tunis I dr. Evropa, sa svojim neprevazidjenim metropolama u kojima sam duze ili krace borvila: Pariz, London, Rim, Bec, Prag, Istanbul, Cirih, Atina, ali I ona manja mesta koja su mi ostala u srcu kao sto su Taormina na Siciliji, Karlove Vari u Ceskoj I sl.  I uspomene krenu…. Kad smo vec kod srca, vratim se u sadasnjost, pomislim na neko drago lice I uprkos svemu, zimi I drugim ‘posastima’, nesto mi bude lepo u glavi dok slusam pesme svoje omiljene grupe Galije  kao sto je ona Kao Boja Tvoga Oka  …. :


Kako da ti opišem
ono što predosećam,
kako da ti odsviram
to š
to osećam…"

I tako dalje, I tako bliže, a po neki lepi dogadjaj za drugim se niže…Baš kako je pevala Maja Odzaklijevska  na jednom davnom Beogradskom proleću: “Prestani da brineš, biće sve u redu!

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb