ŠTA NAUČIMO 'SA GODINAMA'...
lana52 | 01 Decembar, 2020 23:29
Ne znam sta su drugi naucili sa ‘godinama’, ali evo nekih mojih iskustava:
-Od svih ‘prilazenja’ najteze je prici sebi
-Od mnogih ljudskih karaktera izdvojila bih: pamuk-karaktere I orah-karaktere. Prvi se uvek boje drugih, a drugi pored svega moraju da trpe I taj strah.
-Sopstvene zablude treba na vreme ‘polomiti’ ‘golim rukama’, vremenom ce oziljci na dlanovima da izblede, a svest ce da se ‘procisti’.
-Ljudski pogled je veoma mocan, nekad otkrije jaz, a nekad napravi sponu.
-Ironija drugih je sitno staklo po kome cesto gazimo. Ako se nagomila moze da dovede do ‘gangrene’. Zato treba uvek imati dobru obucu I ne ici bos po tudjim recima.
-Masta mora stalno da se odrzava…Jednom kad umre masta nastaje leukemija podsvesti.
-Jedna od najvecih vestina u ophodjenju sa drugim ljudima je ne povrediti ih a ostati dosledan sebi I dostojanstven, jeste tesko ali nije nemoguce.
-Bolje je izgubiti jedan svoj dugo sanjani san nego kajati se celi zivot.
-Svakodnevno ste prinudjeni da konzumirate razlicita ponasanja ljudi iz okruzenja. U pocetku reagujete kao na unosenje nekog virusa, burnije sa jacim reakcijama, ali vremenom se mozak potpuno adaptira I postanete na sve pomenuto rezistentni.
-Ljudi vam ne veruju tek onda kad pocnete u nesto da ih uveravate. Zato ih treba pustiti da sami izvedu zakljucke.
-Nema pravih staza za trcanje…Sve su to serpentine pune trnja. Zato ako zelite da uspesno I do kraja istrcite neku zivotnu trku morate prihvatiti da ce vam pete jos dugo biti ‘ranjave’.
-Kako godine prolaze, postajemo mudriji I pocinjemo da verujemo Kamijevom objasnjenju kako je SIzif bio srecan.
-Kad vas u zivotu, obicno jos u ranoj mladosti neko prvi put ‘saplete’ povrede su velike, potrbno je bolnicko lecenje I duzi oporavak. Drugi put je dovoljna I kucna nega. Vec posle nekoliko ‘saplitanja’ to osetite u hodu kao ‘ogrebotinu’ kojoj ne posvecujete paznju I koja brzo sama zaraste.
-Cekanje, strepnja, ceznja…dobri su sve dotle dok ne postanu stil zivota, a onda se moraju odbaciti I treba krenuti nekim novim, sigurnijim putem.
-Moralno je ono posle cega se mi sami dobro osecamo ‘u svojoj kozi’…
-Kod ljudi me je oduvek najvise privlacila snaga intelekta da me shvate I prepoznata emocija…
-Primljena ‘poruka’ vredi onoliko koliko umemo da je primenimo.
-Verovanje u ljude, na zalost opada gradacijski sa godinama…Prvo ga imate u velikim kolicinama, a onda pocne da se smanjuje geometrijskom progresijom.
-Ako odlucite da ‘od negde’ odete zauvek, vrata treba zakljucati I baciti kjluc. Ako pozelite da se vratite napor otvaranja zakljucanih vrata moze vas odgovoriti od te ideje. Nekada su kolebanje I neizvesnost tezi od ‘umiranja’.
-Vremenom shvatimo da je dobro sto je nas sistem zivota neodredjen, ima beskonacno mnogo resenja, da ima jedinstveno resenje ne bi bio zanimljiv, da je protivrecan brzo bi se ugasio.
-Ljudi bez snova su isto sto jutra bez sunca.
-Sve ljude oko sebe treba da postujemo I razumemo, nezavisno od njihovog ophodjenja prema nama, a zavolecemo one ‘posebne’…
-Tesko je kada se prave misli jave u ‘pogresno vreme’, ali sve sto je tesko ne znaci da je I nepremostivo.
-Neka osoba nam vremenom jednostavno ‘udje pod kozu’ iz nekih neobjasnjivih razloga, uvek nam se ‘ponovo desi’ I bas u tome je lepota I naseg I njenog postojanja.
Generalna |
Permalink |
Trekbekovi (0)
'BAŠ ME BRIGA, JA SAM E NA X'
lana52 | 01 Decembar, 2020 09:10
Oduvek su se se te dve struje: poetska I matematička preplitale u meni, ‘kovitlale’, ‘sudarale’, borile za prevlast u mom krhkom i nežnom, neki su govorili I talentovanom ‘biću’…Taj poetski, boemski, razbarušeni, nekonvencionalni, (sreca sto nikada nisam pila alkohol, bio bi i sasvim Jesenjinovski…) ‘spirit’ bio je pod kontrolom jednog odmerenog, tihog, ali jakog matematickog duha koji po principu: ‘tiha voda breg roni…’ u mnogim mojim licnim previranjima nadjaca I pobedi one poetske bure….Čak I u ovo ‘maskirano vreme’, kad mu bas I ‘vreme nije’ moje poetsko ‘JA’ u sebi recituje: ‘Očiju tvojih da nije, ne bi bilo svetlosti u našim kratkim životima…’, ali nekako onaj matematički ‘čuvar’ u meni uvek progovori Dekartovim jezikom: ‘Svaku istinu srca treba proveriti razumom’…Uglavnom te obe opisane ‘struje’ uspešno držim u ‘ravnoteži’, ali ako u retkim situacijama osetim da ‘izmiču kontroli’, iz rukava izvucem keca tj. svoj treci talenat za atletiku I bukvalno fizicki pobegnem tj. ‘otrčim’ od pomenutih iskušenja…
Iz gore opisanih razloga cesto govorim o poeziji, citiram stotine stihova koje znam ‘napamet’, kreativno pisem I sl. jer mi je to sada vec vise-hobi…O matematici redje govorim jer mi je to struka I njome se bavim veci deo dana, tako je na tom polju samo po sebi dosta angazovanja…Medjutim, skoro u razgovoru sa drugaricom I fah-koleginicom pomenuh naseg plemenitog profesora analize dr Savica, na zalost vec davno pokojnog (preminuo u svojoj 48. Godini ) I setih se mnogih matematickih anegdota I legendi koje nam je povremeno pricao na svojim cetvorosatnim predavanjima analize jer je tako, kako je govorio malo ‘razbijao monotoniju’ s’ obzirom da pauze skoro da nije pravio….( A tri godine smo ga ‘slusali’: analiza I, analiza II, analiza III ).
Bilo je tu puno zanimljivih ‘pričica’…Npr. od njega smo culi kako je Justinijan, imperator koji je vladao u srednjem veku imao fobiju od matematike koju uopste nije razumeo I jos mu je ona, kao neka ‘magija’ bila nespojiva sa zenskim polom, tako da je naredjivao da se I one retke zene koje su se tada bavile ovom naukom proglašavaju za veštice I javno spaljuju na lomači, na velikim gradskim trgovima…(Sreca da se rodih mnogo vekova posle strasnog Justinijana, inace ‘odoh’… ). Zatim nam je profesor pricao neproverenu, u naucnim krugovima vec dosta poznatu legendu da se matematicarima ne dodeljuje Nobelova nagrada iz razloga sto je osnivac ove fondacije davno bio zaljubljen u jednu od prvih zenskih doktora matematike cuvenu Sofiju Kovaljevsku, a s obzirom da mu ona nije ljubav uzvratila na njemu ocekivani nacin, odlucio je da ‘kazni’ celu njenu ‘struku’ I da ih izuzme od dobijanja ove prestizne nagrade…
Meni je bio duhovit zakljucak I opaska koje je pomenuti prof. Savic (poc) izvukao iz legende o Pitagori koji je posle otkrivanja one svoje cuvene tzv. Pitagorine teoreme (“ kvadrat nad hipotenuzom, to zna svako dete jednak je zbiru kvadrata nad obe katete…” ) naredio svojim ucenicima tzv. Pitagorejcima da nadju, ispeku I zrtvuju Bogovima stotinu volova…I ‘od tada’, kako je govorio pokojni Savic: ‘mnogi ne vole matematiku….’
Bilo je tu I nekih viceva u stilu: ‘U predratno vreme sin iz jedne imucne srpske seoske kuce ode u Pariz na Sorbonu da studira matematiku I posle izvesnog vremena napise svom ocu pismo: “Tata posalji mi toliko I toliko novca da kupim ANA-LIZU” ( misleci na veoma skupu knjigu, ali slucajno napise ‘ana’ na kraju jednog reda I ‘lizu’ prenese u drugi red ). Uskoro dobije polovinu trazene sume novca I odgovor oca:”‘Sine, tek si stigao u taj Pariz, prvo kupi Anu, a ta Liza može da sačeka…”
Naravno u svemu ja imam nesto omiljeno: omiljenu pesmu, omiljene ‘oči’, omiljenu knjigu, omiljeni film, omiljeni kolač…. I kad mi je omiljeno onda je bas unikatno, nema zamenu… tako da mi je omiljena anegdota sa predavanja prof. Savica bila I posle toliko godina ostala, ona o susretu funkcija I prvog izvoda…Naravno ko ne pripada ‘matematickom krugu’ radi razumevanja treba da zna da je u matematici tzv. ‘nalazenje ili zargonski ‘vadjenje’ prvog izvoda takva operacija da skoro svaku funkciju uprosti tj. snizi joj ‘red’ za jedan stepen: Na primer X na kvadrat je funkcija drugog stepena, ali njen ‘prvi izvod’ je dva X sto predstavlja funkciju prvog stepena tj. linearnu… Izvod funkcije treceg stepena je funkcija drugog stepena I td. (Niko bas ne voli da se ‘snizi’ za jedan level…ehhh…). Posle duzeg uvoda (ko razume-shvatice) evo I pomenute anegdote:
“Lep, suncan dan I dve FUNKCIJE onako bezbrizno setaju po matematickom polju…Odjednom ugledase u daljini kako nailazi: ‘PRVI IZVOD’. Jedna od njih odmah poce da se znoji, vrti, ocajava, prevrce svoje dzepove I upita drugu: ‘Il imas neke pare da mi pozajmis da podmitim izvod da me ne ‘sredi’, sasece, uprosti, joj…, I kako si ti uopste tako opustena, kao da ti je svejedno sto nam se IZVOD priblizava..’ Ona druga funkcija je nasmeseno pogleda I reče: ‘Baš me briga ja sam E na X’. ( Eksponenijalna funkcija, kako je ovde pomenuto ‘E na X’ je jedina funkcija koja ostaje ista, nepromenjena I posle nalazenja izvoda, integraljenja I sl. TJ. izvod od ‘E na X’ je isto ‘E na X’, nama promena, niti ‘uproscavanja’…, nepromenjiva je, postojana i otporna na SVE...)
Eh, ‘pusta matemtika’, ni šale vezane za nju nije lako razumeti, a kako je tek kad se I poezija umeša u sve, to samo ‘Bog zna…’
Naravno uvek ima onih koji sve ‘skontaju’…A I onih koji ‘citaju izmedju redova…’ A I onih, kao sto je moja malenkost sto se raduju svakom novom danu I lepim sitnicama….
Meni
Pretraži
Kalendar
| « | Decembar 2020 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||