zvezdano nebo

'TAKVA SAM, KAKVA SAM...' - PREVER

lana52 | 15 Januar, 2021 12:00

U ove, do skoro praznične dane kada se usled ‘korona doba’ manje išlo okolo,a više čestitalo ‘on line’ I kada sam ja, inače sklona priči I telefoniranju vreme provodila najviše tako, počeh da preispitujem sebe I svoje emocije…Neki najbolji svetski psiholozi poručuju: ‘Analiza-paraliza’ I baš tako, ne treba to činiti često, ali ponekad je neizbežno…I taj ‘pusti telefon’, u stilu ‘…samo da mu čujem glas I razmenimo čestitke bezazleno…’ I onda se ‘vrtlog’ vrati I taj ‘ringišpil u glavi’ ponovo okrene…

Naravno, meni, pesničko-matematičkoj (nije baš laka kombinacija) duši naidju razni stihovi u stilu: ‘A onda shvatim na prepad da TE volim ko nekad, vreme samo raspiruje plam…’ ili “Džabe mi sve ‘ljubavi bez broja…’ kad sam u srcu bila I ostala samo TVOJA…” -Namenjeno NEKOM posebnom, ko ima takvu intuiciju, intelektualno-matematički talenat (takvi su retki), mogućnost vizuelizacije koji ne mora ništa da pročita od pomenutih stihova, vec unapred SVE zna, uvek je za jednu misao ispred… NJEMU se intelektualno podvaliti I da hoću, jednostavno ne može, džentlimenski, sa osmehom, prihvati sve moje izgovore, a pravu istinu uvek zna… Nikad se ne ljuti, sve razume, pa i to da sam pomalo nagla i nepredvidiva, ali srećom, već je upoznao moje toplo i plemenito srce...Toliko je toga prošao i iskusio i uvek bio i ostao vrhunski u svemu što radi... Ništa mu ne zameram...Ako je u našoj 'relaciji' neko malo u nečemi i grešio, to sam bila ja...Uvek je praštao, onako ljudski i dostojanstveno kako to samo mogu plemeniti i u svemu veliki ljudi... Agnostik po ubedjenju, a u srcu je pun topline i bezuslovnog praštanja... (Proći će valjda jednom I ovo ‘doba korone’, samo da ostanemo živi I zdravi ehhh…, pa posle možemo da nastavimo I o emocijama tamo gde smo stali… )

Kako na početku pomenuh to kritičko preispitivanje I samoanaliziranje I ono me uvek dovede do poezije… S’ obzirom da imam običaj da malo ‘lutam’, više platonski, pa da se vratim onima koje stvarno I bezuslovno volim, tako se vratih I Preveru…IZNENAĐENJE! U njegovoj poeziji pronadjoh pesmu koja kao da je pisana za mene..Verovatno je I Prever u vreme dok je živeo u Parizu upoznao neku osobu sličnu meni I posvetio joj tu pesmu… Tekst pesme je sledeći ( a u donjem prilogu je jedno prelepo recitovanje iste pesme) :

“Takva sam kakva sam.
Baš takva sam stvorena.
Kad imam želju da se smejem,
Smejem se grohotom.
Volim onog ko me voli.
Pa zar sam za to kriva?
Što nije uvek isti onaj koga volim.
Takva sam kakva sam.
Baš takva sam stvorena.
Pa šta sad hoćete?!
Šta hoćete od mene?!
Stvorena sam da se dopadam
I tu se ništa ne može izmeniti.
Potpetica mi je suviše visoka,
Struk mi je suviše vitak,
A grudi suviše čvrste.
I koluti pod očima suviše modri.
A onda i zatim
Takva sam kakva sam!
Dopadam se onome kome se dopadam.
I šta se to vas tiče?!
Ono što mi se dogodilo…
Da, ja sam volela nekoga.
Nekoga ko me je voleo.
Kao deca što se među sobom vole
I znaju prosto da vole,
Da vole, vole, vole…
I zašto me onda ispitivati?!
Ja sam ovde samo da vam se dopadam
I ništa se tu ne može izmeniti!”