zvezdano nebo

"NI HALJINU NE VALJA KRPITI, A KAMOLI LJUBAV..."

lana52 | 29 Oktobar, 2020 00:03

Neko je davno rekao: “ Ljubav je kada u toku dana komunicirate sa stotinu osoba, a mislite samo na jednu…”

Bas tako…A zasto mislimo na tu JEDNU, za nas u svakom pogledu ‘posebnu’ osobu…Za mene je to oduvek bio jedan carobni fluid, poklapanje energija, a nada-sve lepa komunikacija. Vazna je harizma I sta ta osoba donosi u vas svet…Vazno je da donosi svetlost, lepu rec I dobru nameru…SVE ostalo je manje vazno pocev od fizickog izgleda preko materjalnog statusa do verskog, nacionalnog ili politickog opredeljenja, bar sa mog aspekta.

Naravno, vazno je obostrano prihvatanje I razumevanje, kao I intelektualni fluid. U stilu: “Ako me ne mozes razumeti u mom najgorem izdanju, onda me ne zasluzujes kad sam u najboljem…“ Najvazniji su iskrenost I poverenje…Da bi ste nekoga potpuno prihvatili I voleli morate prvo da mu verujete…Taj oscaj dusevne blagodeti koju ljubav donosi je neprocenjiv…Tu nema mesta proveravanju, uhodjenju, ‘kopanju po necijoj proslosti’, potrebi da tu osobu stalno iz sopstvene nesigurnosti ‘drzite na oku’…Prethodno opisana stanja ne usrecuju vec unesrecuju…Treba bezuslovno voleti celim I ‘otvorenim srcem’ koje srecu I harmoniju ‘susedne strane’ stavlja ispred sopstvene…Kada se voli, voli se celokupna licnost, a ne boja ociju, figura ili nesto drugo sto ta osoba poseduje fizicki ili materjalno…Bezuslovna ljubav ne postavlja ultimatum za koje druga strana sigurno nije spremna, ne dovodi je u situaciju bilo kakve nelagode da mora da bira, da se pravda, da ide protiv sebe I svojih ustaljenih vrednosti…Bezuslovna ljubav se nesebicno daje bez bilo kakvih ocekivanja ili reciprociteta u stilu: ‘ja tebi, ti meni’…Licni odnosi su razliciti od poslovnih, to nije berza gde se trazi profit ili skupljaju ‘poeni, tu nema mesta za rivalstvo ili prestiz’…Bezuslovno voleti nekoga znaci voleti zrelo bez ‘infatilnih zahteva’ u stilu: ‘joj, budi non-stop a mnom, ja bez tebe ne mogu da zivim..’ ili bilo kakvih ‘kalkulacija’. Treba voleti osobu sa svim njenim problemima I manama I ne ocekivati da ce neko svojim ;carobnim stapicem’ vas zivot preokrenuti u bajku…Carolije obicno nestaju u ponoc kada se pobegne s bala…Treba biti svestan da je ujutru ‘sve po starom’, ta izgubljena cipelica nije vise zlatna vec sasvim obicna od onih za svakodnevnu upotrebu…Vazno je da ‘carolija’ ostaje u srcu, da je ‘lepo u glavi’ I nije potrebno da vas neko 24 sata ‘drzi za ruku’ I uverava da ste mu ‘jedini na svetu’ da bi ste se vi odlicno osecali…Jednostavno taj ‘good feeling’ ostaje unutra, u samom bicu pri pomisli na dragu osobu koja u tom trenutku moze da bude u drugom delu grada ili drugom delu planete…Svako mora da sacuva svoju individualnost, svoj profesionalni, porodicni zivot, svoje hobije I krug prijatelja…Ne znaci da kada nekoga volite treba da bude: ‘pratim te ko udba, jer ti si moja sudba..’ Dok god vas neko iskreno voli I zeli bice tu bez ikakvih poziva I pracenja…Koliko smo puta bili sasvim sami pored nekih ljudi sa kojima smo stalno delili fizicki prostor, uvece gasili svetlo u isto vreme, ujutru ustajali zajedno, a u srcu I glavi osecali prazninu I bili toliko daleko od njih… a koliko smo svim culima bili bliski sa nekim koga I nismo non-stop vidjali…

Svakako, bilo kakve emocije da se stvore treba sacuvati dostojanstvo I sopstveno I ‘druge strane’…U svakom odnosu pored tolerancije, medjusobnog postovanja I voljenja moraju da se ispostuju I odredjene granice…

Ja sam imala srecu da se oduvek u moje emotivne izbore niko nije mesao ni roditelji, ni rodjaci, ni bliski prijatelji…U zivotu sam sve birala sama, iskljucivo slusajuci ‘glas srca’ I snosila posledice svojih izbora, a bilo je tu I puno radosti, I malo tuge…Zato se ni ja nisam mesala ni u cije izbore, niti davala savete ili sugestije ni familiji, ni bliskim prijateljima, ni rodjenom detetu…Uvek sam smatrala I smatram da svako treba da izabere svoj emotivni put, d aide gde ga ‘srce vodi’ pa kako bude…Nekad je bilo malih sala u nekim drustvima u stilu pesme: ‘Drugovi su odmah rekli nije za tebe. Izbi ga iz glave…’ I sl. ali u moju glavu se uvek ulazilo ‘na velika vrata’ preko ciste emocije I intuicije I tu dugo ostajalo bez ikakvih tudjih uticaja…

Ovde sam pokusala da odgovorim na vecito pitanje: ‘Zasto zavolimo I nastavimo da volimo nekoga’…Na pitanje koje je antipod prethodnom: ‘Zasto ne volimo nekoga’ nikada nisam ni pokusavala da odgovorim jer mi je takva emocija ‘nevoljenja’ potpuno nepoznata…Ja ili volim, posvecujem paznju, komuniciram, trudim se oko neke osobe do koje mi je stalo ili je uopste ne primecujem, treceg nema…Zato su za mene duboka I trajna prijateljstva neprocenjiva, ona vode u ljubav ili izrastaju posle ljubavi, ali su sveprisutna…U prezentu tj. sadasnjem vremenu mogu na prethodno opisan nacin da volim samo jednu posebnu osobu I ona okupira moju paznju I veliki deo srca, ali zato u srcanoj pretkomori cuvam sve osobe koje su mi bile I ostale drage, one ostaju u lepoj uspomeni kao vremenske konstante I dalje imam lepo misljenje o njima, zahvalna sam im na lepim zajednickim trnucima, mogu da im se divim kao dobrim I u necemu izuzetnim ljudima ali kako pesma kaze: “Nikad se ne vracam starim ljubavima…” Mnogo toga moze da se desi I prodje, ostane samo lepa uspomena… Tu uvek sledim savet mudrog Mese Selimovica koji kaze: “Ni haljinu ne valja krpiti, a kamoli ljubav…”