zvezdano nebo

PRODJE JOS JEDAN 21. OKTOBAR...

lana52 | 23 Oktobar, 2020 11:44

21. oktobar uvek u meni probudi jake emocije iz više razloga...Prvi je svakako da kao rodjena Kragujevčanka nosim u srcu nas grad i sve ono sto je njegov narod propatio...Moj pokojni deka po ocu Dusan Mitrovic je bio u barakama u Šumaricama tog 'krvavog' oktobra 1941. tri dana, koliko je streljanje trajalo i pravim čudom je preživeo...Takodje, kao djak, a kasnije i dugogodisnji profesor Prve kragujevacke gimnazije cesto se setim nase 'spomen ucionice' u kojoj su bile fotografije streljanih djaka koji su kao maturanti jedne od najstarijih gimnazija Srbije u to vreme predstavljali intelektualnu elitu Srbije...Naravno tu je i vecna uspomena na njihovog profesora tj. direktora skole koji nije pristao da mu kao profesoru nemackog zivot bude postedjen vec je stao rame uz rame uz svoje ucenike...O tome su ispevani stihovi:

"Da l’ vas još uvek čudi

što voljno ostajem s’ njima —

ja, njihov profesor stari,

zar da ih ostavim same,

a sutra, zar sutra prstom da pokazuju na me!"

"21. oktobar je škola, čas i lekcija za sve. Život i smrt. Junaštvo i detinjstvo. Tren i večnost.

'Velika je tragedija taj rat i šta je sa tobom sad pod kišom od gvožđa, vatre, čelika i krvi...?'

Da se ne zaborave i da se više nikad ne ponove Šumarice."

“Čuju se zvona crkve Svetog Marka, vide se nebo, oblaci i Sunce, ima se prozor, krov, parče hleba i mrvice za ptice. Mir je….

A pre sedamdeset i devet godina tamo dole, južnije, olovna se sila odomaćila.

Pre sedamdeset i devet godina tamo dole, južnije, u jednom danu vreme je stalo.

Čuli su se pucnji, videlo se nebo, oblaci i Sunce po poslednji put, imala se mladost, snovi i junaštvo. Bio je rat.

Ne dajte se prevariti!

Nije snaga u onoga ko drži pušku,

već u onoga u koga je puška uperena.

I zato vas molim, podignite glave, pogledajte u nebo, na tom svodu već sedamdeset i devet godina snevaju duše streljanih kragujevačkih đaka.

Gimnazijalci, golobradi i goloruki. Nenaoružani. Bistrih pogleda mimo svakog zla. Neustrašivi. Beskrajni.

Pre sedamdeset i devet godina tamo dole, južnije, u jednom danu vreme je stalo i odletelo u večnost…”

Prethodni citati u svakom coveku bude tugu I jake emocije…Zato treba cuvati mir I boriti se da dobro pobedi svako zlo…Svaki rat je fatalan I iscrpljujuci…Zrtve su nepovratno izgubljene…Neka mir I sloga vladaju kako kod nas, tako na celoj planeti jer samo tako moze da se pobedi svaka ‘posast’, da se sacuvaju dragoceni zivoti, da se pise svetla istorija bez krvavih mrlja..Neka covek coveku svuda I na svakom mestu u svakom trenutku bude ČOVEK sa velikim Č u imenu…