zvezdano nebo

'KANDIDAT'... :)

lana52 | 16 Oktobar, 2020 20:41

Upravo se vratih iz ‘grada’ kako starinski zovemo izlazak I caskanje sa prijateljima koje dugo znamo… S’ obzirom da ja ovih dana cascavam u ime nekih lepih privatnih desavanja vidjam se sa nekim dragim ljudima, krace I redje nego pre postujuci mere I ‘korona propise’… Caskanje uz kafu je vreme kada se opustite I pricate bukvalno o ‘svemu I svacemu’…Tako se dotakosmo ljudi iz bliskog okruzenja sa kojima delimo, komsijski ili poslovni prostor… ‘Slican se slicnome raduje..’ tako da se ja krecem u uzem krugu osoba slicnih mojoj malenkosti…Volimo I postujemo ljude oko nas I ne ‘tracarimo’…Ja pomenuh da sam zadovoljna ljudima iz svog okruzenja… To su uglavnom vredni, posteni intelektualci koji ostvaraju prosecnu egzistenciju… (Terminologija pozajmljena iz onog davnog vokabulara: ‘…..postena inteligencija..’ ehhh ) Trudim se da sa svima imam korektan odnos, naravno tu postiji I manji broj ljudi u mom bliskom energrtskom polju sa kojima uglavnom postizem ‘poklapanje energije’…Oni nisu bas iz mog faha vec iz raznih drugih: elektrotehnike, informatike, teologije, masinstva I dr. S’ obzirom da smo u po podnevnom drustvu govorili o kvalitetu ljudi, tj. od onog od ‘kakvog su stofa’, ja izdvojih jednog od pomenute nekolicine koga u jednoj nasoj internoj ‘prici’ zovem ‘kandidat’…Shvatih za ovih petnaestak godina koliko se znamo da je postojan u svemu I da ne menja stavove….Relativno tih, nenametljiv, covek na koga mozete da se oslonite u mnogim situacijama….S’ obzirom da se medjusobno veoma uvazavamo I imamo poslovno-ljubazan odnos trebalo mi je vreme da shvatim njegovu vrednost I postojanost… Odlican u svojoj struci, visoko-moralan, prijatan sagovornik u intelektualnim I poslovnim, a I zivotnim temama…Moji prijatelji odusevljeno potvrdise da je lepo imati takvu osobu kao poslovnog saradnika…I tako zajedno s njima donesoh odluku, ako me, za par godina ne daj Boze ne sprece korona ili neke druge ‘posasti’ ,opet cu da budem PR nasem, prethodno pomenutom ‘kandidatu’… Postojan je, svestran, ne ‘igra igrice’ u stilu:‘ajde da zabavim grupu, da trenutno ispadnem ‘dasa’ I da se umilim svima“’, ima cvrsto izgradjen identitet, izbegava konflikte, a u odlucujucim trenucima kada mi ponekad zatreba ‘mala pomoc prijatelja’, tj. ‘odbrana sa strane’ uglavnom jedini ‘priskoci’…(ja sam navikla da se sama branim od svih’posasti’ u stilu: ‘Uzdaj se u se I u svoje kljuse, tj. svoj jezik’, ali ipak sam, mada ne deluje tako I ja ‘od krvi I mesa’ I nekad mi prijateljska podrska dobro dodje…) Posle navedenog razgovora shvatih koliko je u nasim ‘internim igrama’ vazno imati jokera kad vecina pocne da ‘vara na kartama’… A zivot je kako vec jednom rekoh ‘cudo’...A dotle je vazno biti sa nekolicinom ‘posebnih ljudi’ u timu koji dobija… Oni nam daju ‘vetar u ledja’ I oglasavaju se u pravo vreme na svoj suptilan I sarmatan nacin… Da ne bude zabune, ova prica nema veze sa mojim ‘oblacima’, oblaci su tu, oni su kao I svi oblaci ‘cudljivi’ menjaju se od danas do sutra, podlozni su raznim ciklonima sa strane, za njih je rezervisan delic srca, tolerancije I emocija…Ovo je prica o postojanosti, kolegijalnosti, profesionalnom poverenju, kada znate da neko deli vase stavove I sa kim mozete u sluzbenom, a prijatnom caskanju da podelite mnoga radna iskustva I brige I znate da se na toj adresi uvek dobija ‘pravi savet’ bez manipulacije, onako, ljudski, toplo, a profesionalno, bas onako kako mi treba…Malo li je…