zvezdano nebo

ŠTA NAUČIMO 'SA GODINAMA'...

lana52 | 01 Decembar, 2020 23:29

Ne znam sta su drugi naucili sa ‘godinama’, ali evo nekih mojih iskustava:

-Od svih ‘prilazenja’ najteze je prici sebi

-Od mnogih ljudskih karaktera izdvojila bih: pamuk-karaktere I orah-karaktere. Prvi se uvek boje drugih, a drugi pored svega moraju da trpe I taj strah.

-Sopstvene zablude treba na vreme ‘polomiti’ ‘golim rukama’, vremenom ce oziljci na dlanovima da izblede, a svest ce da se ‘procisti’.

-Ljudski pogled je veoma mocan, nekad otkrije jaz, a nekad napravi sponu.

-Ironija drugih je sitno staklo po kome cesto gazimo. Ako se nagomila moze da dovede do ‘gangrene’. Zato treba uvek imati dobru obucu I ne ici bos po tudjim recima.

-Masta mora stalno da se odrzava…Jednom kad umre masta nastaje leukemija podsvesti.

-Jedna od najvecih vestina u ophodjenju sa drugim ljudima je ne povrediti ih a ostati dosledan sebi I dostojanstven, jeste tesko ali nije nemoguce.

-Bolje je izgubiti jedan svoj dugo sanjani san nego kajati se celi zivot.

-Svakodnevno ste prinudjeni da konzumirate razlicita ponasanja ljudi iz okruzenja. U pocetku reagujete kao na unosenje nekog virusa, burnije sa jacim reakcijama, ali vremenom se mozak potpuno adaptira I postanete na sve pomenuto rezistentni.

-Ljudi vam ne veruju tek onda kad pocnete u nesto da ih uveravate. Zato ih treba pustiti da sami izvedu zakljucke.

-Nema pravih staza za trcanje…Sve su to serpentine pune trnja. Zato ako zelite da uspesno I do kraja istrcite neku zivotnu trku morate prihvatiti da ce vam pete jos dugo biti ‘ranjave’.

-Kako godine prolaze, postajemo mudriji I pocinjemo da verujemo Kamijevom objasnjenju kako je SIzif bio srecan.

-Kad vas u zivotu, obicno jos u ranoj mladosti neko prvi put ‘saplete’ povrede su velike, potrbno je bolnicko lecenje I duzi oporavak. Drugi put je dovoljna I kucna nega. Vec posle nekoliko ‘saplitanja’ to osetite u hodu kao ‘ogrebotinu’ kojoj ne posvecujete paznju I koja brzo sama zaraste.

-Cekanje, strepnja, ceznja…dobri su sve dotle dok ne postanu stil zivota, a onda se moraju odbaciti I treba krenuti nekim novim, sigurnijim putem.

-Moralno je ono posle cega se mi sami dobro osecamo ‘u svojoj kozi’…

-Kod ljudi me je oduvek najvise privlacila snaga intelekta da me shvate I prepoznata emocija…

-Primljena ‘poruka’ vredi onoliko koliko umemo da je primenimo.

-Verovanje u ljude, na zalost opada gradacijski sa godinama…Prvo ga imate u velikim kolicinama, a onda pocne da se smanjuje geometrijskom progresijom.

-Ako odlucite da ‘od negde’ odete zauvek, vrata treba zakljucati I baciti kjluc. Ako pozelite da se vratite napor otvaranja zakljucanih vrata moze vas odgovoriti od te ideje. Nekada su kolebanje I neizvesnost tezi od ‘umiranja’.

-Vremenom shvatimo da je dobro sto je nas sistem zivota neodredjen, ima beskonacno mnogo resenja, da ima jedinstveno resenje ne bi bio zanimljiv, da je protivrecan brzo bi se ugasio.

-Ljudi bez snova su isto sto jutra bez sunca.

-Sve ljude oko sebe treba da postujemo I razumemo, nezavisno od njihovog ophodjenja prema nama, a zavolecemo one ‘posebne’…

-Tesko je kada se prave misli jave u ‘pogresno vreme’, ali sve sto je tesko ne znaci da je I nepremostivo.

-Neka osoba nam vremenom jednostavno ‘udje pod kozu’ iz nekih neobjasnjivih razloga, uvek nam se ‘ponovo desi’ I bas u tome je lepota I naseg I njenog postojanja.