zvezdano nebo

KAKO SAZETI SOPSTVENU BIOGRAFIJU ? :)

lana52 | 16 Oktobar, 2020 15:43

Prethodne godine (maj pre korone) kontaktirao me je nas mladi kolega I prijatelj sa Matematickog institute SANU dr Djordje Baralic da prijavim svoje predavanje na temu: “Matematicko obrazovanje I etnomatematika na Novom Zelandu” za manifestaciju ‘Maj mesec matematike’ koju su organizovali njegov institut I centar za promociju nauke…(Predavanje sam odrzala krajem maja u Galeriji na Andricevom Vencu…) U telefonskom razgovoru pomenuti dr Baralic mi je dobronamerno napomenuo: “Posaljite mi I Vasu biografiju, ali u sazetom obliku…”

Tada su nastali moji problemi u razmisljanju…Kako da svoju biografiju ’spakujem’ u nekoliko recenica…Isto je I kad negde putujem, koferi prepuni, a visak ‘nepopakovanih stvari na cekanju…’

Ja se nekako odlucih na sazetak: “Osnovnu skolu I gimnaziju zavrsila kao djak generacije…Diplomirala u 23. Godini, strucni ispit polozila u 25. Godini…Na Novom Zelandu zavrsila postdiplomske iz oblasti srednjoskolskog obrazovanja u 34. Godini I dobila licencu da predaje u zemljama Komonvelta… Ima blizu 30 godina radnog staza u struci (racunajuci I 5 godina profesure na NZ). Sluzi se sa 4 jezika… Ima odraslog sina koji je zivi I radi u Australiji…”

I to je to…A bese mi malo zao sto ne pomenuh osim sina nista privatno, da sam altruista, da pisem novele I poeziju, da sam proputovala 'pola sveta', da sam se bavila atletikom, da bezuslovno volim ljude I bezuslovno im prastam cak I kada o meni pogresno sude, ( U stilu stihova: “Šta sve o tebi sirota moja i sad govore…To više nije ni stvar jala ni ljubomore…To je nešto više od toga…Nekome lijek a nekom droga…” ) Ne pomenuh ni onu ‘zabranjenu temu’ da povremeno imam ‘bliske susrete’ sa pomalo ‘cudnim likovima’ koji svojim starim ‘gegovima’ I ustaljenim obrascima naucenog ponasanja, da ne kazem ‘kamiondzijskim stosevima’ I ‘sitnim, neuspelim provokacijama’ bivaju smesni i vredjaju inteligenciju… Jete da se vec duze ‘ne pecam na njihove priproste I zlurade’ ‘fore I fazone', ali nekad me I slatko nasmeju prepricavanjem necega cega u mom zivotu nikada nije bilo, cak ni ‘u najavi'…ehhh… Ali precutah…

Precutah jos mnogo stvari, po savetu pokojnog dede po ocu: ‘I kad nesto znas sto se prica i ‘radi okolo’, cuti I pravi se Tosa…’ (To je moj deda zvao ‘mangupska skola’ )

Naravno ne pomenuh ono najvaznije o sebi, da I dan danas mirno spavam jer imam cistu savest… Niko nije nikada ‘stradao’ od moje ruke…E sad ima tih ‘zlih jezika’ koji lepim, harizmaticnim, obrazovanim, nazovimo-uopsteno: ‘uspesnim I samostalnim’ zenama slicnim mojoj malenkosti ‘lepe’ razne etikete, kad ne mogu nista ‘jace’ nadju razvod, neku ‘tajnu ljubav’ I sl. I u emotivnom zivotu sam uvek SVE radila srcem, nikada sa predumisljajem ili iz koristoljublja…Isla sam gde me je srce vodilo I tu se ne kajem…Postoji prica, tj. legenda o Isusu I gresnici koja se nalazi u delu rukopisa Evandjelja po Jovanu… gde se citira cuvena Isusova izreka: "Ko je bez greha, neka prvi baci kamen." Smatram da je mnogo bolje u bilo sta uci sa cistom emocijom I dobrim namerama nego glumatati nekog ‘puritanca’ koji zivi ‘pokriven’ imidzom ‘porodicne I cestite’ osobe na jednoj strani, a na drugoj ogovara, uhodi, ‘podmece’, zavidi, mrzi, spletkari, ne znajuci kako da opstane u sopstvenoj frustraciji ‘svim I svacim’, a najvise nezadovoljan samim sobom…

Ja sam zadovoljna I svojim profesionalnim I privatnim zivotom..I opet bih slusala svoje srce I sve skoro isto ponovila… I u poslu I privatno sam odan I iskren partner…Najvaznije je imati plemenito srce I cistu savest…U svim zivotnim situacijama stavljala sam interese meni dragih osoba ispred svojih I povlacila se po cenu da je bolje da sama budem na nekom ‘gubitku’ nego da bude povredjen neko meni drag…

Na kraju, da sam imala vremena I prostora svoju biografiju bih zavrsila omoljenim citatom Mese Selimovica: ''Kako živim? -Dobro. Zadovoljan sam što sam proživeo vek, a nisam nikome naškodio. Ono što je meni štete naneseno, davno sam zaboravio. Gubitak je lakše podneti nego kajanje.''…Pomenuti citat bi bio I moja ‘mantra’…