zvezdano nebo

CARPE DIEM

lana52 | 16 Oktobar, 2020 22:14

“Prvi u svetu, VIRTUELNI SAJAM KNјIGA zakazan je za poslednju sedmicu septembra i trajao je do 27. septembra….” (Pokusaj zamene za ‘zivu manifestaciju’ )

Godinama smo posecivali oktobarski sajam knjiga u Beogradu, prvo kao djaci, zatim kao profesori I dr.

“Tri dana nemoj čitati knjige i tvoje će reči izgubiti lepotu .” – Kineska poslovica

Pisati, citati, sanjariti…To je ono sto me ispunjava…

Na zalost u ‘doba korone’ nema  velikih manifestacija kao sto je pomenuti sajam tako da neke meni drage ljude iz drugih gradova koje sam vidjala od sajma do sajma vise I ne vidjam, ali zivot ide dalje, naidju novi ljudi I pocnu da se pisu novi romani…

Uspomene treba cuvati, a novi zivot treba ziveti… ‘CARPE DIEM’ kaze mudri Horacije koji je bio jedan od najboljih Hamletovih prijatelja…Na to mu Hamlet odgovara: “Ima mnogo CUDA I na nebu , I na zemlji o kojima Vasa visost I ne sanja, moj Horacije…’ Bas tako, ima mnogo cuda 'okolo' i bez sajma... ehh...'ovaj zivot ide dalje, cudne poruke mi salje...'

Generalna | Permalink | Trekbekovi (0)

'KANDIDAT'... :)

lana52 | 16 Oktobar, 2020 20:41


  Upravo se vratih iz ‘grada’ kako starinski zovemo izlazak  I caskanje sa prijateljima koje dugo znamo… S’ obzirom da ja ovih dana cascavam  u ime nekih lepih privatnih desavanja vidjam se sa nekim dragim ljudima, krace  I redje nego pre postujuci mere I ‘korona propise’… Caskanje uz kafu je vreme kada se opustite I pricate bukvalno o ‘svemu I svacemu’…Tako se dotakosmo ljudi iz bliskog okruzenja sa kojima delimo, komsijski ili poslovni prostor… ‘Slican se slicnome raduje..’ tako da se ja krecem u uzem krugu osoba slicnih mojoj malenkosti…Volimo I postujemo ljude oko nas I ne ‘tracarimo’…Ja pomenuh da sam zadovoljna ljudima iz svog okruzenja… To su uglavnom vredni, posteni intelektualci koji ostvaraju prosecnu egzistenciju… (Terminologija pozajmljena iz onog davnog vokabulara: ‘…..postena inteligencija..’ ehhh ) Trudim se da sa svima imam korektan odnos, naravno tu postiji I manji broj ljudi u mom bliskom energrtskom polju sa kojima uglavnom postizem ‘poklapanje energije’…Oni nisu bas iz mog faha vec iz raznih drugih: elektrotehnike, informatike, teologije, masinstva I dr. S’ obzirom da smo u po podnevnom drustvu govorili o kvalitetu ljudi, tj. od onog od ‘kakvog su stofa’, ja izdvojih jednog od pomenute nekolicine koga u jednoj nasoj internoj ‘prici’ zovem ‘kandidat’…Shvatih za ovih petnaestak godina koliko se znamo da je postojan u svemu I da ne menja stavove….Relativno tih, nenametljiv, covek na koga mozete da se oslonite u mnogim situacijama….S’ obzirom da se medjusobno veoma uvazavamo I imamo poslovno-ljubazan odnos trebalo mi je vreme da shvatim njegovu vrednost I postojanost… Odlican u svojoj struci, visoko-moralan, prijatan sagovornik u intelektualnim I poslovnim, a I zivotnim temama…Moji prijatelji odusevljeno potvrdise da je lepo imati takvu osobu kao poslovnog saradnika…I tako zajedno s njima donesoh odluku, ako me, za par godina  ne daj Boze ne sprece korona ili neke druge ‘posasti’ ,opet cu da budem PR  nasem, prethodno pomenutom ‘kandidatu’… Postojan je, svestran, ne ‘igra igrice’ u stilu:‘ajde da zabavim grupu, da trenutno ispadnem ‘dasa’  I da se umilim svima“’, ima cvrsto izgradjen identitet, izbegava konflikte, a u odlucujucim trenucima kada mi ponekad zatreba ‘mala pomoc prijatelja’, tj. ‘odbrana sa strane’ uglavnom jedini ‘priskoci’…(ja sam navikla da se sama branim od svih’posasti’ u stilu: ‘Uzdaj se u se I u svoje kljuse, tj. svoj jezik’, ali ipak sam, mada ne deluje tako I ja ‘od krvi I mesa’ I nekad mi prijateljska podrska dobro dodje…) Posle navedenog razgovora shvatih koliko je u nasim ‘internim igrama’ vazno imati jokera kad vecina pocne da ‘vara na kartama’… A zivot je kako vec jednom rekoh ‘cudo’...A dotle je vazno biti sa nekolicinom ‘posebnih ljudi’ u timu koji dobija… Oni nam daju ‘vetar u ledja’ I oglasavaju  se u pravo vreme na svoj suptilan I sarmatan nacin… Da ne bude zabune, ova prica nema veze sa mojim ‘oblacima’, oblaci su tu, oni su kao I svi oblaci ‘cudljivi’ menjaju se od danas do sutra, podlozni su raznim ciklonima sa strane, za njih je rezervisan delic srca, tolerancije I emocija…Ovo je prica o postojanosti, kolegijalnosti, profesionalnom poverenju, kada znate da neko deli vase stavove I sa kim mozete u sluzbenom, a prijatnom caskanju da podelite mnoga radna iskustva I brige I znate da  se na toj adresi uvek dobija ‘pravi savet’ bez manipulacije, onako, ljudski, toplo, a profesionalno,  bas onako kako mi treba…Malo li je…

Generalna | Permalink | Trekbekovi (0)

KAKO SAZETI SOPSTVENU BIOGRAFIJU ? :)

lana52 | 16 Oktobar, 2020 15:43

Prethodne godine (maj pre korone) kontaktirao  me je nas mladi kolega I  prijatelj  sa Matematickog institute SANU dr Djordje Baralic da prijavim svoje predavanje na temu: “Matematicko obrazovanje I etnomatematika na Novom Zelandu” za manifestaciju ‘Maj mesec matematike’ koju su organizovali njegov institut I centar za promociju nauke…(Predavanje sam odrzala krajem maja u Galeriji na Andricevom Vencu…) U telefonskom razgovoru pomenuti dr Baralic mi je dobronamerno napomenuo: “Posaljite mi I Vasu biografiju, ali u sazetom obliku…”

Tada su nastali moji problemi u razmisljanju…Kako da svoju biografiju ’spakujem’ u nekoliko recenica…Isto je I kad negde putujem, koferi prepuni, a visak ‘nepopakovanih stvari na cekanju…’

Ja se nekako odlucih na sazetak: “Osnovnu skolu I gimnaziju zavrsila kao djak generacije…Diplomirala u 23. Godini, strucni ispit polozila u 25. Godini…Na Novom Zelandu zavrsila postdiplomske iz oblasti srednjoskolskog obrazovanja u 34. Godini I dobila licencu da predaje u zemljama Komonvelta… Ima blizu 30 godina radnog staza u struci (racunajuci I 5 godina profesure na NZ). Sluzi se sa 4 jezika… Ima odraslog sina koji je zivi I radi u Australiji…”

I to je to…A bese mi malo zao sto ne pomenuh osim sina nista privatno, da sam altruista, da pisem novele I poeziju, da sam proputovala 'pola sveta', da sam se bavila atletikom, da bezuslovno volim ljude I bezuslovno im prastam cak I kada o meni pogresno sude, ( U stilu stihova: “Šta sve o tebi sirota moja i sad govore…To više nije ni stvar jala ni ljubomore…To je nešto više od toga…Nekome lijek a nekom droga…” ) Ne pomenuh ni onu ‘zabranjenu temu’ da povremeno imam ‘bliske susrete’ sa pomalo ‘cudnim likovima’ koji svojim starim ‘gegovima’ I ustaljenim obrascima naucenog ponasanja, da ne kazem ‘kamiondzijskim stosevima’ I ‘sitnim, neuspelim provokacijama’ bivaju smesni i vredjaju inteligenciju… Jete da se vec duze ‘ne pecam na njihove priproste I zlurade’ ‘fore I fazone', ali nekad me I slatko nasmeju prepricavanjem necega cega u mom zivotu nikada nije bilo, cak ni ‘u najavi'…ehhh… Ali precutah…

Precutah jos mnogo stvari, po savetu pokojnog dede po ocu: ‘I kad nesto znas sto se prica i ‘radi okolo’, cuti I pravi se Tosa…’ (To je moj deda zvao ‘mangupska skola’ )

Naravno ne pomenuh ono najvaznije o sebi, da I dan danas mirno spavam jer imam cistu savest… Niko nije nikada ‘stradao’ od moje ruke…E sad ima tih ‘zlih jezika’ koji lepim, harizmaticnim, obrazovanim, nazovimo-uopsteno: ‘uspesnim I samostalnim’ zenama slicnim mojoj malenkosti ‘lepe’ razne etikete, kad ne mogu nista ‘jace’ nadju razvod, neku ‘tajnu ljubav’ I sl. I u emotivnom zivotu sam uvek SVE radila srcem, nikada sa predumisljajem ili iz koristoljublja…Isla sam gde me je srce vodilo I tu se ne kajem…Postoji prica, tj. legenda o Isusu I gresnici koja se nalazi u delu rukopisa Evandjelja po Jovanu… gde se citira cuvena Isusova izreka: "Ko je bez greha, neka prvi baci kamen."  Smatram da je mnogo bolje u bilo sta uci sa cistom emocijom I dobrim namerama nego glumatati nekog ‘puritanca’ koji zivi ‘pokriven’ imidzom ‘porodicne I cestite’ osobe na jednoj strani, a na drugoj ogovara, uhodi, ‘podmece’, zavidi, mrzi, spletkari, ne znajuci kako da opstane u sopstvenoj frustraciji ‘svim I svacim’, a najvise nezadovoljan samim sobom…

Ja sam zadovoljna I svojim profesionalnim I privatnim zivotom..I opet bih slusala svoje srce I sve skoro isto ponovila… I u poslu I privatno sam odan I iskren partner…Najvaznije je imati plemenito srce I cistu savest…U svim zivotnim situacijama stavljala sam interese meni dragih osoba  ispred svojih I povlacila se po cenu da je bolje da sama budem na nekom ‘gubitku’ nego da bude povredjen neko meni drag…

Na kraju, da sam imala vremena I prostora svoju biografiju bih zavrsila omoljenim citatom Mese Selimovica: ''Kako živim? -Dobro. Zadovoljan sam što sam proživeo vek, a nisam nikome naškodio. Ono što je meni štete naneseno, davno sam zaboravio. Gubitak je lakše podneti nego kajanje.''…Pomenuti citat bi bio I moja ‘mantra’…

Generalna | Permalink | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb