zvezdano nebo

NAJAČI UTISAK IZ LUVRA

lana52 | 03 Decembar, 2020 21:09

Stendalov sindrom, estetski šok, hiperkulturemija, Firentinski sindrom je sindrom koji najčešće prate neki somatski poremecaji kao sto je ubrzan rad srca, vrtoglavica, suzenje ociju I sl. Javlja se u susretu sa velikom lepotom nekog umetnickog dela.

“Stendalov sindrom je prvi opisao poznati francuski pisac Mari-Anri-Belu (1783 – 1842), poznat pod pseudonimom Stendal godine 1817. u putopisu „Rim, Napulj i Firenca”, kada je posjetio baziliku Santa Kroče (Bazilika svetog krsta), gde sahranjeni Mikelandjelo I Galileo Galilej.’

"Prekjuče, kad sam se spuštao s Apenina i približavao Firenci, srce mi je snažno lupalo. Kakva detinjarija! Najzad, na jednoj okuci, pred očima mi je pukla ravnica i ugledao sam izdaleka, kao tamnu masu, crkvu Santa Maria del Fiore i njenu čuvenu kupolu, remek-delo Bruneleskija. Eto, tu su živeli Dante, Mikelanđelo, Leonardo da Vinči! - rekao sam samom sebi. - Eto, to je ta plemenita varoš, kraljica Srednjeg veka! U okviru tih zidina ponovo se začela civilizacija.
(Iz rukopisa Stendal u kome on opisuje simptome „Firentinskog sindroma“)

Putujuci ‘po svetu’ obisla sam mnogo razlicitih muzeja na razlicitim kontinentima, ali sam dozivela nesto poput blaze forme gore opisanog Stendalovog sindroma jedino u Luvru, u Parizu ispred cuvene slike: ‘SPLAV MEDUZE’ (“Remek-delo Teodora Žerikoa je presudna slika u pojavi romantizma. Meduza je 1816. udarila u greben nadomak zapadnoafričke obale. Kapetan i oficiri su se ukrcali na šest čamaca sa samo nekolicinom putnika. Ostalih 149 putnika i članova posade je ukrcano na improvizovani drveni splav.

Sledećih trinaest dana Meduza je prošla kroz pakao smrti, bolesti, gladi i kanibalizma. Samo je petnaest ljudi preživelo. Slika prikazuje trenutak kada su nesrećni brodolomnici ugledali brod na horizontu i očajnički ga zovu u pomoć.

Kako bi u potpunosti dočarao momenat, umetnik je razgovarao sa preživelima pre nego što je počeo slikati finalno platno. Čak je pronašao preživelog stolara i zahtevao da se napravi kopija pravog splava…” )

Osecaj koji se radja u coveku dok posmatra pomenutu sliku je bar meni skoro neopisiv….Gledate namucene brodolomnike koji su bukvalno prosli ‘pakao’ kako osecaju nadu u spasenje I nastavak zivota…Jaka emocija poput poptpunog osvescenja, radjanja jedne ljubavi ili mozda jos jaci osecaj coveka kome se vraca vid I iz potpunog mraka izlazi na ‘svetlost dana’ I pocinje da prepoznaje nekad samo naslucivane oblike zivota…

U svakom slucaju kultna slika jednog od najveceg I najlepseg svetskog muzeja u ‘Gradu svetlosti’ uliva nadu da I posle brodoloma ima spasa I novog pocetka…