zvezdano nebo

SADA MOGU DA ODĆUTIM...

lana52 | 16 Decembar, 2020 23:23

‘Neke istine treba prećutati…’ Nekad mi je bilo tesko da bilo sta precutim, a sad sam vec na SVE svikla…Svasta se ‘kotrlja okolo’, ‘leti u etar’ il se vraca u taj isti ‘etar’…Ehh…A ja saznajem, otkrivam, razotkrivam I sto je najbolje mogu da odcutim, a nesto me bas I ne tangira…Sve vise razumem mudrog Andrica: ‘U ćutanju je sigurnost…’ )Sve dodje na svoje...i ko zna za sto je to bas i dobro...)

Nekad bi mi sva ta SAZNANJA tesko padala, ‘bistrila bih Spinozu’ I razmisljala zasto, kako, zbog cega, trazila uzroke I posledice, crpela svoja znanja logike I istrazivala dalje…

Sad je drugacije… Mogu od svega da se distanciram spokojno u harmoniji… Nijedno od gore pomenutih otkrica me ne tangira…Svaku novootkrivenu istinu mogu da premostim I odćutim…Jedna emocija u meni pomaze mi da opstanem u toj ‘nepodnosljivoj lakoci postojanja’…Emocija ekvivalentna ‘ustreptalosti’…

Kako objasnjava Erich Maria Remarque, Arch of Triumph: ‘Ustreptalost je kad vam je pomisao na jednu posebnu osobu prva ujutru kad se probudite I poslednja u noći pre nego što zaspite…’

To stanje ‘ustreptalosti’ poput čarolije briše strepnje, sumnje, ‘Spinozu’ I omogucava da se cak I one pomalo dramaticne istine precute I zaborave, a u glavi bude I dalje ‘nekako lepo’... (Ko razume, shvatice…)