"SVEPRISUTNOST LJUBAVI I SMRTI..."
lana52 | 06 Decembar, 2020 22:22
"Hteo sam da pokažem kako u vrlo različitim epohama postoji nepokretna konstanta. Sveprisutnost ljubavi i smrti."- Danilo Kiš
Kišov citat me je inspirisao da ovog vikenda razmisljam bas o gore pomenutim stanjima…Toliko ljudi u životu upoznamo, sa toliko njih nam se ‘ukrste putevi’, a samo nekolicina bude I ostane draga za celi zivot.
Jedan od pomenutih, nama dragih ljudi u nasoj familiji je bio I Toni-teča mog sina, nekadasnji vojni pilot koji je ovog vikenda preminuo u Italiji u svojoj 55. Godini. Tuga…Žalost…Vest mi je javio sin iz Australije vidno potrešen. Nik je dosta vremena provodio sa tečom, pamtio je njegove šale I vedar duh. Svi se sa setom sećamo Tonija. Sticajem zivotnih okolnosti godinama se nismo vidjali, ali se secam jednog davnog jutra posle noći mog porodjaja … Oko pola sedam tog toplog avgustovskog jutra, med. sestra mi je rekla da pogledam ‘kroz prozor’ bolnicke sobe….Toni je mahao I drzao veliki buket cveća i cestitku koju je njegova supruga, Nikijeva tetka napisala…S’ obzirom da je tu skoro celu noc Nikijev otac proveo ‘dezurajuci' u hodniku porodilista, ujutru se malo uspavao I dosao oko devet sa svojim buketom cveća…
Uopste ljude pamtimo po nekim stvarima koje smo nekad zajedno radili, pricali, delili ili cak zajedno prećutali…Nekad su to krupne stvari, a nekad ‘sitnice’…Ja kad pocnem da sredjujem stan nadjem mnostvo stvari koje me podsete na neke drage osobe…Skoro sam kiteći malu jelku nasla lampione koje mi je poklonila koleginica koja vec godinama zivi u Stokholmu, nekada smo radile u istoj skoli I provodile puno lepih trenutaka izlazeci sa zajednickim drustvom…Onda naidjoh na bocu ‘cevtoka’ I setih se osobe koja mi je to sredstvo preporucila…Zatim nadjoh cestitku iz ‘proslog zivota’ sa Zelanda sa potpisima skoro celog kolektiva skole u kojoj sam par godina radila I koju su mi uz cvece poklonili na odlasku…I tako dalje, I tako blize…
Mozda u neko drugo ‘obicno’ vreme te ‘sitnice’ ne bi bile tako ‘ganutljive’, ali u ovo korona doba neizvesnosti, distance, smanjenog socijalizovanja, pa I nekih losih vesti one postanu kao lupa koja ponesto, sigurno I malo ‘uvelicava’…
Bilo, kako bilo, drage ljude treba poštovati, voleti, čuvati jer smo samo kratkotrajni ‘gosti na planeti’ I ne znamo, kako mudri Andric kaze ni “uvece kad legnemo’, sta cemo usniti, ni ujutru kad se probudimo sta ce novi dan doneti…”
Uvek se ponovo vratimo na one KIšove pojmove iz pocetnog citata: ‘zivot-ljubav-smrt’, nezabiolazna stanja koja jednostavno moraju da nam se dese, nekada I nismo potpuno svesni vrednosti emocija I nekih ‘sitnica’ koje prozivljavamo…Skloni smo da donosimo nagle odluke, nekad se I naljutimo ‘na brzinu’, pa oprostimo ili cak ne oprostimo na vreme, nekad odemo zatvorivsi vrata, ali se Andric I takvih stanja dosetio: ““Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti. Ostavi bar jedan most između srca i mene. U samoći je lakše neshvaćeno shvatiti, mogle bi te nazad vratiti uspomene.” –
Baš tako, nekad nas spreče da ‘od negde’ odemo I opet vrate ‘tamo gde smo zastali’ premisljajuci… neki pogledi, neke neizgovorene reci, neke jos neformirane uspomene…
Zivot je dragocen, treba ga postovati kao I drage ljude oko nas koji nam to 'bivstvovanje' iz dana u dan ulepsavaju samim svojim postojanjem jer nikad ne znamo sta nas ceka iza ‘ćoska’…Nadajmo se najboljem I pokusajmo da plemenitoscu I ljubavlju pobedimo sve strahove I strepnje, pa I onaj strah od ‘prestanka zivota’…Pogledajmo ujutru zrak kojim nam upravo ‘izaslo’ sunce porucuje da vredi ziveti, da se treba uvek nadati jos lepsim I boljim trenucima od onih koje smo već proziveli I da treba bezuslovno voleti…
Trekbekovi (0)Meni
Pretraži
Kalendar
| « | Decembar 2020 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||