DOBRO SE DOBRIM VRATI... :)
lana52 | 13 Oktobar, 2020 15:43
Nisam bas neki ekspert za karme, svece, mitove, ali ni za ‘veru’….Krstena sam tek pred porodicni odlazak na Novi Zeland s’ obzirom da su moji tadasnji svekar I svekrva bili veoma religiozni I nisu mogli da zamisle da im unuce, tj. moj sin ne bude krsteno vec u predskolskom uzrastu…Na samom pocetku obreda krstenja uz tridesetak gostiju (svestenik je dosao kod nas kuci) utvrdismo da je otac deteta Peca (davno vec moj ex) krsten, da je nas kum Živić (moj drug iz gimnazijske klupe, vec dugo redovni profesor fizike ) takodje krsten, ali da majka deteta tj.moja malenkost nije (verovatno propust mog oca slobodoumnog intelektualca-agnostika ) Tako da po nalogu svestenika obavismo istovremeno krstenje mog sina I mene… Tada sam imala skoro 30 godina I to mi je bio prvi ‘bliski susret’ sa nekim verskim obredom…
Od tada sam pocela povremeno da posecujem crkvu, ali sam retko prisustvovala liturgijama…U Oklandu postoji samo jedna pravoslavna crkva, tako da sam u nju odlazila na ‘velike praznike’…Tamo sam sa sobom vodila sina koji me je zapitkivao: ‘zasto zene stoje na jednoj strani, a muskarci na drugoj…’ I jos neka pitanja na koja tada nisam imala prave odgovore, nego u stilu: ‘Cuti Niki I radi sta drugi rade…’
Na Zelandu sam komunicirala sa ljudima razlicitih religijskih opredeljenja I slusala razlicite filozofije od kojih mi je bila posebno interesantna ona o Budistima…
Kad sam se vratila sa Zelanda, kod nas se uveliko ‘slavilo’ tako da sam pre ‘korona doba’ posecivala slave nekih bliskih ljudi I nastavila da cesce odlazim u crkvu…
Jesam verujuca osoba…Svaki veliki praznik Ima nesto posebno, ali mene najvise fascinira praznovanje Svetog Save mozda zbog nase struke, a I zato sto sam toliko citala o njemu…Ove godine, bas u Svetosavsko vreme mi se desila neka ‘carolija’ koja inspirise I traje…
Skoro sam procitala jednu monografiju: “SVE RELIGIJE SVETA”, nas prevod sa francuskog ciji je recezent Prof. dr Radovan Bigovic (poc) (Naslov originala: Le Livre des Religions, Paris 2004) koja mi je pomogla da upotpunim neka saznanja o raznim svetskim religujama…Knjiga je ‘zanjmljivo putovanje kroz vreme’ I kako sam recezent kaze: ‘poziva na radoznalost I toleranciju’.
Na kraju bih se vratila omiljenom Svetom Savi necijom pesmicom koja je centar mojih zivotnih stavova: ‘da cinim dobro I verujem u dobro..’
"ДОБРО СЕ ДОБРИМ ВРАТИ"
“Свако дете треба знати
да га Божија љубав прати,
док је Свети Сава с нама
никад душа није сама.
Свако вече ја се молим
кога мрзим да заволим,
где је боли да
престане,
где је срећа
да остане.
Свети Сава увек ту је
и молитве прислушкује.
Ко се моли треба знати
да се добро добрим врати....“
Mozda se dobro ne vrati dobrim odmah, ali u neko dogledno vreme…Svakako ga treba ciniti sto vise I srcem verovati u njega…
Generalna |
Permalink |
Trekbekovi (0)
'POSLEDNJA' PRAKSA I JEDAN SUNCOKRET... :)
lana52 | 13 Oktobar, 2020 06:44
Once upon a time….U sklopu svog profesionalnog usavrsavanja tzv. ‘postdiplomskih studija u srednjoskolskom obrazovanju’ na Novom Zelandu imala sam nekoliko teorijskih modula na koledzu koji su se smenjivali sa prakticnim modulima organizovanih u nekolicini tamosnjih srednjih skola gde sam bila obavezna u prvom delu da prisustvujem casovima pofesora moje struke, a zatim I sama da drzim nastavu u njihovim odeljenjima u prisustvu univerzitetske komisije koja je ocenjivala moj rad…Posle zavrsenih studija I referenci dobila sam njhovu ‘licencu’ za rad u nastavi….
Moja, tako reci poslednja ‘praksa’ odvijala se u jednoj od najboljih muskih gimnazija ne samo u Oklandu, vec na celom Novom Zelandu gde su ucenici iz svih predmeta postizali odlicne akademske rezultate…Naravno, imali su I najbolje ragbi, teniske, kosarkaske, plivacke, atletske I druge sportske ekipe…
Poslednjeg dana prakse uprilicen je tzv. ‘social function’, nesto kao koktel u cast naseg zavrsetka…Ja sam se zadrzala svega dvadesetak minuta s’ obzirom da je bio petak po-podne I moj red da od bivseg muza I njegove nove zene ‘preuzmem’ svoje dete…
Bilo nas je svega cetvoro ‘postdiplomaca’, a moja malenkost jedina iz oblasti prirodnih nauka…U razgovoru sa koleginicom koja je zavrsila likovnu akademiju spomenusmo Van Goga I njegove suncokrete…Ja odusevljeno ispricah koliko volim suncokret kao cvet jer zraci toplinom I uvek je ‘okrenut suncu’…Rekoh da sam ‘plave krvi’ sigudno bih na porodicnom grbu imala znak ovog cveta I bila ‘Princeza od suncokreta…” Nisam ni bila svesna da su preko puta nas sedeli direktor gimnazije I nekolicina ljudi sa univerziteta medju kojima je bio I jedan, sluzbeno-ljubazan, ali prilicno strog gospodin, kako su ga zvali Mr Hini…koji je bio predsednik komisije za ocenjivanje kandidata iz moje struke (bio je to ‘jedan Kevin’…)
Na odlasku su mi rekli da u ponedeljak odem kod gore pomenutog Mr Hinija I preuzmem svoje reference I potrebnu dokumentaciju…
U ponedeljak sam imala tremu, odlucila sam da zbog ‘tezeg akcenta’ na koji se Mr Hini povremeno ‘mrstio’ dok je par puta prisustvovao casovima koje sam drzala, sto manje pricam I odgovaram samo na postavljena pitanja…
Sreca u kabinetu Mr Hinija vladala je apsolutna tisina… Sreca moja, nista me nije pitao…Pruzio mi je papir sa ‘referencom’ gde je bilo desetak obaveznih ‘boksica’ stikliranih u oblasti ‘najviseg dometa postignuca’ tj. ‘excellent’…Pogled mi se zadrzao na poslednjem pasosu gde je posle odredjenih pohvala stajalo: “Svoje povremene jezicke nedoumice prevazilazi maestralnim predavackim stilom I entuzijazmom nekoga ‘zaljubljenog’ u svoju struku…’ To mi se, onako pesnicki bas dopalo…Pokupila sam papire, zahvalila se I okrenula da podjem… Tada se Mr Hini prvi put blago nasmesio, otvorio fioku svog stola I izvadio jedan lepo upakovani suncokret rekavsi “Za nas rastanak I Vasu buducu srecu ‘princezo od suncokreta’…’ Ja sam zbunjeno uzela cvet, pocrvenela I skoro istrcala napolje misleci da se nikada vise necemo sresti…
Medjutim, zivot ‘pise romane’…Posle nepunih sest meseci od ‘gore opisanog dogadjaja’ pomenuti Mr Hini (…Kevin…) I ja smo se sasvim slucajno sreli I to bas u, za mene, veoma turbulentnom periodu koje bi Bora-Corba najbolje opisao stihovima: ‘Tu sam, eto blizu kraja, jedan korak do ocaja…nemoj sreco, nemoj danas da ispravljas krive Drine…” Onda se na mom nebu pojavila ‘duga’ I pocela je jedna ‘bajka’… Sve ostalo je ISTORIJA…
Meni
Pretraži
Kalendar
| « | Oktobar 2020 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |