zvezdano nebo

SADA MOGU DA ODĆUTIM...

lana52 | 16 Decembar, 2020 23:23

‘Neke istine  treba prećutati…’ Nekad mi je bilo tesko da bilo sta precutim, a sad sam vec na SVE svikla…Svasta se ‘kotrlja okolo’, ‘leti u etar’ il se vraca u taj isti ‘etar’…Ehh…A ja saznajem, otkrivam, razotkrivam I sto je najbolje mogu da odcutim, a nesto me bas I ne tangira…Sve vise razumem mudrog Andrica: ‘U ćutanju je sigurnost…’ )Sve dodje na svoje...i ko zna za sto je to bas i dobro...)

Nekad bi mi sva ta SAZNANJA tesko padala, ‘bistrila bih Spinozu’ I razmisljala zasto, kako, zbog cega, trazila uzroke I posledice, crpela svoja znanja logike I istrazivala dalje…

Sad je drugacije… Mogu od svega da se distanciram spokojno u harmoniji… Nijedno od gore pomenutih otkrica me ne tangira…Svaku novootkrivenu istinu mogu da premostim I odćutim…Jedna emocija u meni pomaze mi da opstanem u toj ‘nepodnosljivoj lakoci postojanja’…Emocija ekvivalentna ‘ustreptalosti’…

Kako objasnjava  Erich Maria Remarque, Arch of Triumph: ‘Ustreptalost je kad vam je pomisao na jednu posebnu osobu prva ujutru kad se probudite I poslednja u noći pre nego što zaspite…’

To stanje ‘ustreptalosti’ poput čarolije briše strepnje, sumnje, ‘Spinozu’ I omogucava da se cak I one pomalo dramaticne istine precute I zaborave, a u glavi bude I dalje ‘nekako lepo’... (Ko razume, shvatice…)

Generalna | Permalink | Trekbekovi (0)

SVE POTIČE IZ GLAVE...

lana52 | 16 Decembar, 2020 12:00

 Nikad se ne vracam starim ljubavima (kako Meša Selimović ( The Fortress  ) kaze: ‘Ni haljinu ne valja krpiti, a kamoli ljubav’ ). Jedino se vracam     Antonu  Pavloviću Čehovu…Tu činim izuzetak, ipak se Čehov nikada ne zaboravlja…“Ljubav prema čoveku treba da se nahodi, ne u srcu, ne u stomaku, ne u krstima, nego u glavi...” ANTON PAVLOVIČ ČEHOV

Bas kako Cehov kaze…Sve potice ‘iz glave’, a glava je izvor misli. Zato nase misli treba da budu ciste, svetle, dobronamerne. Oprostimo drugima njihove ‘nesavrsenosti’, pomirimo se sa sobom I svetom oko nas I sve ce da izgleda lepse I prijatnije.

Oduvek sam zivela u stilu pesme: ‘Pamtim samo sretne dane’ I dodala bih dobre ljude. Iako je zivot uglavnom bio darezljiv prema mojoj malenkosti I doneo mi mnogo toga lepog bilo je I nekih ‘nemilih’ sitnica. Sve manje lepo, neke ‘male izdaje’, sitne pakosti, neprijatnosti koje su mi neki ljudi priredili nekad namerno,a nekad nenamerno brzo sam zaboravila. Ostalo je pamcenje onog lepog I dobrog sto me I dan danas ispunjava. Zato u sebi nemam ni malo gorcine, zavisti ili ne daj Bože, bilo kakve osvetoljubivosti. Trudim se da lepim mislima prizovem lepa dogadjanja. Smatram da svako sve sto radi, radi sebi I za sebe. U opstem bilansu, kada se smire bure, na povrsinu vode ispliva ono cisto I najbolje u nama, a to su dobronamerne misli.

Naravno tu je I ljubav kao ‘lajt motiv’. Kad volim, volim samo jednu osobu bez ikakvih predumisljaja I predrasuda.Tada sam potpuno verna i posvecena posebnoj emociji i toj za mene posebnoj i unikatnoj osobi...Niko drugi me ne zanima...Trudim se da kako je tada meni ‘lepo u glavi’ isto bude I  toj osobi….

U svojim osecanjima nikada ne lutam. Kada prepoznam emociju postupim po onoj poznatoj poslovici: “Kada se u tvom srcu nadje biser, ucini sto I školjka, zatvori se da ga sačuvaš.”

Mnogo praštam I skoro SVE razumem. Cak I ljudi oko nas koji nisu uvek dobronamerni, verovatno u sebi nose neku ‘muku’ o kojoj mi nista ne znamo I zato im ne treba puno zamerati, vec im oprostiti I razumeti ih. ‘NIkad ne sudi o čoveku dok ne prodjes jednu milju u njegovim cipelama…’

Treba očuvati mir, zdravlje, ljubav, a nadasve unutrasnju harmoniju. Tu se opet vracam Čehovu: 'sve pocinje iz glave…',pa i ljubav, kako kaze Miroslav Mika Antić  "Nema malog čoveka i nema male ljubavi..."

Generalna | Permalink | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb