zvezdano nebo

ZAVRSNI ISPIT...

lana52 | 15 Januar, 2021 14:14

Ziveci I radeci skoro deceniju na Novom Zelandu u okviru postdiplomskih studija u obrazovanju koje sam radila da bih dobila njihovu nastavnicku licencu imala sam zavrsni ispit iz dva dela: jedan TEORIJSKI gde sam branila napisani rad (tezu), a drugi-PRAKTICNI, zbog tada jos uvek nesavrsenog engleskog jezika I akcenta meni tezi I zahtevniji…

Na prakticnom delu u jednoj od najboljih muskih gimnazija ne samo u Oklandu vec i na celom Zelandu, gde su ucenici postizali visoke akademske rezultate I upisivali najprestiznije fakultete dobila sam da u njihovom zavrsnom razredu (kao kod nas cetvri razred gimnazije) predajem: 'Primenu odredjenog integrala u izracunavanju povrsine figura' (u okviru predmeta 'maths with calculus' koji sam posle zavrsenih pomenutih studija nekoliko godina I sama predavala u tamosnjim srednjim skolama).

Naravno, imala sam tremu, najvise zbog engleskog, prethodne noci nisam spavala, uspela sam 3-4 minuta da zakasnim na pomenuti ispit…Utrcavsi u skolu videla sam vec punu ucionicu decaka u skolskim uniformama, a u prvom redu: troclanu komisiju koju su cinili direktor pomenute gimnazije I sam po struci matematicar, jedan profesor univerziteta(inace clan NZ ministarstva prosvete) I kolega koji je predavao kalkulus pomenutom odeljenju…

Mentor mojih postdiplomskih, kod koga sam vec odbranila teorijski rad je sedeo u poslednjem redu I smeskao se zastitnicki…Pola sata pre pomenutog dogadjaja ja sam ga telefonom obavestila da cu malo da zakasnim, da mi je muka, da sam neispavana, da sam celu noc proveravala u recniku ‘pronunciation’ tj. izgovor svake reci koju cu morati da izgovorim I da me strah da mi se od svega ne ‘sloši’..Rekao mi je da se opustim I ne brinem I da to nije, kako se izrazio ‘preki sud’ vec obicna komisija strucnih I empaticnih ljudi, a bas ako osetim da mi je lose ili da ‘nesto ide po zlu’ da zastanem ispred bele table po kojoj pisem podignem marker I mahnem nekoliko puta, pogledavsi u njega , a on ce pokusati da pomogne…S’ obzirom da je u toj gimnaziji jedan period tj. cas trajao 65 mnuta,(u razlicitim skolama casovi su razlicite duzine) a ja sam imala dvocas bez pauze, pomislila sam eto 130 minuta ‘belaja’…

Cas je proticao solidno…Ja sam se opustila, pricala, objasnjavala, crtala I pisala po tabli, imala odlicnu interakciju sa ucenicima jer je to bilo inace njihovo najace tzv. 'A odeljenje' I toliko su dobro bili pripremljeni, da su se javljali da odgovore I pre mog zavrsenog pitanja…Onako ‘zanesena’ objasnjavajuci nesto ispred table slucajno sam pogledala u ugao gde je sedeo moj mentor I zavrtela marker…On je odmah ‘skocio’ prisao komisiji I rekao: ‘Znam da nije obicaj da pravimo pauzu u toku ispita, ali s’ obzirom da nam koleginica dolazi sa drugog kraja sveta, ako je potrebno mozda bi smo, ako se slazete, mogli da napravimo za sve odmor od desetak minuta…’ Predsednik komisije je pogledao papir na kome su bili moji podaci I rekao: ‘Mi nemamo nista protiv ako to zeli Ms Mitrovic…’ Ja sam pocrvenela I napadno pocela da negiram: ‘Nema potrebe, ja mogu bez pauze do kraja, bolje da pre zavrsimo…’ na sta se moj mentor zbunjeno I zacudjeno vratio na ‘svoje meste’…

Sve je proteklo u najboljem redu…Ispit sam uspesno polozila. Kasnije sam se mentoru izvinila, objasnjavajuci da je pomenuti ‘dogadjaj’ bio slucajnost, na sta je on blagonaklono odgovorio: ‘Lana, desava se… nema potrebe da se toliko izvinjavate, uskoro cete dobiti nastavnicku licencu I uci u nase srednje skole kao predavac, sto verujte nikome nije nimalo lako, a posebno ce za Vas to biti veliki izazov, zato cuvajte energiju za buduci posao..’ Bas tako je I bilo kada sam se zaposlila… A sta je posle sve bilo to je vec ISTORIJA…

I posle dosta godina pomenuti dogadjaj mi je ostao u secanju I to koliko blagonaklonost I empatija ljudi oko vas mogu da pomognu u mnogim situacijama…

(Koliko se nastava matematike u srednjim skolama razlikuje kod nas I na Novom Zelandu pisala sam na engleskom u svom radu: ‘Slicnosti I razlike matematickog obrazovanja na Zelandu I ex Yugoslaviji’, a na slicnu temu’Matematicko obrazovanje I etnomatematika na NZ’ odrzala sam pretprosle godine predavanje u Galeriji na Andricevom Vencu u okviru manifestacije: 'Maj, mesec matematike' koju su organizovali Centar za promociju nauke i Matematicki Institut-SANU (30.05.2019.) )

Neki od interesantnih materjala o Novozelandskom matematickom obrazovanju i njihovom matematickom kurikulumu mogu da se nadju na stranici: